ORGANI ZOVANJE

1. ORGANIZOVANJE Pojam, definicija i osobine organizovanja • Pojam organizacije izveden iz grčke reči organon što doslovce znači oruđe, sprava, • Prema E. Kosiolu „organizacija je posebna vrsta delatnosti oblikovanja u preduzećima“ • Smišljena delatnost koordiniranja, sređivanja i dodeljivanja: stvari ljudima ili ljudi ljudima, ili stvari stvarima, već prema određenim ciljevima, • Prema Tayloru „organizacija je sistem pravila, koji koordinira sredstva u cilju ostvarenja određenog rezultata,organizovanje znači samo delatno usklađivanje sredstava za ostvarenje cilja“. • Organizacija (kao struktura) i organizovanje (kao proces) su važni segmenti menadžment procesa, mada je organizacija širi pojam od čitavog menadžment procesa.

2. Pojam organizacije • Pojam organizacija se u organizacionoj teoriji i praksi upotrebljava u više različitih značenja, • U užem smislu: svako povezivanje ljudi radi ostvarivanja ciljeva, • U širem smislu: povezivanje ljidi radi ostvarivanja ekonomskih-proizvodnih ciljeva, • Bitna faza menadžment procesa i kao, organizacioni oblik i kao proces organizovanja, • Organizacija se, dakle posmatra i kao stanje i kao rezultat procesa organizovanja, • Za neke autore to je nauka, a za neke veština, dok je za neke i jedno i drugo.

3. O organizaciji se govori kao o naučnoj disciplini i društveno- ekonomskoj praksi staroj kao ljudsko društvo, • Pri tome čovek istovremeno pripada velikom broju različitih organizacija: • Čovek se koristi organizacijom, radi bržeg, ekonomičnijeg i racionalnijeg ostvarivanja ciljeva, • Čovek pripada organizaciji, radi povezivanja sa drugim ljudima, što proizilazi iz njegove prirode kao društvenog bića, • Čovek oblikuje organizaciju, jer nastoji uspostaviti skladne odnose između sebe i okoline, • Ciljevi i zadaci su obeležja svake organizacije, • Organizacija nastaje struktuiranjem prirodnog, ekonomskogi organizacionog podsistema.

4. TIPOLOGIJA ORGANIZACIJE • Formalna organizacija, je planirana i postavljena struktura nekog preduzeća ili poduhvata da se postignu bliže određeni ciljevi, • Neformalna organizacija, je dopunski postavljena struktura unutar preduzeća, koja nema formalnu opisanu šemu, ali je stvorena radi postizanja bliže određenih ciljeva, • Horizontalna organizacija, pokazuje podelu na organizacine jedinice, npr. funkcije na istom organizacionom nivou. Tako organizacija postaje uža ili šira, • Vertikalna organizacija, pokazuje podelu po načinu stvaranja hijerarhije, odnosno podelu zadataka po dubini organizacione piramide. Tako organizacija postaje dublja ili plića.

5. Karakteristike dominantne horizontalne strukture: • Zajednički zadaci, • Slaba hijerarhija, malo pravila, • Horizontalna komunikacija, • Rad u timovima, orijentisan zadacima, • Decentralizovano donošenje odluka.

6. Karakteristike dominantne vertikalne strukture • Specijalizovani zadaci, • Stroga hijerarhija, mnogo pravila, • Vertikalna komunikacija i sistem izveštaja, • Malo timova, • Centralizovano donošenje odluka.

7. Organizacija i pitanje raspona menadžmenta • Razlikuju se dva slučaja organizacije: • Uži raspon kontrole (kordinira rad 2-3 zaposlena i dublja organizaciona struktura), • Širi raspon kontrole, (kordinira rad većeg broja, obično 10-tak ljudi i plitka organizaciona struktura), • Koji će od ova dva slučaja biti izabran zavisi od: 1. obučenosti podređenih, 2. jasnoće planova, 3. brzine promena, 4.količine potrebnog ličnog kontakta, 5. jasnoće delegiranja ovlašćenja, 6.korišćenja objektivnih standarda,7.tehnike komuniciranja, itd. • Savremreni trendovi u organizovanju teže većoj decentralizaciji organizacije, fleksibilnosti, inovativnosti, kvalitetu, etici rada i poslovanja.

8. ODNOS ORGANIZACIJE I MENADŽMENTA • Razlikuju se četiri osnovna aspekta pojma organizacije: • Univerzalni pojam organizacije, podrazumeva jedinstvo sređenih međusobno povezanih delova. A jedan od podsistema je i menadžment, • Institucionalni pojam organizacije, gde se M. javlja kao uži pojam organizacije, jer predstavljua segment organizacije, • Strukturni pojam organizacije, gde se M. javlja kao kostur organizacije preduzeća zbog čega se poistovećuju organizaciona struktura i struktura preduzeća, • Funkcionalni pojam organizacije, gde se organizovanje javlja kao jedna od funkcija menadžmenta. M. je ključni oragnizacioni proces poslovanja preduzeća, a organizacija se može posmatrati kao sredstvo menadžmenta. aa

9. OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZOVANJA • Princip analize i sinteze, • Princip racionalizacije, • Princip ekonomičnosti, • Princip produktivnosti, • Princip planiranja i evidencije.

10. Princip analize i sinteze • Kvalitet sagledavanja složenih problema zahteva rastavljanje istog na jednostavnije elemente, • To podrazumeva pojedinačno posmatranje svakog elementa, analiziranje njegovog ponašanja, donošenju odluka o usmeravanju istog, • Nakon analize i izbora rešenja potrebna je sinteza, kao bi se organizacija posla mogla postaviti na pravi način, • Primer: analiza građenje objekta, zahteva podelu radova nekoliko delova, a sinteza izradu vremenskog plana radova, ukupnih troškova i sl.

11. Princip racionalizacije, • predstavalja težnju da se smanje utrošci svih resursa (koji su uvek ograničeni), • izražava se kao odnos između ukupne količine proizvodnje i utroška potrebnih resursa, npr. energije: r = Q/E, gde je r: stepen racionalnosti utroška, Q: količina proizvoda izražena u m3, m2, kom, kg E: energija izražena u KW ili J

12. Princip ekonomičnosti • princip se zasniva na smanjenju troškova, • iskazuje se preko stepena ekonomičnosti, formulom: e = Q/Tu, gde je: e: stepen ekonomičnosti, Q: osvareni učinak ili koristan proizvod, Tu: ukupni troškovi proizvodnje. • ekonomičnost se povećava smanjivanjem troškova i gubitaka u proizvodji, radne snage, materijala i energije, usled nedovoljnog korišćenja kapaciteta.

13. Princip produktivnosti • shvata se kao sposobnost ljudskog rada da u jedinici vremena ostvari veće ili manje rezultate, • Stepen produktivnosti izražava se kao odnos: p = Q/f, gde je: p: stepen produktivnosti, Q: količina proizvoda, f: bilo koji faktor koji učestvuje u proizvodnji. • obzirom da se svaki proces odvija u realnom vremenu, često se produktivnost izražava kao odnos ostvarene proizvodnje i utrošenog vremena: p = Q/t, gde je : t: utrošeno vreme

14. Princip planiranja i evidencije • Dve međusobno povezane aktivnosti: • Planiranjem sagledavamo buduće događaje i preduzimamo potrebne mere za njihovu realizaciju, • Evidentiranje predstavlja registrovanje i sistematsko prikupljanje podataka o prošlim događajima čime se stvara baza i reper za buduće planove.

15. Neki noviji principi organizacije

16. ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA • Organizaciona struktura je uži pojam od organizacije, • Predstavlja sistem odnosa među ljudima radi izvršavanja određenih zadataka, • Najvažniji deo svake organizacije, jer sledi ciljeve preduzeća, a oni proizlaze iz strategije razvoja preduzeća, • Formalna organizaciona struktura, rezultat organizacionog razvoja i predstavlja „kičmu“ organizacije, sistem veza između članova org. je zvanično utvrđen, • Neformalna organizaciona struktura, predstavlja mrežu najrazličitijih spontanih odnosa u organizaciji. Može biti katalizator formalne strukture, ali i delovati suprotno ciljevima formalne strukture.

17. Menadžeri konstantno sprovode usklađivanje odnosa organizacione strukture kako bi preduzeće postiglo što veći učinak uz što manju upotrebu resursa, • Na oblikovanje organizacione strukture preduzeća utiče veći broj činilaca, • Svi činioci koji utiču na oblikovanje organizacionih struktura preduzeća mogu se podeliti u dve grupe: • Spoljne činioce, kojima se preduzeće mora prilagođavati, • Unutrašnje činioce, na koje preduzeće može uticati.

18. Spoljni činioci koji su uglavnom van domašaja preduzeća (samo najjači i najveći mogu donekle da utiču ili da ih oblikuju): • PEST analize, • Zakonski okviri za poslovanje preduzeća, • Međunarodni standardi, • Ekološki i drugi zahtevi, • Integracioni procesi i globalizacija, • Razvoj nauke i tehnologije, tržište, konkurencija, politička stabilnost.

19. Pri izboru unutrašnjih činilaca menadžment mora poći od činilaca čiji je zbir pozitivnih rezultata najveći, • Unutrašnji činioci koji deluju na organizacionu strukturu preduzeća su sledeći: • Ciljevi i strategija preduzeća, • Zadaci i tehnologija preduzeća, • Veličina preduzeća, • Kadrovi preduzeća, • Struktura proizvoda i usluga, • Lokacija preduzeća.

20. Integralna tipologija činilaca uticaja • Pored podele činilaca na spoljne i unutrašnje koji utiču na organizacionu strukturu preduzeća, javljaju se i novije teorije koje dele činioce uticaja na nekoliko grupa kao što su: • Situacioni činioci, ambijent, strategija, starost (dob) preduzeća, • Kontekstualni činioci, veličina, tehnologija, tip proizvoda i kultura preduzeća. • Strukturalni činioci, diferencijacija i integracija. Opstanak preduzeća zaivsi od mogućnosti njegovog prilagođavanja onim delovima ambijenta čiji je uticaj na preduzeće najjači. • Procesni činioci, činioci koji se odnose na odlučivanje, distribuciju moći, adaptivnost i fleksibilnost.

21. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH ORGANIZACIONIH STRUKTURA • P. Dracker: Organizaciona struktura je temelj organizacije, • Kada se govori o organizacionoj strukturi preduzeća treba imati u vidu da je: • Organizaciona struktura deo organizacije, • Preduzeće treba da izabere odgovarajuću organizacionu strukturu, • Organizaciona struktura se prikazuje putem organizacione sheme, • Organizaciona struktura je dinamičan element, • Pri oblikovanju organizacione strukture treba uzeti u obzir unutrašnje i spoljne činioce.

22. Glavni elementi organizacione strukture: • Organizacija materijalnih činilaca, inputi i oprema • Organizacija ljudskih činilaca, priroda radnog mesta, integracija i socijalizacija zaposlenih, • Organizacija rasčlanjavanja zadataka, posebni i pojedinačni zadaci, • Organizacija upravljanja i menadžmenta, • Organizacija vremenskog redosleda odvijanja poslova.

23. Izbor organizacione strukture • zadatak je top menadžmenta u preduzeću, • na izbor organizacione strukture značajno utiču: • složenost organizacije – nivo vertikalne podele rada i horizontalne diferencijacije, • formalizacija organizacije-propisivanje pravila, standarda i procedura delovanja, • centralizacija organizacije - mesta u organizaciji u kojima se donose odluke.

24. Podela organizacionih struktura: • Birokratske (klasične, tradicionalne, mehanicističke) organizacije, • Organske (adaptivne, prilagodljive) organizacije. • globalizacija i ITT tehnologija doprinele su da se birokratske organizacije transformišu u organske organizacije, • Savremeni trendovi u organizacionom dizajnu ukazuju na tendencije da organizacije teže da budu decentralizovane, fleksibilne, dinamične, informatički podržane, a glavni resursi organizacije postaju INFORMACIJA I ZNANJE.

25. TIPOVI ORGANIZACIONIH STRUKTURA • Različite tipologije organizacionih struktura koje polaze od različitih kriterijuma u obimnoj literaturi, • Najčešće se navodi pet karakterističnih oblika organizacionih struktura, i to: • Funkcionalne organizacione strukture, svi istovrsni ili slični poslovi se grupišu zajedno u org, jedinice (markreting, finansije, prodaja, nabavka), • Divizione organizacione strukture, svi poslovi koji su zajednički za jedan proizvod, grupu proizvoda ili proizvodnu liniju ili geografsko područje grupišu u jednu organizacionu jedinicu, • Matrične organizacione strukture, grupisanje se sprovodi tako da se istovremeno primenjuje i funkcionalni i divizioni pristup, • Procesne organizacione strukture, grupisanje poslova se vrši oko temeljnih procesa formiranjem multidisciplinarnih timova, • Mrežne organizacione strukture, autonomne grupe povezane su elektronski pomoću centralnog brokera s kojim se ugovara usluga radi ostvarenja profita. Mogu biti locirane svugde u svetu.