UVOD U MAKROEKONOMSKU TEORIJU

1. UVOD U MAKROEKONOMSKU TEORIJU

2. Predmet makroekonomije • Makroekonomja se bavi izučavanjem ponašanja privrede kao celine. • Njena preokupacija je istraživanje načina delovanja ljudskog ponašanja na ishode funkcionisanja visoko agregiranih tržišta kao što su tržište rada, tržište kapitala ili tržište potrošnih dobara.

3. Predmet makroekonomije • Makroekonomija izučava visoko agregirane kategorije kao što su bruto domaći proizvod, neto domaći proizvod, inflacija, zaposlenost, novčana masa, platni bilans, agregatna ponuda, agregatna tražnja itd.

4. Predmet makroekonomije • Na dugi rok makroekonomija se bavi tendencijama u kretanju osnovnih makroekonomskih veličina (uvećanjem proizvodnje i kretanjem zaposlenosti, pre svega,) • Ukratkom roku fokusira na istraživanja koja se odnose na privredna kolebanja.

5. Predmet makroekonomije • Nije moguće povući strogu liniju razgraničenja između makroekonomije, s jedne, i mikroekonomije, s druge strane. • Mnogi zaključci makroekonomije se javljaju kao posledica pojava u oblasti mikroekonomije, i obratno

6. Najznačajniji teorijski pravci u makroekonomiji • Kejnsijanska makroekonomija • Savremeni neoklasični pravci u makroekonomiji • Monetarizam • Teorija racionalnih očekivanja • Ekonomija ponude

7. Kejnsijanska makroekonomija • Osnivačem makroekonomije se smatra britanski ekonomista Džon Majnard Kejns (1883 -1946). • U delu Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca (1936) Kejns je stavio sebi zadatak da odredi uzroke kratkoročne promene u nivou proizvodnje, zaposlenosti i dohotka.

8. Kejnsijanska makroekonomija • Kejns je odbacio stav klasične ekonomske teorije o postojanju slobodne konkurencije zalažući se pri tom za sve veću ulogu države u ekonomski život manipulacijom visinom kamatne stope, porezima i budžetom u cilju održavanja pune zaposlenosti.

9. Kejnsijanska makroekonomija • Pripadnici kejnsijanskog pravca polaze od stava po kome privreda nije uvek u ravnoteži, zbog čega država mora imati aktivnu ulogu u procesu uspostavljanja ravnoteže. • Kejns naročitu pažnju poklanja merama iz sledećih područja: 1) monetarne politike (novac, kamata, kredit, formiranje kapitala); 2) poreske politike; 3) politike javnih rashoda; 4) politiku budžetskog deficita i javnog duga

10. Kejnsijanska makroekonomija • Neokejnsijanska makroekonomska politika je u potpunosti okrenuta stvarnosti, tražeći odgovarajuće mere državnog intervencionizma u cilju eliminisanja slabosti u funkcionisanju mehanizma tržišta.

11. 2. Savremeni neoklasični pravci u makroekonomiji • Neoklasični ekonomisti naglašeno koncentrišu pažnju na alokativnu efikasnost. • Centralne kategorije sa kojima oni operišu su ograničenost resursa i neophodnost njihove optimalne alokacije • Oni računaju sa perfektnim tržištima, suverenitetom potrošača, automatskim cenovnim prilagođavanjima, maksimizacijom profita privatnih preduzetnika i ravnotežom na tržištu proizvoda i tržištu faktora.

12. Monetarizam • Tokom četrdesetih godina prošloga veka u ekonomskoj teoriji se pojavljuje pravac pod nazivom monetarizam. • Ključna odlika škole je prihvatanje doktrine “laissez faire” i potpuno odbacivanje ideje državnog intervencionizma, tako prisutne u Kejnsovom teorijskom opusu.

13. Monetarizam • Izvor ekonomske nestabilnosti monetaristi vide u kolebanju novčane mase. Otuda je ekonomska politika dužna da se preorijentiše na strogo regulisanje novca u opticaju • Po Fridmanu, u okviru datih pravila mora se poštovati potpuna sloboda delovanja svih ekonomskih učesnika. • Ova sloboda se može ograničiti isključivo ako njeno korišćenje narušava pravo drugog.

14. Teorija racionalnih očekivanja • Škola racionalnih očekivanja stoji na stanovištu: • da se privredni subjekti racionalno ponašaju, • da vrlo uspešno procenjuju buduća ekonomska kretanja i • da prilagođavaju svoju ekonomsku aktivnost, jer za te svrhe koriste sve raspoložive informacije.

15. Teorija racionalnih očekivanja • Pristalice ove škole veruju tržištu u regulisanju ponude i tražnje, a državi osporavaju da na kratak rok može uticati na zaposlenost i veličinu proizvodnje • teorija racionalnih očekivanja računa sa perfektnom konkurencijom, perfektnim prognozama i perfektnim informacijama koje su uvek dostupne ekonomskim subjektima

16. Ekonomija ponude • U kontekstu ključnih makroekonomskih pitanja tri su tačke ovog teorijskog pravca posebno važne: • odstupanje od kejnsijanskih politika upravljanja tražnjom, • stavljanje akcenta na motivaciju i efekte ponude i • zalaganje za značajno smanjenje poreza. • U teorijsko-analitičkom smislu osnovno analitičko oruđe ekonomije ponude predstavlja Laferova kriva.

17. Moguće zamke u makroekonomskom zaključivanju • Prva zamka je povezna sa primenom klauzule pod ostalim nepromenjenim okolnostima, odnosno ceteris paribus teoreme. • Uobičajena greška u istraživanjima odnosa uzrok - posledica je post hoc greška. • Celina nije uvek zbir delova - “varka uopštavanja”. • Subjektivnost - koju ekonomista kao ličnost unosi u istraživanje i tumačenje složenih pojava oko sebe. • Predviđanje budućih događaja je moguće, ali sa neuporedivo manjim stepenom egzaktnosti nego što je to slučaj u prirodnim naukama.

18. II NACIONALNA PRIVREDA – KLJUČNA KATEGORIJA MAKRONOMIJE

19. Inputi L Spontana Output makroregulacija Struktura K privrede Svesna makroregulacija Nacionalna privreda kao veliki ekonomski sistem

20. Nacionalna privreda kao veliki ekonomski sistem • Privreda tretirana u sistemskom smislu predstavlja poseban slučaj tzv. dinamičkih sistema. • Odlikuje se složenošću (veza, elemenata, nemogućnost preciznog matematičkog opisa) • Stohastičnošću ponašanja (neizvesnost, mogućnost uzimanja različitih stanja), • Otvorenošću koja se ogleda u razmeni informacija sa okolinom a koje su od uticaja na promene njegovih osnovnih karakterisika,

21. Nacionalna privreda kao veliki ekonomski sistem • Relativnom autonomnošću (otpor determinizmu, izvesna rezistencija prema upravljačkim ulazima) ponašanja, • Nestacionarnošću (napuštanje ravnoteže, izmene parametara) • Nereproduktivnošću (neponovljivost ponašanja ili reakcija na isti način, bez obzira da li je reč o delovanju okruženja, tržišta ili svesnog upravljanja).

22. VEZA IZMEĐU INSTITUCIONALNIH SEKTORA PRIVREDE

23. Efikasnost – centralno makroekonomsko pitanje • U ekonomiji efikasnost predstavlja odnos između resursa koji se upotrebljavaju i efekata koji se dobijaju, to jest efikasnost u najopštijem značenju reči predstavlja odnos između vrednosti dobijenog autputa i vrednosti utrošenih inputa

24. Efikasnost – centralno makroekonomsko pitanje • Tri osnovna oblika efikasnosti, kojima se izražava stanje privrede kao velikog ekonomskog sistema su: • a) proizvodna efikasnost, • b) alokativna efikasnost • c) distributivna efikasnost