1 / 20

Kurs: Fiziologija rastenja i razvi ć a biljaka

Kurs: Fiziologija rastenja i razvi ć a biljaka. Školska 2009/2010. KATEDRA ZA FIZIOLOGIJU BILJAKA Članovi katedre: Prof. d r Zlatko Giba, šef katedre; zgiba@ibiss.bg.ac.rs Prof. dr Dragoljub Grubi šić Doc. dr Ivana Dragićević Doc. dr Dušica Janošević Doc. dr Aneta Sabovljević

ervin
Télécharger la présentation

Kurs: Fiziologija rastenja i razvi ć a biljaka

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Kurs: Fiziologija rastenja i razvića biljaka Školska 2009/2010

  2. KATEDRA ZA FIZIOLOGIJU BILJAKA • Članovi katedre: Prof. dr Zlatko Giba,šef katedre; zgiba@ibiss.bg.ac.rs Prof.dr Dragoljub Grubišić Doc. dr Ivana Dragićević Doc. dr Dušica Janošević Doc. dr Aneta Sabovljević Doc. dr Tijana Cvetić Marija Perić, marijap@bio.bg.ac.rs Milorad Vujičić, milorad@bio.bg.ac.rs Desa Terzija, stručni saradnik Gostujući predavači: • dr Ana Simonović • dr Miroslav Nikolić • Prof. dr Svetlana Radović

  3. Tematske celine praktičnog dela nastave • Kvalitativno dokazivanje procesa disanja, • Odredjivanje količine disanja prema količini izdvojenog CO2 • Redukujuci seceri -dokazivanje • Izolacija DNK • Permeabilitet živih i mrtvih ćelija cvekle • Uticaj etilena na razvoj klijanaca graška- postavka • Efekat auksina na rizogenezu- postavka • Rezultati vežbe 3. • Transpiracioni biotest • Kvalitativna analiza pepela • Određivanje životne sposobnosti semena metodom bojenja • Klijanje semena u rastvorima osmotikuma- postavka • Ispitivanje klijavosti semena u različitim uslovima sredine • Klijanje polenovog zrna • Seizmonastije i termonastije demonstraciono • Kultura biljnih ćelija i tkiva in vitro

  4. Vežbe iz ovog predmeta su laboratorijske, tj. eksperimentalne i traju 2 sata. • Održavaće se utorkom, od 8 do 16 h, u salama Instituta za fiziologiju i biohemiju i Instituta za zoologiju (8 grupa). • Vežbe su OBAVEZNE. Postoji 8 termina za vežbe i dozvoljeno je izostati sa 2 termina vežbi (bez opravdanja). 3 i više izostanaka automatski znače da student ponavlja vežbe (i ceo kurs) sledeće školske godine. • Odsustvo sa termina predviđenog za kolokvijum se evidentira kao izostanak sa vežbe

  5. Prisustvo vežbama se evidentira i boduje na sledeći način: za prisustvo na svim vežbama 9 termina: 5 bodova za prisustvo na 8 termina vežbi: 4 boda za prisustvo na 7 termina vežbi: 2 boda

  6. Šta je potrebno za normalno pohađanje vežbi? • Praktikum – skripta Fiziologija rastenja i razvića biljaka, Milorad Vujičić, Marija Perić, dr Aneta Sabovljević • Obavezno nošenje pribora za disekcijui kalkulatora • Radni (beli) mantil • Sveska A4 formata za sređivanje vežbi • Svaka se overava u sledećem terminu vežbi. • Da bi bila overena, vežba mora da sadrži: - Kratak uvod - Opis rada (materijal i metode) - Rezultate prikazane crtežom, grafički, ili tabelarno (zavisno od toga šta je asistent rekao o načinu predstavljanja rezultata), uz kratko objašnjenje - Diskusiju dobijenih (a ne očekivanih) rezultata - Zaključak

  7. NADOKNADA VEŽBI NE POSTOJI! (zbog nemogućnosti fakulteta da obezbedi prostorne uslove i termine za nadoknadu vežbi) • Student NEMA pravo da polaže završni ispit ukoliko nije nakupio NAJMANJE 30 bodova za predispitne aktivnosti. Ovaj uslov za polaganje završnog ispita profesor potvrđuje svojim potpisom u indeksu. • Student IMA pravo da završni ispit polaže 3 puta u toku školske godine. Ukoliko ga ne položi iz trećeg puta, ponavlja kompletan kurs (i stiče nove bodove za predispitne aktivnosti).

  8. Poeni koji se mogu ostvariti tokom kursa • Prisustvo na vežbama – 5 poena • Aktivnost na vežbama – 10 poena • Kolokvijum- 35 poena • Zavšni ispit- 2 x 25 poena = 50 poena Student na završnom ispitu mora znati obapitanja za 6 kako bi položio ispit

  9. FORMIRANJE FINALNE OCENE • Sabiraju se svi bodovi ostvareni u okviru predispitnih i ispitnih aktivnosti i pretvaraju u finalnu ocenu prema rasponima koje propisuje Pravilnik o polaganju ispita i ocenjivanju na ispitu (od 17.07.2007. godine) koji je dao Univerzitet u Beogradu, a na osnovu člana 89. Zakona o visokom obrazovanju: do 50 bodova – ocena 5 (nije položio) od 51 do 60 bodova – ocena 6 (dovoljan) od 61 do 70 bodova – ocena 7 (dobar) od 71 do 80 bodova – ocena 8 (vrlo dobar) od 81 do 90 bodova – ocena 9 (odličan) od 91 do 100 bodova – ocena (odličan-izuzetan)

  10. DISANJE KOD BILJAKA Respiracija (disanje) predstavlja fundamentalni proces koji čini osnovu svake životne fukcije. Oksidacija organskih jedinjenja tokom procesa disanja, a najpre ugljenih hidrata Kod biljaka ne postoje pokreti disanja, kao kod životinja Kiseonik do svih biljnih ćelija dolazi procesom DIFUZIJE

  11. a Procesi aerobnog i anaerobnog disanja su jako važni u biološkim sistemima , jer su glavni izvori slobodne hemijske energije C6H12O6 + 6O2 = 6CO2 + 6H2O + ATP ( energija) ΔF= - 2717,32KJ/mol

  12. Dva alternativna puta u oksidativnoj oksidaciji šećera: 1. glikoliza - u kojoj se oksiduje dva puta fosforilisana fruktoza i 2. oksidativni pentozni ciklus (direktna oksidacija) u kojoj je supstrat jedanput fosforilisana glukoza.

  13. KREBSOV CIKLUS • Krebsov ciklus (ciklus limunske kiseline, ciklus trikarboksilnih kiselina) je metabolički proces u aerobnim uslovima pri kome se dobija energija iz glukoze

  14. Kvalitativno dokazivanj procesa disanja • Cilj vežbe Dokazati proces disanja kod biljaka • Način rada: U epruvetu sipati 10ml 0.5M rastvora Ba(OH)2 a zatim iznad rastvora staviti sloj vate. Vata ne sme da dodiruje rastvor. Na vatu staviti 4-5 proklijalih semena pšenice, graška ili neke druge biljke. Epruvetu dobro zatvoriti da bi se sprečilo ulaženje CO2 iz vazduha. Ovako postavljen ogled ostaviti da stoji 60 minuta.

  15. Za to vreme semena dišu i oslobadja se CO2 koji stupa u reakciju sa Ba(OH)2 čime obrazuju BaCO3 koji se javlja u obliku bele skramice na površini rastvora. • Očekivani rezultati: Na kraju eksperimenta očekuje se pojava beličastog taloga koja potiče od Ba2CO3.

  16. ODREĐIVANJE INTEZITETA DISANJA PREMA KOLIČINI IZDVOJENOG CO2 • Intezitet disanja (ID) predstavlja količinu oslobodjenog ugljen-dioksida po jedinici mase biljnog materijala u jedinici vremena (mg CO2 g-1 h-1). • Metodom kojom ćemo ispitivati intezitet disanja jeste metoda po Bosien-Jensen-u i spada u grupu metoda analize razmene gasova • Metoda se zasniva na promeni koncentracije CO2 u posudi u kojoj se nalazi biljni materijal

  17. Cilj vežbe Kvantitativno dokazivanje procesa disanja kod biljaka. • Način rada: Izmeri se oko 5g proklijale pšenice i stavi se u gazu, koja se veže i okači za zapušač elnermajera. U elrenmajer se doda 20ml 0.1 M Ba(OH)2, pored ovoga erlenmajera postoji i kontrola gde dodajemo bazu kako bi odredili početnu količinu CO2 Ostavit sve da stoji oko 60 min, a svakih 10-ak minuta mućkati pažljivo elrenmajer

  18. Količina oslobodjenog CO2 izračunava se na osnovu razlike utrošene 0.2 M HCl pri titraciji rastvora u kontrolnoj i eksperimentalnoj posudi. ID = (a-b)x4.4 ∙ 60 / m ∙ t Gde je: ID- intezitet disanja (mg CO2 g-1 h-1) a- utrošak 0.2M HCl za titraciju kontrolnog erlenmajera (ml) b- utrošak 0.2M HCl za titraciju eksperimentalnog erlenmajera (ml) 60- faktor za prevodjenje minuta u časove m- masa (g) t- vreme merenja (min)

  19. HVALA NA PAŽNJI

More Related