1 / 70

Softverski praktikum 2

Softverski praktikum 2. Nastavnik: dr Vladimr Cvjetković Literatura: http://www.w3schools.com/ I ostala zvanično navedena literatura. Lična karta predmeta. Uzeto iz akreditacionih dokumenata. Студијски програм: ИНФОРМАТИКА Врста и ниво студија: Основне академске студије, први ниво

lilith
Télécharger la présentation

Softverski praktikum 2

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Softverski praktikum 2 • Nastavnik: dr Vladimr Cvjetković • Literatura: http://www.w3schools.com/ • I ostala zvanično navedena literatura

  2. Lična karta predmeta • Uzeto iz akreditacionih dokumenata

  3. Студијски програм: ИНФОРМАТИКА • Врста и ниво студија: Основне академске студије, први ниво • Назив предмета: СОФТВЕРСКИ ПРАКТИКУМ 2 • Наставник (Презиме, средње слово, име): Цвјетковић М. Владимир • Статус предмета: Обавезан на основним академским студијама Информатике • Број ЕСПБ: 7 • Услов: Уписан одговарајући семестар, • положен предмет Софтверски практикум 1 • Циљ предмета: • Упознавање рачунарских мрежа и савремених web технологија. • Исход предмета: • Знања која je студент стекао после савладавања програма: • Основна знања о рачунарским мрежама са аспекта web-a, web технологије и web клијентско • програмирање.

  4. Вештине које je студент стекао после савладавања програма: • Напредно коришћење web-a, креирање статичких и динамичких web страна, клијентско webпрограмирање. • Ставови које je студент стекао после савладавања програма: • Напредно схватање web технологија, појам о могућностима клијентског web програмирања • Садржај предмета • Теоријска настава • Рачунарске мреже – основни појмови. Интернет и преглед Интернет сервиса. • Web окружење. Дефинисање различитих приказа и претраживача, принципи пројектовања Web-a. • HTML. Тагови, форматирање текста, креирање веза, додавање слика и других елемената странице, • табеле, оквири, форме, укључивања серверске стране. • Графика. GIF, JPEG, PNG формат, креирање графика Web палетом. • Мултимедија и интерактивност, анимирани GIF, аудио и видео на Web-у, увод у Java script. • Технологије појављивања. Каскадни стил, DHTML, XML, технологије уграђеног фонта, • интернационализација. • Скрипт језици. Основе скрипт језика за програмирање на клијенту. Интеракција са корисником и • форме. Компоненте форме и појам догађаја.

  5. Практична настава: Вежбе, Други облици наставе • Креирање статичких и динамичких Web страна, клијентско програмирање. • Самостално креирање Web страна са задатим карактеристикама • Литература • 1. D. Goodman, Java Script библија, IDG books – Микро Књига, Београд, 2000 • 2. D. Hunter, Од почетка... XML, CET, Београд, 2001 • 3. T. A. Powel, Web дизајн, McGraw-Hill – Микро Књига, Београд, 2001

  6. Број часова активне наставе 90 Остали часови 2 • Студијски истраживачки рад: 0 • Предавања: 2 Вежбе: 2 Други облици наставе: 1 • Методе извођења наставе: • Проблемски оријентисана настава, практична настава, консултације, студентска припрема семинара,домаћи задаци • Оцена знања (максимални број поена 100) • Предиспитне обавезе 70 поена • Завршни испит 30 поена • активност у току предавања 6 • усмени испит 30 • колоквијум-и 34 • семинар-и 30

  7. Интернет Преглед Interneta и Интернет сервиса

  8. Internet • Globalna mreža • Informacije dosupne kroz razne servise • Preko klijentskog programa • Client server arhitektura • P2P • WWW (World Wide Web) - dominantan servis • Sastoji se iz ogromnog broja povezanih web strana • Pristup kroz klijentske programe – web browser-e

  9. IE – Microsoft Internet Explorer Mozilla Fire Fox Mozilla Sea Monkey – all in one Internet application suite Flock – social browser Netscape – ne podržava se više od januara 2008 Google Chrome – min browser max effect Opera Apple Safari

  10. Browser-i u upotrebi danas

  11. Ostali Internet servisi • Email • ftp • On line chat (ICQ, AIM, MS Messemger) • IP phone (Skype)

  12. http://www.mozilla.org

  13. Integracija software-a • Toolbars • Add ons • Plug ins

  14. Informacije - znanje na WEB-u • Kako doći do informacija / znanja na web-u? • Preko web strana • Kako naći web strane? • Pretraživači – Google, Yahoo, ... • Znanje na web-u • Sadržaj web strana • Povezanost web strana

  15. Kratka istorija Interneta • Vojna istraživanja 50-tih godina XX veka • Redumdantna mreža otporna na uništenja • 1958 ARPA - Advanced Research Projects Agency • IPTO - Information Processing Technology Office • SAGE - Semi Automatic Ground Environment • Paul Baran ideja za Packet switching • Telefonske kompanije Circuit switching

  16. IPTO

  17. SAGE

  18. a Circuit switching b Packet switching

  19. Novi koncept mreže • Decentralizovana mreža sa postojanjem redundantnih puteva za prenos podataka između dve tačke – dva korisnika • Podela poruka koje se razmenjuju u blokove ili pakete • Prenos paketa između čvorova metodom store and forward – sačuvaj i prosledi.

  20. Novi koncept prihvaćen • Oktobar 1969 uspostavljena veza izmežu dva čvora: • UCLA (University of California, Los Angeles) • i • SRI (Stanford Research Institute) • osnova budućeg ARPANET-a, prethodnika Internet-a

  21. Ostale mreže • British Post Office – Britanska pošta radi na razvoju IPSS International Packet Switched Service • zemlje Evrope, Kanada, Hong Kong i Australija • mrežni protokol X25 • Internet protokoli TCP/IP • TCP/IP Nastaju iz istraživanja i razvoja ARPANET-a • Prvi opis ovih protokola je iz 1973 godine. • Sledi oko 10 godina razvoja

  22. X25 protokol

  23. ARPANET prva TCP/IP mreža • počinje sa radom 1. januara 1983 godine • 1985 godine NSF - National Science Foundation pokreće izgradnju NSFNET-a univerzitetske mreže sa brzinom od 56kb/s • 1988 se povećava na 1.5Mb/s mreža • 1988 ova mreža se otvara za komercijalno korišćenje • MCI Mail – poštanske usluge preko mreže, CompuServe danas vlasništvo AOL-a (America On Line), zatim Usenet, BITNET i drugi

  24. Nastanak Interneta • TCP /IP protokoli su omogućavali povezivanje raznih mreža baziranih na različitim tehnologijama • Ethernet - familija tehnologija za umrežavanje računara – preko raznih vrsta kablova za formiranje LAN-a • proizvođači standardizovane mrežne opreme – Cisco Systems, Juniper

  25. RJ 45 priključak i mrežna kartica

  26. Rast Interneta i web • Eksplozivan rast Internet-a tek sa web-om • Web je nastao kao projekat u CERN-u -Committee European for Research Nuclear • Cilj je bio da se olakša komunkacija na mreži između naučnika koja neće biti zavisna od hardversko / softverske platforme. • Tim Berners Lee - smatra se tvorcem web-a • 1989 je predložio globalni hipertekst - hypertext sistem • 1990 Lee je napisao i prvi software za web, to je bio web server kao i web client.

  27. Web browser-i • ViolaWWW ranih 90 – tih Pei-Yuan Wei, student, University of California, Berkeley • MOSAIC – NCSA – National Centre for Supercomputing Applications • Netscape - direktan potomak MOSAIC-a • MS IE itd • Tokom 90 – tih Internet apsorbuje skoro sve druge javne mreže • Izrazit porast tokom 1996 i 97 oko 100%

  28. Internet - sinonim za web i obrnuto • Internet savršeno funkcioniše na svetskom nivou • Može se reći da na svetskom nivou ništa ne funkcioniše bolje od Interneta • Procenjuje se da Internet populacija danas – početak 2009, obuhvata oko 1.5 milijardi korisnika.

  29. Ko upravlja Internetom? • Internet niko nije planirao • Niko doslovce ne upravlja Internetom • Kako onda Internet besprekorno funkciniše? • Striktno poštovanje standarda bez kojih Internet jednostavno ne bi radio • Internet se bazira na standardima koji omogućavaju njegovo postojanje • Internet se i dalje stalno razvija i to ne samo kvantitativno u smislu širenja mreže, već i u pogledu unapređivanja samih standarda

  30. Da li neko ipak upravlja Internetom? • Internet nije ničija svojina ali ga svi koriste • Upravljanje Internetom obuhvata širok spektar raznovrsnih aktivnosti kao što je koordinacija tehničkih standarda, razvoj, pravna pitanja između ostalog • Upravlanje Internetom nije ograničeno samo na aktivnosti vlade/a • Postoje mnogi učesnici koji imaju ulogu u definisanju i izvođenju aktivnosti upravljanja Internetom

  31. Internet društvo Internet SOCiety – ISOC http://www.isoc.org/ • ISOC je neprofitna organizacija osnovana 1992 da obezbedi vođstvo u vezi Internet standarda, obrazovanja i politike, da obezbeđuje otvoreni razvoj, evoluciju – budućnost Interneta i korišćenje Interneta na dobrobit svih ljudi u svetu. • ISOC članovi: • IETF - Internet Engineering Task Force • IRTF - Internet Research task Force

  32. WSII - konferencije ISOC- a

  33. IETF - Internet Engineering Task Force • IETF organizacija, član ISOC-a, se sastoji od stručnjaka i profesionalaca raznih profila – projektanata mreža, operatera, nabavljača, istraživača kojima je stalo – koji brinu o napretku razvoja Interneta, arhitekture i pravilnog funkcionisanja Interneta. • Ovo udruženje je otvoreno za sve zainteresovane pojedince. Misija i ciljevi IETF-a su documentovani u RFC3935 (Request For Comment – Zahtev za komentarom) koji predstavlja način publikacije aktivnosti ovog udruženja još od 1969 godine. RFC dokumenti su dostupni na Internet-u na adresi ovog udruženja: http://www.ietf.org/index.html

More Related