PROBLEM ODRE ĐIVANJA DISKONTNE STOPE U KONTEKSTU REZERVISANJA ZA ŠTETE

1. XII MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA – U SUSRET KONCEPTU SOLVENTNOST II PROBLEM ODREĐIVANJA DISKONTNE STOPE U KONTEKSTU REZERVISANJA ZA ŠTETE Marija Jovović Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu Aranđelovac, jun 2014. godine

2. DISKONTOVANJE U KONTEKSTU REZERVISANJA ZA ŠTETE • Svođenje nominalne vrednosti rezervisanih šteta na njihovu sadašnju vrednost, primenom diskontnog faktora, čime se uvažava koncept vremenske vrednosti novca. • Tradicionalni vs. savremeni pristup vrednovanju rezervi za štete u oblasti neživotnih osiguranja. • vremenska usklađenost između rezervi za štete i imovine koja služi za njihovo pokriće; • veća upotrebna vrednost kombinovanog racia kao mere profitabilnosti; • veća transparentnost bilansa stanja; • stvarna slika trenutnog finansijskog položaja osiguravača. PREDNOSTI • eliminiše se implicitna margina solventnosti; • favorizuju se osiguravači sa manjom efikasnošću rešavanja šteta; • manjkovi rezervi se sporije ispoljavaju i odlažu korektivne aktivnosti; • produbljuje se problem potcenjenosti rezervi ako se ne modeliraju efekti visoke inflacije. NEDOSTACI

3. PROBLEM ODREĐIVANJA DISKONTNE STOPE • Diskontovana vrednost rezervi će biti utoliko manja što je diskontna stopa veća i/ili period diskontovanja duži. • Sa aspekta očuvanja adekvatnosti rezervi i solventnosti osiguravača, poželjan je konzervativan pristup određivanju diskontne stope; • stopa prinosa na imovinu koja služi za pokriće tehničkih rezervi kao gornja granica diskontne stope; • usklađenost ročnosti imovinskih oblika i projektovanih isplata šteta. • Kriva bezrizičnih kamatnih stopa koja je izvedena iz : • stopa prinosa državnih obveznica, • stopa prinosa na korporativne obveznice visokog rejtinga ili svop stopa. • Jedinstvena prosečna diskontna stopa kao aproksimacija krive prinosa.

4. DISKONTOVANJE REZERVIZA ŠTETE U KONCEPTU SOLVENTNOST II • Najbolja procena (Best estimate) kao neto sadašnja vrednost svih očekivanih novčanih tokova do konačnog izmirenja obaveza. • Zasebni obračun za obaveze u različitim valutama. • Unapred definisana kriva bezrizičnih kamatnih stopa za veći broj valuta. • očekivana dugoročna stopa • inflacije 2% +/- 1p.p. • - očekivana realna stopa prinosa 2,2% ..............UFR=4,2% (+/- 1 p.p.) • Ekstrapolacija: • Linearna; • Smith Wilson metoda Ultimate forward rate (UFR) Ekstrapolirane forvard stope Forvard stope Ekstrapolirane spot stope Kamatna stopa Stope prinosa na državne obveznice / svop stope • Korekcija za • kreditni rizik (10-35 b.p.), • interpolacija Rok dospeća (u godinama)

5. IZVOĐENJE KRIVE PRINOSA ZA DISKONTOVANJE REZERVI U SRBIJI • U slučaju obaveza koje su iskazane u drugim valutama, od osiguravača se očekuje da izvedu relevantnu krivu prinosa prema unapred definisanoj metodologiji i principima. Stope prinosa na instrumente RS Linearna interpolacija Bootstrapping tehnika Ekstrapolacija (linearna, Smith Wilson metoda) - 10 b.p.

6. DEFINISANE KRIVE PRINOSA ZA IZABRANE VALUTE (QIS5)

7. OGRANIČENJA METODOLOGIJE • Da li su adekvatne pretpostavljene (ocenjene) vrednosti parametara? • Očekivana dugoročna stopa inflacije je zasnovana na targetima centralnih banaka koji mogu biti promenjeni ili “promašeni”; • Parametar S-W metoda (α) zasnovan na podacima samo za Južnu Afriku; • Predložena korekcija za kreditni rizik zasnovana na podacima za samo 4 valute. • Da li je adekvatan predloženi metod ekstrapolacije? • Favorizacija preciznosti prilagođavanja raspoloživim podacima na račun gubitka fleksibilnosti i “glatkoće” krive prinosa. • Da li je adekvatna primena istovetne metodologije za ekonomski razvijene zemlje sa dubokim i likvidnim finansijskim tržištem, i za one zemlje koje to nisu?

8. HVALA NA PAŽNJI!