Kupovina preko Web-a

1. Kupovinapreko Web-a

2. E-commerce ili hrv.elektronička trgovina omogućuje kao sastavni dio elektroničkog poslovanja na E-tržištu svojim internetskim posjetiteljima tj. kupcu naručivanje proizvoda putem Interneta. Kupovanje preko Interneta može biti najbrži i često najjeftiniji način kupovine određenog proizvoda. Trgovina putem interneta se smatra najprofitabilnijim oblikom trgovine zbog jednostavnosti i niskih troškova. Elektronska trgovina koja se odvija između dva preduzetnika naziva se B2B (business-to-business eng.), a može biti otvorena prema svima zainteresovanim stranama (pr. robneberze ) ili ograničena na prekvalifikovane sudionike (pr. privatno elektronsko tržište). S druge pak strane, elektronička trgovina koja se odvija između preduzetnika i potrošača naziva se B2C (business-to-client eng.). Kupac je elektronski, najčešće putem Interneta spojen na sastav prodavajdera i transakcija se izvršava direktno elektronskim putem u realnom vremenu. Uz te dve, postoji i model elektroničke trgovine naziva B2B2C (business-to-business-to-client) koji kombinuje prethodna dva na načina da se između trgovca i kupca nalazi posrednik. Najpoznatiji svetske e-Commerce platforme su Amazon.com i Ebay. To su dve elektronske trgovine ujedno i najposećenije u Srbiji. U poslednje vreme elektronička trgovina sve se više razvija i u Hrvatskoj pa tako danas postoji približno 1.000 aktivnih elektronskih trgovina, a ukupan promet online maloprodaje iznosi približno 700 milionaeura. Razvojem elektronske trgovine, razvile su se i neke domaće e-Commerce platofrme poput ekupi, i-Mall.hr i sl. Prema podacima Srpskenarodne banke, približno 60% svih transakcija je plaćeno različitim vrstama kartica.

3. 1979: Michael Aldrich izumio online kupovinu 1981: Thomson Holidays, VB je prva B2B online kupovina 1982: Minitel je uveden na nacionalnoj razini u Francuskoj od strane France Telekoma i koristio se za online narudžbe. 1984: Gateshead SIS/Tesco je prva B2C online kupovina, a Gđa Snowball, 72, je prvi online kupac. 1985: Nissan VB prodaje automobile klijentima online. 1987: Swreg pruža software za prodaju proizvoda putem elektroničkog računa trgovaca. 1990: Tim Berners Lee je napisao prvi web preglednik (web browser), WorldWideWeb. 1992: Terry Brownell pokreće prvi potpuno grafički sustav (BBS) za online kupovinu . 1994: Netscape izdaje Navigator preglednik pod kodnim imenom Mozzila Pizza Hut nudi online narudžbe sa svoje Web stranice 1995: Jeff Bezos pokreće Amazon.com. eBay osniva računalni programer Pierre Omidyar pod nazivom AuctionWeb. 1998: Alibaba Group je osnovana u Kini s namjerom iskorištavanja potencijala kineskog B2B, C2C i B2C tržišta. 2000: Dot-com Slom 2002: eBay preuzima PayPal za 1.5 milijardi USD. 2003: Amazon.com ostvaruje prvu profitabilnu godinu. 2009: Zappos.com akviriran od strane Amazon.coma za 928 milijuna USD. 2010: Groupon odbija Google ponudu tešku 6 milijardi USD. 2011: US e-Commerce i Online maloprodaja bi trebale dosegnuti vriednost od 197 milijardi USD što predstavlja porast od 12% u odnosu na 2010. godinu.

4. Nacini placanja U dosadašnjoj praksi u svetu i kod nas primenjivani su sledeći modeli plaćanja roba i usluga na Internetu: Pouzećem: za ovaj način plaćanja nije potrebna kartica, već se plaća direktno onome ko obavlja isporuku robe. Korisnik Interneta pronalazi željenu robu na sajtu trgovca, popunjava formular i na taj način se prijavljuje za kupovinu robe. Loša strana ovog načina je to što se roba dostavlja na adresu, a plaćanje je kada se roba preuzme. Ovo je nepovoljno sa stanovišta prodavca jer se javlja veliki procenat robe koja se vraća, a troškovi su već napravljeni. Kupovina, plaćanjem u banci preko računa, ostvaruje se kada korisnik na sajtu trgovca pronađe željenu robu i broj žiro računa na koji će izvršiti uplatu novca. Jedan primerak uplatnice dostavlja trgovcu ili ga i-mejlom obavesti da je uplatio novac, a ovaj proveri uplatu, a zatim mu robu dostavlja na naznačenu adresu. Ovaj način plaćanja je nepovoljan za  kupca jer mora da ide u banku, čeka u redu i plati, a sve to traži dosta napora i vremena za obavljanje transakcije, te je i broj korisnika koji su spremni da na ovaj način nabavljaju robu mali. Plaćanje putem platne kartice je najpogodniji metod, ali uz određenu dozu rizika kako za kupca tako i za trgovca. Za ovakav način poslovanja potrebno je obezbediti kvalitetne sigurnosne metode plaćanja. Sa stanovišta kupca ovo je najkonforniji način plaćanja. U prethodna dva načina plaćanja proces se zatvarao sa trgovcem i korisnikom, eventualno sa poštom. Ovaj način zahteva značajno povećanje broja učesnika u procesu plaćanja. U poslednjih nekoliko godina, došlo je do pojave alternativnih načina za realizaciju transakcija plaćanja na Internetu u formi P2P (person-to-person) sistema plaćanja. Reč je o sistemima koji svojom pojavom nisu doveli do pojave nove, revolucionarne infrastrukture za realizaciju transakcija plaćanja. Oni jednostavno koriste prednosti postojeće bankarske infrastrukture, kako bi svojim korisnicima pružili mogućnost da na jednostavan i jeftin način proslede uplate na Internetu. Reprezentativni predstavnik ove vrste sistema plaćanja na Internetu je PayPal.

5. Elektronsko placanje u Srbiji

6. U Srbiji polako postaje praksa da se plaćanje robe i usluga obavlja elektronskim putem. Preporuka je i da se prilikom kupovine robe putem Interneta biraju samo provereni i afirmisani sajtovi. Za sada u onlajn prostoru Srbije postoji nekoliko platnih rešenja koja svojim poslovnim konceptom zavređuju pažnju. Interesantno rešenje za onlajn plaćanja u Srbiji je sistem Ku vaučer (QVoucher) koje korisnicima daje mogućnost da kupovinom pri pejd dopuna, deponuju novac na račun otvoren kod ovog sistema plaćanja. Naknadno taj novac mogu koristiti za plaćanja na Internetu, ali na ograničenom broju veb lokacija. Kompanija Telenor je u Srbiji tokom 2011. godine razvila inovativan sistem plaćanja zasnovan na kombinaciji mobilnog telefona i bankarske kartice, pod nazivom PlatiMo. Ova usluga je trenutno na raspolaganju samo postpejd korisnicima kompanije Telenor, ali postoje najave da će ubrzo biti proširena i na kategoriju pri pejd korisnika. Sistem se zasniva na SIM kartici mobilnog telefona koja sadrži kvalifikovani digitalni sertifikat i bankarskom računu. Korisnici koji žele da koriste ovu uslugu su u obavezi da zamene svoju postojeću SIM karticu novom, nakon čega, prilikom aktivacije nove SIM kartice korisnik dobija jedinstveni digitalni sertifikat (mSertifikat), kao svejevrstan elektronski dokument za identifikaciju prilikom realizacije transakcija plaćanja. Prilikom generisanja jedinstvenog digitalnog sertifikata, od korisnika se zahteva da unese svoj sPIN (Secure Personal Identification Number) kojeg je dobio uz novu SIM karticu. Korisnik ima mogućnost da promeni sPIN nakon aktiviranja usluge. sPIN se inače koristi i svaki put kada korsnik realizuje transakciju plaćanja, kao dodatni mehanizam zaštite koji nedvosmisleno treba da potvrdi identitet korisnika. Teoretski, prilikom krađe mobilnog telefona, onaj ko bi neovlašćeno došao u posed istog bi nesmetano mogao da obavlja transakcije plaćanja, ali pod pretpostavkom da zna sPIN.    Nakon generisanja jedinstvenog digitalnog sertifikata, da bi sistem bio potpuno funkcionalan, potrebno je da se korisnik javi svojoj poslovnoj banci, kako bi mSertifikat bio povezan sa njegovim računom u banci. Trenutno su u sistem uključene 4 banke u Srbiji. Proces plaćanja izgleda tako da korisnik bira vrstu transakcije koju želi da obavi (npr.plaćanje telefonskog računa) i na svoj mobilni uređaj dobija fakturu u elektronskom obliku, koja sadrži sve podatke neophodne za realizaciju transakcije (broj računa, iznos za plaćanje i sl). Korisnik, na svom mobilnom telefonu, bira opciju za plaćanje i unosi sPIN za potvrdu transakcije. Nakon toga, transakcija se zaštićenim kanalom prosleđuje banci na realizaciju. Kada dobije informaciju sa mobilnog telefona, banka zadužuje račun uplatioca za navedeni iznos. Na kraju, korisnik od banke dobija informaciju SMS-om o tome da li je transakcija uspešno realizovana ili ne. Ovaj sistem pruža mogućnost korisnicima da (za sada) obavljaju sledeće transakcije: Plaćanje računa za mobilni telefon Dopuna pri-pejd kredita drugim vlasnicima telefonskih brojeva ove kompanije Transfer sredstava drugim korisnicima koji imaju aktiviranu ovu uslugu. Kupovina na veb sajtu kompanije Telenor Sistem plaćanja PlatiMo definitivo predstavlja osveženje u sferi elektronskih plaćanja u Srbiji, koje svojom originalnošću i jednostavnošću upotrebe zaslužuje pažnju. Čak, moglo bi se reći da ni proviozije koje naplaćuje ovaj sistem nisu velike, za sada. Naime, provizija koju korisnik plaća prilikom realizacije transakcije plaćanje iznosi 5.90 dinara. Očekivanja kreatora ovog sistema su da će on u bliskoj budućnosti biti prihvaćen kao sredstvo plaćanja od strane većeg broja onlajn trgovaca i da će i sam doprineti daljoj ekspanziji elektronske trgovine u Srbiji.  Zaključak priče o sistemima plaćanja u Srbiji u onlajn prostoru bio bi da upravo nedostatak adekvatnog rešenja usporava razvoj elektronske trgovine i elektronskog poslovanja u Srbiji. U tom smislu dolazak Pej pal-a, koji ima globalni domet i pruža mogućnost plaćanja na velikom broju veb lokacija u svetskim razmerama, sa pravom se može smatrati prekretnicom u daljem razvoju e-poslovanja u Srbiji.

7. Metode placanja Savremeno finansijsko poslovanje ima na raspolaganju širok spektar sistema plaćanja. U zavisnosti od toga šta se plaća koliko i ko plaća, korisnicima na raspolaganju stoje sledeća sredstva: keš, ček, žiro, klirinške kuće ACH, platne kartice, kartice sa unapred unetom vrednošću (telefonske kartice), žetoni, elektronski keš (eCASH)

9. Autor Maja MusikicIV5