Specifičnosti poljoprivrede I

Specifičnosti poljoprivrede I I Makro aspekt: Da li postoje specifičnosti koje izdvajaju poljoprivredu u odnosu na bilo koju drugu privrednu oblast? II Mikro aspekt: A) Specifičnosti tražnje za poljoprivrednim proizvodima B) Specifičnosti identifikovane na nivou poljoprivrednog preduzeća – specifičnosti ponude C) Tržište poljoprivredno prehrambenih proizvoda i ravnoteža

Specifičnosti koje izdvajaju poljoprivredu u odnosu na bilo koju drugu oblast privređivanja • Pokušaj da se preko “agrarnog i seljačkog pitanja” dokažu specifičnosti poljoprivrede. • “Agrarno i seljačko pitanje” podrazumeva razmatranje razvoja proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa u poljoprivredi, i protivrečnosti koje se javljaju na ovoj relaciji. Konkretizacija ovih pitanja vezuje se za disparitete cena, disparitete dohotka, proučavanje osnovnih zakonitosti razvoja, svojinske odnose i dr. • Agrarno i seljačko pitanje = strukturne reforme u agraru

I - Osnovne postavke građanskih teoretičara o specifičnostima • Selo je homogena socijalna sredina, a seljaštvo jedinstven društveni sloj koji ne poznaje diferencijaciju, koji je “iskonski”, “mistično” ili “sudbinski” vezan za zemlju; • Poljoprivreda je do te mere specifična privredna oblast da za nju ne važe isti ekonomski zakoni koji deluju u ostalim privrednim granama (na pr. Zakon koncentracije i centralizacije kapitala); • U poljoprivredi važe specifične, samo njoj svojstvene zakonitosti, kao što su zakon o dekoncentraciji i zakon o opadajućoj plodnosti tla; • Sitno seljačko gazdinstvo je otpornije, stabilnije od krupnog, što se naročito očituje u periodima krize; • Poljoprivreda nije pristupačna nauci i tehnici kao što je to slučaj sa industrijom i drugim privrednim oblastima, ona je najviše izložena dejstvu spoljnih faktora (klimi, reljefu) koji se smatraju nepromenljivim, večitim kategorijama.

I-1. Selo je homogena socijalna sredina, a seljaštvo jedinstven društveni sloj koji ne poznaje diferencijaciju, koji je “iskonski”, “mistično” ili “sudbinski” vezan za zemlju Slika 1: Bimodalni tip restrukturiranja savremenog agrara Krupna gazdinstva Srednja gazdinstva Sitna gazdinstva Broj gazdinstava Učešće u GDP

I-2. Poljoprivreda je do te mere specifična privredna oblast da za nju ne važe isti ekonomski zakoni koji deluju u ostalim privrednim granama (na pr. Zakon koncentracije i centralizacije kapitala) Prosečna veličina farme u zemaljama članicama EU

I-3. U poljoprivredi važe specifične, samo njoj svojstvene zakonitosti (Zakon o dekoncentraciji) • Zakon o dekoncentraciji vodi afirmaciji sitnog seljačkog poseda i sitne robne proizvodnje. • Posledica: drobljenje već sitnog seljačkog poseda (ubrzava delovanje zakona koncentracije i centralizacije kapitala) • Da li se ovaj proces može zaustaviti ili ublažiti? • Zakupni model (primer Danske) • Zakon o zaštiti okućja u Srbiji • Zakon o primogenturi (germanske teritorije)

I-3. U poljoprivredi važe specifične, samo njoj svojstvene zakonitosti (Zakon o opadajućoj plodnosti tla) • Dejstvo zakona opadajuće plodnosti tla je apsolutno • Relativno posmatrano, Zakon o opadajućoj plodnosti tla danas je modifikovan u Zakon o marginalnom porastu troškova. Fin.rezultat po jedinici kapaciteta Nivo intenzivnosti

I-4. Sitno seljačko gazdinstvo je otpornije, stabilnije od krupnog, što se naročito očituje u periodima krize • Sitno gazdinstvo je ono na kome vlasnik ili zakupac može da obradi manji ili mikro posed koristeći sopstvena (tehnički zastarela) sredstva za rad i aktivnost članova vlastite porodice. • Savremeni način polj. proizvodnje treba da razreši konfliktne odnose: potrošač želi da kupi jevtinu hranu poljoprivrednik želi da ostvari profit • Rešenje: korišćenje savremene tehnike i tehnologije, za šta je sitno gazdinstvo nesposobno (znanje, finansiranje...), te stoga nije vitalnije od krupnog gazdinstva • Ali, sitno gazdinstvo je motivisano sopstvenim opstankom i kroz model tzv. neformalne ekonomije ostaje akter na privrednoj sceni i u teškim vremenima. • U periodima krize, budući da nije vezano za tržište i promene koje se na njemu dešavaju, sitno gazdinstvo je fleksibilnije od krupnog.

I-5. Poljoprivreda nije pristupačna nauci i tehnici • Zelena revolucija kao pokušaj rešenja problema na relaciji “hrana-siromaštvo-populacija” bazira na primeni naučno-tehnoloških dostignuća u poljoprivredi, te stoga ova oblast nije ni manje ni više dostupna nauci i tehnologiji od ostalih privrednih oblasti. • Primena mehanizacije, hemizacije, biotehnologije i dr. u tehničkom domenu, ili savremenih naučnih dostignuća iz oblasti ekonomije (optimizacija proizvodnje, specijalizacija, intezifikacija i dr.)

Specifičnosti poljoprivrede • Makro aspekt: specifičnosti koje izdvajaju poljoprivredu u odnosu na bilo koju drugu oblast privređivanja • Mikro aspekt: • Specifičnosti tražnje za poljoprivrednim proizvodima • Specifičnosti identifikovane na nivou poljoprivrednog preduzeća

Specifičnosti tražnje za poljoprivrednim proizvodima • Klasifikacija dobara na tržištu poljoprivrednih proizvoda • Prema načinu upotrebe: • Potrošna dobra (hrana i ostali proizvodi) • Proizvodna dobra (poljoprivredni i industrijski inputi) • Prema metodu proizvodnje: • Konvencionalni proizvodi (GMO i ne-GMO) • Organski proizvodi • Prema raspoloživim informacijama: • Istraživana dobra • Iskustvena dobra • Dobra od poverenja

Specifičnosti tražnje za poljoprivrednim proizvodima • Opšta klasifikacija dobara i podela prema raspoloživim informacijama (integracija dva pristupa) • Homogeni proizvodi • Heterogeni proizvodi • Istraživana dobra • Iskustvena dobra • Dobra od poverenja • Kako se navedena klasifikacija odražava na specifičnosti tražnje za poljoprivrednim proizvodima?

Specifičnosti tražnje – Analiza karakteristike homogenih proizvoda • Homogeni proizvodi karakterišu ponudu u sistemu perfektne konkurencije • Kvalitet homogenih proizvoda je moguće sa značajnom sigurnošću utvrditi ex ante • Na tržištu homogenih proizvoda postoji potpuna informisanost • Da li je puna informisanost o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda uvek moguća? • Ex ante: • Proizvođač (prodavac) je uvek bolje informisan od kupca • Kupac odlučuje na osnovu očekivanja – spremnost da plati za očekivani kvalitet proizvoda • Ex post: Kupac ima više informacija o kvalitetu proizvoda

Specifičnosti tražnje – Analiza karakteristika proizvoda koji se kupuju na bazi istraživanja ili iskustva • Na tržištu postoji ponuda heterogenog kvaliteta određene kategorije proizvoda • Proizvođač je u potpunosti informisan ex ante o kvalitetu proizvoda • Kupac očekuje prosečan kvalitet proizvoda koji kupuje, tako da očekivani prosečan kvalitet definiše njegovu spremnost da plati za proizvod • Problemi: • Proizvođači koji nude proizvod višeg kvaliteta od prosečnog istisnuti su sa tržišta • Prosečan kvalitet ponude pada • Kupci mere pad kvaliteta ponude redukujući spremnost da se plati za pogoršan kvalitet proizvoda • ... • Umesto da stalno istražuje odnos kvalitet – spremnost da plati, potrošač se odlučuje da kupi proizvod na bazi prethodnog iskustva.

Specifičnosti tražnje – Analiza karakteristike proizvoda koji se kupuju na bazi poverenja • Proizvođač je potpuno informisan ... • ... ali su troškovi koje kupac ima u kontekstu aktivnosti utvrđivanja suštinskog kvaliteta ponuđenog proizvoda visoki. • Posledica navedene tržišne situacije: • ako su vlasnička prava teško utvrdljiva postoji izrazito jako opredeljenja ponuđača ka varanju • Potrošač odlučuje o kupovini agroprehrambenih proizvoda na bazi sopstvenog uverenja koje može biti i pogrešno. • Zaštita interesa potrošača: potpunije informisanje, inspekcijski nadzor na tržištu, standardizacija proizvodnog procesa, zakonska regulativa o upotrebi GMO proizvoda, označavanje proizvoda organske hrane ...

POTROŠAČ Uverenje o traženom kvalitetu proizvoda Spremnost da plati Agroindustrijska proizvodnja Poljoprivredna proizvodnja Proizvodnja inputa za poljoprivredu Kako specifičnosti tražnje utiču na tržište u agroprivredi? • Tražnja za poljoprivrednim proizvodima je izvedena tražnja (definisana je odnosom potrošača prema proizvodima višeg stepena prerade)

Grafikon 3.1: Potrošački izbor Na slici budžetske linije ograničenja (Y1, Y2 i Y3) pokazuju sve kombinacije dva proizvoda (M i N) koje potrošač može da kupi za dati nivo dohotka. Pri porastu dohotka povećava se i mogućnost da se kupi više proizvoda. Krive indiferencije pokazuju kombinacije proizvoda za koje potrošač ostvaruje isti nivo korisnosti. Porast dohotka omogućava i pomeranje krive indiferencije naviše, čime potropač ostvaruje više nivoe korisnosti. Ravnoteža u potrošnji se postiže potrošačkim izborom u tačkama E1, E2 i E3 . Odluke o kupovini obrazuju krivu potrošačkih rashoda. M3 M2 M1

Grafikon 3.2: Efekat dohotka i efekat supstitucije Inicijalni dohodak kojim raspolaže domaćinstvo definisan je linijom budžetskog ograničenja AB. Smanjenje cene jednog od proizvoda dovodi do povećanja relativnog dohotka (nova budžetska linija AC). Ravnoteža potrošača se menja iz tačke E1 u E3 , gde se ostvaruje povećana potrošnja oba proizvoda. Izolacija efekta promene cena mesa se postiže paralelnim pomeranjem krive AC do tačke u kojoj ona biva tangenta na krivu indiferencije I1. Tačka ravnoteže E2ilustruje efekat supstitucije. Više cene mesa vode povećanju kupovine mleka (količine Q2 u odnosu na količine Q1). Meso Mleko

Cena D2 D3 D1 p2 p1 Q2 Q1 Q4Q3 Količina Grafikon 3.3: Uticaj cenovne i dohodovne elastičnosti i porasta populacije na tražnju za hranom Pod uticajem cenovne elstičnosti tražnja se kreće duž postojeće linije D1. Porastom cene proizvoda sa p1 na p2 tražnja se smanjuje sa nivoa Q1 na nivo Q2. Cenovna elastičnost je određena odnosom ΔQ/Δp x p/Q. Porast dohotka i populacije vode pomeranju krive tražnje za hranom na viši nivo, udealjeniji od koordinatnog početka, označen sa D2 , gde se čak i u uslovima višeg nivoa cena tražnja formira na nivou Q4. Pod uticajem dohodovne elastičnosti nova linija tražnje na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda može biti i D3 jer pomereranje ne mora biti paralelno sa prethodno formiranom linijom tražnje. Promenom nagiba krive tražnje (Engelovi zakoni) u ovom slučaju smanjuje se platežno sposobnu tražnju na nivo Q1.

Količina traženih proizvoda - , raste ili opada u zavisnosti od promene dohotka domaćinstava (Y), cene konkretnog proizvoda (p) i veličine populacije nastanjene na određenoj teritoriji (P). • Izračunavanjem promene količine traženih i proizvoda u dva uzastopna vremenaska intervala dobija se da je: Faktori koje treba posmatrati sada su: dohodovni elasticitet i relativna promena dohotka domaćinstva elastičnost tražnje za konkretnim poljoprivrednim proizvodom i relativna promena njegove cene, kao i relativna promena populacije na ciljanom području kao bitan parametar regionalne analize tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Tabela 3.1: Faktori promene tražnje za hranom Zašto u zemljama u razvoju postoji konstantni pritisak na rast cena, odnosno zašto je cena hrane niža u razvijenim ekonomijama?

Grafikon 3.4: Analiza potrošačkog izbora ekoloških (x1) i konvencionalnih proizvoda (x2): (a) u uslovima porasta dohotka domaćinstva, i (b) promene preferencija potrošača (b). I3 I2 I1 Porastom dohotka pri nepromenjenim preferencijama potrošača (graf 3.4-a) raste potrošnja konvencionalnih i ekoloških proizvoda. Ipak, potrošači se odlučuju da razliku ostvarenog dohotka u većoj meri opredele ka potrošnji ekoloških dobara (tzv. zdrave hrane). Tada je promena u potrošnji konvencionalnih proizvoda realizovana po nižim stopama rasta od stope rasta potrošnje ekoloških namirnica. Kako su ekološki proizvodi skuplji, to će značajno pomeriti i krivu potrošačkih rashoda. Ipak, ukoliko se pri istom nivou dohotka promene preferencije potrošača (graf 3.4-b), na primer usled incidenta vezanog za metode proizvodnje konvencionalnih proizvoda, onda će to značajno usmeriti izbor potrošača ka ekološkim proizvodima. Tada se kriva indiverencije pomera duž iste linije budžetskih ograničenja naviše (I1- I2- I3), uz istovremeni porast potrošačkih rashoda.

Specifičnosti poljoprivrede I