1 / 42

SERVISI U INTERNET OKRU ŽENJU

SERVISI U INTERNET OKRU ŽENJU. Istorijat Interneta. Po č elo je od USA vojne mre ž e ARPANET. “Kako ć e sve da se zav rš i? ODGOVOR NIKO NE ZNA!. Šta su Internet tehnologije ?. Šta je Internet ? Mreža svih mreža Na čemu je zasnovan ? IP proto kolu Šta se podraz umeva? Arhitekture

kalare
Télécharger la présentation

SERVISI U INTERNET OKRU ŽENJU

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. SERVISI U INTERNET OKRUŽENJU

  2. Istorijat Interneta • Počelo je od USA vojne mreže ARPANET. • “Kako će sve da se završi? ODGOVOR NIKO NE ZNA!

  3. Šta su Internet tehnologije? Šta je Internet? Mreža svih mreža Na čemu je zasnovan? IP protokolu Šta se podrazumeva? Arhitekture Servisi Protokoli 3

  4. Jedinice mere Bitsu jedinice koja opisuju količinu podataka na mreži 1 kilobit (Kbit) = 1 x 103 bits = 1,000 bits 1 megabit (Mbit) = 1 x 106 bits = 1,000,000 bits 1 gigabit (Gbit) = 1 x 109 bits = 1,000,000,000 bits Sekunde are the units used to measure time 1 millisekunde (msec) = 1 x 10-3 sekunde = 0.001 sekunde 1 microsekunde (msec) = 1 x 10-6 sekunde = 0.000001 sekunde 1 nanosekunde (nsec) = 1 x 10-9 sekunde = 0.000000001 sekunde Bit / sekundi per secondsu jedinice koej mere kapacitet / propusnost komunikacijskog kanala bit / second (bps) kilobits / second (Kbps) megabits / second (Mbps)

  5. Karakteristike otvoreni standardi restriktivni pristup informacijama isplativost jedinstveni korisnički interfejs neograničen pristup i jednakost servisa nezavisnost platforme nezavisnost baze podataka prilagodljivost snažni razvojni alati bogato okruženje

  6. Arhitektura Kompanija A Kompanija B

  7. Servisi Mail World Wide Web Telnet - Remote terminal Transfer fajlova - File transfer File sharing Newsgroups Deljenje resursa Video conferencing …

  8. Automatizacija objekata

  9. Web Serveri • Web server je može se posmatrati kao računarna kojem se nalaze web stranice. Kako je pristup svakom računaru određen portovima (ulazima) koji su predstavljeni brojevima, tako je i pristup web serveru određen portom. Port za pristup web serveru je 80. Svaki server ima IP adresutako da kada se neka stranica posjećuje, odnosno neki server, zapravo se posjećuje adresa kao 98.34.65.243:80, gdje broj 80 govori da se radi o web serveru. • Web server se može posmatrati i kao softver koji omogućava gore navedene funkcije u klijent server arhitekturi.

  10. Apache web server • Web server „Apač“ je otvoreni veb server za Unix, Linux i slične operativne sisteme, Majkrosoft vindouz, Novel i druge platforme. Apač je najkorišćeniji veb server na Internetu . Lako je podesiv za prijavljivanje na sisteme baza podataka. Takođe je podržan od strane više grafičkih korisničkih okruženja koja imaju jednostavniji način podešavanja servera. Apač je razvijen od strane otvorene zajednice programera pod vođstvom fondacije „Apač softver“.

  11. Internet Infromation Services (IIS) • Internet Infromation Services (IIS) је web server aplikacija koju je kreirao i razvio Microsoft zaWindows operativni sistem. IIS je drugi najpopularniji web server, a ispred njega samo prednjači Apache HTTP Server. U martu 2010, 24,47% svih webs ervera na Internetu koristilo je IIS. Protokoli koje IIS podržava su: FTP, FTPS, SMTP, NNTP и HTTP/HTTPS.

  12. Broj Hostovanih sajtova na svim domenima

  13. 10 najprisutnijih servera na web-u

  14. 10 najprisutnijih servera na web-u

  15. Ukupna broj aktivnih servera na svim domenima

  16. Ukupna broj aktivnih servera na svim domenima

  17. WEB Serveri Apache, 31,005,690 / 54.55% MicrosoftIIS, 9,596,216 / 24.47% (Mart 2010) http://www.apache.org http://www.mysql.com 19

  18. Protokoli Protokoli Architekure  Servisi Pravial komunikacije FTP HTTP RTP TFTP UDP TCP IP … Ethernet 802.11 PPP CAT-5 Single-Mode Fiber RS-232

  19. ISO i TCP/IP

  20. TCP/IP • TCP/IP je uobičajena oznaka grupe protokola koju još nazivamo IP grupa protokola. • Naziv je ova grupa protokola dobila prema dva najvažnija protokola iz te grupe: TCP (od engleskog Transmission Control Protocol) i prema samom IP protokolu.

  21. Internet protokol • IP sadrži informacije o adresiranju, čime se postiže da svaki mrežni uređaj (računar, server, radna stanica, interent ruter) koji je povezan na internet ima jedinstvenu adresu i može se lako identifikovati u celoj Interne mreži, a isto tako sadrži i kontrolne informacije koje omogućavaju paketima da budu prosleđeni na osnovu poznatih IP adresa.

  22. IP adresa ili IP broj • IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija). • Primer IP adrese je 207.142.131.23

  23. Broj IP adresa • U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta, što čini teoretski 4 294 967 296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa domaćinskih interfejsa. U praksi, postoji nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da postoji pritisak da se proširi raspon adresa preko verzije 6 IP • Računar ima identifikator koji predstavlja adresu računara u mreži(tridesetdvobitni ) • Piše se kao kombinacija 4 osmobitna broja u dekadnom sistemu(224.34.12.56) • 224.34.12.56 i 224.34.12.26 predstavljaju dva različita računara jedne lokalne mreže • 224.34.12.56 i 224.34.11.23 predstavljaju dva različita računara (host-a) dvije lokalne mreže.

  24. DNS (Domain Name System) • DNS je u stvari jedna baza podataka u kojoj su upisana sva imena i odgovarajuće IP adrese pojedinih računara, te grupa funkcija koje omogućavaju prevođenje istih. Treba naglasiti da npr. cijeli Internet, koji je također jedna velika mreža, koristi DNS mehanizam. • Kada se u browser ukuca http://sr.wikipedia.org/ računar će uz pomoć DNS servera to ime pretvoriti u 208.80.152.2, što je IP adresa računara gde se nalazi sajt.

  25. Internet domeni • Domen je jednostavno rečeno, ime ili adresa jednog web sajta. Koristi se kako bi se izbegle adrese koje računari koriste i koje su numeričke • .com • .org • .biz • .net • .edu • Nacionalni domeni http://www.nic.rs/

  26. HTTP • HTTP (engl. HTTP, HyperText Transfer Protocol) je glavna i najčešća metoda prenosa informacija na Webu. Osnovna namjena ovog protokola je omogućavanje objavljivanja i prezentacije HTML dokumenata, tj. web stranica. • HTTP je samo jedan od protokola aplikativnog nivoa koji postoje na Internetu. Drugi značajniji internetski protokoli na aplikacijskomnivou su: FTP, HTTP, HTTPS, IMAP, IRC, NNTP, POP3, RTP, SIP, SMTP, SNMP, SSH, SSL, Telnet, UUCP, BitTorrent ...

  27. FTP • FTP ( eng. File transfer protocol – protokol za prenos datoteka) je najčešće korišćen protokol za prenos podataka između dva računara na mreži. FTP koristi TCP/IP za mrežnu komunikaciju, što omogućava da bude pouzdan i sesijski orijentisan.

  28. Mail serverPOP3SMTP

  29. Mail server • Komjuterski softveri koji imaju zadatak da isporuče poruke od i ka lokalnom korisniku. Deamon mail server

  30. Интернет сервис провајдер • Интернет сервис провајдер (скраћено ИСП) је компанија која својим корисницима омогућава услугу прикључивања на Интернет и повезане сервисе. У колоквијалном говору скраћено се употребљава израз провајдер. Сам израз је енглеског порекла (енгл. Internet Service Provider) и у преводу значи добављач интернет услуге. • Приступ Интернету се омогућава на више начина: модемски, кабловски, АДСЛ-ом. Осим приступа Интернету, провајдери углавном омогућавају још и имејл, хостовање веб презентација, регистрацију домена и друго.

  31. eMail standardi i protokoli • Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) je Internet standard za elektronsku poštu mail (e-mail) preko Internet Protocol (IP) mreže. • Post Office Protocol (POP) je standardni Internet protokol koji koriste lokalni e-mail klijenti za primanje e-mail od udaljenog servera preko TCP/IP konekcije. POP i IMAP (Internet Message Access Protocol) su dva najyastupljenija Internet standard protkola za primenje e-mailova.

  32. Hosting Verat, Eunet, PTT…. 35

  33. WEB aplikacije Parametri koji utiču na razvoj web aplikacija: • Heterogena struktura Interneta; • Raznolikost platformi; • Raznolikost zahteva i razvojnih alata.

  34. HTML • Hyper Text MarkUp Language • Univerzalni jezički format na Internetu • WWW se zasniva na klijent server-modelu • Jezik kojim se opisuje pristup WWW dokumentima je HTML. • http://www.w3.org/

  35. Primer HTML <BODY BGCOLOR=#808080 leftmargin="0" topmargin="0"> <p>&nbsp;</p><div align="center"> <table width="760" border="0" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tr> <td width="160"><a href="index.html"><img src="images/pogledi_2.gif" width="165" height="48" border="0"></a></td><td bgcolor="FFCC00" class="tankaL"> <p class="naslov">

  36. Dreamweaver – Front Page

  37. JavaScript <SCRIPT LANGUAGE="JavaScript"> <!-- function MM_openBrWindow(theURL,winName,features) { //v3.0 try {window1.close();} catch(InterruptedException) {} window1 = open(theURL,winName,features); }>

  38. Web - DBsolucije Microsoft: • ASP • Scrip jezik - Jscript, VBScript • DB - SQL server • OS - Windows NT • Web server Open Source: • PHP • Scrip jezik - Perl • DB - MySQL • OS - Linux/Unix • Web server Apache

  39. Upotreba Web aplikacija • deljenje podataka sa partnerima • deljenje alata i iskustava • e-katalozi • EDI • izbor poslovnog partnera • saradnja • CAD/CAM • Upravljanje proizvodnim podacima • simulacija • analiza • podrška životnom ciklusu proizvoda

More Related