EKONOMSKE SLOBODE U SVETU 2011.

2. EKONOMSKE SLOBODE U SVETU 2011. Selena Ivanović LjubaGajić

3. Ekonomske slobode • Zbog čega uopšte govorimo o ekonomskim slobodama? • Zbog toga što ne postoji konsenzus o stepenu regulacije tržišta: • Na jednoj strani imamo libertarijance (pristalice ekonomskih sloboda) • Dok na drugoj imamo socijal-demokrate (kritičare ekonomskih sloboda)

4. Kontroverze o stepenuregulacijetržišta • Kratak istorijski pregled preokreta u vezi sa vladinim rukovođenjem ekonomskom politikom koji su izazvali velike kontroverze • Velika ekonomska i finansijska kriza 2008-e ohrabrila je kritičare kapitalizma i slobodnog preduzetništva.

5. Velika debata se povela posebno u SAD-u između onih koji su tvrdili da je ekonomska sloboda uzrokovala ili barem uticala na globalnu finansijsku krizu 2008. i na one koji su krivili prethodne državne intervencije koje su uvećavale balone na tržištu nekretnina i na finansijskom tržištu. • Zastupnici slobodnog preduzetništva i ekonomske slobode suočili su se sa problemom jer nisu očekivali da će vlade SAD-a i UK-a 2010 po prvi put postati predvodnici državnog intervencionizma i kontrole od kada postoji indeks ekonomskih sloboda (1995). • Ove zemlje su povećale regulaciju biznisa, smanjile stepen slobodne trgovine i time ograničile ekonomski rast.

6. Kontroverze o stepenuregulacijetržišta • Pitanja vezana za ulogu i veličinu države dodatno su dobila na važnosti (pored krize i) usled: • problema sa finansiranjem penzija na održivoj osnovi (uzrok – starenje stanovništva); • nužnosti racionalizacije sistema zdravstvene zaštite (u uslovima ubrzanog rasta troškova u datoj sferi); • potrebe za brzim odlukama o merama štednje kako bi se ograničio javni dug (recesija je onemogućila dugoročna fiskalna rešenja)...oraničena je socijalna zaštita.

7. Prava veličina javnog sektora • Indeksomekonomskihslobodanikada se nijemogaoodreditiuidealannivodržavnepotrošnjenaosnovukojeg bi mogleda se mere ekonomskeperformanse. Različitifaktoripoputideologije, kultureigeografijeimajuuticajnapotrebezavladom. • Ipakneizbežnisu: • oporunitetnitroškovivladineintervencije (npr. efekatistiskivanja), • dodatnitroškovikojinastajukaoposledicavladinogdelovanjaizvantržišta (korupcija, birokratija).

8. Prava veličina javnog sektora • Ekonomskirazvojposlednjihgodinaučinio je jasnimdau mnogim, a posebnomeđurazvijenijimzemljama,limitiprikladneitolerantnevladinepotrošnjemogubitidostignutiiliprobijeni. • Zbog toga sumnogezemljenaraskrsniciisuočavaju se sateškimpolitičkim (policy) izborima. • Liderićeilipriznatigranicevlastii to da je neophodnoprilagođavanjepolitikeilićeostatidoslednilošojpoliticikojaosnažujevlade, ali ne istanovništvo. • Alternative sujasne: otvorenostiliprotekcionizam, umerenostilifiskalnikolaps, preduzetničkirazvojiliekonomskastagnacija.

9. Prava veličina javnog sektora • Mnoge zemlje sveta, posebno bivše socijalističke ekonomije, politička (policy) rešenja koja bi ponovo regulisala ekonomsku aktivnost i smanjila slobodnu trgovinu smatraju manje atraktivnim. • Skepticizam ovih zemalja je opravdan. Pokazalo se da su najveće stope rasta GDP-a imale one zemlje koje su redukovale javnu potrošnju, a stope rasta ispod proseka imale su zemlje koje su povećale javnu potrošnju.

10. Pojam ekonomskih sloboda • U samoj srži debate o ekonomskim slobodama se nalazi odnos između pojedinca i države • Suština postojanja države je da obezbedi zaštitu privatne svojine, pravično sprovođenje individualnih ugovora, da privredni subjekti raspolažući svojim resursima ne ugrožavaju druge niti tuđe vlasništvo i stabilno monetarno okruženje • U ekonomski slobodnom društvu pojedinac ima pravo da sam donosi odluke o svojoj proizvodnji, potrošnji, investicijama uz prisustvo vladavine prava, tj. o raspolaganju svojim resursima

11. Država je dužna da svoje uplitanje svede na minimum inače to dovodi do narušavanja ovog koncepta • Oslanjanje na tržište, kada god je to moguće, kao informacioni sistem koji dovodi do najoptimalnije alokacije retkih resursa • Džon Lok- primarni cilj vlade zaštita individualne svojine, odnosno poseda, slobode delovanja i mišljenja. • Porezi kojima se finansiraju ove funkcije vlasti su potrebni, ali ne smeju biti viši od neophodnog nivoa.

12. Deklaracija nezavisnosti (1776): “Mi smatramo očiglednim istinama da su ljudi stvoreni jednaki i da ih je njihov Tvorac obdario neotuđivim pravima među kojima spadaju život, sloboda i traženje sreće. Da bi se osigurala ta prava ljudi ustanovljuju među sobom države koje svoju pravednu vlast crpe iz pristanka onih kojima se vlada. Pravo je naroda, kada neka forma vladavine postane štetna po te ciljeve da je izmeni ili ukine i ustanovi novu vladu, osiguravajući je na takvim principima i organizujući vlast u takvom obliku koji će mu najverovatnije osigurati bezbednost i sreću.”

13. Osnovniprincipikojiukazujunastepenekonomskihsloboda • 4 fundamentalna principa: 1) favorizovanje individualizma- lični izbor 2) nediskriminacija (zaštita prava pojedinca) 3) slobodna konkurencija 4) slobodna razmena posredstvom tržišta

14. Indeks ekonomskih sloboda • Meri konzistentnost nacionalnih institucija i politika iz 10 različitih aspekata • Postoje one komponente koje su eksterne (otvorenost ekonomije) i oni koji su interne (individualne slobode) prirode. Interni su dominantni. • Sastavljanje WEF je zasnovano na 3 principa: 1.Objektivni pokazatelji i komponente su preferirani u odnosu na vrednosne sudove ili ankete. Ponekad se nameće korišćenje anketa ili panela eksperata (delfi metod) 2.Podaci koji su korišćeni su za sastavljanje indeksa uzeti su iz eksternih izvora kao što su IMF, WB. Retko se koriste podaci nacionalnih statistika 3.Stavlja se akcenat na transparentnost. Izveštaj pruža informacije o izvorima podataka, metodologiji obračuna.

15. Metodologija izračunavanja WEF • WEF je sintetički pokazatelj. Obuhvata 10 različitih komponenti. Svaka od njih se deli na još sub- komponenti koje se ocenjuju na skali od 0 do 100. • Za svaku od 10 komponenti se računa prosek ocena njenih faktora (isti ponder za sve) • Indeks Ekonomskih Sloboda se dobija prostom aritmetičkom sredinom ocena 10 osnovnih komponenti • WEF 2011. je meren u 183 zemlje, od toga su za 179 prikupljeni svi poželjni podaci, 4 zemlje su pokrivene bez ocenjivanja- Avganistan, Irak, Sudan i Lihtenštajn

16. Stepenregulacijebiznisa (WBF -0,3) podrazumeva pravo pojedinca da ustanovi privatni biznis bez mešanja države. Suvišni propisi su najčešća prepreka preduzetničkoj aktivnosti. Regulacija se može vršiti u vidu: administrativnih zahteva, kontole cena, nametanja poreza, licenci,teškoće otpočinjanja biznisa, potebe za lobiranjem Primer: USA & HK vs. India & S. America) 2. Slobodna trgovina (WTF +0,6) odražava otvorenost nacionalne ekonomije prema svetu i mogućnost pojedinca da deluje na međunarodnom tržištu. Prepreke: uvozne/izvozne carine, kvote, regulatorne trgovinske barijere, kontrola stanog kapitala, stope razmene na crnom tržištu 3. Fiskalno opterećenje (WFF +0,9; AT=24,4% GDP) u kom opsegu privredni subjekti mogu da raspolažu svojim dohotkom. U vidu: poreza – direktnih i indirektnih (marginalna poreska stopa, višak poreskog tereta), javnog duga

17. Javna potrošnja (WGS -1,1;33,5% ukupne pot.) argumenti za: infrastruktura, fundamentalna istraživanja, investicije u ljudske resurse, javna dobra, državne firme argumenti protiv: istiskivanje privatnog sektora (crowding out)- prvenstveno potrošnje, deformisanje individualnog izbora, troškovi birokratije, neefikasnost, gubitak 5. Zdrav novac (WMF +2,8; ∏↓, r↓) podrazumeva stabilnu valutu i tržišno formirane cene. varijable: rast novčane mjase, inflacija u posl.godini, standardna devijacija inflacije, sloboda trgovanja devizama; bitno je u kom stepenu preusmerava protok kapitala 6. Investiciono okruženje (WIF +1,3; ekonomije u procesu tranzicije su privukle pola FDI) je povoljno ako pospešuje konkurenciju, podržava sve firme, a ne samo one od strategijskog značaja i ohrabruje proces inoviranja. IF opadaju sa rastom državnih restrikcija.

18. 7.Finansijski sistem (WFF -0,1, bailouts, i dalje prisutna neizvesnost) transparentan i otvoren omogućava pravičnost kada je reč o dostupnosti kapitala i promociju preduzetništva Banke- finansijski posrednici između domaćinstava i firmi, investitora i preduzetnika, prikupljanje kapitala, diversifikacija rizika. Preterana regulacija dovodi do pada efikasnosti, rasta troškova preduzetničke aktivnosti(uslovi kredita priv.sektoru), ograničava konkurenciju. Primer: intervencija na berzi utiče na cenu kapitala 8. Zaštita svojinskih prava (WPR –0,2) je procena koliko pojedinac ima mogućnosti za akumulaciju privatne imovine što omogućava vladavina prava Uslovi: nezavisno i nepristrasno sudstvo (obezbeđuje pravično ispunjenje ugovora), zaštita vlasničkih prava, vladavina prava (rule of law)

19. 9. Prisustvokorupcije (WFC status quo, CPI index) koja se, u kontekstu upravljanja državom, može definisati kao pad integriteta u sistemu, distorzija na osnovu koje pojedinac može zadobiti ličnu korist na račun svih ostalih. Unosi nesigurnost i neizvesnost u ekonomske odnose. Postoji pozitivna korelacija između stepena državnog intervencionizma i korupcije Vrste: mito, iznuda, reket, nepotizam... Najbolji način borbe protiv korupcije je transparentnost regulatornih procedura. 10. Stepenregulacije tržišta rada (WLF -0,6) pokazuje osposobljenost pojedinca da sam kontroliše svoju ponudu rada i izbor radnog mesta, ali i pravo poslodavca da otpusti neefikasne i suvišne radnike. Vidovi regulacije: propisi o zapošljavanju i otpuštanji, minimalne nadnice, kolektivni pregovori (sindikati), propisi o dužini radnog vremena. Prisutan je fiksni trosak otpuštanja radnika.

21. Problemi kod merenja WEF • U pitanju je sintetički pokazatelj pa je teško odrediti značaj svake od komponenti • S druge strane, ove kategorije se ne mogu razdvojiti jer međusobnom interakcijom uzrokuju efekat sinergije • Sam indeks je podvrgnut procesu evolucije iz godine u godinu što je posledica ubrzanog razvoja informacionih tehnologija, tj. porasta dostupnosti informacija

22. Ekonomskasloboda: osnovazaelastičnost, inovacijeirast • Iako je globalnaekonomskakrizasmanjilapoverenje u sistemslobodnogtržišta, poređenjerezultataindeksaek. slobodaipromena u ekonomskimisocijalnimuslovima u mnogimzemljama, osiguravajujakdokazdasistemslobodnogtržišta ne samodaostajeodrživvećijedinstvenosposobandaobezbedidugoročniprosperitet.

23. Ekonomskasloboda: osnovazaelastičnost, inovacijeirast • Tokomprethodihdekada, globalniekonomskiitrgovinskisistemkoji se baziraonaekonomskojslobodibezpresedanaje pokrenuoekonomskirastširomsveta • Od 1980 do 2008 svetski GDP je porastaoza 145%, a ukupnosiromaštvo se od 1990 smanjiloza 40% • Pozitivnavezaizmeđuekonomskeslobodeiprosperitetaponovo je potvrđena u indeksuiz 2011. GDP pc je mnogoveći u zemljamasavećomekonomskomslobodom. Dijagramdvapokazujejakupozitivnuvezuizmeđunivoaekonomskeslobodei GDP pc (Chart 2)

25. Ekonomska sloboda: osnova za elastičnost, inovacije i rast • Dokazan put zastimulisanjeekonomskograsta je da se unaprediekonomskaslobodakrozpromocijupolitikakoje: generišuinovacije; podstičupreduzetničkuaktivnostkojakreiranoveposloveistvaranovemoućnostipojedinicma; povećavajuproduktivnostiobezbeđujuvišiživotni standard... • Na dijagramima 3 i 4 prikazana je pozitivnakorelacijaekonomskihslobodasainovacijamaipreduzetničkomaktivnošćurespektivno.

30. Uprkos različitim nivoim ekonomske slobode širom regiona, veza između ekonomske slobode i prosperiteta ostaje konstantna u okviru regiona.

31. Ekonomske slobode su značajne i za ukupan ljudski razvoj. Na grafikonu se može uočiti pozitivna korelacija između indeksa ekonomskih sloboda i HD-indeksa.

32. Severna Amerika • North American Free Trade Agreement (1994)- približno 1/3 svetskog GDP-a • Najbolji skor među regionima- slobodna trgovina i investicije • Posle 2008. Kanada je zadržala svoj status- slobodna, dok SAD-u i Meksiku to nije pošlo za rukom. SAD se sada svrstava među “uglavnom slobodne” zemlje, a Meksiko je “umereno slobodan”. • Jedine dve komponente gde nije bolja od svetskog proseka su zaštita svojinskih prava i nivo korupcije. Meksiko ima posebno loš učinak naspram SAD-a i Kanade.

33. Evropa • Region (43 zemlje) u celini važi za napredan i stabilan • Kada je reč o komponentama indeksa 7 ima natprosečne vrednosti. Posebno su bili uspešni u suzbijanju korupcije i zaštiti svojinskih prava (+15 poena), nizak je stepen regulacije biznisa i visok slobodne trgovine (+10) • Uprkos Globalnoj krizi reforme koje vode ka liberalnijoj ekonomiji su se nastavile što je uzrokovalo poboljšanje Indeksa u 26 zemalja među kojima su Srbija, Bugarska, Moldavija, Litvanija i Poljska. Naspram njih imamo Island, Grcku, Irsku, Ujedinjeno Kraljevstvo koje su erodirale u tom smislu. • Ispod proseka: javna potrošnja, fiskalna politika i stepen regulacije tržišta rada je relativno visok • 9 evropskih zemalja se nalazi među 20 “najslobodnijih” sveta • Švajcarska (5), Irska (7), Danska (8)

34. WEF za Srbiju- 58 To je čini 101. slobodnom ekonomijom sveta. Poboljšanje za 1,1 p. LF↓ za 3,3 zbog manjka dinamike tržišta rada

35. Južna i Centralna Amerika (Karibi) • Zemlje poput Brazila i Čilea i mala ostrva u Karipskom moru sačinjavaju jedan od najheterogenijih regiona u svetu, kako u ekonomskom smislu tako i u političkom • 25/29 zemalja je poboljšalo svoj Indeks • 4 od 10 komponenti imaju bolje rezulate u odnosu na svetski prosek • Suočeni su sa problemom korupcije i nedovoljnom zaštitom svojinskih prava • Čile se nalazi među 20 “najslobodnijih” zemalja sveta, 11.po redu

36. Srednji Istok i Severna Afrika • Region se sastoji od 17 zemalja koje obuhvataju neke od najdrevnijih svetskih civilizacija • Regionalni indeks se poboljšao za 0,2. Uprkos tome veći deo zemalja se klasifikuje kao “umereno slobodne” i “uglavnom represirane” • Ogromni naftni resursi su im, na neki način, odmogli jer je prisutna visoka koncentracija bogatstva i moći • Regionalna stopa nezaposlenosti je izuzetno visoka (više od 10%) • Fiskalna politika pozitivno utiče na ekonomske slobode dok i dalje važe brojni institucionalni problemi

37. Azija- Pacifik • Stanovništvo regiona sačinjava više od pola svetske populacije (1/3 u Kini i ≈1/3 u Indiji) • U toku poslednjih 5 godina postignuta prosečna stopa ekonomskog rasta od 8% zahvaljujući izvozno orijentisanim zemljama • Postoji ogroman disparitet u nivou ekonomskih sloboda kada je reč o zemljama u ovom regionu Hong Kong(1), Novi Zeland(2), Australija(3) i Singapur(4) se nalaze među prvih 10 slobodnih ekonomija sveta. Tu su i neke od zemalja sa najlošijim rangom: Turkmenistan, Burma, Severna Koreja(179) • Indeks celog regiona (47 zemalja) se nalazi iznad svetskog proseka (59,7). Tri komponente doprinose tome: javna potrošnja, nisko fiskalno opterećenje i tržište rada nije preterano regulisano

38. Podsaharska Afrika • Nalazi se u lošijoj poziciji u odnosu na sve ostale regione sveta. Poslednja je kada je reč o 7 od 10 komponenti Indeksa. • Posebno se ističe nedostatak zaštite svojinskih prava i vladavina korupcije (zaostaje za 12 poena u odnosu na svet), regulacija biznisa(za 10 poena) • I pored ogromnog gepa u poređenju sa svetom Podsaharska Afrika je ostvarila najveće poboljšanje- 0,6 p. • Mauricijus je 12.najslobodnija ekonomija sveta sa 8 komponenti Indeksa iznad sv. proseka. • Ruanda je, zahvaljujući reformama kojima je poboljšala konkurentnost i poslovno okruženje, načinila najveći pomak

40. Osnovna ideja: povećati mogućnost izbora za različite vrsta aktivnosti sa slobodnim tržištem kao ultimativnim arbitrom društvenih vrednosti i preferencija • Nalazimo se u vremenu kada je svetski ekonomski poredak doveden u pitanje • Preostaje nam da se pouzdamo u individualne slobode jer bilo kakav vid intervencije ne može dati dobre rezultate