Карактеристике актуелних макроекономских кретања

1. Mакроекономскa кретањаи мере монетарне политике - стање и перспективе –септембар 2012. године

2. Карактеристике актуелних макроекономских кретања Основне карактеристике: • Висок фискални дефицит и растући јавни дуг; • Неповољни екстерни услови: светска криза и криза јавног дуга у ЕУ, турбулентна кретања на светским тржиштима; • Неповољни метеоролошки услови: погоршање енергетског биланса и биланса хране. Основне последице на економију Србије: • Редукција економског раста, запослености и агрегатне тражње уз задржавање високог спољнотрговинског и текућег дефицита платног биланса; • Недовољна спремност за улагања у Србију и тешкоће у финансирању текућег дефицита платног биланса и државе; • Притисци на домаћа финансијска тржишта, посебно депрецијацијски; • Раст инфлације по основу раста цена хране, регулисаних цена и претходне депрецијације; • Јачање ризика по финансијску стабилност. Основне карактеристике економске политике у наредном периоду: • Смањење експанзивности фискалне политике: редукција дефицита, са приходне и расходне стране, са циљем враћања јавног дуга у оквире утврђене фискалним правилима; • Промене у рестриктивности монетарне политике у највећој мери зависно од инфлационих очекивања; • Структурне политике са нагласком на јачање доприноса нето извоза економском расту; • Посебна пажња се мора посветити финансијској стабилности.

3. Економска активност: благи раст БДП-а у Т3 Графикон1.Кретање БДП-а (десезонирано, I 2006=100) Економска активност у Србији је погођена кризом у зони евра. Након пада у Т1 2012. од 0,6%, БДП је у Т2 забележио раст 0,7%. У Т3 очекујемо благи раст БДП-а од 0,1% дсз.

4. Економска активност: пословни и радни услови и очекивања Графикон 2.Биланси оцена пословних/радних услова у Србији* Графикон 3.Биланси очекивања у погледу кретања производње и промета – сектор привреде* • Сви сектори и даље перципирају тренутне пословне и радне условекао негативне. • Сектор привреде очекује краткорочни раст производње и промета.

5. Економска активност: раст БДП-а у 2012. -0,5%, а у 2013. 2,5% Графикон4. Пројекцијараста БДП-а (изавгустовскогИоИ) (међугодишњестопе, у %) Пројекција за 2012. је ревидирана услед изузетно лоше пољопривредне сезоне (ефекат ниже пољопривредне производње на БДП је 1,0 п.п). У 2013. години очекујемораст од око2,5%, пре свега по основу ниске базе у пољопривреди (ефекат +1,0 п.п) и раста производње у аутомобилској и пратећим индустријама (ефекат око +1,0 п.п). Претпоставке: опоравак економске активности код спољнотрговинских партнера и фискална консолидација.

6. Економска активност: потенцијална екстерна тражња

7. Економска активност: извори раста БДП-а Графикон5. Доприноси годишњем расту БДП-а (у процентним поенима) • Раст у 2013. ће бити вођеннетоизвозом, услед експанзијеизвозних сектора (доприноси компоненти: C -0,4 I +1,3 G -0,7 NX +2,3).

8. Економска активност: промене у структури употребе БДП-а Графикон6. СтруктураБДП-а (у %) Смањење удела потрошње и раст нето извоза.

9. Спољнотрговинска активност: нижа покривеност увоза извозом Покривеност увоза извозом порасла је са око 45% у периоду пре кризе 2008. на 59,3% у јулу (мерено 12-месечним покретним просеком). Извоз је тренутно 13,5% изнад преткризног нивоа, а увоз испод 13,6%. Графикон7.Робнаразмена (десезонираниподаци у еврима, 2008=100)

10. Платни биланс: могућности финансирања текућег дефицита Раст текућег дефицита платног биланса и мање могућности његовог екстерног финансирања. Графикон8.Покриће дефицита платног биланса (умлрд.евра)

11. Фискална кретања: средњорочно неодржив дефицит (1/2) Графикон 9. Консолидовани приходи, расходи и резултат • (% БДП-а) Учешће консолидованог буџетског дефицита у БДП-у износило је око 5,0% у 2011, док очекивани дефицит у 2012. износи око 6,7%, што значајно прелази ниво од 4,25% БДП-а који је договорен са ММФ-ом. Висок дефицит у П2 2012. последица је високог раста капиталних расхода, субвенција и расхода за куповину добара и услуга. Србији је неопходна значајна консолидација у 2013. години.

12. Фискална кретања: средњорочно неодржив дефицит (2/2) Графикон 10.Јавни дуг* (млрдEУR) ( На крају Т2 2012. јавни дуг износио је 15,3 млрд. EУР(или54,7% БДП-а), што представља раст од око 3,3 млрд. ЕУР у односу на крај 2010. Јавни дуг Србије је нижи него у многим земљама Европе, али изнад границе дефинисане фискалним правилима од 45%. Очекујемо да ће фискална консолидација довести прво до заустављања раста, а потом и до смањивања удела јавног дуга у БДП-у

13. Кретања на девизном тржишту Графикон 11. Кретање курсева одређених националних валута према евру (Т2 2010=100)

14. Кредитна активност: успоравање раста Графикон 12. Реална потраживања банака по кредитима* (мг стопе, у %)

15. Инфлација: од јула 2012. године изнад горње границе дозвољеног одступања од циља Графикон 13. Кретање инфлације (мгстопе, у %) Међугодишња инфлација је у августу наставила бржи раст него што се очекивало и други месец за редом се нашла изнад горње границе дозвољеног одступања од циља (5,7%). Месечна инфлација у августу износи 1,6% и у највећој мери је последица раста цена непрерађене хране (пре свега раста цена свежег меса, и сезонски неуобичајеног воћа и поврћа), раста цена цигарета, као и нафтних деривата. У августу је ИПЦ без енергије, хране, алкохола и цигарета трећи месец за редом изнад горње границе дозвољеног одступања од циљa. Раст ових цена је пре свега опредељен кретањем цена увозних производа, као и производа чије се кретање цена директно усклађује са девизним курсом.

16. Инфлација: узрок актуелног раста су поскупљења хране Графикон 14. Доприноси мг инфлацији по компонентама (мгстопе, п.п) Инфлација је у августу 2012. године износила 7,9%. Расту од 5,3 п.п. у односу на април 2012. године, највише је допринео раст цена хране од 4,1 п.п. (око 76,7%). Са графикона се јасно види да је волатилност цена у Србији у највећој мери вођена ценама хране, а последњих месеци све више и регулисаним ценама.

17. Инфлација: виша инфлационих очекивања али и неизвесност (1/2) Графикон 15. Инфлациона очекивања по секторима (Gallup/Ipsos*)

18. Инфлација: виша инфлационих очекивања али и неизвесност (2/2) Графикон 17. Дисперзија инфлационих очекивања Графикон 16. Дисперзија инфлационих очекивања

19. Инфлација: НБС очекује наставак раста мг инфлације у наредном периоду Графикон 18. Пројекција инфлације (ИоИ, август 2012.) (мг.стопе, у %) Очекујемо да ће инфлација у наредном периоду расти и да ће максималну вредност достићи у П1 2013. године, пре свега због трошковних притисака на произвођаче хране, депрецијације из претходног периода и бржег раста регулисаних цена. Повратак инфлације у границе дозвољеног одступања од циља очекујемо крајем 2013. године. Ризици пројекције везани су за кретање цена хране и дешавања у међународном окружењу.

20. Економска и монетарна полититика у наредном периоду – изазови и могућности Фискална консолидација: • Смањење расхода државе (мањи приходи становништва по основу зарада и пензија, нешто већи по основу социјалних давања; мањи издаци државе куповину роба и услуга); • Повећање прихода (ПДВ, порез на добит…); • Смањење задуживања државе на домаћем и екстерном тржишту. • Очекивани резулатати фискалне консолидације: поступно и контролисано смањење дефицита и задужености државе, повољнија премија ризика, извесније финансирање екстерног дефицита, мањи притисак на девизно тржиште… Структурне политике Владе Монетарна политика: • Рестриктивност у складу са инфлаторним притисцима и потребом постизања средњорочних циљева; • Смањење волатилности појединих компоненти инфлације, јачање кредибилитета и стабилнија реакција монетарне политике. Макроекономска и финансијска стабилност од пресудног значаја.

21. Хвала на пажњи