ИНДИВИДУАЛНИ ОБРАЗОВНИ ПЛАНОВИ

1. ИНДИВИДУАЛНИ ОБРАЗОВНИ ПЛАНОВИ Рад са децом са посебним потребама ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ ЈАГОДИНА 2008/09

2. Замерке медицинском моделу образовања ометене деце • Доношење одлука о раду са дететом засновано је на дијагнози, уместо на целовитој процени дечје личности (посебно очуваних потенцијала) и социјалних услова (породичних, школских, локалне заједнице) који су од значаја за развој детета • Одлуке су препуштене експертима, родитељ је пасиван прималац одлуке • Категоризација има етикетирајући и стигматизирајући карактер

3. Замерке медицинском моделу образовања ометене деце • Упућивањем детета у специјалну школу (посебно деце из депривираних средина) смањује се могућности детета за подстицање очуваних потенцијала (те школе углавном само спусте критеријуме). Родитељи су лишени права да одлучују о свом детету: • када одбију да дете упишу у Специјалну Школу, Основна Школа често не жели да прими дете “са дијагнозом”, сви се труде да докажу да “дете није за редовну школу”

4. Шта је индивидуални образовни план (ИОП)? ИОП је педагошки документ којим се обезбеђује прилагођавање образовног процеса ометеном детету, његовим могућностима и потребама ИОП одређује: • све битне елементетренутног развојног статуса детета (интелектуални, емоционални, социјални, здравствени развој), са идентификовањем потенцијала • уочене тешкоће у савладавању образовних и васпитних циљева • и на основу тога прецизне и проверљиве циљеве за одређени временски период

5. Шта је индивидуални образовни план (ИОП)? ИОП је развојни документ: • на основу тренутног функционисања детета постављају се краткорочни (недељни, месечни) и дугорочни циљеви (полугодишњи) и планови за њихову реализацију, • прати се њихово остваривање • на основу тога се врше измене, допуне, предвиђају нови кораци и сл.

6. Карактеристике ИОП-а • Писани документ • Покрива област академских и ванакадемских знања и вештина • Заснива се на процени садашњег стања детета и планираног нивоа знања и вештина • Одређује ниво подршке детету у школи • Афирмише тимски рад и компетенције сваког члана тима • Подршка учешћу родитеља • Развија школу по мери детета • Садржи предлоге о начину оцењивања и образлагања оцене

7. Индивидуални образовни план (ИОП) Крајњи циљ формирања ИОП-а: • подстаћи развој детета на очуваним потенцијалима, • омогућити образовно постигнуће захваљујући очуваним способностима и • створити атмосферу у разреду где ће дете бити прихваћено и задовољно Израда ИОП-а припада социјалном моделу посебних потреба

8. Зашто ИОП? • Деци ометеној у развоју је потребна посебна подршка, која треба да се даје тако да друга деца то не примете, што више неупадљива • Учитељ не сме бити препуштен сам себи, дају се јасни задаци за сваког члана тима • Да би били ефикасни, да не губимо време на приступима који не дају резултате, да би сви имали увид да ли и колико се брзо напредује... • Инклузивни модел образовања има позитивно дејство на децу без ометености, које се преноси и на касније фазе живота, у смислу унапређених социјалних и комуникационих способности.

9. Индивидуални образовни план (ИОП) • ИОП се реализује у оквиру заједничких активности у одељењу, кад год постоји могућност за то, због следећих опасности: • Свако издвајање детета из рада одељења може га негативно обележити, истицати његове недостатке. • Пропушта се прилика за развој социјалних и комуникационих вештина деце. • Пропушта се прилика за “коришћење” вршњака као важног развојног фактора. • Наставни планови и програми су у извесној мери неприлагођени дечјем мишљењу, па сваком ученику понекад треба посебна подршка учитеља (која се обично састоји у промени начина подучавања) или подршка друге деце.

10. Због тога је лоше у планирању часа кретати од појединачног ученика и његових образовних потреба. Много је боље поћи од активности којима желимо да научимо сву децу, а онда размишљати како ће у томе сваки ученик учествовати и бити део заједничког рада - онда, онако и онолико дуго како је у складу са његовим потенцијалима и тешкоћама. Тиме нико није изолован ради посебног “третмана”.

12. Посебно битни садржај ИОП-а • Области развоја у којима је дете најуспешније: • Формирање позитивне слике о детету - сваки члан тима треба да наведе ситуације у којима је дете успешно • Помоћ свима да схвате могућности које дете поседује, а не само његове тешкоће • Листа онога у чему је дете успешно помаже за прављење стратегије подршке

13. Посебно битни садржај ИОП-а 2. Одређивање приоритета у којима треба остварити постављене циљеве (на пр.прво треба остварити успех детета у некој активности и самопоштовање детета засновано на том успеху, па тек онда ићи на образовне циљеве) 3. Опис дететовог функционисања и циљева које треба остварити мора бити веома прецизан (на пр. дете препознаје 15 слова, треба да препозна сва остала слова)

14. Циљеви • = исходи који се очекују након одређеног периода подршке у складу са договореним стратегијама • Морају бити прецизно описани и изражени у квантитативним терминима (датуми, трајање пажње у минутима, краткорочна меморија у броју информација, итд), јер то омогућава евалуацију циљева • Морају бити реално постављени у односу на тренутно стање детета у области за коју је дефинисан циљ. Нереално постављени циљеви могу довести до регресије детета • Остваривост циљева треба процењивати и у односу на реалне могућности школе у погледу највеће могуће подршке детету. Води се рачуна да се остала деца не занемаре –зато је добро, између осталог, укључити рад са дететом са ПОП у рад целог одељења

15. За коју децу се прави ИОП? • За свако дете за које се може оправдано претпоставити да има посебне образовне потребе • За свако дете које из било ког разлога, не показује очекиван, типичан напредак у школи, образовни и социјални • Разлози за нетипично функционисање могу бити стални (снижене способности, губитак вида) или привремени (говорне тешкоће, тешкоће у прилагођавању)

16. Када се прави ИОП • Пре поласка детета у школу, на основу података добијених од родитеља, васпитача, лекара, а затим се даље развија. • У току школовања у складу са потребама, такође тимски.

17. Када се прави ревизија ИОП? • Кад наступају природне развојнепромене код детета (улазак у пубертет) • Када се мењају захтеви школе (нису истипочетком школске годинеи на крају полугодишта) • Ако дете постигне планиране резултате пре очекиваног рока, тим одређује нове циљеве • Када се десе промене у дететовом животу које захтевају успоравање темпа (развод, смрт) • На захтев било ког члана тима, који примети промене у дечјем понашању и може то да аргументује • Свака промена окружења захтева ревизју ИОП-а (пресељење, болест детета или учитељице, итд)

18. Принципи рада тима за праћење детета • Прављење свеобухватне (целовите) процене детета, на основу свих аспеката његовог развоја и живота • Уважавање жеља родитеља и деце кад год за то постоје могућности. Наметање циљева доводи до отпора и негативних емоционалних реакција које су знак да треба застати, променити методу или садржај рада • Комуникација чланова тима је партнерска, тј. уважавање мишљења и предлога свих у тиму, која могу бити различита, јер се анализирана понашања детета нису десила у истом социјалном контексту или времену. То је посебно важно када је реч о деци из депривираних средина.

19. Принципи рада тима за праћење детета • Тим је усмерен ка очуваним потенцијалима детета, што се сагледава кроз одабране активности за дете и кроз задатке које је добио сваки члан тима. Остварење очуваних потенцијала подразумева да су ти потенцијали откривени и да се могу стварати услови у којима ће дете развити потенцијале кроз активности за које је мотивисано. • Задовољство детета представља снажну основу за стварање и одржавање мотивације. Неопходно је да планирање садржи доступне успехе и да је тог постигнућа свестан и родитељ и дете - оптимизам напредовања. • “Вратите се на ситуацију у којој је дете било успешно и измените неки аспект (садржај или методу). Никада се не предајте”.

20. Принципи рада тима за праћење детета 7. Општи циљ који има приоритет је најбољи интерес дeтета. Иако чланови тима могу имати различите iдејe о томе шта је најбоље за дете, подстицаји који су дали резултат (образовно пoстигнуће, мотивација за рaд, осећање успеха, прихваћеност од вршњака), треба да буду једини крiтеријум исправности циљева и предузетих акција 8. Реализам у постављању циљева. Нереална очекивања и захтеви су највећа грешка у раду ИОП- тимова. Што је касније предузета стимулација у развоју, то је дуже времeна потребно да се отклоне последице које су изазвале тешкоће у развоју 9. Циљеви садрже позитвна очекивања: шта ће ученик постићи, а не шта неће постићи 10. Циљeви морају бити мерљиви i проверљиви, тако да и неко ван тима може опазити напредовање детeта

21. Типичне тешкоће у учењу ометеног детета • Мотивација • Почетак рада • Одржавање пажње • Праћење и разумевање упутстава за рад • Праћење писаног текста • Читање текста • Завршавање задатака на време

22. Типичне тешкоћеу учењу ометеног детета 8. Усмено изражавање 9. Учење путем слушања 10. Групни рад 11. Самостални рад 12. Разумевање узрока и последица 13. Извођење закључака 14. Памћење 15. Провера знања тестом