1 / 14

Elektromotorna sila

Elektromotorna sila. Izvori struje Eletromotorna sila izvora struje. Izvori struje.

grace
Télécharger la présentation

Elektromotorna sila

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Elektromotornasila Izvoristruje Eletromotornasilaizvorastruje

  2. Izvoristruje • Elektricnastruja je usmerenokretanjenaelektrisanja pod uticajemelektricnogpoljailirazlikepotencijala. SI jedinicazaelektricnustruju je amper (A), sto je jednakoprotokujednogkulonanaelektrisanja u sekundi. • Elektricnastrujatecedok god se potencijali ne izjednace. Da bi strujatrajnoproticalapotrebno je da se odrzavastalnarazlikapotencijala. Uredjajipomocukojih se to postizesuizvorielektricnestruje.

  3. ItalijanLuidji Galvani je primetioprilikomsekciranjazabada se njihovibatacitrzajupriistovremenomdodirusadvarazlicitametala. On objasnjavadasunerviimisiciusledzivotnogprocesaraznovrsnonaelektrisani, pa krozzicukojomihdodirujenastajepraznjenje ,,zivotnogelektriciteta’’. Italijanskifizicar Volta je inspiracijuzasvojaistrazivanjanasao u nekimogledimalekaraGalvanija.

  4. Prviizvoreletricnestrujenapravljen je krajem 18. veka. Do tada se znalosamozanaelektrisanjeproizvedenotrenjemilielektrostatickomindukcijom. Volta je utvrdioda se pridodirunekihtecnostisadvarazlicitametalatimetalirazlicitonaelektrisu, pa, kada se povezuprovodnomzicom, krozzicupocinjedateceelektricnastruja. Voltinizvorstruje je posudasa 10%-nimvodenimrastvoromsumpornekiseline u kojusupotopljenebakarnaicinkanaploca.

  5. VRSTE IZVORA STRUJE Postojeraznevrsteizvorastruje. Nekiodnjihsuhemijski, solarni, mehanicki…

  6. Hemijskiizvoristruje ZorzLeklanseov element (1866) • Leklanseov element sastoji se odcinkanogsuda u kome se nalazisipkaodgrafita. Grafitnasipkastavljena je u platnenuvrecicunapunjenumangan-dioksidomiugljenikom. Kao elektrolit u ovomelementusluzirastvornisadora (NH4Cl). On je pomesansaskrobom, takodaobrazujevlaznukasu. Cinkanisud u kome se ovonalazizaliven je s gornjestranesmolom, u kojoj je napravljenvrlomaliotvorkrozkojiizlazegasovikoji se priraduobrazuju. U elementu se odvijahemijskiprocesnaelektrisanja: • NH4Cl→NH4+Cl gde je NH4 sapozitivnimnaelektrisanjem a Clsanegativnim.

  7. Joni NH4 se krecupremagrafitnojsipki, a joniClpremacinkanomsudu, usledkojeg se cinkanisudnaelektrisenegativno, a grafitnasipkapozitivno. ElektricninaponizmedjupolovaLeklanseovogelementa, dakleizmedjugrafitnesipkeicinkanogsuda, iznosi 1,5V. Vezivanjem vise Leklanseovihelemenata u baterijudobija se izvorstrujekojiimavisielektricninaponizmedjupolova.

  8. Stranesile u izvorustruje • Razdvajanjenaelektrisanihcestica u izvorimastrujevrsi se delovanjemtzvstranihsila. Stranasilamozebitibilokojasila, jedino ne elektrostaticka (jel se suprotstavljarazdvajanjunaelektrisanjarazlicitogznaka). Pretpostavimodasunosiocistruje u izvorupozitivnonaelektrisani. Pod dejstvomstranihsilanosiocistrujekrecu se krozizvorigomilajunajednomnjegovomkraju – samimtimdrugikrajizvora (p)ostajenegativnonaelekrisan. Tako se dobijajupoloviizvorastruje. Izmedjunjihpostojielektrostatickopolje, pa nanosiocestrujedelujuielektrostatickesile. Elektrostatickesiledeluju u suprotnomsmeruodsmeradelovanjastranihsila. Razdvajanjenaelektrisanja u izvoruprestajeondakadaelektrostatickasilaimaistiintenzitetkaostranasila. Tada izmedjupolovaizvorapostojiodredjenarazlikapotencijala, karakteristicnazasvakipojedinacniizvorstruje.

  9. Strujnokolosajednimizvorom • Kada je izvorstrujeukljucen u strujnokolosanekimprovodnikom, krozkolotecestruja: krozizvorstrujatece u smeruodnizeg ka visemtjodnegativnog ka pozitivnompolu. U ovomslucajunisuistiintenzitetistraneielektrostatickesile – elektrostaticka je slabija. Odmahnakonzatvaranjastrujnog kola sapozitivnogpolaizvoraodlazipozitivnonaelektrisanje a nanegativnipoldolazi, pa se malosmanjujerazlikapotencijalaizmedjupolova, a time iintenzitetelektrostatickesile. S obziromdasusadastranesilejace, pozitivnonaelektrisanecesticeceneprekidnoprelazitisanegativnognapozitivnipolistalnoce se odrzavatirazlikapotencijala.

  10. Strujnokolosa vise izvora • Kada u koluima vise izvora, moze se desitidakroznekiizvorstrujateceodpozitivnog ka negativnompolu (desniizvornaslici). U levomizvorustranesilesujacenegostranesile u desnomizvoruizatostrujatece u smerudelovanjastranesile Fs1. U desnomizvorusvakinosilacstruje se krece u smerudelovanjaelektrostatickesile, dokstranasilaisilaotporadeluju u suprotnomsmeru.

  11. Vezivanjeotpornika • Otpornicikojisuvezaniserijski, tj. redno, imajuosobinudakrozsvenjihteceistastruja. Iz tog razlogaekvivalentnaotpornostovakovezanihotpornika se dobijakaosumanjihovihpojedinacnihotpora: • Rednavezaotpornika

  12. Otpornicikojisuvezaniparalelnoimajuistipotencijalnasvojimkrajevima. Reciprocnavrednostekvivalentnevrednostiukupnogotporajednaka je sumireciprocnihvrednostisvihotpornika. • Paralelnavezaotpornika

  13. Elektromotornasilaizvorastruje Prirazdvajanjunaelekrisanja u izvorustranesilevrseodgovarajuci rad. Radkojiizvrsistranasilanajedinicnompozitivnomnaelektrisanjukojeprodjekrozizvorzove se elektromotornasilaizvorastruje.

  14. Definicijaelektromotornesileirazlikepotencijalavrlosuslicne, aliovedvevelicinenisujednoisto: razlikapotencijaladefinise se radomelektrostatickesileprikretanjunaelektrisanja, a elektromotornasila je definisanaradomsilekojanijeelektrostaticka. Ae=As q(ϕ+-ϕ-)=q*ξ ϕ+-ϕ-=ξ • Akokrozizvor ne tecestruja, razlikapotencijalapozitivnoginegativnogpoljaizvorajednaka je elektromotornojsili.

More Related