1 / 34

ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВЕ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВЕ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ. Др Љиљана Стијовић. Семинар „ АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У СРБИЈИ“ САВА ЦЕНТАР, Београд, 28-29.05.2009. Организатор: Друштво за услуге у области заштите „ TEHPRO “ , д.о.о, Београд. БОЉЕ ЈЕ СПРЕЧИТИ,

Télécharger la présentation

ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВЕ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВЕ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Др Љиљана Стијовић

  2. Семинар „АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У СРБИЈИ“ САВА ЦЕНТАР, Београд, 28-29.05.2009. Организатор: Друштво за услуге у области заштите „TEHPRO“, д.о.о, Београд

  3. БОЉЕ ЈЕ СПРЕЧИТИ, НЕГО ЛЕЧИТИ! Ова стара народна изрека која се често помиње у свакодневном животу, веома је применљива у медицини и основ је свих мера превентивне медицине. Доказано је на хиљадама примера у свим гранама медицине истинитост ове изреке, тј. да је много боље у смислу очувања здравља људи, продужења животног века, ефикасније и у економском смислу јефтиније за државу да се предузму мере предострожности (боље је спречити...) како би се смањио број смртних повреда на радном месту, предупредиле болести и повреде и њихове многобројне последице (...него лечити).

  4. ШТА ЈЕ ПРЕВЕНТИВА У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ? ДЕФИНИЦИЈА: Према Стратегији безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2009.до 2012.године („Сл. гласник Републике Србије“ бр. 32 од 05.05.2009.г.): « Примена превентивних мера које се предузимају на свим нивоима рада подразумева стварање таквих услова рада којима се приликом организовања рада и радног процеса врши процена ризика и њихово отклањање или свођење на најмањи могући ниво , како би се избегле могућности настајања повреда на раду или професионалних болести запослених, чиме се у највећој могућој мери стварају предуслови за спречавање или елиминисање ризика од могућих повређивања, професионалних болести или болести у вези са радом , а што као циљ има остваривање услова за уно физичко, психичко и социјално благостање запослених.«

  5. Ако то парафразирамо служећи се једном кратком и садржајном дефиницијом интелигенције по којој је интелигенција „понашање са предвиђањем“ можемо рећи следеће: Превентива је интелигентно понашање законодавца, послодаваца и запослених заједно у области безбедности и здравља на раду , које унапред предвиђа могући ризик (врши процену ризика) током радног процеса и путем примене мера предострожности ствара услове за спречавање или смањење на најмању могућу меру негативних последица (смртне повреде, повреде на раду, професионалне болести, инвалидитет и одсуствовања због боловања).

  6. У ОВОМ КОНТЕКСТУ ПРЕВЕНТИВА: • ЈЕ УВЕК ПРВА У НИЗУ АКТИВНОСТИ БЗР; • ПРЕДСТАВЉА ПРИМЕНУ МЕРА ПРЕДОСТРОЖНОСТИ; • НАЈБОЉЕ И НАЈИСПЛАТИВИЈЕ УЛАГАЊЕ ПОСЛОДАВЦА У ОБЛАСТИ БЗР; • ЈЕ КОНТИНУИРАН ПРОЦЕС; • ТРЕБА ДА БУДЕ УВЕК КОРАК ИСПРЕД ПОВРЕДА И ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ.

  7. ПРЕВЕНТИВА У ОБЛАСТИ БЗР ИМА НЕКОЛИКО ОСНОВНИХ СУБЈЕКАТА: Министарство рада и социјалне политике (законодавац и надзорни орган ) Министарство здравља Министарство просвете Министарство економије и регионалног развоја Велика предузећа Мала и средња предузећа Медицина рада Овлашћене организације за услуге БЗР Издавачке куће (периодика ) Произвођачи опреме и СЛЗ Лице за безбедност и здравље на раду Одбор за БЗР Синдикат Невладине организације

  8. ПРЕВЕНТИВА у свакој области па и у безбедности и здрављу на раду треба да има дефинисано следеће: • Циљеве • Активности • Методе • Приоритете

  9. 1. ЦИЉЕВИ • Општи циљ превентиве исти је као и циљ стратегије БЗР : • Унапређење и очување здравља радно способног становништва, односно унапређење услова рада ради спречавања погибија на раду, повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и њиховог свођења на најмању могућу меру, односно отклањање професионалних ризика. • Такође , циљ су здрави радници у доброј психо-физичкој кондицији, који раде у безбедној радној средини, на исправним средствима за рад, максимално обучени и компетентни за посао који обављају , који примењују опрему и средства личне заштите, редовно информисани о свим променама услова рада, задовољни и мотивисани за посао који обављају а тиме и продуктивни. • Циљ превентиве је правовремена и адекватна заштита запослених од могућих ризика радног процеса који могу да угрозе њихову безбедност и здравље (фактори: физички, хемијски, биолошки, психички, социјални и тд). • Крајњи циљ је хуманизација и унапређење рада .

  10. 2. АКТИВНОСТИ • Напред наведени циљеви реализују се у пракси јасном стратегијом превентиве у области БЗР и следећим мерама и активностима: 2.1 РЕГУЛАТОРНИМ 2.2 КОНТРОЛНИМ 2.3 ОБРАЗОВНИМ 2.4 ТЕХНИЧКИМ 2.5 ОРГАНИЗАЦИОНИМ 2.6 ЕРГОНОМСКИМ 2.7 ЗДРАВСТВЕНИМ 2.8 СОЦИЈАЛНИМ

  11. 2.1 РЕГУЛАТОРНА АКТИВНОСТ(функција државе) • Регулаторна активност значи успостављање правног оквира у области БЗР и превентиве: закони, прописи, правилници, уредбе . Надлежно је Министарство рада и социјалне политике и • такође подразумева усаглашавање са међународним стандардима, препорукама и најбољом праксом. • Закони • 1.ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ («Службени гласник РС», број 101/05) • 2. ЗАКОН О ЗАБРАНИ ПУШЕЊА У ЗАТВОРЕНИМ ПРОСТОРИЈАМА

  12. Правилници и уредбе • 1. Правилник о програму, начину и висини трошкова полагања стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица («Службени гласник РС» број 29/06) • 2.Правилник о изменама и допунама Правилника о програму, начину и висини трошкова полагања стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица («Службени гласник РС» број 62/07) • 3.Правилник о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 29/06) • 4.Правилник о измени и допуни Правилника о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 72/06) • 5. Правилник о изменама и допунама Правилника о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 62/07) • 6.Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини («Службени гласник РС» бр. 72/06 и 84/06-исправка) • 7.Правилник о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 60/06) • 8.Правилник о висини трошкова поступка утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 60/06) • 9.Правилник о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 62/07) • 10.Правилник о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са радом («Службени гласник РС» бр. 72/06 и 84/06-исправка) • 11.Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине («Службени гласник РС» бр. 94/06 и 108/06-исправка) • 12.Правилник о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком («Службени гласник РС» број 120/07) • 13.Правилник о изменама и допунама Правилника о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком («Службени гласник РС», број 93/08) • 14.Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава за личну заштиту на раду («Службени гласник РС», број 92/08) • 15.Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима («Службени гласник РС», број 14/09)

  13. 2.1. РЕГУЛАТОРНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак(функција државе) • Превентива мере и активности ослањају се на: • чл. 7, т. 1-6 Закона о БЗР («Сл. гласник РС»,бр.101 од 21.11.2001.г.) • чл.11, обавезе послодавца у вези примене превентивних мера (исти закон) • чл.12, т 1-7 , начела превентиве (исти закон ) • чл.13, доношење Акта о процени ризика , обавеза послодавца, (исти закон ) • ПРАВИЛНИК о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини («Сл. Гласник РС », бр. 101/05)

  14. 2.1. РЕГУЛАТОРНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак(функција државе) • Према напред наведеној Стратегији у чл. 9.2.1. Активности у процесу придруживања ЕУ • Постоје краткорочни приоритети (за 2009.годину ) по којима се планира доношење: • 8 Правилника из области превентивних мера (који треба да регулишу мере за безбедан и здрав рад у разним условима физичких, хемијских и др. штетности); • Постоје средњерочни приоритети (2010- 2011 године) по којима се планира доношење : • 12 правилника из области превентивних мера (који треба да регулишу мере за безбедан и здрав рад са биолошким агенсима , ем зрачењима, експлозивним атмосферама, канцерогеним материјама, на пловилима за улов рибе, са биолошким агенсима, у рудницима и дубинским бушотинама и тд .) • Што укупно чини 20 Правилника о превентивним мерама у области БЗР до 2011 године и довољно указује на значај ПРЕВЕНТИВЕ.

  15. 2.2. КОНТРОЛНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ(функција државе и послодавца) Активности у области контроле значи успостављање контролних механизама у циљу провере примене законских одредби, и могу бити: 2.2.1 Контролни механизми државног органа : Инспекторат за рад , орган Министарства рада и социјалне политике РС 2.2.2 Контролни механизми код послодавца : -овлашћено лице за безбедност и здравље на раду , - Одбор за безбедност и здравље на раду , или - друга врста интерне контроле уколико послодавац има усвојен и развијен систем квалитета ; 2.2.3. Синдикати (заступају интересе запослених ) 2.2.4. Невладине организације ( заступају интересе запослених , посебно осетљивих ризичних група)

  16. 2.3. ОБРАЗОВНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИМинистарство просвете има важну улогу у стварању услова на пројекцији образовних потреба и подизању нивоа знања у области безбеднсоти и здравља на раду и посебно превентиве. Активности везане за образовање значи континуирану обуку стручњака, послодаваца и запослених из свих области везаних за безбедност и здравље на раду , посебно превентивних мера : 2.3.1 усавршавање образовних модела обуке ; 2.3.2 увођење нових програма обуке за запослене и послодавце ; 2.3.3 унапређење постојећих програма за стручњаке у области БЗР : лекаре, психологе, запослене у просвети, овлашћее стручњаке за БЗР-у , и тд. ; 2.3.4 обука из области регулативе : права и дужности послодаваца и запослених , 2.3.5 обука запослених за безбедан и здрав рад ; 2.3.6 обука за руковање средствима за рад (возила, машине , алати, опрема ) ; 2.3.7 обука из пружања прве помоћи; 2.3.8 обука из заштите од пожара ; 2.3.9 обука из тимског рада и руковођења ; 2.3.10 обука из области радног места и радне средине ; 2.3.11 обука кроз редовно информисање , обезбеђивање штампаних материјала (периодика, извештаји, стручни часописи, анализе из области БЗР ) ;

  17. 2.3.12 присуствовање и учешће на курсевима , семинарима и конгресима из области безбедности и здравља на раду запослених и послодаваца ; 2.3.13 обука ради освежења знања (поновљени унапређени курсеви); 2.3.14 доступност електронским медијима ( програми ИКТ , сајтови, линкови,веб адресе – које су тематски везане за БЗР ); 2.3.15 стварање базе података о свим конкретним питањима и проблемима везаним за безбедност и здравље на раду код послодавца ( на сајту послодавца ) ; 2.3.16 стварање и унапређење сарадње и комуникације између факултета , школа, службе медицине рада, и предузећа (посебно малих и средњих ) ; 2.3.17 стварање атмосфере поверења између запослених и послодаваца; 2.3.18 интерактивно учешће запослених у мерама превентиве БЗР уместо досадашње пасивне улоге; 2.3.19 обука лица БЗР 2.3.20 обука послодаваца из свих тема везаних за БЗР ; 2.3.21 обука инспектора рада ;

  18. 2.3. ОБРАЗОВНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак • Циљ образовања запослених је : • да се радник добро упозна са својим правима и обавезама по Закону о БЗР –у; • да је радник добро обучен и информисан о значају безбедности и здравља на раду, у свим аспектима; • да је способан да сам процени потенцијални ризик опасност уколико постоји и да адекватно и правовремено реагује; • да обавести послодавца о свакој промени (погоршању) услова рада, • да радник одбије да ради на радном месту које је ризично, без СЛЗ, или на коме су се услед разних околности погоршали услови рада; • подизање нивоа свести о значају превентиве • Сврха образовања је радник добро обучен у теоријском и практичном погледу за рад са машином, као и редовна, смислена и адекватна примена свих мера, средстава и опреме за личну заштиту. - редовна примена ( значи сваки дан) - смислена , запослени неће примењивати мере које нису логичне ; - адекватна СЛЗ ( да штити од ризика ) - квалитетна СЛЗ (атестирана, специфицирана, не формална)

  19. 2.3. ОБРАЗОВНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак • Теме обуке : • одредбе закона о БЗР , • права и обавезе радника и послодавца; • обука за рад на машинама, опреми, алатима • процедуре рада, постојеће и нове; • процедура пријављивања повреда и професионалних болести; • статистика повреда и смрти на раду , компаративни примери са употребом СЛЗ; • радно место , радно окружење; • физичке, хемијске, хигијенске и биолошке опасности радног места; • ментално здравље радника, тимски рад

  20. 2.4. ТЕХНИЧКЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ • Активности у области техничке превентиве значи да: • запослени користи средства и опрему за личну заштиту и да је адекватно обучен за рад са возилом , машином , опремом или алатом; (Средства личне заштите – видети радове 1. дана Семинара) • су средства за рад исправна, редовно одржавана и контролисана , возила, машине , опрема , алати , морају бити адекватно припремљена са интеракцију са радником, тј. мора да постоји: 2.4.1 документација о пуштању у рад – монтирању ( услови – овлашћена лица, процедура и сл. ); 2.4.2 документација о употреби средства за рад – упутство за руковање , услови за руковање (претходна обука радника, са условима : ко обучава и како , овлашћени центри, стручњаци, сертификати за обуку и тд. ); 2.4.3документација о обавезним средствима личне заштите за ту врсту возила, машине , опреме , алата (упозорење на потенцијалне опасности);

  21. 2.4.4 документација о поправкама и одржавању (сервисирање, рокови, листа овлашћених сервиса, листа произвођача резервних делова); 2.4.5 документација о транспорту; 2.4.6 документација о конзервирању и заштити (упутство) кад је средство за рад ван употребе; 2.4.7 документација о пружању прве помоћи – (нпр. информација о против отрову - важно код руковања штетним и опасним материјама); 2.4.8 документација упозорења – знаци упозорења који се стављају у опасну зону, у близину средстава за рад, на само средство за рад, и сл; Све напред наведено је обавеза произвођача и није у надлежности БЗР (а стручно и савесно коришћење уз поштовање техничке документације је у домену надлежности послодавца и корисника средстава за рад.)

  22. 2.5 ОРГАНИЗАЦИОНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ • ПРЕВЕНТИВА у области организације значи : - постојање процедура за рад; - поштовање радног времена; - поштовање одмора на раду и дневног одмора; - довољан број запослених за одређени радни процес; - избегавање рада у условима временског дефицита; - дефинисање послова и надлежности; - дефинисана и јасна одговорност појединца, (запосленог и руководиоца);

  23. 2.6 ЕРГОНОМСКЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ Превентива у области ергономије значи доследно поштовање принципа људских могућности и ограничења. Тамо где престају могућности почињу ограничења. • МЕДИЦИНА РАДА има значајно место у дефинисању ергономских принципа: - радног места и радне средине; - средстава за рад (возила, машине, опрема, алати); - броја и врсте радних операција и поступака; - радне и заштитне одеће и обуће; - свих врста средстава личне заштите; - хуманизације радног места и средстава за рад.

  24. 2.7ЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ • Министарство здравља има кључну улогу у стварању услова за подизање нивоа психофизичког здравља запослених кроз активну улогу и делатност Медицине рада, применом мера којима се : 2.5.1 осигурава здравље запослених на радним местима; 2.5.2 врши идентификација и процена ризика рада ; 2.5.3 обављају лекарски прегледи запослених, кроз практичну примену Правилника о претходним и периодичним лекарским прегледима ; 2.5.4 обавља превентива болести зависности запослених ; 2.5.5 испитују и утврђују узроци повреда на раду и професионалних болести ; 2.5.6 врши едукација запослениху вези са ризицима радног места;

  25. 2.5.7 предлажу превентивне мере, нпр. рекреације, рекреативних одмора, правилне исхране и сл. (план, програм, реализација) ; 2.5.8 делује саветодавно према послодавцу (проналажење адекватног радног места за запосленог) ; 2.5.9 ради на анализи повреда на раду и професионалних болести; 2.5.10 ради на менталној хигијени запослених, унапређење међуљудских односа (психолози); 2.5.11 спречавање дискриминације (свих врста: родне, добне, националне, верске, политичке и тд. ); 2.5.12 спречавање мобинга; 2.5.13 унапређење тимског рада и међуљудских односа (излети , дружења, јубилеји, скупови); 2.5.14 сарађује са овлашћеним лицем за БЗР код послодавца.

  26. 2.8 СОЦИЈАЛНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИсоцијална политика • ПРЕВЕНТИВА У ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ значи бригу о социјалном статусу запослених (адекватне плате, пензије, бонуси, бенефиције, награде, напредовање на послу, брига о самохраним родитељима, женама, младима, равноправност у послу итд) , што све доприноси осећању социјалне сигурности и задовољства запослених које је битно за мотивацију и квалитет посла. Такође је важна : • социјална подршка • социјални програми • социјална сигурност

  27. 3. МЕТОДЕ :МЕТОДЕ КОЈИМА СЕ СЛУЖИ ПРЕВЕНТИВА СУ СЛЕДЕЋЕ: • ОБРАЗОВНА (већ наведено); • ПРАЋЕЊЕ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА (морталитет, морбидитет, трауматизам на раду, боловања, инвалидитет и сви пратећи подаци); • АНАЛИТИЧКА - анализа статистичких података - ретроспективна анализа (анализа повратних информација); - анализа трошковне исплативости (costeffectivenessanalysis); - анализа трошковне користи (costbenefitanalysis); - анализа ефикасности примењених мера; • КОМПАРАТИВНА (упоређивање статистичких показатеља код нас и у свету); • - ПОСТЕПЕНА (корак по корак); • - НЕПРЕКИДНА (не кампањска)

  28. 4. ПРИОРИТЕТИ У ПРЕВЕНТИВИ • Одређивање приоритета у превентиви базира се на принципима тријаже у медицини: ургентно се збрињава оно што је витално угрожено, са највећом ефикасношћу у најкраћем року. • Приоритети се утврђују статистичким показатељима, сви напред наведени субјекти, посебно државни органи (министарства) ургентно треба да делују тамо где је највећи број смртних повреда, тешких повреда на раду и професионалних болести, повреда из области радног права запослених, као и њихових последица (радне инвалидности, губитка радних дана због боловања , социјалне патологије, итд).

  29. Приоритети се односе пре свега на : - високо ризичне секторе привреде (грађевинарство, дрвнопрерађивачки сектор, саобраћај, хемијска индустрија, пољопривреда и тд) ; - мала и средња предузећа која никако или недовољно примењују мере БЗР –у; - предузећа пред стечајем и «губиташе » који не измирују ни основне обавезе према запосленима (плате ) а БЗР је потпуно занемарена ; - осетљиве групе запослених ( жене, посебно труднице, млади као и старији запослени, инвалиди, самохрани родитељи); - дискриминација и злостављање; - повреда равноправности запослених ( родна, добна, расна, национална, верска и тд); - одсуство, недовољност или непримењивање СЛЗ ; - недовољна безбедност средстава за рад (возила, машине, опрема, алати и производи за рад и СЛЗ ) ; - недовољна безбедност и квалитет услуга ( услуге сервисирања, поправке и одржавања возила, машина, опреме, алата и других средстава за рад ); - недовољна безбедност објеката и радних простора ; - недовољну евиденцију повреда нараду и професионалних болести .

  30. КОЈИ СУ ДО САДА БИЛИ ГЛАВНИ УЗРОЦИ СМРТНИХ ПОВРЕДА, ПОВРЕЂИВАЊА НА РАДУ И ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ? • НЕАДЕКВАТНА И НЕДОВОЉНА РЕГУЛАТИВА , или као друга крајност обиље прописа , правилника , стандарда и уредби • НЕДОВОЉАН НАДЗОР – спорост и тромост надзорних органа, недовољно кквалификованог кадра - инспектора рада • НЕДОВОЉНА ЕДУКАЦИЈА запослених, послодаваца, лица за БЗР и инспекора • НЕПОСЛУШНИ, НЕОБРАЗОВАНИ И НЕОДГОВОРНИ ПОСЛОДАВЦИ који су због слабе информисаности и знања о последицама свесно кршили прописе, јер је казнена политика годинама била веома блага и исплативије је било послодавцу плаћати казне него улагати у образовање запослених, средства личне заштите и квалитетну опрему. • НЕОБРАЗОВАНИ И НЕОДГОВОРНИ ЗАПОСЛЕНИ који често у непримењивању превентивних мера (посебно средстава и опреме личне заштите) виде неку врсту бунта против послодавца, (овде се долази до правог узрока, а то је незадовољство запослених - уговором, правима, платом, радним временом)

  31. НЕИСПРАВНА СРЕДСТВА ЗА РАД (возила , машине , опрема , алати), стара и дотрајала средства, без прописне документације, сервисирања и заштите • НЕОБЕЗБЕЂЕНИ ОБЈЕКТИ И МЕСТА ЗА РАД - незаштићени или недовољно заштићени и обезбеђени

  32. ЗАКЉУЧАК Државни органи (законодавни, надзорни и остали) као и сви субјекти заинтересовани за превентиву у области безбедности и здравља на раду, требало би да: • сталним едукацијама, саветодавном улогом и надзором подижу ниво знања и свести запослених , послодаваца, лица за БЗР, инспектора о значају превентиве; • остваре бољу комуникацију и сарадњу између државе и послодаваца, послодаваца и лица за БЗР, и запослених ; • указују на значај континуиране обуке и примене СЛЗ запослених; • раде на развоју свесности значаја БЗР а посебно превентивних мера и активности; • са фазе папирологије ( прописа ) пређу у фазу реализације , у праксу код послодаваца и запослених; • суштински а не формално - административно допру до запослених у халама , на градилиштима, радионицама и канцеларијама ; • раде на подизању културе рада и хуманизације рада; • не потцењују послодавце и запослене регулативом која само прописује и кажњава; • санкционишу у фазама (опомене, дисциплинске казне, удаљавање са посла)

  33. ПОСЛОДАВЦИ – улажите у превентиву јер је то интелигентни начин за решавање БЗР запослених, најбољи и најисплативији начин њихове заштите и средство за проактивно решавање свих проблема. • ЗАПОСЛЕНИ - користите сваку прилику за обуку из безбедности и здравља на раду, научите своја права и обавезе и примењујте све мере превентиве и СЛЗ. Паметни се уче на туђим грешкама !

  34. ХВАЛА НА ПАЖЊИ ! Др Љиљана Стијовић спец. ваздухопловне медицине Начелник Одељења за људске ресурсе Директорат цивилног ваздухопловства РС Омладинских бригада 1 , 11070 Београд Тел /факс 011 311 75 25 Моб. 064 142 9448 e-мail: ljstijovic@cad.gov.rs

More Related