Klasične sociološke teorije

1. Klasične sociološke teorije

2. EMIL DIRKEM (1858-1917) • sociologija treba da proučava društvene činjenice • društvene činjenice su spoljašnje i nametnute čoveku, pojedincu • materijalne društvene činjenice (dostupne čulima) • nematerijalne drštvene činjenice (norme, vrednosti) • činjenice treba proučavati kao stvari

3. društvena podela rada – osnov društvenog razvoja i napretka • dve vrste solidarnosti kao rezultat društvene podele rada • mehanička solidarnost (nerazvijena podela rada, primitivna društva) • organska solidarnost (razvijena podela rada, savremena društva) • kako mehanička solidarnost prelazi u organsku solidarnost?

4. kroz dinamičku gustinu društva (povećanje broja stanovnika, obavljanje više poslova, povećanje interakcije među ljudima) • kolektivna svest (zajednička verovanja i osećanja), u mehničkoj solidarnosti jača i uticajnija kolektivna svest, u društvima sa organskom solidarnošću manje uticajna – da li to važi danas) • krivično pravo – mehanička solidarnost

5. 4. restitutivno pravo – organska solidarnost 5. anomija društva (veća kod društva organske neko kod društva mehaničke solidarnosti) • TIPOVI SAMOUBISTVA • anomično • egoistično (slaba integracija u zajednicu) • altruističko (previše integrisani u grupu i posvećeni grupi) • fatalističko (prevelika društvena regulacija, suprotno anomičkom)

6. Drštvo • osnova svega čovekovog • društvo se oslanja na moral • čovek bez društva sveden je na čula • “društvo je za individualne svesti , transcendentan objekt”. “ono nije samo velika materijalna sila, ono je velika moralna sila” • društvo je moralni autoritet • sloboda postaje stvarna samo u društvu

7. društvo je proizvod sui generis (svoje vrste, posebno) • “društvo je istovremeno nešto spoljašnje, kolektivna stvarnost, koja se nasmeće, kome se naša volja povinuje, ali ono je u nama, isto što i mi, mi ga po toj osnovi želimo, ali ono je naše samo delimično, jer beskrajno nad nama gospodari” • društvo je čoveku bog • - SOCIOLOGIZAM

8. Suština Dirkemovog metoda • društvene činjenice su stvari (sui generis) one imaju sopstvenu prirodu (religija, mitovi, dogme, moral) • proučavanje mora biti objektivno, društvene činjenice moraju se izučavati spolja, poput ostalih prirodnih pojava • treba sistematski otklanjati sve prethodne pojmove • sociolog treba definisati stvari kojima se bavi to je neophodan uslov za svaki dokaz i svako proveravanje

9. FORMALISTIČKE TEORIJE U SOCIOLOGIJI Opšte karakteristike formalizma: • Izučavanje forme (oblika) društvenih pojava • Odvajanje forme od sadržaja (forma kao jedinstven elemenat i sadržaj kao promenjiv elemenat) • Primer – rat • Težnja za društvenom organizacijom i stabilnošću, odbacivanje revolucije

10. Ferdinand Tenis (1855-1936) • Dela: “Zajednica i društvo” i “Uvod u sociologiju” • Dva elementa, dva istorijska tipa društva koji se nalaze u svakom društvu : zajednica (Gemeinschaft) i društvo (Gesellschaft) • Zajednicu stvara organska volja (simpatije prema drugom, ljubav, solidarnost, poverenje)

11. Društvo stvara izborna volja (udruživanje radi postizanja cilja) • Zajednica (zemljoradnička, seljačka, narod) • Društvo (civilizovano, građansko, trgovačko, država) • Zajednica je nastala prva ali se svugde pretvara u društvo

12. Sociologija istražuje u kojoj meri društvena volja utiče na društvene odnose • Zatim, u kojoj meri jedna društvena grupa (porodica) poseduje elemente zajednice ili društva – nije jasno (?)

13. F. Tenis deli sociologiju na 3 dela • Nauka o zajedničkom životu (nauka o društvenom nagonu) • Nauka o društvenoj duši (ujedinjujući i razarajući motivi) • Posebna, specijalna sociologija koja se sastoji od tri dela:

14. Čista sociologija (učenje o osnovnim pojmovima društvenih bića • Primenjena sociologija (posmatra prethodne pojmove čiste sociologije u dinamičkom smislu) • Empirijska sociologija (Tenis nije opisao šta pod tim podrazumeva)

15. GEORG ZIMEL (1858-1918) • Dela: “Sociologija”, “Osnovna pitanja sociologije”, “Filozofija novca”, “Religija” • Sociologija treba da proučava forme (oblike) društvenog života • Društvo je interakcija pojedinaca kao i članova društvenih grupa • Svaka interakcija ima dve forme: • Udruženje na osnovu individualnih ciljeva • Udruženje bez konkretnih ciljeva, samo sebi svrha (zabave , priredbe)

16. Binalnost strukture dru. grupa (saradnja - sukobi, nadređenost - podređenost, integracija - dezintegracija) • Sukob je organski elemenat svake grupe (čak i porodice) • Zimel veliku požnju posvećuje istraživanju društvenog konflikta • Refleksija - ponašanje i svest ljudi u interakciji koja strukturama daje sadržinu

17. dijade (dva člana) i trijade (tri člana) kao dve osnovne, proste društvene grupe • objektivne kulture (sve ljudske tvorevine koje čine kulturu) • subjektivne kulture (sposobnost pojedinca u stvaranju i usvajanju elemenata objektivne kulture) • tragedije kulture koji označava razliku između brzine i rasta objektivne kulture i sporosti i ne snalaženja individulne kulture • Novac kao uzrok promene formi društva

18. MAKS VEBER (1864-1920) • Privreda i društvo, Protestantska etika i duh kapitalizma, Eseji iz sociologije, Duhovni rad kao poziv, Spisi iz sociologije religije. • Društveno delanje – svesno ponašanje ljudi, sa smislom, svrhom i značenjem • Ponašanje – manje, više nesvesni postupci ljudi • Biheviorizam – proučavanje ponašanja, povezano sa psihologijom

19. Vrste delanja • Afektivno delanje - uzrokovano emocijama, neracionalno • tradicionalno delanje – po navici ili u skladu sa običajima • Vrednosno-racionano delanje – akter bira sredstvo sa najvišim vrednostima, iako ne mora biti najbolje • Ciljno-racionalno – ostvariti cilj najboljim sredstvom u datom okruženju

20. Razumevanje – metodološki postupak koji zahteva da istraživač razume misaoni proces, njegova značenja i motive, te kako oni utiču na delanje koje se proučava, prati

21. Vrste racionalnosti • Praktična racionalnost – najefikasniji način za ostvarenje svakodn.ciljeva • Teorijska racionalnost – spoznati racionalnost kroz razvoj apstraktnih koncepcija, racionalno razumevanje sveta, a ne racionalne radnje u tom svetu • Vrednosna racionalnost – izbor najboljeg sredstav na osnovu vrednosti • Formalna racionalnost – na osnovu normi i zakona

22. Idealni tip – izdvajanje osnovnih elemenata neke pojave, racionalnih komponenti koji služe kao model za analiziranje društvenih pojava, kao model za poređenje različitih primera društvenih fenomena u različitim kulturama i različitim vremenskim periodima.

23. Tipovi vlasti • Tradicionalna vlast – vođe predodređene da vladaju od strane prastarih pravila • Harizmatska vlast – hrabrost, izuzetnost, svetost • Racionalna vlast – na osnovu pravila i propisa vođstvo stiče vlast