FINANSIJSKO PLANIRANJE

1. FINANSIJSKO PLANIRANJE

2. Finansijsko planiranje kao konkretizacija finansijske politike, tj. politike finansijske funkcije, finansijsku snagu preduzeća (kao osnovni cilj finansijske politike) u vrednosnom izrazu stavlja u vreme i prostor. • U metodološkom smislu finansijsko planiranje za zadatak ima da izradi i prezentuje sveobuhvatan i koordiniran plan aktivnosti preduzeća i iskaže njegovu potrebu za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja, za određeni vremenski period. Finansijsko planiranje obuhvata: • Planski bilans uspeha • Planski bilans stanja • Plan novčanih tokova • Plan dugoročnih ulaganja.

3. Planski bilans uspeha U našem slučaju projektovanog bilansa uspeha bazira se na tzv. direct costing metodu, gde je sistem obračuna po varijabilnim troškovima, a koji se nadoknađuju srazmerno realizaciji proizvoda i usluga, dok se fiksni troškovi rashoduju na teret tekućih prihoda. Svaki element planskog bilansa uspeha se posebno planira i to na sledeći način: • Prihodi od prodaje = planirani obim proizvodnje x planirana neto prodajna cena *Planirana neto prodajna cena = prodajna cena – rabati i sl. • Varijabilni troškovi = planirani obim proizvodnje x planirani varijabilni troškovi po jedinici proizvoda • Marža pokrića = prihod od prodaje – varijabilni troškovi • Rashodi perioda bez kamata = planirani fiksni i relativno fiksni troškovi • Poslovni dobitak (EBIT) = marža pokrića – rashodi perioda bez kamata • Neto rashodi finansiranja = planirane kamate na obaveze – planirane kamate na potraživanja • Bruto dobitak = poslovni dobitak – neto rashodi finansiranja • Porez iz rezultata = bruto dobitak x poreska stopa • Neto dobitak = bruto dobitak – planirani porez iz rezultata

4. Potrebni podaci za sastavljanje planskog bilansa uspeha: • planirani obim proizvodnje (Q)= 2.000 kom • planirana neto prodajna cena (p)= €200 • varijabilni trošak po jedinici proizvoda (v)= €120 • rashodi perioda bez kamata = €100.000 • neto rashodi finansiranja = €10.000 • poreska stopa 20%.

6. Na osnovu ovakvog planiranja bilansa uspeha moguće je odrediti prag rentabilnosti za ostvarenje poslovnog dobitka, tj. ostvarenja bruto finansijskog rezultata (bruto dobiti). • Prag rentabilnosti ili donja tačka rentabilnosti I – potreban obim prodaje za ostvarenje neutralnog (0) poslovnog dobitka. gde je: FT – ukupni fiksni troškovi SMP – stopa marže pokrića Stopa marže pokrića predstavlja udeo marže pokrića u planiranim prihodima od prodaje = (marža pokrića / prihodi od prodaje) x 100

7. Prag rentabilnosti ili donja tačka rentabilnosti II – potreban obim prodaje pri kome je bruto dobitak jednak 0. gde je: NRF – neto rashodi finansiranja

8. U našem primeru to ovako izgleda:

9. Prihod od prodaje Rashodi i prihodi Neto rashodi finansiranaja Fiksni troškovi 250 000 € 275 000 €

10. Ukoliko želimo izračunati fizički obim proizvodnje pri kom je poslovni dobitak, odnosno bruto dobitak neutralan modifikovaćemo formulu na sledeći način: Za one koji žele da vide kako smo došli do modifikacije, sledi: Poslovni dobitak = 0 Prihodi od prodaje – varijabilni troškovi – fiksni troškovi = 0 Q x p – Q x v – FT = 0 Q x €200 – Q x €120 = FT 80 x Q = 100.000 Q = 1250 Ili za prag rentabilnosti za dobijanje neutralnog bruto finansijskog rezultata: Q x p – Q x v – (FT+NRF) = 0 Q x €200 – Q x €120 = FT+NRF 80 x Q = 100.000+10.000 Q = 1375

11. Planski bilans stanja • Planski bilans stanja radi se po delovima: • Plan obrtnih sredstava • Plan spontanih izvora i kratkoročnih obaveza • Plan osnovnih sredstava i dugoročnih plasmana • Plan sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza

12. Plan obrtnih sredstava [1] Neotpisana vrednost sitnog inventara + izdat SI u upotrebu – otpis sitnog inventara u planskom periodu

13. Postupak sastavljanja plana obrtnih sredstava je sledeći: • utvrditi učinke za svaku poziciju • odrediti broj dana vezivanja • broj kalendarskih dana u godini je 365, ako je plan na godinu dana • množenjem učinaka sa brojem dana vezivanja i deljenjem sa brojem kalendarskih dana dobijamo pojedinačne planske vrednosti za svaku poziciju • ukupna planirana obrtna sredstva dobijamo sbrajanjem svih pojedinačnih planiranih vrednosti obrtnih sredstava.

15. Plan spontanih izvora i kratkoročnih obaveza

16. Plan osnovnih sredstava i dugoročnih plasmana

17. Plan sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza

18. Integrisanjem svih ovih planova dobija se prva varijanta planskog bilansa stanja. • Nakon toga prilazi se analizi dugoročne finansijske ravnoteže (DFR). • Ukoliko je ona recimo pomerena više u korist dugoročno vezanih sredstava (KFS<1), vrše se korekcije u smeru poboljšanja DFR i to putem, npr: • smanjenja broja dana vezivanja pojedinih obrtnih sredstava • konverzije kratkoročnih kredita u dugoročne i sl. • Kada se DFR koriguje pristupa se izradi druge varijante planskog bilansa stanja. • Na osnovu nje utvrđuje se minimalno i maksimalno potrebna akumulacija i ispituje mogućnost ostvarenja. • Sastavljamo konačnu varijantu planskog bilansa stanja i bilansa uspeha.

19. Plan novčanih tokova Elementi plana novčanih tokova su: • pretpostavke na kojima počiva planiranje novčanih tokova – na planu prodaje počiva donošenje plana novčanih tokova • period za sastavljanje novčanih tokova – najčešće 1 godina • grupisanje novčanih tokova – poslovni, investicioni i finansijski NT • metode i sadržaj novčanih tokova – dinamička ili bilansa metoda • analiza plana novčanih tokova.

20. Bilans stanja na početku planskog perioda: BILANSNI METOD PLANIRANJA GOTOVINE

21. Ako se pretpostavi: • Da je planirani prihod od prodaje €120.000, u kojima je cena koštanja realizovanih proizvoda 60%, a rashodi perioda 20%. • Godišnji trošak amortizacije je €12.000. • Osiguranje se plaća na početku godine za 12 meseci. • Stopa poreza na dobit je 20%. • Obaveze na ime poreza na kraju planskog perioda iznose €560. • Planirani neto dobitak se deli na alumulaciju i neposlovnu potrošnju 50:50. • 80% ukupnih ukalkulisanih obaveza koje iznose €10.000 mora biti plaćeno u planskom periodu. • Rashodi kamata su €2.400 godišnje. • Dospele obaveze po kratkoročnim kreditima iznose €2.000. • Koeficijent obrta kupaca je 8, ukupnih zaliha 6, dobavljača 10. • Planirana nabavka fiksnih sredstava je €10.000. • Planirano je dugoročno zaduženje u iznosu od €4.000. • Napraviti plan tokova gotovine za planski polugodišnji period.

22. Planski bilans uspeha

23. Projekcija bilansa stanja

24. Plan novčanih tokova na bazi projektovanog bilansa stanja

25. A decrease in the cash balance is a source of cash flow because cash flow must have been released for some purpose, such as an increase in inventory. Similarly, an increase in the cash balance is a use of cash flow, since the cash must have been drawn from some source of cash flow. Smanjenje salda gotovine je izvor novčanih sredstava koja su oslobođena, radi npr. uvećanja zaliha, otplate duga i sl. Slično ovome, povećanje salda gotovine je upotreba novčanih sredstava, koja su proistekla iz nekog izvora (zaduženja).