Finansije i finansijska tržišta

1. Finansije i finansijska tržišta Doc dr Milena Žižić

2. I Dio Pregled finansijskih tržišta • Finansijski sistem obuhvata skup mjera i aktivnosti kojim se ustanovljava finansiranje reprodukcije kao i finansiranje tokova u reprodukciji. • Finansijski sistem je skup tržišta, pojedinaca, institucija, zakona, regulacija i tehnika preko kojeg se trguje obveznicama, akcijama i drugim hartijama, a koji proizvode i isporučuju finansijske usluge,i determinišu ( određuju) kamatne stope. • Finansijski sistem je skup tržišta za finansijske instrumente i pojedinaca i institucija koji trguju na ovim tržištima, uz regulatore i supervizore sistema. • Možemo reći da je finansijski sistem jedan od najvažnijih izuma savremenog društva.

3. Primarni cilj finansijskog sistema je da se usmjere oskudna zajmovna sredstva ( sredstva raspoloživa za pozajmljivanje na finansijskim tržištima ) od onih koji štede ka onima koji pozajmljuju da bi kupili robe i usluge i izvršili investicije u novu opremu i objekte tako da globalna ekonomija može da raste i da se poveća životni standard građanstva. • Takođe, finansijski sistemdeterminiše i cijenu kredita i koliko će kredit biti raspoloživ da bi se platile hiljade različitih roba i usluga koje se svakodnevno kupuju . • Kada krediti poskupe i kada su manje raspoloživi, opada ukupna potrošnja roba i usluga , čime se povećava nezaposlenost i usporava privredni rast smanjenjem proizvodnje i otpuštanjem radnika i obrnuto .

4. Globalni finansijski sitem je integralni dio ekonomskog sistema . • Korisnici finansijskog sistema su ljudi, firme i druge organizacije, koji žele da iskoriste pogodnosti koje nudi finansijski sitem: • posredovanje između sufisticiranih i deficitarnih jedinica; • finansijske usluge kao što su osiguranje i penzije ; • mehanizam plaćanja; • pogodnosti portfolio prilagođavanja.

5. Krajnji korisnici imaju izbor između tri šira pristupa: • direktno kreditiranje; • organizovana tržišta; • posrednici. Finansijski izvori,instrumenti,mehanizmi i institucije za njihovu koncentraciju i akumulaciju odnosno proširenu reprodukciju čine cjelinu finansijskog sistema koje se međusobno prožimaju u skladnim odnosima.

6. Bazične funkcije globalnog finansijskog sistema Funkcija štednje Funkcija likvidnosti Funkcija plaćanja Funkcija politike Funkcija bogatstva Kreditna funkcija Funkcija rizika

7. Funkcija štednje obuhvata obezbjeđenje koje je potencijalno profitabilno, kao i nisko rizično trgovanje sa štednjom publike. • Funkcija likvidnosti obuhavata pružanje načina za povećanje fondova pretvaranjem finansijskih aktiva (akcije, obveznice, depoziti i sl.) u gotovinska salda. • Funkcija plaćanja pruža mehanizam plaćanja za kupovinu roba i usluga. • Funkcija politike obezbjeđuje kanal za državnu politiku kako bi se ostvarili ciljevi pune zaposlenosti, niske inflacije i održivog ekonomskog rasta.

8. Funkcija bogatstva predstavlja načine za čuvanje kupovne moći u finansijskim aktivama sve dok ne bude ubuduće potrebno za trošenje na robe i usluge. • Kreditna funkcija obezbjeđuje ponudu kredita kao podrška potrošačkoj i investicionoj potrošnji u globalnoj ekonomiji. • Funkcija rizika pruža sredstva za zaštitu preduzeća , potrošača i države od rizika kojim se odnose na ljude, imovinu i dohodak, stvarajući i prodavajući usluge za zaštitu od rizika.

9. Finansijski izvori – finansijska štednja • Postoje tri finansijska izvora: • Novčana akumulacija, ili štednja; • Inostrana sredstva,uvezana akumulacija; • Kreiranje novca. • Ekonomska teorija štednju treitira kao razliku između realizovanog dohotka i efektivnih izdataka za tekuću potrošnju ,odnosno kao odloženu potrošnju. S = Y - C • S – novčana štednja • Y – dohodak • C – potrošnja

10. Y = C + S • Kako su štednja i investicije ex post jednaki( S=I ), to se indetitet često susreće u obliku : • Y = C + I • Sistem štednje treba da riješi tri osnovne funkcije: • Da obezbijedi dovoljno akumulacije; • Da je alocira; • Da obezbijedi dislokaciju strukturno po granama i regionima.

11. Dakle,radi se o: • Akumulaciji -Obimu i sektorskom rasporedu; • Alokaciji - Prenosni mehanizam(posrednici) • Dislokaciji - Sistem ulaganja investicija(rokovi,efikasnost).

12. II. Finansijske institucije i instrumenti • Postoje primarni i sekundarni finansijski subjekti. • Najvažnija finansijska institucija je Banka ( poslovne i CB). • Primarni finansijski subjekti: • Preduzeća; • Stanovništvo; • Država; • Međunarodne korporacije. • Sekundarni finansijski subjekti , u koje spadaju brojni finansijski posrednici na finansijskom tržištu ili finansijski intermedijatori.

13. Osnovna djelatnost finansijskih institucija koncentrisana je na držanje i operacije finansijskim instrumentima. • Osnovne finansijske institucije su banke i fondovi za kreditiranje. • Banke(poslovne i CB) – bankarske institucije. • Fondovi PIO,Zdrastva – nebankarske institucije.(prenos sredstava,investicioni,finansijske kompanije,brokersko dilerske kuće i td)

14. Prenos finansijskog viška sa suficitarnog na deficitarni vrši se preko tri kanala: • Direktno; • Indirektno, • Preko nemonetarnih finansijskih posrednika. Razvijenost finansijskog tržišta najčešće se mjeri nivoom razvijenosti pojedinih finansijskih instrumenata.

15. Osnovne karakteristike razvijenosti ogledaju se u: • Strukturi instrumenata po sektorima; • Strukturi po vrstama instrumenata; • Ročnoj strukturi; i • Načinu formiranja,upravljanja,odlučivanja i transformaciji jednog u drugi oblik.

16. Osnovni instrumenti, preko kojih funkcionišu savremeni finansijski sistemi su: • Novac; • Čekovi; • Mjenice; • Akcije; • Obveznice; • Virman/platni nalog; • Blagajnički zapis; • Komercijalni zapis; • Depozitni sertifikat; • Bankarski akcept; • Cesija;asignacija,kompezacija • Opcije, fjučersi,kamatni svopovi.

17. III Finansijska tržišta • Finansijsko tržište je organizovano mjesto i prostor na kome se traže i nude finansijsko – novčana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cijena tih sredstava. • Formiranje cijene novčanih sredstava se u principu izražava kursom ili procentnom stopom čija visina zavisi od roka na koji se nude slobodna novčana sredstva.

18. Finansijska tržišta imaju trostruku ulogu u ekonomskom sistemu:  • Likvidnost je krucijalna karakteristika finansijskih tržišta – omogućava da posrednici finansijskih instrumenata mogu da ih kupe i prodaju jeftino i lako;  • Informacije – prikupljanje i prenošenje informacija o izdavaocu finansijskog instrumenta, što se može sažeti u formi cijene (visoka ili niska cijena akcije); • Podjela rizika – daju individualcima mjesto za kupovinu ili prodaju rizika, dijeleći ih sa drugima. Dobro dizajniran portfolio ima niži sveukupni rizik nego bilo koja pojedinačna akcija ili obveznica.

19. 1.Direktno finansiranje Tok fondova Primarne HoV 2.Indirektno finansiranje Korporativni sektor,država(dužnici) Sekundarne HoV Finansijski posrednici Domaćinstva (povjerioci) Tok fondova Tok fondova 3.Posredničko finansiranje Primarne HoV Tok fondova Brokeri Dileri Novčani iznos Primarne HoV

20. Elementi finansijskog tržišta su: • Tržište; • Finansijski instrumenti; • Učesnici na finansijskom tržištu. Finansijska tržišta: • Savršena(mnoštvo učesnika,nema diktiranja uslova prodaje kapitala,što je teorijski mogući) • Nesavršeno (gdje manji broj učesnika na tržištu diktira uslove plasmana kapitala – kod nas.

21. U praksi tržišta možemo podijeliti i na: • Tržište u širem(bankarsko – inform.sistem), • Tržište u užem smislu(berzansko). • Finansijski instrumenti predstavljaju predmet trgovanja na finansijskom tržištu. • Finansijsko tržište,kroz finansijske transakcije,kreira finansijsku aktivu i pasivu. • Finansijski instrumenti su za vlasnike – AKTIVA, a za emitenta PASIVA.

22. Finansijska aktiva Finansijska pasiva 1.Kupci fin.sredstava=VLASNICI 2.EmitentI fin.instrumenata=PRODAVCI Subjekti štednje ulažu u štednju u različite vrste fin.instrumenata i imaju pravo na budući prihod. Subjekti investiranja prikupljaju sredstva emisijom različitih oblika fin.instrumenata i imaju obavezu po istima.

23. Aktivu čine: HoV,depoziti,potroživanja,žiralni novac,devize,zlato i td. • HoV su najznačajnije i najrazvijeniji oblik finansijske analize. • Podjela HoV može biti: • Po roku dospijeća(kratkoročne i dugoročne); • Po osnovu emitenta(državne,CBCG,poslovne banke,firme); • Mjestu emitovanja(domaće i ino); • Prema funkciji na tržištu – osnovne HoV(akcije,obveznice,zapisi,sertifikati,komercijalni papiri), izvedene – derivatne HoV:fjučersi,svopovi,opcije i dr.

24. Učesnici na fin.tržištu mogu biti u : • Širem ; • Užem smislu. U širem smislu su svi učesnici u poslovanju na finansijskom tržištu bez obzira na njihovu poslovnu djelatnost(javni sektor,sektor privrede,sektor stanovništva i subjekti iz inostranstva). U užem smislu su samo finansijski učesnici i finansijski posrednici.

25. U finansijske institucije spadaju: • CBCG; • Poslovne banke; • Micro kreditne organizacije; • Fondovi; • Osiguravajuća društva; • Finansijske kompanije.

26. U finansijske posrednike spadaju: • Brokeri; • Dileri; • Investicioni bankari. Postoje dva oblika finansiranja: • Direktno(gdje se ugovara neposredna obaveza kroz akcije ili obveznice), • Indirektno(preko posrednika).

27. Strukura finansijskog tržišta • Tržište duga i kapitala: • Kredit(hipoteka); • Emisija HoV(akcije Vlasništvo Dividenda 2. Primarno i sekundarno tržište kapitala(prva i ostale emisije HoV na berzi).

28. 3. Tržište novca i kapitala. • Novca (trgovina sa fin.institucijama kraćim od godine dana), • Kapitala(trgovina dugoročnim instrumentima više od godine dana). • Internacionalizacija finansijskih tržišta – kapital nema granica • Euro obveznice; • Euro dolari.

29. Svjetska tržišta akcija • Prednosti posrednika: • Transakcioni troškovi su manji kod fin.posrednika zbog ekonomije obima; • Podjela rizika; • Asimetrične informacije – moralni hazard je kod posrednika manji. Finansijski posrednici mogu biti: • Depozitne institucije(banke); • Institucije ugovorne štednje(osiguravajuća društva,PIO) • Investicioni posrednici(investicioni fondovi,kompanije i investicioni fondovi tržišta novca).

30. Regulisanje finansijskog sistema • Dva zahtjeva za dobrom regulacijom: • Potpuna informativnost(elektronsko komuniciranja nadležnih institucija), • Dobra funkcionalnost. Asimetrične informacije – negativna selekcija i moralni hazard. Moralni hazard – pojam iz teorije osiguranja označava manju brigu pojedinca za osiguranu nego za neosiguranu stvar.

31. II DIO H o V i drugi instrumenti • Tržište kapitala se sastoji od bankarskog tržišta kapitala i berzanskog kapitala. • Banke su finansijske institucije koje do sredstava dolaze putem prikupljanja depozita kako bi te depozite koristile za odobravanje kredita. • Pored tih poslova, prikupljanja I plasiranja novca , banka obavlja I poslove plaćanja,davanja garancija,akreditiva. • Banke se mogu podijeliti prema uslugama koje pružaju na komercijalne banke koje obavljaju klasične poslova kreditiranja privrede I stanovništva,poslove platnog prometa I ostale poslove I investicione koje su specijalizovane za niz usluga u vezi sa poslovanjem sa hartijama od vrijednosti.

32. STRUKTURA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA FINANSIJSKO TRŽIŠTE TRŽIŠTE DEVIZA TRŽIŠTE KAPITALA TRŽIŠTE NOVCA BANKE DEPOZITI HOV BERZE KREDITI AKCIJE OBVEZNICE

33. Na berzanskom tržištu kapitala kupuju se i prodaju akcije i obveznice(sekundarno tržište kapitala). • Instrumenti tržišta kapitala • HoV su pisani papiri koji vlasniku daju obezbjeđenje određenih prava. • Hov su vrijednosni i formalni dokumenti koji moraju ispunjavati određene uslove. • Uslovi koje moraju ispuniti HoV • Da su formalni dokument u pisanoj formi; • Da sadrži određena prava na hartiju i iz hartije; • Pravo iz hartije je povjereno njihovim vlasnicima; • HoV je pisana isprava gdje se njen izdavalac obavezuje da će izvršiti obavezu imaocu; • Obaveze se moraju ispuniti.

34. Značaj... • Ogroman,posebno za novčano tržište; • Kreditno/monetarnoj politici (Hov u obliku državnih zapisa); • Likvidnosti nacionalne ekonomije; • U robnom i platnom prometu zemlje/plaćanje. • Prikupljanje i upravljanje kapitalom.

35. Osnovna svojstva HoV: • Naziv HoV; • Firma,naziv i sjedište,ime i prebivalište izdavaoca; • Oznaku da HoV glasi na donosioca; • Tačnu obavezu izdavaoca donosiocu HoV; • Mjesto i datum izdavanja i serijski broj; • Potpis izdavaoca HoV i drugi bitni elementi.

36. Vrste HoV mogu biti: Prema načinu određivanja njegovog korisnika dijele se na: • Na ime(rekta)-naznačen vlasnik-manjkavost; • Na donosioca – ko je posjeduje(prenos cesijom,,iz ruke u ruku,,predajom); • Po naredbi(na ime ali uz dodatak,,po njegovoj naredbi,,indosomentom na poleđini);

37. Prema prirodi sadržajnog prava: • Stvarno pravne(prenose se: skladišnica,konosman,hipotekarno pismo); • Obligaciono pravne(potraživanje u novcu-mjenica,ček,blagajnički zapisi,obveznice,kreditno pismo); • HoV sa pravom učešća (% učešće u pravnom licu –upravljanje,dobit).

38. Zajednička osobina HoV je: • Sadrži obligaciona; • Sadrži stvarna prava; • Da je lako prenosiva, • Da je potraživanje izraženo u vidu novca; • I da je potraživanje kratkoročnog karaktera.

39. HoV na tržištu kapitala: • Kratkoročna ( tržište novca); • Dugoročna tržište kapitala . Tržište kapitala objedinjuje: • Kreditno-investiciona tržišta – investicioni krediti; • Hipotekarno tržište-hipotekarni krediti; • Tržište HoV-tržište EFEKATA.

40. Ciljevi tržišta kapitala su: • Da se unaprijedi efikasnost usmjeravanja akumulacije na investiranju u javni i privatni sektor; • Da poveća domaću štednju; • Da proširi osnovicu nosilaca vlasništva i poboljša raspodjelu prihoda; • Da se investicioni kapital učini prisutnim većem broju investitora i njegova pokretljivost unutar zemlje; • Da se obezbijedi monetarna stabilnost omogućavajući štedišama da dođu do investicionog kapitala; • Da se širi dijapazan finansijskih ulaganja; • Da se unaprijedi operativna djelatvornost finansijskih institucija; • Da se poboljšaju uslovi pribavljanja stranog kapitala.

41. Terminska razlika HoV(širi) i EFEKTI(uži pojam) = dugoročni rezultat poslovanja :akcije i obveznice. Pravo vlasništva/svojinski odnos. Efekti prema vrsti prihoda mogu biti: • Efekti sa fiksnim prihodima(min.vrijednost npr.obveznica) ; • Efekti sa varijabilnim prihodima(akcije); • Mješoviti efekti.

42. Pitanja: • Šta predstavlja finansijski sistem? • Koji su podsistemi finansijskog sistema? • Šta podrazumijevamo pod bankarskim sistemom? • Šta podrazumijevamo pod monetarnim sistemom? • Šta je štednja? • Šta je dohodak, kako se može predstaviti ? • Šta podrazumijevamo pod akumulacijom? • Banku možemo definisati kao? • Po svojoj djelatnosti i cilju poslovanja,banke mogu biti? • Koje su osnovne razvijenosti finansijkog tržišta? • Koje vrste finansijkog tržišta postoje?

43. 12. Koji su elementi finansijkog tržišta? 13. Šta je savršeno,a šta nesavršeno tržište? 14.Šta je berza,osnovne karakteristike? 15.Primarna, sekundarna emisija HoV? 16.Kako dijelimo HoV i čemu služe? 17.Koji su derivati HoV i čemu služe? 18.Koje su finansijske institucije u monetarnom sistemu? 19.U finansijske posrednike ubrajamo...? 20.Podjela tržišta po ročnosti...?

44. Hvala na pažnji!