Savremeni privredni sistemi Ekonomski fakultet

1. Savremeni privredni sistemiEkonomski fakultet Ivan Vujačić

2. Savremeni privredni sistemi • Kapitalizam kao privredni sistem: • Privatna svojina nad faktorima proizvodnje. • Odlučivanje je decentralizovano i donosioci odluka su vlasnici faktora proizvodnje. • Odluke se donose posredstvom tržišta koje pruža neophodne informacije i delegira ih donosiocima odluka. • Podsticaji su prvenstveno materijalni. • Javni izbor se vrši prvenstveno preko demokratskih institucija. (Ovo važi samo za zapadni kapitalizam)

3. Savremeni privredni sistemi • Kapitalizam kao privredni sistem: • Adam Smith - Wealth of Nations (1776) • Osnova za teoriju efikasne ekonomske ravnoteže • Tri centralne ideje – • Cilj proizvodnje je potrošnja (u krajnjoj liniji). • Nevidljiva ruka tržišta će dovesti do društveno poželjnih ishoda. • Slobodna trgovina će dovesti do prosperiteta nacija.

4. Savremeni privredni sistemi • Racionalnost je individualna. • Pareto optimalnost • Efikasnost u smislu optimalno korišćenje resursa u cilju podizanja opšteg društvenog blagostanja. • Da li postoji problem individualne racionalnosti koja je usmerena protiv opšteg dobra ? Primer, ribaranje na otvorenim morima sličan Zatvorenikovoj dilemi.

5. Savremeni privredni sistemi

6. Savremeni privredni sistemi • Dve pretpostavke za efikasno funkcionisanje tržišta: • Postojanje velikog broja subjekata na strani ponude i na strani tražnje od kojih nijedan nije doivoljno veliki da svojim ponašanjem utiče na ponudu ili tražnju. • Sposobnost tržišta da efikasno koristi informacije.

7. Savremeni privredni sistemi • Državna intervencija postoji zbog : • Održavanja vladavine prava i institucija. • Neophodnosti monetarne i fiskalne politike. • Monopola. • Eksternih efekata. • Javnih dobara i javnog izbora. • Raspodele dohotka. • Privrednih ciklusa.

8. Savremeni privredni sistemi Razmotrimo sada postojanje monopola koji ograničava tržište. Očigldno je da je neophodna državna intervencija Postoji čitava disciplina koja se bavi economikom regulacije. Primer regulacije monopola koji će ovde biti iznet je kao ilustracija ekonomskih rezona i alata koje upotrebljavamo da bi postigli određene ciljeve prilikom regulisanja monopola. 2013 Ivan Vujačić 8

9. Savremeni privredni sistemi Uzimamo za primer čist monopola koji je jedini proizvođač u grani. On, međutim može za razliku od preduzeća u slobodnoj konkurenciji da deluje na cenu. Ne može međutim da deluje na cene faktora proizvodnje koje kupuje pod tržišnim uslovima. Nije monopson. Teži kao i sve firme – maksimizaciji profita. Pogledajmo ravnotežu monopola. 2013 Ivan Vujačić 9

10. Ravnoteza monopola (kratkoroČna) slika 1

11. Savremeni privredni sistemi • Na slici 1. prikazana je ravnoteža monopola. Ravnoteža monopola je dostignuta u tački u kojoj se seku granični troškovi i granični prihodi (tačka E). • U toj tački količina je Ox, a Op je cena. Ukupni prihod je OxBp a ukupni trošak OxDc. • Razlika je profit data osenčenom površinom cDBp.

12. Efekti fiksiranja cena monopola (Slika 2)

13. Savremeni privredni sistemiEfekti fiksiranja cena monopola (Slika 2) • Na slici 2. Bilo koja cena između Ope i Opc dobro odmerena jer izjednačuje Marginalni prihod (sada prava linija data cenom) i marginalni trošak na takav način da povećava ponudu sa xe do xc pri ceni Opc. • Dalje sniženje cena neće dati tako povoljan rezultat. Cena Opm dovešće do manje proizvedene količine nego ranije Ox’m dok će tražnja biti Oxm. Višak tražnje AB biće snabdeven od crne berze.

14. Savremeni privredni sistemiEfekti fiksiranja cena monopola (Slika 3)

15. Savremeni privredni sistemiEfekti fiksiranja cena monopola (Slika 3) • Pri bilo kojoj ceni ispod Op2 monopol ne može pokriti svoje troškove svojim ukupnim prihodom. • Ono je vidljivo pri ceni Op3 gde je presek linije zadate cene (graničnog prihoda) sa linijom graničnog troška ispod nivoa prosečnog troška ATC. Samim tim ukupni troškovi su veći od ukupnih prihoda i u odsustvu promena monopolu sledi bankrotsvo.

16. Savremeni privredni sistemiRegulacija monopola – oporezivanje po jedinici Slika 4

17. Savremeni privredni sistemiRegulacija monopola – oporezivanje po jedinici Slika 4 • Na slici 4 podižu se krive prosečnog i graničnog troška za iznos poreza po jedinici. • Pošto dolazi do pomeranja krive graničnog troška presek sa linijom graničnog prihoda biće više levo i tako će doći do manje količine Ox1 i veće cene Op1. • Ova mera je prema tome kontraproduktivna.

18. Savremeni privredni sistemiPaušalno oporezivanje monopola • Paušalno oporezivanje podiže krivu prosečnog troška nadproporcionalno u početku jer paušalni porez ima karakter fiksnog troška koji se postepeno apsorbuje po jedinici proizvoda sa širenjem proizvodnje. • Pošto se ne menjaju granični troškovi i granični prihod ravnoteža ostaje ista. • Mora se naći mera kako se kriva prosečnih troškova ne bi pomerila iznad krive tražnje.

19. Savremeni privredni sistemiProporcionalno oporezivanje profita monopola • Ova mera ne utiče ni na jednu krivu već samo na ukupnu površinu profita i smanjuje je za zadati procenat. • Pošto ne utiče na krive graničnog troška i graničnog prihoda, ravnoteža monopola ostaje ista.

20. Savremeni privredni sistemiMonopolsko sprečavanje ulaska u granu (Slika 5)

21. Savremeni privredni sistemiMonopolsko sprečavanje ulaska u granu • Na slici 5 opisana je situacija u kojoj monopol brani svoj položaj na taj način što spušta cenu i time pokušava da spreči ulazak konkurencije u granu. • ACC su prosečni troškovi konkurenta koji želi da udje u granu. Ukoliko bi se to desilo cena bi mogla da padne sve do tangente sa ACC. • Monopolista stoga spušta cenu ispod tog nivoa, jer je tada ulazak u granu neisplativ.

22. Savremeni privredni sistemi • Kako se utvrdjuje stepen koncentracije u nekoj grani? • Uzima se tržišno učešćev 4 najveća preduzeća kao gruba mera koncentracije. Ovaj procenat se mora dalje analizirati jer raspored učešća ova 4 preduzeća može biti jako različit. • Postoje druge mere koje se koriste u antimonopolskom zakonodavstvu.

23. Savremeni privredni sistemiRegulacija monopola • Štete od postojanja monopola se mogu računati korišćenjem pojma potrošačkog viška. • Šta je potrošački višak ? • Kako se vrši kalkulacija gubitka ?

24. Savremeni privredni sistemiPotrošački višak

25. Savremeni privredni sistemiGubitak potošačkog viška usled monopola

26. Savremeni privredni sistemi • Više studija radjeno je na ovu temu. • Ukupna šteta od monopola merena na ovakav način je izašla na oko 2% GDP-a godišnje u periodu zlatnog doba monopola u SAD ( 1880- 1920). • Tolerancija prema monopolima bila je prisutnija u Evropi nego u SAD što je bilo povezano sa idejom da monopoli obezbedjuju konkuretnost zbog ekonomije obima.

27. Savremeni privredni sistemi • Gubitak se izračunava tako što se izvrši kalkulacija koliki bi bio višak da postoji slobodna konkurencija. • Od te sume odbija se višak koji je izgubljen zbog postojanja monopola. • Kada se dođe do sume gubitka potrošačkog viška odbija se suma ulaganja koje bi društvo trebalo da izvrši kako bi obezbedilo slobodnu konkurenciju u tim granama. To je konačni rezultat gubitka potrošačkog viška usled postojanja monopola.

28. Savremeni privredni sistemiRegulacija monopola • Regulacija monopola može se vršiti na dva načina : • 1. Ukidanjem monopola zakonskim putem, to jest, kažnjavanjem postojanja monopola i njihovo razbijanje. ( Primer , ATT razbijen na 12 delova u SAD tokom 1980-tih) • 2. Kažnjavanjem monopolskog ponašanja – Rule of Reason.

29. Savremeni privredni sistemi HVALA 2013 Ivan Vujačić 29

30. Savremeni privredni sistemi 2013 Ivan Vujačić 30