1 / 29

PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI. m r sci dr spec Danijela Cvetkovi ć Dom zdravlja Niš. UVOD.

alpha
Télécharger la présentation

PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI mr sci dr spec Danijela Cvetković Dom zdravlja Niš

  2. UVOD Kardiovaskularne bolesti (KVB) najviše pogoršavaju kvalitet života, uzrokuju invalidnost, ekonomski slabe naciju, i skraćuju očekivanu dužinu života; i pri tome imaju negativan trend porasta incidence.

  3. Epidemiologija kardiovaskularnih bolesti Danas u Evropi KVB su vodeći uzrok smrti sa preko 50% učešća, dok je, poređenja radi,smrtnost od malignih bolesti 22%.Srbija se po učestalosti oboljevanja u Svetu nalazi u gornjoj polovini poretka, tj ima visoku stopu oboljevanja od KVB.Svaki četvrti stanovnik u razvijenim zemljama boluje od ishemijske bolesti srca i životni vek mu je skraćen 7 godina.

  4. UVOD • 1.1. Šta su kardiovaskularne bolesti? • Kardiovaskularne bolesti su najčešće aterosklerozne bolesti srca i krvnih sudova i obuhvataju: • Ishemijsku bolest srca, • -stabilna angina pectoris, • -akutni koronarni sindrom, • -iznenadna srčana smrt, • -srčana insuficijencija.

  5. b) Akutni moždani udar(akutna insuficijencija CNS): -ishemijski moždani udar(75%-80%), -hemoragijski moždani udar(20%-25%). Moždani udar je uzrok 10% ukupnog svetskog godišnjeg mortaliteta, a polovina preživelih su invalidi.

  6. c) Periferna arterijska okluzivna bolest(ateroskleroza ekstremiteta) sledećih stepena: -parestezije u ekstremitetima, -claudicatio intermitens, -bol u miru,posebno noću, -ulceracije i gangrene.

  7. 2. FAKTORI RIZIKA 2.1. Nepromenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su: -starost, -pol, -nizak socioekonomski status, -pozitivna porodična anamneza za aterosklerozu.

  8. 2.2. Promenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su upravo šansa da se njihovom korekcijom odloži oboljevanje kod izloženih osoba i smanje komplikacije kod obolelih od KVB. U promenljive faktore rizika spadaju: -arterijska hipertenzija, -pušenje, -povišen LDL-holesterol, -gojaznost, -diabetes mellitus, -nepravilna ishrana, -fizička neaktivnost.

  9. 2.2.1. Arterijska hipertenzija (AH) je povišeni krvni pritisak veći ili jednak 140/90 mmHg ili niži a pod terapijom. Arterijska hipertenzija se javlja u oko 20% svetske populacije, u 95% slučajeva je primarna, a u 75% slučajeva je neadekvatno regulisana. Skrining za AH se sprovodi jednom u 2 godine kod osoba sa normalnom tenzijom.

  10. Klasifikacija ESH(European Society of Hypertension) / ESC(Europen Society of Cardiology)

  11. Procedura postavljanja dijagnoze AH ima za cilj: -utvrđivanje visine krvnog pritiska, -utvrđivanje eventualnih sekundarnih uzroka AH, -procenu ukupnog KV rizika(pridruženi faktori rizika,oštećenja ciljnih organa), -procenu načina života.

  12. Terapija arterijske hipertenzije je zapravo intervencija u prevenciji KVB. Cilj lečenja je redukcija vrednosti krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg, a time i redukcija KV morbiditeta i mortaliteta. Terapija AH treba da je sveobuhvatna, tj podrazumeva i korekciju pridruženih faktora rizika uz farmakološko lečenje.

  13. Farmakološko lečenje AH Monoterapija je uspešna u 50% pacijenata, terapija sa 2 leka u još 30% pacijenata, ostale obolele uspemo da stabilizujemo sa 3 leka, osim retke rezistentne hipertenzije. Hipertenziju je moguće lečiti svim raspoloživim vrstama lekova. Neke od posebnih preporuka su: -diuretike,posebno tiazidne, propisivati kod starih pacijenata, gde je česta i izolovana sistolna AH,

  14. -beta blokatori su lekovi izbora posle IM,kod AH i migrena,poremećaja ritma,tireotoksikoze, -kalcijum antagonisti su posebno indikovani kod starih,kod IBS i u prevenciji srčane insuficijencije, -ACE inhibitore treba propisivati posle IM, u IBS, u dijabetesu, u prevenciji i usporavanju srčane insuficijencije i bubrežnog oštećenja.

  15. 2.2.2. Pušenje duvana Oko 40% odraslog stanovništva Srbije puši. Pušenje duvana je važan faktor rizika za KVB( dovodi do ateroskleroze i vazospazma), a prestankom pušenja smanjuje se rizik za 50% u toku 1 godine. Upoređivano sa nepušačima, pušači imaju 70% veći rizik od fatalnog koronarnog događaja.

  16. Pušenje je bolest zavisnosti i ima tendenciju stalnog povećanja doze. Pri svakom susretu sa zdravstvenim radnikom pacijent treba da dobije savet o potrebi apstinencije od pušenja, mogu mu se predočiti i opcije rada u maloj grupi za odvikavanje i/ili terapija zamene nikotina. Statistički, pušači najčešće iz 3 pokušaja prekinu pušenje.

  17. Neželjeni efekti pušenja povezani sa dejstvom na KVS: -vazokonstrikcija krvnih sudova, -tahikardija, -porast krvnog pritiska, -povećanje perifernog vaskularnog otpora, -povećanje nivoa kateholamina, -oštećenje endotela i ateroskleroza, -aktivacija SY nervnog sistema, -povećanje viskoznosti krvi, -smanjenje HDL a povećanje oksidacije LDL-holesterola.

  18. 2.2.3. O poremećaju lipidnog statusa koji povećava rizik za oboljevanje od KVB govorimo kada su vrednosti: • LDL –holesterola veće od 3 mmol/l (uzroci su-pušenje, starost, dijabetes, hipertenzija ili nasleđe), • HDL – holesterola manje od 1,03 mmol/l za muškarce i manje od 1,29 mmol/l za žene(uzroci su-gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost,glikozna intolerancija), • - Triglicerida veće od 1,7mmol/l (uzroci su-centralna gojaznost, dijabetes, nasleđe).

  19. Gojaznost – posebno abdominalni tip Gojaznost je prekomerno nagomilavanje masnog tkiva u telu i posledica je prevelikog energetskog unosa i/ili nedovoljne energetske potrošnje, uz prisustvo različitih genetskih faktora (u 40% slučajeva), faktora načina života. Pokazatelj prisustva i stepena gojaznosti je Index Telesne Mase (ITM ili BMI). Ciljni BMI na nivou populacije je 23kg/m2, a u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26_4,74kg/m2, te je u Srbiji 54% odraslih sa prekomernom telesnom težinom.

  20. Prema vrednostima ITM Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izvršila je klasifikaciju stepena uhranjenosti:

  21. jabuka kruška ISHRANA Nepravilna je ishrana koja ima veću energetsku vrednost od preporučene za određenu energetsku potrošnju; ishrana bogata zasićenim masnim kiselinama, holesterolom, prostim ugljenim hidratima, solju, i bez dovoljno polinezasićenih i mononezasićenih masnih kiselina,dijetnih vlakana, složenih UH i nekih minerala i vitamina.

  22. Pravilna ishrana Pravilnom ishranom sprečava se gojaznost: -povrća i voća 5 porcija dnevno, -integralne žitarice, -nemasna mesa, -dosta ribe, -do 4 jaja nedeljno, -maslinovo i palmino ulje... sve to pravilno pripremljeno i u 3 glavna obroka i 2 užine smešteno. Svaka individualna dijeta radi se pacijentu kod specijaliste dijetetike.

  23. 2.2.5. Fizička neaktivnost je faktor rizika i za razvoj KVB, pa ipak 60% svetske populacije je fizički nedovoljno aktivno. Fizički neaktivne osobe imaju 2 puta veći rizik za oboljevanje od KVB. Ni jedna studija nije dokazala visok rizik od KVB kod fizički aktivnih osoba. Dovoljna fizička aktivnost za dobro zdravlje je umerena, 30 – 60 min. 4 do 6 puta nedeljno ili 30 min. svakodnevno, kumulativno.

  24. Direktni benefit od fizičke aktivnosti po zdravlje je: -prevencija gojaznosti, -smanjenje nivoa šećera u krvi, -smanjenje srčane frekvence, -povećanje dejstva insulina, -smanjenje nivoa LDL-holesterola i triglicerida, -povećanje HDL-holesterola, -sniženje krvnog pritiska, -povećanje elastičnosti krvnih sudova, -stimulacija venske cirkulacije, -prevencija osteoporoze, -povećanje sposobnosti odupiranja stresu.

  25. Pri preporuci fizičke aktivnosti konkretnom pacijentu, treba sagledati: -godine starosti, -stanje lokomotornog aparata, -trenutnu fizičku kondiciju, -telesnu masu-BMI, -komorbiditete, -mikroklimatske uslove okoline, -podlogu za rekreaciju i obuću.

  26. 2.3. Metabolički sindrom (MS) se dijagnostikuje kod gojaznih osoba po International Diabetes Konsenzusu (bar 3 od 5 kriterijuma): -obim struka preko 94cm za muškarce i preko 80cm za žene i, -KP veći ili jednak 130/85mmHg, -trigliceridi u krvi veći ili jednaki 1,7mmol/l, -glikemija našte veća ili jednaka 5,6mmol/l, -HDL-holesterol manji od 1,29mmol/l za žene i manji od 1,03 za muškarce.

  27. Prisustvo MS pacijentu povećava rizik za oboljevanje od KVB za 18%, a od dijabetesa oboli u 5%-10% slučajeva. Dijabetes je hronična progresivna bolest, a bolesnici u preko 90% slučajeva umiru prerano od kardiovaskularnih komplikacija. Oko 33% svetskog stanovništva ima metabolički sindrom.

  28. Ženski pol kod gojaznih pacijentkinja (sa MS) nema zaštitnu ulogu od oboljevanja od KVB. Kod gojaznih osoba treba aktivno tražiti one sa MS i preduzimati interventne mere za modifikovanje faktora rizika i smanjenje rizika za oboljevanje od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

  29. HVALA NA PAŽNJI

More Related