RIMSKA KULTURA

1. RIMSKA KULTURA TijanaTeodosić Isidora Micić

2. Rimska umetnost podrazumeva umetnicku produkciju starih Rimljana od 9. p. n. e. do pada Zapadnog rimskog carstva 476. god. p. n. e. • Imala je najveći domet u periodu od 200.g.p.n.e do500. godine i dala je mnoštvoumetničkih dela, ali nije dala nekih naročitih novina. • Razvijala se od Apeninskog poluostrva,azatim se sa rimskim osvajanjima proširila na ceoMediteran i ceo “poznati svet”. Ova umetnost koja je prešla na Apeninskog poluostrva dobila je određene karakteristike i osobenosti i nije imala onaj oblik koji je bio u samom Rimu. NASTANAK I RAZVITAK Današnji izgled Rimskog foruma

3. Rimska religija je postojala u antičkom Rimu. Bila je glavna religija do 4. veka, kada ju je potisnulo hrišćanstvo. • Smatra se da se rimska religija i mitologija može podeliti na dva dela: rana mitologija -kultna i vrlo se razlikuje od grčke mitologije, dok se u kasnijem periodu rimska mitologija naslanja na grčku i etrursku tako što od njih preuzima bogove kojima daje svoja, latinizovana, imena. Po osam rimskih božanstava nazvano je osam planeta Sunčevog sistema: • Merkur (glasnik bogova), • Venera (boginja ljubavi), • Mars (bog rata) • Jupiter (vrhovni bog) • Saturn (Jupiterov otac) • Uran (Saturnov otac) • Neptun (bog mora) • Pluton (bog podzemlja). RELIGIJA

5. Pre arhitekture, Rimljani su bili poznati građevinari. Iza njih su ostali brojnimostovi, brane, kanali, popločani putevi i uopšte brojna inžinjerska remekdela koja su bila rasejana po celom Rimskom carstvu. Prvi put, “Via Appia” iz 312. p. n.e. protezala se 300 km. od Rima do Kapue; kasnije su Rimljani popločali do 5000 000 km. puta i oko 1500 urbanizovanih gradova. • Rimski grad bi rastao unutar utvrdeoko centralnih ulica koje su se sekle na sredini što je predstavljalo oblik urbanizacije koja nije postojala kod grčkih kolonija, zatim bi se gradilo izvan zidina U grad bi se uveo vodovod (akvedukt)i kanalizacija (rimska Cloaca maxima i dan danas, nakon 2500 godina, služi svojoj svrsi). • Urbanizacija bi se nastavljala i izvan grada gde su zemljane parcele bivale podeljene u pravilne kvadrate – agerai obično darivane rimskim veteranima. Osnova današnje agrarne organizacije poljoprivrednih, agronomskih dobara. URBANIZACIJA

6. ZNAČAJNA DELA RIMSKOG GRAĐEVINARSTVA • Terme- Rimske terme su bila javna kupatila u antičkom Rimu. Većina rimskih gradova je imala bar jednu takvu građevinu, koje su bile centar javnog života. Bogatiji Rimljani su ih obično posećivali svakog dana, dok su siromašniji jednom nedeljno. • Hramovi • Pozorišta-Rimljani su prihvatili grčko pozorište u vreme Punskih ratova. Kasnije su najpopularniji oblici pozorišta postale farse i pantomime . • Trijumfalni slavoluci- Najpoznatiji rimski slavoluci u Rimu: Titov slavoluk,Slavoluk Septimija SeveraiKonstantinov slavoluk • Rimske bazilike • Mostovi • Akvadukti • Viadukti • Tvrđave • Ulice. Građevinarstvo SLAVOLUK AKVADUKT

7. RIMSKE ULICE TRAJANOV STUB TRAJANOV TRG

8. Arhitektura antičkog Rimaizrasla je iz preistorijskog razvojagradnjena Apeninskom poluostrvu kao i uticaja grčke arhitekture i orijentalnih kultura. • Što se tiče arhitekture u Rimskoj umetnosti pojavljuje se jedno drugačije shvatanje prostora i konstrukcije,za razliku od shvatanja hramova kaoplastike, pojavljuje se shvatanje koje ne zatvara već pokriva prostor- i statičnostjeste jedna nova karakteristika. Bazilikarni oblikjeste takođe karakteristika za rimsku arhitekturu (bazilika). • Od 2. veka p. n. e. u rimskoj arhitekturi se upotrebljava beton. U beton se može umešati kamen i lakše ga je oblikovati. Tako su izgrađeni mnogi objekti a elementi luka i kupolakoje on omogućava su postali karakteristika rimske arhitekture. • Za razliku od grčke arhitekture značaj rimske arhitekture je u zidovima koji su konstruktivni elementi dok se stubovi nalaze upušteni u zidove u vidu pilastera i u kupoli. Pod snažnim uticajam Grčke upotrebljavali su se i stilski stupovi (dorski stil jonski stili korintski stil )alioni su bili samo dodani elementima zidnih konstrukcija koji su se gradili kao noseći elementi a zgrade su ogromnih dimenzija po pravilu se grade odopeka u malteru a na površini se upotrebljava kamen koji se donosi iz Azije i Afrike. Pošto su bili zaljubljeni u sjaj i raskoš to se ogledalo uunutrašnjem prostoru. • Po konstruktivnoj i umetničkoj strani razvoj rimske umetnosti se završava tek u 6. veku. Uticaj rimske arhitekture na okolne zemlje bio je ogroman. ARHITEKTURA

9. PANTEON koloseum BAZILIKA

10. KOLOSEUM PANTEON Panteon ili Hram svih bogova je rimskihram sagrađen oko 126. godine naše ere, tokom vladavine cara Hadrijana. Na hramu se nalazi natpis sa prethodnog hrama, a koji je sagradio Marko Vipsanije Agripa 27.-25. pre naše ere. Drugi natpis na hramu, ispod prvog, beleži restauracijski rad obavljen na Panteonu po naredbi cara Septimija Severa i njegovog sina Karakale 202. g. Hram je izuzetno dobro očuvan i predstavlja jedno od najbolje očuvanih građevina te starosti. Danas se hram koristi kao hrišćanska crkva. • Izvorno nazvan "Amfiteatar Flavijevaca", je amfiteatar u Rimu Ime je dobio po kolosalnoj skulpturi cara Neronakoja se nalazila ispred amfiteatra. • U Koloseumu su održavane gladijatorske borbe,koje je moglo pratiti 50 000 gledaoca. Održavale su se i borbe sa životinjamai retko kada borbe s brodovima. U slučaju požara Kolosej bi se ispraznio za 10 minuta. Koloseum je 2007. uvrštenmeđu novih 7 svetskih čuda. • Gradnja je započeta 72. za vreme cara Vespazijana,a dovršena desetak godina kasije za vrijeme vladavine njegova sina Domicijana. ZNAČAJNA ARHITEKTONSKA DELA

11. Vajarstvo se razvijalo od 6. veka p. n. e. pod uticajem Etruraca a posle od 3. veka p. n. e. i Grka. U svim dobima je prisutan portret koji teži za realizmom. • Počeci rimske skulpture oslanjaju se na etrursku skulpturu ili su doslovna kopija grčkih majstora u mermeru. Dok su u klasičnoj Grčkojinteresi bili usredsređeni na traženje, oblikovanje opšteg, idealnog ljudskog lika, u rimskoj je umetnosti akcent na prikazivanju pojedinačnog i karakterističnog. To najbolje dolazi do izražaja u mnoštvu portreta rimskih građana (14 000 skulptura). • Jedinstveni su i rimski reljefi koji su obično bivali vezani za zavjetne objekte, sarkofage, trijumfalne stupoveilislavolukeNajbolji reljefi se nalaze na Titovom slavoluku iz 81. godine, a predstavljaju osvajanje i razaranje Jeruzalima. Dojam prostornosti na ovim rimskim reljefima postiže se kombinacijom visokog reljefa u prvom i plitkoga u drugom planu.Jedna od važnijih promena u kasnoantičkim reljefima, u odnosu na klasične, jeste gubitak osjećaja za prostor i dubinu. SKULPTURA

12. Konjanička statua Marka Aurelija Rvači • Jedna od retkih preživelih statua te vrste, jer su rađene u bronzi pa su se takve skulpture u kasnijem periodu izlivane u novčiće. Nastala je 174. godine od bronze i visoka je 3,5 metara. Statua je trebalo da prikaze pobedonosnog imperatora jer je, prema srednjovekovnim izvorima, ispod desne noge konja lezala prilika vezanog varvarskog poglavice Rvači, takođe poznati pod imenom Dva rvača, Rvači iz Ufice, je poznata rimska kopija davno izgubljenog grčkog dela iz 3.v.p.n.e. u belom mermeru. Danas se čuva u Firenci u Italiji. Jedna replika postoji i u muzeju u Luvru. Značajna dela rimske skulpture

13. Herakle i Telefos Marforio • Skulprtura predstavlja Herakla i njegovog sina Telefosa. U radjena je u mermeru i predstavlja rimsku kopiju grckog originala iz oko 4. veka p.n.e. Marforio je ime pod kojim je popularno poznat (pored Paskvina) jedan od najpopularnijih 'govorecih statua' u Rimu. Ovo je anticka rimska skulptura u mermeru koja predstavlja bradatog recnog boga (sa dodacima iz modernog doba) i danas se cuva u Kapitolskom muzeju u Rimu. Datira iz 1.veka p.n.e.

14. Slikarstvo je bilo pod snažnim uticajem grčkog slikarstva. Tu se javlja oblik zidnoslikarstva koje ukrašava unutrašnje zidove na profanim objektima, privatnih zgrada i vila. Naročita pažnja se poklanja očima.Što se tiče tehnike naročito se razvila pored freski i mozaik, tehnika koja je prisutna u svim umetnostima a naročito se razvijala u Vizantiji.  Motivi su birani iz lova, moreplovstva, pojavljuju se i vedute pa i prikazivrtova, mitološke figure a u malim spavaćimsobama. Grci nisu poklanjali naročitu pažnju izradi stakla već su više radili na izradi keramike, međutim u Rimskoj umetnosti se izradi stakla poklanja naročita pažnja i u 1. vekurasprostranjana je bila i upotreba i providnog stakla kao i stakla bojenog a vrhunac predstavlja i upotreba tzv. diatreta to je u stvari vaza od stakla izrađena duvanjem i prevučena mrežom od stakla. • U pozno doba se javljaju uticaji aleksandrijskogportretnog slikarstva i egipatski mozaici. • Rimsko slikarstvo sačuvano je u manjoj meri u Rimu, a ponajviše u Pompejima i Herkulanumustradalim u prirodnoj katastrofi vulkanaVezuvai"konzerviranima" u pepelu. Slikarstvose verovatno oslanjalo na helenističko slikarstvo, iako od helenističkog slikarstva nije ostalo gotovo nikakvih tragova • Portretisu u rimskom slikarstvu bili veoma retki (za razliku od skulptura), a najlepši su primeri iz Fajuma u donjem Egiptu. Oni su slikani enkaustikom na drvenim pločama, veoma teškom tehnikom koja zahteva brzo slikanje, te zbog toga slike odišu izrazitom svežinom, a kako su imali ulogu grobnog priloga (iz staro-egipatske tradicije) savršeno su odgovarali da prikažu životnost portretiranog. SLIKARSTVO

16. kraj