Upravljačko računovodstvo četvrtak, 07.04.2011. Osma nedelja – predavanje

1. Upravljačko računovodstvočetvrtak, 07.04.2011.Osma nedelja – predavanje

2. Nedelja (2011) Тema/aktivnost . VIII (07.04.) Funkcionisanjesistema obračuna troškova poaktivnostima Funkcionisanjesistema obračuna troškova po operacijamaipo planskim troškovima • Cilj ovog poglavlja je • Da objasnomo sisteme obračuna troškova zasnovanog na aktivnostima (ABC – activity-based costing systems), da uporedimo obračunavanje troškova zasnovano na aktivnostima sa tradicionalnim metodama obračunavanja troškova i da uputimo studente u raspravu o pitanjima sistema obračuna troškova i kako se odvijaju u praksi.

3. Da ostvarimo rezultate učenja i to studenti • Kada pročitaju ovo poglavlje bi trebalo da: • Razumeju prirodu obračuna troškova zasnovanog na aktivnostima i da umeju da primene njegove principe u konkretnim primerima obračunavanja trošekova, • Umeju da upoređuju obračunavanje troškova zasnovano na aktivnostima sa tradicionalnim metodama obračunavanja troškova, • Znaju koje su dokaze pružila istraživanja o primeni obračuna troškova zasnovanog na aktivnostima u praksi, • Razumeju prirodu koristi, ograničenja i problema koji se javljaju u primeni obračuna troškova zasnovanog na aktivnostima u praksi.

4. FUNKCIONISANJE SISTEMA OBRAČUNA TROŠKOVA PO AKTIVNOSTIMA • Savremena preduzeća se suočavaju sa dramatičnim promenama u uslovima poslovanja. • Promene se dešavaju gotovo svakodnevno u skoro svim oblastima ljudske aktivnosti. • Jedan od osnovnih oblika u kojem se promene manifestuju jeste globalizacija. • Nove informacione tehnologije, promene u upotrebi energije i novi materijali, dostignuća u biogenetici i biogenetskom inženjeringu, povećanje međunarodne konkurencije i drugi faktori, dovode do intenziviranja tokova globalizacije.

5. U cilju održanja ili poboljšanja pozicije na tržištu u uslovima sve globalnijeg i kompleksnijeg okruženja preduzeća primenjuju nove proizvodne i informacione tehnologije i iznalaze i prihvataju nove organizacione modele koji će omogućiti ostvarenje postavljenih ciljeva. • Intenzivna globalna konkurencija, tehnološke inovacije i sve prefinjeniji zahtevi potrošača rezultirale su drastičnim padom životnog ciklusa proizvoda.

6. Skračeni životni ciklus proizvoda i želja da se odgovori zahtevima potrošača u pogledu raznovrsnosti i kvaliteta proizvoda primoravaju preduzeća da menjaju sisteme proizvodnje u cilju unapređenja kvaliteta, skraćenja vremena proizvodnje i povećanja proizvodne fleksibilnosti. • Primena novih tehnologija ima, između ostalog, uticaj kako na izmenu u strukturi troškova, tako i na izmenu u karakteru pojedinih troškova.

7. U svetlu nastalih promena, a sa ciljem obezbeđivanja adekvatne infomiacione podrške neophodno je iznalaziti nove metode obračunavanja troškova. • U tom smislu u ovom delu biće tretirana problematika vezana za obračun troškova po aktivnostima. • Funkcionisanje obračuna troškova po aktivnostima biće određeno kroz: • pojmovno i suštinsko određenje • utvrđivanje konceptualnog osnova i • pretpostavke za funkcionisanje.

8. Pojam i sustina obračuna troškova po aktivnostima • Obračun troškova po aktivnostima, kao savremeni metod obračuna, ima za cilj da utvrdi pouzdane informacije o ceni koštanja proizvoda ili usluge. • Zajednička osnova i klasičnih i metode obračuna troškova po aktivnostima je trošenje resursa. • Razlika se ogleda u tome što kod klasičnih procedura resurse troše organizacioni delovi, dok kod savremenih potrošnju resursa izazivaju najrazličitije aktivnosti koje se odvijaju u okviru organizacionih delova preduzeća. • Kao rezultat obavljanja aktivnosti javljaju se proizvodi.

9. Obračun troškova po aktivnostima preoblikuje način na koji preduzeće upravlja troškovima. Kao takav, predstavlja moderno oruđe za upravljanje kompleksnim operacijama poslovanja putem detaljnog analiziranja i ocenjivanja aktivnosti. • Obračun troškova po aktivnostima pretpostavlja sofisticirane obračunske procedure utvrđivanja troškova proizvoda i usluga. • U osnovi ovih procedura je alociranje opštih troškova na objekte troškova na način koji je konzistentan sa principom uzrok-posledica. • Ovaj metod obračuna bazira na ideji da proizvodi ili usluge troše aktivnosti, a aktivnosti troše resurse.

10. U tom smislu se, na prvom nivou alokacije, vrši alociranje troškova resursa na aktivnosti. • Na drugom nivou alokacije troškovi se sa aktivnosti alociraju na objekte trošenja. • I na prvom i na drugom nivou alokacije, ovaj metod obračuna koristi adekvatne osnove za alokaciju opštih troškova, tzv. uzročnike troškova i to kako one koji su povezani sa obimom proizvodnje, tako i one koji nisu povezani sa obimom proizvodnje.

11. 2. Konceptualni osnov obračuna troškova po aktivnostima • Shodno napred rečenom, konceptualni osnov ovog metoda obračuna troškova su aktivnosti. • Aktivnosti su osnov obračuna pouzdane cene koštanja. • U daijim izlaganjima biće reči o: • pojmu, • klasifikaciji i • hijerarhiji aktivnosti.

12. 2.1. Pojam aktivnosti • U literaturi se mogu naći različite definicije aktivnosti. • Prema jednoj aktivnost se označava kao "svaka ponovljena akcija, kretanje ili redosled poslova, obavljena da bi se izvršila poslovna funkcija, a opisuje se glagolom i imenicom, na primer, dizanje materijala, uključivanje mašine i sl."[1] • Druga definicija aktivnosti označava kao "odgovarajuću kombinaciju ljudi, tehnologije, sirovina, metoda i sredine neophodnih za proizvodnju određenog proizvoda ili usluge, a koje opisuju šta jedno preduzeće radi i na koji način koristi vreme i resurse da bi postiglo postavljene ciljeve"[2]. • [1]Rainborn, C, Barfield, J. and Kinney, M., (1996) Managerial Accounting, West Publishing Сотрапу, Saint Paul, str. 195. • [2] Brimson, J., (1991) Activity Accounting, John Weley & Sons, INC, New York, str. 203.

13. Isto tako, aktivnost se definiše kao "zajednica specifičnih poslova, sličnih po svojoj prirodi, vezanih za izradu proizvoda ili izvršenje usluge", odnosno kao "skup zadataka homogenog karaktera vezanih za proces stvaranja vrednosti, potrošnju resursa, uzročnike troškova, uzročnike potrošnje resursa i nastanak procesa"[3]. • [3]Novićević, B., (1998) Obračun troškova po aktivnostima uslov i pretpostavka upravljanja preduzećem, Monografija "Efikasnost transformacije preduzec'a", Ekonomski fakultet Niš, str. 212.

14. Aktivnosti konvertuju resurse - materijal, rad i tehnologiju u outpute - u proizvode ili usluge. • Resursi su faktori proizvodnje upotrebljeni za izvođenje aktivnosti. • Oni se mogu nabaviti izvan ili unutar preduzeća, te u tom smislu output jedne aktivnosti može biti resurs, odnosno input druge aktivnosti. • Output, kao proizvod određenih aktivnosti predstavlja ono što aktivnosti proizvode, a korisnici dobijaju. • On je proizvod transformacije resursa kroz obavljanje aktivnosti i rezultat je ili cilj obavljanja tih aktivnosti. • Aktivnost reklamiranja proizvoda, na primer, ima kao output reklamu, aktivnost montaže finalnog proizvoda ima za output gotov proizvod.

15. 2.2. Klasifikacija aktivnosti • Aktivnosti se mogu klasifikovati na različite načine[1]. Tako razlikujemo ponavljajuće i neponavljajuće aktivnosti. • Ponavljajuće aktivnosti predstavljaju ono što organizacija radi stalno i one imaju konstantne inpute, outpute i procese. • Neponavljajuće aktivnosti se mogu označiti i kao jednokratne aktivnosti ili jednokratni projekti. [1] Brimson, J., (1991) Activity Accounting, John Weley & Sons, INC, New York„ str. 54-55.

16. Dalje, možemo razlikovati aktivnosti na koje utiču ekstemi faktori (vremenski uslovi, propisani zahtevi i sl.) i aktivnosti na koje utiču intemi faktori (politika kompanije i određene procedure). • Aktivnosti se prema stepenu uticaja na tržištu mogu podeliti na aktivnosti koje imaju visok stepen uticaja i aktivnosti koje imaju nizak stepen uticaja na tržištu.

17. Aktivnosti dizajniranja proizvoda su, na primer, aktivnosti visokog stepena uticaja, jer često odgovarajući dizajn proizvoda direktno utiče na tražnju za proizvodom. • Aktivnosti vezane za usklađivanje sa eksternim propisima i obradu velikog obima transakcija, administrativne aktivnosti, kao i aktivnosti koje ne dodaju vrednost proizvodu, svrstavaju se u aktivnosti koje imaju nizak stepen uticaja na položaj preduzeća na tržištu.

18. Aktivnosti se, takođe, mogu klasifikovati na primarne i sekundarne. • Primame aktivnosti su one, čije izvođenje direktno doprinosi obavljanju zadataka, kao misije određenog organizacionog dela preduzeća i čiji su outputi namenjeni korisnicima izvan organizacionih jedinica ili drugim organizacijama u okviru kompanije. • Primere ovakvih aktivnosti srećemo u okviru odeljenja inženjeringa u vidu dizajniranja i modifikovanja proizvoda.

19. Sekundame aktivnosti su one koje se koriste kao podrška primamim aktivnostima. • To su aktivnosti koje se obavljaju radi pomoći svim ili deiu primamih aktivnosti. • Sekundarne aktivnosti su od suštinskog značaja za obavljanje primamih aktivnosti, ali imajući u vidu da one troše vreme i resurse njima treba pažljivo upravljati u smislu ocene da li su uopšte neophodne i da li su neophodne u tom obimu.

20. Posebno značajna podela aktivnosti jeste na one koje dodaju i one koje ne dodaju vrednost. • Ovo iz razloga što aktivnosti koje dodaju vrednost uvećavaju vrednost proizvoda ili usluge i potrošači su spremni da takve aktivnosti plate. • Оnе su potrebne za proizvodnju proizvoda i pružanje usluga. • Nasuprot ovim, aktivnosti koje povećavaju vreme potrebno za proizvodnju proizvoda ili pružanje usluga, ali ne uvećavaju njegovu vrednost za potrošače su aktivnosti koje ne dodaju vrednost.

21. Ove aktivnosti stvaraju nepotrebne - dodatne troškove i potrošači nisu spremni da ih placaju. • Upravljanje ovim aktivnostima podrazumeva njihovo potpuno eliminisanje ili svođenje na prihvatljivu meru. • To bi dovelo do smanjenja troškova ali bez uticaja na vrednost za potrošače i kvalitet proizvoda.

22. 2.3. Hijerarhija aktivnosti • Istraživanje hijerarhije aktivnosti bilo je predmet interesovanja profesionalnih institucija i pojedinih teoretičara. • Institut upravljačkih računovođa je utvrdio sledeći odnos između aktivnosti u smislu hijerarhije:[1] a) Aktivnosti procesa - aktivnosti na nivou jedinice - aktivnosti na nivou serije b) Aktivnosti podrške procesu (aktivnosti koje pomažu proces) c) Aktivnosti podrške organizaciji/sredstvima d) Aktivnosti vezane za potrošače/tržište e) Aktivnosti vezane za proizvod/proizvodni program [1] Institute of Management Accountants (1993), Statement No. 4T, September

23. Aktivnosti procesa su direktno vezane za proizvode ili usluge i deo su lanca događaja koji se moraju desiti da bi se proizveo proizvod ili izvršila usluga. U okviru njih razlikujemo aktivnosti na nivou jedinice i aktivnosti na nivou serije. Aktivnosti na nivou jedinice izvode se na isti način za svaku proizvedenu jedinicu i variraju u srazmeri sa prizvodnjom ili prodajom. Aktivnosti na nivou serije se izvode za svaku seriju proizvoda i nezavisne su od broja jedinica u seriji.

24. Aktivnosti podrške procesu obezbeđuju pomoć ostalim aktivnostima u organizaciji, ali nisu u direktnoj vezi sa proizvodima ili uslugama. Ove aktivnosti nisu deo lanca događaja koji se odigravaju da bi se proizveo proizvod ili izvršila usluga. Takve aktivnosti su vezane za obezbeđenje kvaliteta, održavanje opreme, kontrolu proizvodnje i sl. c)Aktivnosti podrške organizaciji i sredstvima su aktivnosti uključene u opšte upravljanje organizacijom i obezbeđivanje sredstava, kao što su planiranje, opšti nadzor, održavanje zgrada i zemljišta, grejanje i sl.

25. Aktivnosti vezane za potrošače ili tržište postoje da bi udovoljile zahtevima pojedinačnih potrošača ili grupa potrošača ili, pak, tržišta organizacije. U tom smislu, neki potrošači ili grupe potrošača mogu zahtevati aktivnosti koje drugi ne zahtevaju. Ove aktivnosti značajno variraju od potrošača do potrošača. Administrativni i marketinški napori mogu biti veoma različiti ukoliko se radi o različitim tržištima.

26. Neki potrošači, primera radi, u narudžbini definišu čvrst dizajn proizvoda, dok drugi zahtevaju promene u dizajnu, čime opterećuju organizaciju promenama u inženjeringu. • Možemo razlikovati nekoliko nivoa aktivnosti vezanih za zadovoljenje potreba potrošača i tržišta i to nivo potrošača, nivo kanala distribucije, nivo tržišta ili nivo preduzeća.

27. Aktivnosti vezane za proizvod ili proizvodnu liniju postoje da bi podržale pojedine proizvode ili proizvodne programe. Pojedini proizvodi ili usluge, kao i pojedini proizvodni programi mogu zahtevati pomoćne aktivnosti koje drugima nisu potrebne. Takođe, nivoi izvesnih aktivnosti značajno variraju od proizvoda do proizvoda ili od jednog do drugog proizvodnog programa. Na primer, neki proizvodi ili usluge mogu zahtevati viši nivo tekuće pomoći inženjeringu od drugih. Aktivnosti se mogu, slično aktivnostima procesa podeliti na nekoliko nivoa i to: nivo jedinice proizvoda, nivo serije, nivo proizvoda i nivo postrojenja.

28. Cooper[1] predlaže, a mnogi autori usvajaju hijerarhiju aktivnosti koja se zasniva na sledećem: • aktivnosti koje se izvode na svakoj jedinici proizvoda, kao što su bušenje rupa, obrada površina i sl., • aktivnosti koje se odnose na seriju proizvoda, kao što su postavljanje mašina, kretanje materijala, kontrola prve jedinice i sl., • aktivnosti koje se odnose na sposobnost preduzeća da proizvede proizvod, kao što su inženjering proizvoda, unapređenje proizvoda i sl. i • aktivnosti koje se odnose na održavanje proizvodnih sredstava, kao što su održavanje opreme, održavanje zgrada i zemljišta, grejanje, osvetljenje i sl. [1]Cooper, R. (1990) Cost classification in unit-based and activity-based manufacturing cost systems, Journal ofCost Management, Fall, str. 4-13.

29. Konzistentno tome, Cooper razlikuje tri glavne kategorije aktivnosti koje prouzrokuju troškove na nivou proizvoda: a) aktivnosti na nivou jedinice, b) aktivnosti vezane za seriju i c) aktivnosti održavanja proizvoda.

30. a) Aktivnosti na nivou jedinice izvode se uvek kada se jedinica proizvoda iii usluge proizvodi, a troškovi koji tada nastaju vezani su za direktni materijal, direktni rad, energiju, kao i troškove koji nastaju proporcionalno sa vremenom mašinske obrade. Resursi koji su potrebni za obavljanje aktivnosti na nivou jedinice troše se u srazmeri sa brojem proizvedenih jedinica. Ilustracije radi, ukoliko preduzeće proizvodi 20% jedinica proizvoda više nego ranije, ono će imati 20% više nego ranije troškova rada i ostalih troškova potrebnih za proizvodnju jedinice proizvoda.

31. Aktivnosti vezane za seriju se izvode svaki put kada se proizvodi serija proizvoda. • Resursi koji su potrebni za obavljanje aktivnosti na nivou serije proizvoda ne menjaju se sa promenom jedinice proizvoda. • Količina resursa koja se troši na nivou serije raste ili se smanjuje sa povećanjem ili smanjenjem broja serija, bez obzira na broj jedinica u seriji. • Drugim rečima, isti su troškovi pripreme mašina za 50 ili 5.000 jedinica proizvoda.

32. Aktivnosti održavanja proizvoda se izvode kao podrška različitim proizvodima u proizvodnom programu. Ove aktivnosti omogućavaju da se pojedinačni proizvodi proizvode i prodaju, a resursi koji se troše da bi se one obavile su nezavisni od toga koliko se jedinica ili serija proizvoda proizvodi.

33. Pored nabrojanih kategorija aktivnosti Cooper identifikuje jednu dodatnu kategoriju troškova koja se ne može dovesti u vezu sa pojedinačnim proizvodima, a odnosi se na aktivnosti održavanja sredstava. • Ove aktivnosti su neophodne za održavanje proizvodnog procesa i zajedničke su za sve proizvode koji se proizvode.

34. 3. Pretpostavke za funkcionisanje obračuna troškova po aktivnostima • Funkcionisanje obračuna troškova po aktivnostima podrazumeva, između ostalog, da se izvrši izbor aktivnosti za koje će se voditi evidencija i da se izvrši izbor osnova alokacije troškova

35. 3.1. Izbor aktivnosti, njihova homogenizacija i unapređenje • Izbor aktivnosti zavisi od organizacione postavljenosti preduzeća, njegove veličine, vrste delatnosti i sl. • Teoretski, čak i malo preduzeće može identifikovati veliki broj aktivnosti. • Međutim, treba imati u vidu da princip racionalnosti u informisanju zahteva određena pregrupisavanja poslova i zadataka kako efekti od dobijenih informacija ne bi bili niži od troškova učinjenih za njeno dobijanje.

36. Stepen detaljisanja, takođe, zavisi od željenog nivoa pouzdanosti informacija o troškovima, kao i od željenog nivoa pouzdanosti i objektivnosti troškova po određenim objektima na kraju procesa. • Drugim rečima, pri izboru aktivnosti mora se voditi računa o kriterijumu materijalnosti i ciljevima obračuna troškova po aktivnostima.

37. Aktivnosti se utvrđuju izvođenjem analize aktivnosti. Analiza aktivnosti polazi od shvatanja da je čitav sistem suviše veliki za upravljanje, ali da njegove individualne komponente nisu. • Veliko, kompleksno preduzece se raščlanjava na elementame procese i aktivnosti koje su razumljive i kojima je moguće upravljati.

38. Analizom aktivnosti identifikuju se značajne aktivnosti preduzeća i stvara jasna i koncizna osnova za opisivanje poslovnih operacija i za determinisanje njihovih troškova i performansi. • To omogućava bolje razumevanje funkcionisanja preduzeća i unapređivanja performansi poslovanja preduzeća uključujući profit, kvalitet i vreme.

39. Ciljevi analize aktivnosti su: • bolje razumevanje tekucih troškova i performansi značajnijih aktivnosti, • stvaranje osnove za determinisanje alternativnih aktivnosti u cilju smanjivanja troškova i/ili unapređenja performansi, • stvaranje osnove za unapređenje metoda racionalizovanja i osavremenjavanja tekućih aktivnosti, • identifikovanje neograničenih, sekundarnih i aktivnosti koje ne dodaju vrednost i • identifikovanje problema organizacije.

40. Prilikom analize moraju se imati u vidu aktivnosti koje postoje, a ne one koje su postojale u prošlosti ili kako bi trebalo da postoje. • Izbor aktivnosti može se izvršiti analizom poslovne aktivnosti organizacionih jedinica, analizom poslovnih procesa, analizom poslovnih funkcija i sl. • Do podataka o aktivnostima može se doći analizom poslovne aktivnosti organizacionih jedinica u preduzecu. • Ovde se polazi od proučavanja postojećih poslovnih aktivnosti organizacionih jedinica u preduzecu uz oslanjanje na znanje zaposlenih o operacijama koje se izvode.

41. Analizom poslovnih procesa, kao što su dizajniranje proizvoda, nabavka, planiranje i kontrola proizvodnje, proizvodnja i sl. može se doći do podataka o aktivnostima. • U okviru poslovnih procesa odvija se mnogo aktivnosti određenog redosleda koje su povezane protokom informacija i učinaka. • Učinak kao output jedne aktivnsti predstavlja input za narednu aktivnost. • Sve aktivnosti u okviru poslovnog procesa radi lakšeg praćenja mogu se grafički prikazati. Isto tako, grafički se mogu ilustrovati veze inputa i outputa među aktivnostima.

42. Do informacija o aktivnostima može se doci i putem analize poslovnih funkcija. • Proučavanje poslovnih funkcija omogucava da se ove opišu kako bi se što preciznije odredilo koje se sve aktivnosti obavljaju u okviru poslovne funkcije. • U postupku analize aktivnosti, po bilo kom prethodno navedenom pristupu, mogu se primeniti različite tehnike prikupljanja podataka.

43. Obavljanjem intervjua sa ključnim osobljem dobijaju se informacije o aktivnostima direktnim kontaktom sa zaposlenima, što omogucava najbolje razumevanje posla koji se obavlja. • Pri tome, treba imati u vidu činjenicu da zaposleni mogu davati netačne informacije. • Pouzdanost ovog postupka bice veča ukoliko se zaposlenima pre samog intervjua podele upitnici.

44. Na ovaj način zaposleni ce imati vremena da razmisle o pitanjima koja će im biti postavljena i ukoliko je neophodno, prikupe neophodne informacije pre intervjua. • Koristan instrument pri intervjuisanju je kontrolni list intervjua, koji služi kao vodič, kako bi sve kritične informacije bile analizirane. • Kao rezultat intervjua dobija se preliminama lista ukupnih aktivnosti koje se izvode na određenom radnom mestu od strane intervjuisanog Psa.

45. Kasnije se utvrđuje Iista značajnih aktivnosti prema zahtevanom vremenu za njihovo dobijanje i troškovima koje izazivaju. • Da bi se izbeglo da ista aktivnost bude različito definisana, iz razloga što različiti ljudi imaju različite tačke gledišta na istu stvar, treba upotrebiti rečnik aktivnosti. • Rečnik aktivnosti sadrži listu tipičnih aktivnosti u preduzeću, pri čemu je svaka aktivnost predstavljena u obliku kratkog iskaza tome šta se radi.

46. Ukoliko je jedinica koja se analizira u nestabilnom okruženju ili ukoliko se radi o novostvorenim aktivnostima neophodna je pomoć tzv. "panela stručnjaka" koji daje definiciju aktivnosti oslanjajući se na svoje iskustvo. • Postoji mogućnost da se informacije o aktivnostima koje se izvode i vremenu provedenom za izvođenje aktivnosti dobiju iz dnevnika ili beleški zaposlenih.

47. Kvalitet i upotrebljivost ovih informacija zavisi od marljivosti zaposlenog i njegove veštine da beleži svoje aktivnosti koristeći jasne i koncizne termine. • Do informacija o aktivnostima može se doći neposrednim proučavanjem jedinica koje se analiziraju. • Ovo je precizan, ali skup metod određivanja aktivnosti. • Tim zadužen za posmatranje i proučavanje koristi standardne tehnike analize posla kao što je posmatranje u cilju ocene značajnih aktivnosti.

48. Informacije se dobijaju praćenjem aktivnosti koje zaposleni obavljaju u toku dana. Ovaj pristup je pogodan za poslove koji se ponavljaju, kratko traju i imaju radne cikluse koji se mogu posmatrati. Neposredno proučavanje se može kombinovati sa intervjuom. • Nabrojani pristupi i tehnike za određivanje aktivnosti imaju različite polazne pretpostavke. Međutim, oni predstavljaju samo različite metode za određivanje istog skupa aktivnosti, pa je potrebno vršiti usaglašavanje. Pri izboru pristupa i tehnika treba imati u vidu svrhu analize, ali treba upotrebiti i postoječe informacije.

49. Kada se putem navedenih pristupa prikupe informacije i utvrde aktivnosti koje se obavljaju treba izvršiti njihovo homogenizovanje u cilju racionalizovanja. • Ovo iz razloga što su utvrđene aktivnosti često vrlo brojne, a cilj je da se dobije dovoljan, a ne preveliki broj aktivnosti. • Lista sa dovoljnim brojem aktivnosti pruža mogučnost efikasnog upravljanja sa njima. • Lista aktivnosti koja nema dovoljno detalja ne pruža mogućnost za utvrđivanje ponašanja troškova, odnosno utvrđivanja njihovog uzročnika,

50. Što je od izuzetnog značaja za obračun troškova po aktivnostima. • U svakom slučaju, stepen racionalizovanja zavisi od kompleksnosti poslovanja, delatnosti organizacije i tipa potrošača. • Za jedno preduzeće koje uvodi metod obračuna troškova po aktivnostima dovoljno je evidentirati 25-100 različitih aktivnosti što zavisi od ciljeva koji se postavljaju pred ovu metodu.