STILOVI ŽIVOTA

1. STILOVI ŽIVOTA Doc. dr Predrag Cvetičanin 08.05.2014.

2. POJAM STILA • Pojam stil stariji je od pojma životnog stila - dolazi od latinske reči „stilus“, što znači pisaljka (stil pisanja) • Stil kao pojam je najuticajniju ulogu imao u istoriji umetnosti • Na prelasku iz XIX veka u XX vek, u kontekstu nastajanja industrijskih društava, pojavljuje se pojam „stila života“ ili „stila življenja“ (M.Weber, G.Simmel, Th. Veblen, G.Tard, A.Adler, E.Rothacker i dr.)

3. STALEŽI, KLASE I ŽIVOTNI STILOVI • Za razliku od najranijih oblika društvenih nejednakosti, kao što su ropstvo ili kaste, srednjovekovni staleži (plemstvo, sveštenstvo, vojnici, trgovci, zanatlije) predstavljaju prvi sistem društvene strukture uz koji se vezuje i pojam životnog stila. • Staleže karakterišu upravo različiti načini vođenja života od strane pojedinaca koji pripadaju određenim društvenim grupama.

4. MAX WEBER: STATUSNE GRUPE • Veberova koncepcije društvene stratifikacije je multidimenzionalna (nasuprot Marksovoj) • Po Veberu, društvo nije stratifikovano samo prema ekonomskim karakteristikama (klase), nego i prema statusu (statusne grupe okupljanju osobe sličnog ugleda/prestiža) i prema političkoj moći (partije). • Status se, pri tom, najjasnije izražava kroz različite grupne životne stilove.

5. MAX WEBER: STATUSNE GRUPE • Specifična staleška čast iskazuje se privilegijom nošenja posebne odeće, konzumiranjem posebnih jela, nošenjem oružja ili bavljenjem umetnošću koje nije usmereno na zaradu, ali i venčavanjem ili druženjem unutar vlastitih statusnih grupa. • Povezujući stil života sa staležom, Veber je pod pojmom stila života podrazumevao formu staleške potrošnje, odnosno potrošnje određenih profesionalnih ili statusnih grupa. • Stil života na ovaj način predstavlja i instrument „zatvaranja“ društvenih grupa (kroz stil života postaju vidljivi oni koji statusnim grupama ne pripadaju)

6. MAX WEBER: PRELAZ KA KAPITALIZMU • Po Veberu, upravo je životni stil tipičnog kalvinistički orijentisanog pobožnog građanina, koji asketski živi i asketski radi, determinisao vrednosnu osnovu kapitalizma. • To je ujedno značilo temeljno raskidanje sa neproduktivnim životnim stilom feudalnog staleža koji je bio usmeren na dokolicu, uživanje u životu i trošenje novca.

7. GEORG SIMMEL: INDIVIDUALIZACIJA • Georg Zimel je stil života video kao rezultat individualnog izbora i delovanja. • Vođenje života je, prema Zimelu, proces oblikovanja života naročito potreban u velikim gradovima u kojima je važno sačuvati vlastitu individualnost od „pomasovljenja“ i od „otuđenja“ • Glavni razlog otuđenja, smatra Zimel, jeste novac, koji čini da društveni odnosi koji nastaju pri zadovoljavanju životnih potreba postaju sve bezličniji – novac s jedne strane stvara slobodu, a s druge anonimnost u društvenim odnosima.

8. GEORG SIMMEL: INDIVIDUALIZACIJA • Nemilosrdna objektivnost industrijske masovne proizvodnje dovodi s jedne strane do anonimnosti i socijalnog zatvaranja, a s druge, „do speciičnih velegradskih ekstravagancija osobnosti, kapricioznosti, skupocene ukrašenosti, čiji se smisao ne nalazi više u sadržajima takvog ponašanja, nego samo u njegovoj formi bivanja drugačijim, isticanjem sebe i postajanjem primetnijim“.

9. GEORG SIMMEL: INDIVIDUALIZACIJA • Tendencije individualizacije i pluralizacije životnih stilova proizilaze iz strukture modernih industrijskih društava. • Ekspresivnost stila života koristi se (u anonimnosti koju proizvode industrijska društva) za davanje signala o vlastitoj društvenog poziciji. • Stil života postaje sredstvo kojim se pronalazi i osigurava vlastiti identitet.

10. GEORG SIMMEL: INDIVIDUALIZACIJA • Sa ovim, prema spolja signaliziranim stilizovanjem života, kojim se istovremeno nagoveštava pripadnost nekoj određenoj kategoriji sličnih ili jednakih, neizbežno je povezano uspostavljanje socijalne distance prema drugima koji su različiti. • Životni stil, kod Zimela, označava i distancu i distinkciju. Odnos između dvaju stilova je definisan društvenom distancom i načinom distinkcije između dva kolektiva (grupe). • Zimel, kao i Veber, smatra da životni stilovi imaju i ekspresivnu i distinktivnu funkciju, ali su više rezultat izbora i aktivnosti individue, nego pasivnog pripisivanja.

11. THORSTEN VEBLEN: TEORIJA DOKOLIČARSKE KLASE • Američke ekonomista Torsten Veblen je u delu „Teorija dokoličarske klase“ (1899) tvrdio da dominantna klasa u američkom društvu, koju naziva „klasom dokoličara“ provodi životni stil upadljive potrošnje i afektirane besposlenosti. • Pošto je takmičarski duh u američkom društvu usmeren na posedovanje privatne svojine i ekonomskih dobara, onda bogatstvo postaje simbol kvaliteta osobe.

12. THORSTEN VEBLEN: TEORIJA DOKOLIČARSKE KLASE • Da bi se to bogatstvo pokazalo u ambijentima gde se osobe nedovoljno poznaju, pribegava se takozvanoj „upadljivoj potrošnji“, koja ima funkciju pokazivanja ličnih ekonomskih mogućnosti. • Vidljiva ili upadljiva potrošnja dokoličarske klase demonstrira se, najčešće, u njihovoj monopolizaciji određenih potrošnih predmeta ili usluga ili u preteranim, upadljivim, navikama.

13. THORSTEN VEBLEN: TEORIJA DOKOLIČARSKE KLASE • Razlikujući klase koje su prisiljene da se bave materijalno proizvodnom od viših, dokoličarskih klasa, te vezujući način potrošnje uz proces sticanja časti, Veblen je način života dokoličarske klase shvatao kao prototip životnog stila. • Životni stil „upadljive potrošnje“ i „afektiranog besposličarenja“ karakterističan za dokoličarsku klasu, služi istovremno i identifikovanju sa tom klasom i socijalnom zatvaranju, odnosno razlikovanju od ostalih članova društva.

14. ALFRED ADLER: ŽIVOTNI PLAN • Pojam životni stil koristi i osnivač individualne psihologije Alfred Adler, kao sinonim pojmovima „životni plan“, „linija vodilja“ ili „shema života“. Radi se, o temeljnim kategorijama koje se označavaju stečeni model „sebe“. • Po Adleru, životni stil se formira u rudimentarnoj formi već u detinjstvu, kroz proces interakcije bioloških predispozicija i uticaja okoline.

15. ALFRED ADLER: ŽIVOTNI PLAN • Određujući saznajne modele ponašanja osobe, životni stil, po Adleru, garantuje stalno jezgro orijentacija i ponašanja kao ukupnosti navika, stavova, osećanja, ali i očekivanja u odnosu na sebe i na svet koji nas okružuje. • Celokupno ponašanje pojedinca temelji se na njegovom stilu života: on percipira, uči i pamti ono što je u skladu sa njegovim stilom, ignorišući sve ostalo.

16. ALFRED ADLER: ŽIVOTNI PLAN • Za razliku od Frojdovih tvrdnji o libidu kao temeljnom pokretaču ljudskog ponašanja, Adler naglašava težnju prema važnosti i moći. • Prema Adleru, svi teže istom cilju – superiornosti – ali ima bezbroj načina kako bi se on može postići. • Neki pokušavaju da postanu superiorni razvijajući intelekt, drugi usmeravajući svoje snage ka fizičkoj snazi ili izgledu.

17. ALFRED ADLER: ŽIVOTNI PLAN • Što se tiče faktora koji determinišu stil života, Adler je prvobitno tvrdio da je on određen, pre svega, realnim ili imaginarnim specifičnim inferiornostima svakog pojedinca. • Stil života bi bilo kompenzacija određene inferiornosti – tako će, po njemu, fizički osetljivo dete, težiti intelektualnoj superiornosti.

18. ŽIVOTNI STIL U POST-INDUSTRIJSKOM DRUŠTVU • Pojam životnog stila u klasičnim sociološkim teorijama počinje se spominjati u vezi sa fragmentacijom industrijskih društava s kraja XIX veka i početka XX veka, a proces dalje diferencijacije i fragmentacije društva, tokom XX veka, doveo je s jedne strane do promena shvatanja ovog pojma, a s druge do njegove marginalizacije u sociološkim pristupima i dominacije pojmova klase, sloja i statusa.

19. ŽIVOTNI STIL U POST-INDUSTRIJSKOM DRUŠTVU • Međutim, početkom 1980-ih kada se u razvijenim evropskim zemljama učvršćuju društveni odnosi koji podstiču individualnost i sve više naglašavaju lične interese i izbore umesto kolektivnih identifikacija, pojam individualnih stilova života dospeva u središte analičke pažnje. • Klasične sociološke koncepcije, koje su stil života povezivale sa specifičnim načinom života određenih statusnih grupa, slojeva ili klasa, teško se mogu povezati sa savremenim sociološkim pojmovima individualnog životnog stila.

20. STIL ŽIVOTA I POTKULTURE • Veza stila života i potkultura uspostavlja se tokom 1960-ih godina kroz istraživanja Centra za savremene studije kulture (CCCS) iz Birmingema. • Po njima, potkulturepodrazumevaju “zajednički, od dominantnogkulturnogobrascarazličitstilživotakoji je produktspecifičnogživotnogopredeljenja, potrebaivrednostikoječlanovipotkulturedele“. • Otpor koji potkulture pružaju u odnosu na dominantnu kulturu izražava se upravo kroz stil.

21. STIL ŽIVOTA I POTKULTURE • Krajem 1970-ih povezivanje stilova života sa podkulturama koristi Tjumin koji analizirajući strukturalna, ekspresivna i distinktivna značenja nejednakosti, razlikuje tri aspekta životnog stila. • Prvi se odnosi na životni stil kao indikator standarda vrednovanja, a drugi na nagrađivanje ili posledice drugih nejednakosti, kao što su dohodak ili vaspitanje.

22. STIL ŽIVOTA I POTKULTURE • Treći aspekt koji Tjumin analizira odnosi se na „tehnike za sticanje prava na određenu meru poštovanja ili časti“. • Kod ovog trećeg aspekta životnog stila radi se o načinima simboliziranja društvene distance pomoću spoljnih atributa, odnosno o oblicima demonstrativne potrošnje. • Ovim trećim aspektom životnog stila Tjumin se dotiče pitanja individualizacije društvenih nejednakosti koja će u sociološkim teorijama postati dominantno krajem 1980-ih.

23. ZABLOCKI I KANTER: PRITISAK STILA • U promenjenim društvenim okolnostima – krize države blagostanja od sredine 1970-ih – Zablocki i Kanter tvrde da se životni stil može osećati i kao svojevrsni pritisak. • Po njima, ljudi izbegavaju apsolutnu individualnost ukusa i što je individualno izborno ponašanje manje podložno uticajima privrednih okolnosti, to okolnosti koje se odnose na prestiž jače prisilno deluju na izbor stila života.

24. ZABLOCKI I KANTER: PRITISAK STILA • Definišući životni stil na temelju zajedničkih vrednosti i zajedničkih uzoraka ukusa koji se izražavaju u potrošnji, Zablocki i Kanter tvde da se životni stilovi mogu primeniti i u vrednovanju nematerijalih ili javnih dobara. • Po njima, „životni stil nekog kolektiva se može definisati u toliko meri, koliko su njegovi članovi slični jedni drugima kako u pogledu korištenja raspoloživog dohotka, tako i u pogledu temeljne motivacije, te kako se od drugih razlikuju“.

25. PROMENE U SHVATANJU DRUŠTVENIH NEJEDNAKOSTI • Krajem 1970-ih i strukturalno-funkcionalna i markistička teorija stratifikacije pokazuju se kao neprimerene za analizu društvenih nejednakosti. • Slabljenje važnosti industrijskog rada i formiranje društva usluga daju sve povlaštenije mesto izrazimo ličnog identiteta u odnosu na koji se utvrđuju vrednosti i motivacije i organizuje način života.

26. PROMENE U SHVATANJU DRUŠTVENIH NEJEDNAKOSTI • U paradigmi tolerantnosti prema svemu što predstavlja tržište, svaka socio-kulturna različitost postaje prihvatljiva: odnos društvene hijerarhije sve je teže uspostaviti. • Od početka 1980-ih prelazi se od pretpostavki o zavisnosti između položaja u sistemu proizvodnje i kulturnih predstava, interesa i ponašanja ka tezama o pluralističkoj diferencijaciji • Utoliko životni stilovi označavaju novi teorijski početak analiza socijalne diferencijacije u društvu kasnog XX i na početku XXI veka.