1.Еколошке активности у раду са децом предшколског узраста

1. 1.Еколошке активности у раду са децом предшколског узраста

2. 1.Еколошке активности у раду са децом предшколског узраста Материјали из стр.рада Откривање света у предшколској установи

3. 1.Еколошке активности у раду са децом предшколског узраста Материјали из стр.рада Откривање света у предшколској установи

4. 1.Еколошке активности у раду са децом предшколског узраста Материјали из стр.рада Откривање света у предшколској установи

5. Fibonacci 1.Еколошке активности у раду са децом предшколског узраста Материјали из стр.рада Откривање света у предшколској установи

6. 1.Еколошке активности у раду са децом предшколског узраста Материјали из стр.рада Откривање света у предшколској установи

7. Кључна добит Млади мозак богат везама које су настале на темељу подстицајних активности Модел нестимулисаног мозга са мало међусобних веза

8. 2012/2013. Еко-активности из ‘’новог’’ угла Припремне групе вртића Невен

9. Подстицање радости и радозналостикод деце у функцији развијања еколошке свести, кроз примену драмског и експериментално-истраживачког метода

10. На самом почетку... Кључне речи радост радозналост ОСЕЋАЊЕ МОТИВ

11. Мотиви и осећања су увек међусобно повезани.

12. Кључне речи радозналост МОТИВ ШТА СЕ ПОДРАЗУМЕВА ПОД НАЗИВОМ РАДОЗНАЛОСТ? -Радозналостспада у општу биолошку потребу и јесте вид урођеног интересовања за нове ситуације и тежње да се управља новим, непознатим стварима. Неки аутори говоре о мотиву радозналости као о урођеној потреби за упознавањем своје средине и нових ствари и ситуација.

13. Кључне речи радост ОСЕЋАЊЕ -Осећања су нарочито важна за мотивацију људи. -Ми многе ствари чинимо због пријатности коју нам пружају. -Радост се обично јавља када постижемо постављени циљ. Њен интензитет зависиће од тога колико је тај циљ био важан за оног који циљ поставља.

14. У васпитно-образовном процесу... Како ће дете у одређеном тренутку поступити, зависи од много чињеница: од педагошке ситуације у којој се налази, од тога како ту ситуацију опажа и оцењује, од различитих његових особитости реаговања на дражи и ситуације - али увек и од, за појединца карактеристичних унутрашњих фактора, који га покрећу на активност, који ту активност могу усмеравати и регулисати. Извор мотива су потребе. Под потребама подразумевамо недостајање нечега...

15. Појам мотива треба разликовати од појма подстицаја. Под подстицајем подразумевамо такве објекте и ситуације кој и изазивају јављање мотива, подстичу да се мотиви актуелизирају, да оживе.

16. Како да подстакнемо радозналост и радост у групи? МЕТОД НАЧИН? А.Пешикан истиче да је једини начин да деца буду конструктори властитог знања, а не сакупљачи чињеница јесте да они активно раде на стицању свог знања, а да им је васпитач сарадник, искусни водич који ускаче када и колико треба. ’Зато и кажемо да је процес учења процес коконструкције знања кроз асиметричну интеракцију два сарадника (асиметричну, јер је реч о парнерима који немају исто знање, искуство, један је зрелији и поступно, у логичким и примереним корацима води другога у процесу стицања знања), а сараднички однос подразумева пуноправно активно суделовање које се неће свести на пуко одговарање на постављена питања' (извор:www.coe.int).

17. Методе активног учења, поред осталих, су и:

18. Eкспериментално-истраживачка метода Процес сазнавања неизбежно је повезан са практичним и логичким поступцима током којих ‘’дете чини и мноштво грешака, али га тек интеракција са предметима, појавама и људима оспособљава за креирање сопственог мишљењa'' (Правилник о општим основама предшколског програма, 2006:30). Емил Каменов наводи да ''дете покушава да схвати ствари кроз њихову употребу, примењујући акционе шеме које је већ изградило, што чини на сензомоторном и практичном плану, крећући се од акције ка мисли, уочавајући њихове особине и неке законитости, које му омогућавају да са њима боље манипулише'' (Каменов,2006:246). Стога, експериментално-истраживачка метода у васпитно-образовним активностима у вртићу има посебно место, јер представља један од најпогоднијих начина учења деце. Уједно, она означава највиши степеник на путу ка самосталном раду. Примена експериментално-истраживачке методе значи коришћење раније стечених знања, умења и навика, али и стварање услова за стваралачко усвајање нових знања, за овладавање методама и техникама истраживања, као и за развијање стваралачких интересовања, навика, потреба и стваралачког односа према раду.

19. Драмски метод Стручњаци се слажу да употеба овог метода, његових техника и стратегија учења деце није исто што и учење драме. Драмски метод нема за циљ учење драмских вештина, већ учење помоћу драме, кроз драму. Вештина се састоји у томе да сваки васпитач пронађе и прилагоди потребама деце, њиховом искуству, узрасту и интересовањима, продуктивне драмске технике, као и да их усклади и укомпонује са другим методама активног учења, које ће привући дечју пажњу и усмерити је ка остваривању постављеног васпитно-образовног циља. Средства која васпитач користи применом овог метода су покрет гест, глас, имагинација, креативност,тимски рад. Кроз драмски метод, као најпримереније и најуспешније у раду са децом предшколског узраста, можемо примењивати причање прича, игре улога,пантомиму, вођену фантазију,импровизацију, карактере на зиду, гињол лутку, лутку на штапу... Душица Бојовић закључује да применом овог метода ‘васпитач и деца крећу на пут људског сазнања и истражују нове територије заједнички’(www.dramskimetod.com)

20. РАДОСТ + РАДОЗНАЛОСТ ПОДИЗАЊЕ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ ПРЕДШКОЛАЦА КАКО СМО РАДИЛИ?

21. Наш основни циљ: Унапређивање квалитета васпитно-образовног рада у Установи кроз обезбеђивање повољне друштвене и материјалне средине, са свим условима и подстицајима за развој богатих, разноврсних и осмишљених активности, којима деца могу да се предано баве користећи своје укупне потенцијале.

22. Планирање, организацију и реализацију активности карактерише • Комплементарна примена метода активног учења, а посебно драмског и експериментално-истраживачког метода рада; • 2. Одговарајући избор облика рада • /фронтални,групни, у тандему, индивидуални/.

23. Васпитана хоботница Група Парк-Бубамарци

24. Васпитана хоботница Група Парк-Бубамарци

25. Васпитана хоботница Група Пуж

26. Кофа без дна Група Парк-Бубамарци

27. Кофа без дна Група Пуж

28. Кофа без дна Група Пуж

29. Кофа без дна и Шашава флаша ГрупeПарк

30. Шашава флаша

31. Шашава флаша Група Пуж

32. Музикалне чаше Група Пуж

33. Балерина Група Пeчурка

34. Чаробни мач Група Јагодица

35. Чаробни мач Група Јагодица

36. Уместо закључка

37. РАДОЗНАЛОСТ И РАДОСТ Најлепше речи

38. РАДОСТАН РАДОСТИТИ СЕ РАДОШ РАДУЛА РАДОСНИЦА... СРЕЋА... СРЕЋАН,СРЕЋИТИ, СРЕЋИЦА, СРЕЋКОВИЋ, СРЕЋНИК, СРЕЋО, СРЕЋОНОСАН... Наше колеге из вртића Пчелица стварају Речиград. ‘’Акцију’’ треба подржати – предлажемо да кроз примену драмског и експериментално-истраживачког метода ‘’изграде’’ нове речи... РАДОСТ... РАДОЗНАЛОСТ РАДОЗНАЛАЦ РАДОЗНАЛКА РАДОЗНАЛИЦА РАДОЗНАН...

39. Најважније је никад не престати постављати питања.Ајншатјн А да бисмо све то постигли... Чак и када нам се,понекад, учини да се можемо бавити нечим другим, уочимо да деца још увек нису за то. Њихова питања се не заустављају. Зато је потребно искористити њихова питања за настављање истраживања и закључивања о томе...

40. Литература 1. Каменов др Емил Каменов, Васпитно-образовни рад у припремној групи дечјег вртића, теорија и пракса, Нови Сад: Драгон, 2006. 2. Матијашевић,Сања:Шашава флаша и други огледи за децу, Београд :Креативни центар, 2011. 3.Правилник о општим основама предшколског програма, Београд:Национални просветни савет, 2006. 4.Речник српскохрватскога књижевног језика,књига 5, Љубљана:Младинска књига, стр.329,330,971. 5.Рот, др Никола, Општа психологија, дванаесто издање, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2000. Извори на Интернету: 1. извор:www.coe.int/ 2. http://web.missouri.edu/~hanuscind/4280/Kindergarten.pdf1,5. октобар 2013, 9:34:48 3. www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za.../Motivacija_i_volja.doc‎., 14.10.2013., 11:19:13 4. http://dramskimetod.com/2009/12/dramski-metod/,21.102013. 13:28:26