1 / 40

Produktivnost

Produktivnost. Produktivnost Sadr žaj predavanja. Cilj i primena indikatora produktivnosti Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Produktivnost rada Dekompozicija ekonomskog rasta. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti.

dyani
Télécharger la présentation

Produktivnost

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Produktivnost

  2. ProduktivnostSadržaj predavanja • Cilj i primena indikatora produktivnosti • Osnovni tipovi indikatora produktivnosti • Produktivnost rada • Dekompozicija ekonomskog rasta

  3. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti • Produktivnost – odnos količine ostvarenog autputa i količine uloženog inputa • Produktivnost meri efikasnost proizvodnje • Merenje produktivnosti zavisi od raspoloživih podataka i od namene

  4. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti • Nivo vs dinamika produktivnosti • Dinamika produktivnosti se izražava indeksom ili stopom rasta produktivnosti • Indeks produktivnosti predstavlja odnos produktivnosti tekućeg perioda i produktivnosti baznog perioda

  5. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti Svrhe merenja produktivnosti: • Nacionalne procene i međunarodna poređenja • Razumevanje dinamike životnog standarda stanovništva • Poređenje indikatora produktivnosti za pojedine proizvodne procese između preduzeća može pomoći identifikovanju neefikasnosti • Promena multifaktorske produktivnosti predstavlja značajan element u modeliranju proizvodnih kapaciteta jedne zemlje

  6. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Produktivnost po delatnostima • Podela produktivnosti prema vrsti inputa i prema vrsti autputa • Jedan input ili više inputa - jednofaktorske i višefaktoske indikatore produktivnosti • Prema vrsti autputa, indikatori produktivnosti koji koriste bruto proizvodnju ili dodatu vrednost

  7. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Jednofaktorski indikatori produktivnosti su: • Produktivnost rada • Produktivnost kapitala • Mogu biti izračunati korišćenjem bruto proizvodnje ili dodate vrednosti kao autputa Višefaktorski indikatori produktivnosti obuhvataju više faktora proizvodnje • Rad i kapital • Kapital-rad-energija-materijal-usluge (engl:KLEMS) • Samo se izračunava na osnovu bruto koncepta proizvodnje

  8. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Najčešće korišćene mere produktivnosti su: • Produktivnost rada zasnovana na bruto dodatoj vrednosti • Produktivnost rada i kapitala • Multifaktorska produktivnost (kapital-rad-energija-materijal-usluge)

  9. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnostiPrikaz osnovnih mera produktivnosti Izvor: OECD (2001), Measuring Productivity: Measurement of Aggregate and Industry-Level Productivity Growth, OECD Manual 9

  10. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti • Svi prikazani indikatori mogu prikazivati nivo ili dinamiku produktivnosti • Nivo produktivnosti - vrednost autputa u posmatranom periodu stavlja se u odnos sa vrednošću inputa u tom istom periodu • Dinamika produktivnosti - indeks autputa se stavlja u odnos sa indeksom inputa (indeksi mogu biti lančani ili bazni, tj. u odnosu na prethodnu godinu ili u odnosu na neku referentnu godinu)

  11. ProduktivnostOsnovni tipovi indikatora produktivnosti • Na nivou ukupne ekonomije, agregat za izračunavanje produktivnosti je bruto domaći proizvod (BDP) • Iako se u praksi retko koristi, neto domaći proizvod (NDP) je bolja mera autputa (isključuje amortizaciju) • Zemlje sa značajnim učešćem osnovnih sredstava, čiji je vek trajanja kratak (npr. kompjuteri) − imaju značajno niži NDP od BDP-a, zbog visokih stopa amortizacije na osnovna sredstva

  12. ProduktivnostOsnovni tipovi indikatora produktivnosti • Ključni problem je usklađenost i uporedivost merenja amortizacije među različitim zemljama • U zemljama OECD-a, NDP u proseku čini 85% BDP-a (OECD, 2008) • Bruto nacionalni dohodak (BDP korigovan za neto primarne dohotke iz inostranstva) je takođe bolji agregat za izračunavanje produktivnosti od BDP-a

  13. Produktivnost Produktivnost rada • Produktivnost rada se definiše se kao odnos autputa i radnog inputa • Evrostat izračunava tri indikatora produktivnosti rada: • BDP po zaposlenom • BDP po času rada • Realne jedinične troškove rada • OECD najčešće meri produktivnost rada kao BDP po času rada • BDP se izražava u evrima ili dolarima prema paritetu kupovne moći

  14. Produktivnost Produktivnost rada • Najbolja mera radnog inputa su stvarni časovi rada zaposlenih • odražavaju regularne časove rada na osnovnom poslu, puno ili skraćeno radno vreme, prekovremeno (plaćeno ili neplaćeno) • časove rada ostvarene na dodatnom poslu • ne uključujući časove koji nisu realizovani (praznik, godišnji odmor, štrajk, vremenske prilika i sl.)

  15. Produktivnost Produktivnost rada • Najčešće se koriste godišnji časovi rada svih zaposlenih koji učestvuju u stvaranju BDP-a • prosečni godišnji ostvareni časovi rada po zaposlenom koji se množe sa ukupnim brojem zaposlenih • Nedostatak: ne odražavaju promene u kvalitetu zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena)

  16. Produktivnost Produktivnost rada • Podaci o ostvarenim časovima rada prema nivou kvalifikacija ili nivou obrazovanja u najvećem broju zemalja nisu raspoloživi • Efekat koji rast kvalifikacija zaposlenih ima na rast autputa obuhvata se rezidualnom vrednošću putem multifaktorske produktivnosti, a ne putem radnog inputa • U većini zemalja, osnovni izvor podataka za časove rada je Anketa o radnoj snazi

  17. Produktivnost Produktivnost radaGodišnjestope rasta BDP-a prema času rada u % Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

  18. Produktivnost Produktivnost rada • U Koreji, Slovačkoj, Poljskoj i Estoniji stopa rasta produktivnosti od 1995-2011. je bila u proseku 3-4% • U većini zemalja Evro zone, SAD-u, Velikoj Britaniji i Kanadi stopa rasta je manja od 2% • Posle 2007. kao posledica finansijske krize stopa rasta produktivnosti rada je opala na blizu 0% u većini OECD zemalja • Zemlje su se na različite načine prilagodile novonastaloj situaciji

  19. Produktivnost Produktivnost radaGodišnje stope rasta BDP-a prema času rada u % • Irska, Estonija i Nemačka su smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom • Španija, Švedska, Luksemburg i Belgija nisu smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom, već broj zaposlenih • Na narednom grafikonu vidimo da nakon 2007. veliki broj zemalja ima negativne stope rasta produktivnosti i po zaposlenom i po času rada (treći kvadrant)

  20. Produktivnost Produktivnost radaGodišnje stope rasta BDP-a po času rada (y osa) i po zaposlenom (x osa) u % 2001-2007. 2007-2011.* * Ili poslednja dostupna godina Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012 20

  21. ProduktivnostProduktivnost radaBrutodomaći proizvod i bruto nacionalni dohodak po času rada u 2011* - u dolarima prema PPP u tekućim cenama GDP po času rada GNI po času rada * ili poslednja dostupna godina Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

  22. Produktivnost Produktivnost rada • Rang zemalja prema produktivnosti merena BDP-om i BND-om je u većini slučajeva isti • Izuzetak su Irska, Island i Luksemburg (niži rang prema BND-u) • Švajcarska ima viši rang prema BND-u

  23. Produktivnost Produktivnost rada Jedinični troškovi rada (JTR): • Mere prosečne troškove rada po jedinici autputa • Predstavljaju vezu između troškova rada u proizvodnji autputa i produktivnosti rada

  24. ProduktivnostProduktivnost radaProduktivnost rada, naknade zaposlenima po času rada, JTR, za ukupnu ekonomiju, u stopama rasta (u %) Naknade zaposlenima po času rada Jedinični troškovi rada Produktivnost rada 24 * ili poslednja dostupna godina Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

  25. Produktivnost Produktivnost rada • Tokom poslednjih 15 godina, G7 zemlje i prve članice EU su beležile rast produktivnosti, merenu JTR u odnosu na ostale zemlje • Veoma niske stope rasta JTR su postizane držanjem niskih troškova rada u sektoru industrije i u sektoru usluga, npr. u Nemačkoj i Austriji • To nije bio slučaj sa Meksikom, Turskom, Estonijom, Islandom, Mađarskom i Norveškom • Početkom krize Irska, Španija, Portugalija i Grčka su zabeležile pad u JTR

  26. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Ekonomski rast se može povećati: • Uvećanjem količine i vrste rada i kapitala koji su upotrebljeni u proizvodnji autputa • Dostizanjem veće ukupne efikasnosti u zajedničkom korišćenju ova dva faktora proizvodnje (većom multifaktorskom produktivnošću-MFP)

  27. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Rast BDP-a se može dekomponovati na tri komponente: • Doprinos koji potiče od rada • Doprinos koji potiče od kapitala • Doprinos koji potiče od multifaktorske produktivnosti

  28. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta • Rast multifaktorske produktivnosti može poticati od efikasnijeg korišćenja inputa (rada i kapitala) • poboljšanje organizacije proizvodnje • zbog inovacija (kao i od grešaka u merenju) • Rast multifaktorske produktivnosti značajan faktor koji doprinosi dugoročnom rastu BDP-a

  29. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rastaDekompozicija stope rasta BDP-a na rad, kapital i MFP Multifaktorska produktivnost Radni input IKT kapital Ne-IKT kapital • ili poslednja dostupna godina, • Napomena: Zemlje su rangirane prema periodu 1995-2010. • Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

  30. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta • U periodu 2001-2007. rast BDP-a je najvećim delom ostvaren zahvaljujući rastu produktivnosti kapitala i MFP • U većini zemalja rast produktivnosti kapitala je generisao trećinu ukupnog rasta BDP-a • Rast IKT usluga je najznačajniji u Švedskoj, Danskoj, Velikoj Britaniji, Australiji, SAD-u • Rast MFP je značajan izvor rasta u Koreji, Finskoj i Irskoj, a jako malo prisutan u rastu BDP-a Italije, Kanade i Španije • Radni input je veoma značajan samo u par zemalja OECD-a – Australija, Španija i Kanada

  31. Rezultati i komentari iz publikacijeOECD Compendium of Productivity Indicators iz 2013. godine • Šta se može reći o dugoročnom trendu produktivnosti i konkurentnosti? • Kako je finansijska kriza i kriza eura uticala na produktivnost? Teme o kojima se govori su: • Produktivnost kao ključni pokretač ekonomskog rasta i konvergencije • Rad, kapital i MFP kao osnovni uzroci rasta • Uloga pojedinačnih industrija • Produktivnost, trgovina i međunarodna konkurentnost • Produktivnost rada – trend vs. ciklus

  32. Prosečan godišnji doprinos rastu BDP-a per capita, 1995-2012. • Potvrđeno je da je produktivnost osnovni pokretač rasta

  33. Doprinos rastu BDP-a u %, SAD

  34. Doprinos rastu BDP-a u %, Nemačka

  35. Godišnji doprinos rastu dodate vrednosti po radnom času u realnom sektoru u procentnim poenima, 2001-2012.Najviše su doprinosile proizvodnja i tržišne usluge

  36. Bazni indeks, 1998=100, Nemačka Održavanje niskih JTR pomaže da se poboljša međunarodna konkurentnost

  37. Bazni indeksi, 1998=100, Italija

  38. Rast BDP-a po času rada u % u Francuskoj i Velikoj Britaniji Negativan trend produktivnosti rada je prethodio ekonomskoj krizi

  39. Francuska, godišnje stope rasta u % To se odrazilo na nisku i opadajuću rast IKT kapitala

  40. Godišnje stope rasta u %, Velika Britanija Odrazilo se i na nisku i opadajuću MFP

More Related