1 / 20

ЈЕДИНСТВЕНИ СПОРАЗУМ О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ У РЕГИОНУ ЈИЕ Ц Е Ф Т А 2 0 0 6

ЈЕДИНСТВЕНИ СПОРАЗУМ О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ У РЕГИОНУ ЈИЕ Ц Е Ф Т А 2 0 0 6. ТРИ процеса либерализације. ССП са ЕУ 2007. Чланство у ЕУ. Чланство у СТО 2008. ЦЕФТА 2006. Билат ССТ 2004. РЕГИОНАЛНА САРАДЊА - фазе у процесу -.

gay-berry
Télécharger la présentation

ЈЕДИНСТВЕНИ СПОРАЗУМ О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ У РЕГИОНУ ЈИЕ Ц Е Ф Т А 2 0 0 6

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ЈЕДИНСТВЕНИ СПОРАЗУМ О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ У РЕГИОНУ ЈИЕ Ц Е Ф Т А 2 0 0 6

  2. ТРИ процеса либерализације ССП са ЕУ 2007 Чланство у ЕУ Чланство у СТО 2008 ЦЕФТА 2006 Билат ССТ 2004

  3. РЕГИОНАЛНА САРАДЊА- фазе у процесу - • јуна 2001. у Бриселу, под окриљем Пакта за стабилност ЈИЕ, потписан је Меморандум о трговинској либерализацији у региону од стране министара 8 држава • Прва фаза - земље у региону су закључиле билатералне споразуме, мрежа од 32 споразума,крај 2005 • Друга фаза – хармонизација постојећих билат. споразума кроз приступање земаља региона ЈИЕ споразуму ЦЕФТА 2006

  4. МРЕЖА БИЛАТЕРАЛНИХ СПОРАЗУМА РУМУНИЈА MОЛДАВИЈА БУГАРСКА ХРВАТСКА БИХ ЦРНА ГОРА СРБИЈА МАКЕДОНИЈА АЛБАНИЈА

  5. Зашто један споразум? • Једноставнијапримена и за привреднике и за администрацију (хармонизацијабилатералних споразума, повећана транспарентност, смањење непотребног администрирања, стабилност, предвидивост) – позитивни економски ефекти • Политички – спремност за регионалну сарадњу као један од предуслова за приступање ЕУ.

  6. Политички оквир • Јун 2005 Министарска конференција у Софији - одлука да се 32 билатерална замене једним Споразумом, • Април 2006 састанак премијера у Букурешту, одлука о почетку преговора о јединственом споразуму.

  7. Принципи • Обухвата свеземље/територије ЗБ, • Базира се на билатералним ССТ и на ЦЕФТА (1992.), • Усаглашеност са СТО - поштовање одредби СТО и за нечланице (С,ЦГ,БиХ) • Задржава се постигнут ниво, либерализације индустријских и пољопривредних производа– исте концесије, • Уводе се нове области и предвиђа постепена либерализација

  8. ПРЕГОВОРИ • Од јуна до децембра 2006. одржане су 4 рунде преговора. • Споразум је парафиран 9.новембра у Бриселу. Србија је парафирала накнадно, у децембру. • ЦЕФТА је потписана у Букурешту 19.децембра 2006. године. • Очекује се да Споразум ступи на снагу маја 2007- Заједничка декларација премијера

  9. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦЕФТА СПОРАЗУМА • Зона слободне трговине ће се формирати до 31.децембра 2010. • Концесије су пренете из билатералних споразума. • Од 1.јанура 2007. укидају се царине за индустријске производе, док се на пољопривредне примењују царине наведене у Анексу 3 • Румунија и Бугарска су постале чланице ЕУ 1. јануара 2007. и на њихсе примењује режим трговине са ЕУ, повољнији за Србију.

  10. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦЕФТА СПОРАЗУМА • Уведене су нове области: • трговина услугама, инвестиције, интелектуална својина, јавне набавке • Постојеће области детаљније дефинисане • техничке препреке у трговини –Плурилатерални споразум о хармонизацији и међусобном признавању сертификата,до 31.децембра 2010.

  11. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦЕФТА СПОРАЗУМА • 01. мај 2010 пуно поштовање правила о конкуренцији, • 01. мај 2010недискриминација и НТ у погледујавних набавки • Наставља се активност на евидентирању и елиминисању нецаринских баријера.

  12. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦЕФТА СПОРАЗУМА • Уведена је могућност дијагоналне кумулације порекла, прво у оквиру региона, а касније и са ЕУ. • Заједнички комитет има већа овлашћења. Врши супервизију примене споразума уз помоћ сталног Секретаријата. • Нов механизам решавања спорова -консултације, ангажовање медијатора, арбитража

  13. ПОГОДНОСТИ ЦЕФТА СПОРАЗУМАРаст робне размене • више од 90% трговине се одвија по преференцијалном режиму, • елиминисање нецаринских баријера (ТБТ, СПС, сарадња царинских и других органа ради олакшавања административних процедура на граници).

  14. ПОГОДНОСТИ ЦЕФТА СПОРАЗУМАПодстицај страним улагањима • Тржиште од око 30 милиона потрошача, економија обима, смањење трошкова производње, повећање ефикасности, продуктивности. • Кумулација порекла омогућава прекограничну заједничку производњу. • Позитиван сигнал - изградња атрактивних и стабилних услова за пословање у Региону

  15. ПОГОДНОСТИ ЦЕФТА СПОРАЗУМА Подршка процесу ЕУ интеграције • Јединствени споразум у региону се, као предуслов европске интеграције, помиње у члану 15. нацрта Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. • Поједини чланови ЦЕФТА споразума се директно позивају на правила ЕУ. • ЦЕФТА се показала као добро предворје за улазак у ЕУ (искуство земаља које су 2004 и 2007. приступиле ЕУ, а биле чланице ЦЕФТА )

  16. ПОГОДНОСТИ ЦЕФТА СПОРАЗУМА • Доприноси политичкој стабилности региона • Ствара услове за равномернији развој региона, јачање солидарности,инвестиција и развоја побољшање инфраструктуре, стварање повољног имиџа • Потрошачима обезбеђује јефтиније и квалитетније производе

  17. Робна размена Србије

  18. ЗНАЧАЈ РЕГИОНА ЈИЕ ЗА СРБИЈУ • Друго по величини тржиште, иза ЕУ • Србија остварује суфицит у размени са Регионом – 2006/11м суфицит 364 мил УСД • Већи раст извоза роба у регион од раста увоза • Од 2007. године суфицит ће бележити веће вредности, с обзиром да Румунија и Бугарска излазе из ЦЕФТЕ

  19. ЗНАЧАЈ РЕГИОНА ЈИЕ ЗА СРБИЈУ • Учешће извоза у земље ЈИЕ 35,5% у 2006.-У оквиру првих 10 најзначајнији купаца наших роба налази се 5 земаља региона – БиХ (2.), Црна Гора (4.), Македонија (6.) Румунија (8) и Хрватска (9.), • Увоз у Србију из региона чини 14,3%-У оквиру првих 10најзначајнијих извозника у Србију: Румунија (6.), Бугарска (7.), БиХ (8.) и Хрватска (10.)

More Related