ŠTEDNJA I INVESTICIJE U FUNKCIJI RAZVOJA NACIONALNE EKONOMIJE

1. ŠTEDNJA I INVESTICIJE U FUNKCIJI RAZVOJA NACIONALNE EKONOMIJE

2. POJAM I MOTIVI ŠTEDNJE • Akoželimodadamonajjednostavnijudefinicijuštednje, ona bi glasilada je štednjačuvanjematerijalnihdobarailinovca, da se sprovodiodlaganjemodnosnoograničavanjempotrošnjezaodređenovremeilitakošto se čuvaju dobra odbeskorisnogilimanjekorisnogtrošenja u odnosunadrugepotrebe.

3. Štednjamožebitimaterijalna, novčana, individualna, kolektivna, dobrovoljnaiprisilnaštednja. • U makroekonomskomsmisluštednja se možepoistovetitisaakumulacijom. • Štednjapredstavljadobrovoljnoodricanjepotrošnje u sadašnjosti u ciljuvećepotrošnje u budućemvremenu.

4. Kompleksdomaćeštednjemoralocirati u miljeurelacijakarakterističnihza tri institucionalizovanasektora: domaćinstava, preduzećaidržave. • Koristeći dobro poznat makroekonomski identitet po kome se ukupna ponuda u slučaju zatvorene ekonomije sučeljava sa tri standardna vida finalne tražnje: agregatnom ličnom potrošnjom C, investicionom tražnjom I i javnom potrošnjom G, možemo istaći sledeću relaciju: Y = C + I + G.

5. U makroekonomskoj literaturi zbir C + I + G se označava kao apsorpcija. Apsorpcija je deo sopstvenog proizvoda koji se realizuje u okvirima nacionalne ekonomije. • Ukoliko se od vrednosti ukupne proizvodnje, tj. od veličine neto nacionalanog dohotka (Y) oduzmu vrednosti lične potrošnje (C) i javne potrošnje (G) dobijamo vrednost investicione potrošnje, tj.: Y - (C + G) = I

6. Uslov makroekonomske ravnoteže je jednakost nacionalne štednje i investicija tako da je moguće napisati sledeću relaciju: S = I • Ukupna domaća štednja (S) se sastoji od privatne domaće štednje (SP) i javne štednje (SG) S = SP + SG

7. Privatnu štednju čine štednja domaćinstava i štednja preduzeća, tj. štednja stanovništva iz raspoloživih dohodaka, neraspoređeni profit korporacija i namensko korišćenje amortizacije. Štednja države pretpostavlja veće javne prihode u poređenju sa veličinom javnih rashoda, tj. štednja institucionalizovanog sektora države pretpostavlja postojanje budžetskog viška i/ili neraspoređenog profita javnih korporacija. Suprotno, negativna veličina državne štednje svedoči o većim javnim rashodima u odnosu na javne prihode tj. govori o postojanju budžetskog deficita BD . BD = -SG

8. Akumulirani budžetski deficiti predstavljaju javni dug. Javni dug može biti unutrašnji i spoljašnji. • Ukupna domaća štednja može se dobiti i kada se od raspoloživog dohotka (ukupan neto nacionalni dohodak Y umanjen za veličinu poreza T) oduzme lična potrošnja C, tj. S = Y-T-С = (С + I+ G)-T-С, odnosno S = G + I-T, tj. S + T = G+I

9. Grafikon br. 9. Štednja i investicije u sistemu nacionalnih računa Štednjaiinvesticije u nacionalnimračunima BRUTO DOMAĆI PROIZVOD (Y) Potrošnja(C) Investicije(I) Netoizvoz (NX) Netoporeskiprihodi (T) UkolikopretpostavimozatvorenuekonomijuNX=0itadavažijednakost: Y=C+I+G ProizilaziY-C-G=I Ličnaštednja Levastranajednačine(ukupandohodak-ličnapotrošnja-državniizdaci)naziva se štednja(S) Štednja je jednakainvesticijama : S=I Suficit/deficit S=Y-C-G ili S=(Y-T-C) + (T-G) • Državniizdaci (G)

10. Domaća štednja je svakako najvažniji izvor finansiranja investicija u skoro svim zemljama sveta. Njen obim zavisi od veličine bruto domaćeg proizvoda u per capita izrazu i od stope nacionalne štednje. • Valja imati na umu sledeće činjenice. Prvo, stopa štednje je funkcija privrednog i finansijskog sitstema. • Drugo, dobar deo štednje sektora stanovništva nikada ne dolazi na finansijsko tržište.

11. U analizi makroagregata domaće štednje od ključnog je značaja pokazatelj koji govori o stopi nacionalne štednje. Moguće je razlikovati stopu bruto nacionalne štednje od stope neto nacionalne štednje. Stopa bruto nacionalne štednje predstavlja količnik bruto nacionalne štednje i bruto nacionalnog dohotka. Stopa neto nacionalne štednje jednaka je odnosu neto nacionalne štednje i neto nacionalnog dohotka.

12. Tabela br. 5. Stopa bruto domaće štednje u pojedinim zemljama (u %)

13. Devetmogućihuticajanadonošenjeodlukeda se štedi: • opreznosnimotiv – formiratirezervezaslučajnepredvidivihdogađaja • životniciklus – obezbediti se unapredzabudućedane u smisluodržavanjanivoaprihodaipotrebapojedinaca, • privremenazamena – ubiratikamatuiliapresijaciju (špekulisatinaberzi), • poboljšanje – uživati u postepenompovećanjuprihoda,

14. nezavisnost – uživati u osećajunezavisnostiimogućnostida se radenekestvari, bezčisteideje, ilidefinitivneintencije, iliposebneakcije, • preduzetničkimotiv – osiguratimanevarskiprostorda se realizujuposlovniprojekti, • motivzaveštanja – zaveštatibogatstvo, • motivpohlepe – zadovoljitistrahodnemanjaibede, • motivavansa – akumuliratištednju (depozit) radikupovine kola, kućeidrugihdobara.

15. ŠTEDNJA DOMAĆINSTAVA, KORPORACIJA I DRŽAVE • Štednja domaćinstava predstavlja osnovni izvor finansiranja privrednog razvoja u razvijenim državama. • Dominacija domaćinstava u formiranju štednje potiče otuda što se kod njih stiču i prihodi od rada i prihodi od vlasništva.

16. U ekonomskoj literaturi se sugeriše da je nivo dohotka najvažnija determinanta štednje domaćinstava. • Kod štednje domaćinstva bitna su tri momenta koja objašnjavaju zašto se veća buduća fizička veličina vrednosno izjednačuje sa sadašnjom. Prvo, sadašnja potrošnja „više vredi“ od buduće.

17. Drugo, sadašnja potrošnja sa delom dohotka koji se namenjuje štednji bila bi sasvim izvesna, dok je buduća potrošnja na osnovu sadašnje štednje neizvesna i nije sigurno da će se ostvariti. Taj rizik zahteva nadoknadu. Najzad, svaka štednja pretpostavlja promišljenu investicionu upotrebu.

18. Dva su osnovna izvora javne štednje: 1) višak budžetskih prihoda nad rashodima tj. budžetski suficit i 2) štednja javnih preduzeća. • Kada na nivou države postoji budžetski deficit, govorimo o negativnoj neto štednji države. • Štednja preduzeća u javnom vlasništvu je skromna. • U većini zemalja u razvoju štednja javnih korporacija je na niskom nivou jer je ovaj sektor mali.

19. ODNOS ŠTEDNJE I PRIVREDNOG RASTA • Nesumnjivo je dapostojibliskapozitivnakorelacijaizmeđuvisineštednjeidinamikeprivrednograsta, alitačnofunkcionisanjetevezenijejoš u potpunostinaučnouspostavljeno. • Literaturakonvergira ka stavudasusva tri pravcadelovanjaprisutna, tedafenomentrebaposmatratidinamički, kaorazvojnuspiraluštednja-investicije-privrednirast.

20. Grafikon br. 10.Vezaštednjeiprivrednograsta

21. Zanimljivasuigledištadainherentnaneizvesnost u kojoj se donosiodluka „trošitidanasilitrošiti sutra“, višedoprinosipovećanjuštednje, naročito u kombinacijisasporimpromenamanavika u potrošnji. Po ovimgledištima, kaddohodakraste, potrošnja se ne prilagođavai ne pratiga u potpunosti, većtekpostepeno. Do povećanepotrošnjedolazisamoondakadapotrošačocenida je očekivanavrednostpovećanjabudućegdohotkadovoljnovelika. Takvo, „kaskanje“ potrošnjezadohotkomdešava se kontinuelno, ištednja je utolikovećaukolikodohodakbržeraste.

22. Privrednirastempirijski se pokazujekaonajuticajnijifaktornacionalneštednje. • Konačno, ako se relaksirapretpostavkada je povećanapotrošnja u budućnostijedinimotivzaštednju, ipretpostavi se da je iakumulacijabogatstvapoželjna, samaposebi, iliradiprenošenjapotomcima, porastdohotkatakođevodi ka većimstopamaštednje.

23. Istraživačiuglavnom ne pronalazenaročitoznačajanefekatrazvijenostifinansijskogsistemanaštednju. • Neospornačinjenicadaštednjadirektnoutičenakretanjeprivrednograsta u jednojnacionalnojekonomiji.

24. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE INVESTICIJA • Reč investicijapotiče odlatinske reči „investitio” što značiulaganjekapitala u nekiunosanposao. Suštinuinvesticijaiinvestiranja činiodricanjeodtekuće potrošnjedanas, radiveće potrošnje u budućnosti. • Investicijama se povećavaraspoloživikapitaljednenacionalneekonomijeipodiženjenproizvodnikapacitet.

25. U makroekonomskoj literaturi investicije su određene kao ulaganja u realni proizvodni kapital, odnosno investicije predstavljaju uvećanje proizvodnih fondova, građevinskih objekata i zaliha. • Sa ekonomskog aspekta moguće je razlikovati dva oblika investicija: a) realne investicije i b) finansijske investicije.

26. U ekonomskoj literaturi se kao tri najvažnije determinante investicione aktivnosti navode: • visina kamatne stope, • tehnološke promene i • očekivanja. • Na investiciono odlučivanje ima uticaja visina kamatne stope.

27. Tehnološke promene su najdinamičniji faktor privrednog razvoja. • Očekivanja u budućnostipredstavljajuvažnudeterminantuinvesticionihaktivnosti. • Investicije su opredmećenje kapitala izdvojenog za razvoj.

28. VRSTE I STRUKTURA INVESTICIJA • Investicije se mogupodelitinarazličitenačine. • Poznata je podelanaprivredneineprivredneinvesticije. • Pažnjuzaslužujeirazlikovanjeinvesticija u osnovnefondoveiinvesticija u obrtnefondove. • Investicije se takođe dele na: netoinvesticijeibrutoinvesticije.

29. Stopanetoinvesticija (i1) pokazujerelativno (u % ) učešćenetoinvesticija (NI) u netonacionalnoimdohotku (NNI): • Ako se akumulacijaiznetonacionalnogdohotkauvećazaamortizaciju, kojaslužizazamenupohabanihosnovnihsredstava, dobija se brutodomaćaakumulacija. U procesuupotrebetaakumulacija se transformiše u brutoinvesticijeizdomaćihizvora. Pri tome važisledećarelacija: BI = A+ Am, gde BI označavabrutoinvesticijeizdomaćihizvora, a A+Ambrutodomaćuakumulaciju.

30. Stopabrutoinvesticija (i2), koje se finansirajuizdomaćihizvora, pokazujerelativnoučešćebrutoinvesticija (BI) u brutonacionalnomdohotku (GNI): • Imajući u viduonošto je napredrečeno, odnosizmeđunetoibrutoinvesticijaizdomaćihizvora se možepredstavitinasledećinačin: BI = NI + Am, ili NI = BI-Am.

31. Brutoinvesticijesu, dakle, širiinvesticioniagregat, koji, pored netoinvesticija, obuhvataiamortizaciju. Shodno tome, netoinvesticije se dobijajukada se odbrutoinvesticijaodbijepotrošnjafiksnogkapitala, tj. amortizacija. • Brutoinvesticijeobuhvatajuulaganja u osnovneiobrtnefondove (prirastzaliha), tj.: BI = BIf+Z • Istovažiizanetoinvesticije: NI = NIf + Z

32. Razlikaizmeđubrutoinetoinvesticija se, zapravo, svodinarazlikuizmeđubrutoinetoinvesticija u osnovneiobrtnefondoveijednaka je amortizaciji: BI-NI = BIf - NIf = Am • Zamanjerazvijenezemlje je, popravilu, karakterističan deficit u razmenisainostranstvom, tj. višakuvoza (M) nadizvozom (X). Akopretpostavimoda se savtajvišakupotrebljavazainvesticije, dobijamotreći, najpotpunijioblikstopeinvesticija:

33. Ovakodefinisanastopainvesticijapredstavljarelativniudeoinvesticijaizdomaćih (BI) iinostranih (M - X) izvora u brutonacionalnomdohotku (GNI). • Investicije, u krajnjojliniji, služepovećanjupotrošnje. • Demografskeinvesticijepredstavljajuonajdeoukupnihinvesticija, kojima se, u uslovimarastastanovništva, održavanepromenjennivobrutonacionalnogdohotkapostanovniku. Sveostaleinvesticijesuekonomskeislužepovećanjubrutonacionalnogdohotka.

34. Minimalneinvesticije, kojepredstavljajuobjektivnuekonomskuneophodnostzasvakuzemlju, jednakesu, zapravo, demografskiminvesticijama. Poželjno je, bezsumnje, daproizvodnjananivounacionalneekonomijerastebržeodstanovništva, kako bi se podigaonivobrutonacionalnogdohotkapostanovniku. To se možepostićipovećanimizdvajanjimazainvesticije, kaoinjihovomefikasnijomupotrebom. Povećanjeučešćainvesticija ubrutonacionalnomdohotkuiznadminimalnognivoa,imatakođesvojugranicu.

35. Efektivnost investicija izražava se odnosom između kapitala (osnovnih materijalnih proizvodnih fondova) i proizvodnje ili odnosom investicija i proizvodnje. • Ako sa K obeležimo proizvodne fondove, odnosno uloženi kapital, sa GNI-bruto nacionalni dohodak (rezultate proizvodnje), tada kapitalni koeficijenat (k), možemo izraziti kao:

36. Pokazuje koliko je jedinica kapitala potrebno uložiti da bi se dobila jedna jedinica bruto nacionalnog dohotka (proizvodnje). • Obrnuti izraz kapitalnog koeficijenta nazivamo koeficijentom efektivnosti i on se može izraziti kao:

37. Ako sa Kt obeležimo kapitalnu opremu, a sa Kg građevinski deo, formula za izračunavanje prosečnog kapitalnog koeficijenta biće: • Izražavanje efektivnosti investicija putem marginalnog kapitalnog koeficijenta znači sameravanje odnosa između prirasta kapitala i prirasta bruto nacionalnog dohotka (proizvodnje) i definiše se kao:

38. U praksi se marginalni kapitalni koeficijent može koristiti kao istodobni ili sa vremenskim razmakom. • gde je i - stopa investicija, a ry - stopa privrednog rasta.

39. Pored obima investicija i njihove efektivnosti, na dinamiku privrednog rasta i privrednog razvoja bitno utiče i struktura investicija. • Strukturainvesticijaobično se posmatrasatrirazličitaaspekta: • globalna ekonomska struktura investicija, • tehnička struktura investicija i • reproduktivna struktura investicija.

40. Globalnom ekonomskom strukturom investicija se vrši raspodela investicionih sredstava na nivou nacionalne ekonomije, po privrednim sektorima i granama, odnosno među privrednim delatnostima. • Tehničkastrukturainvesticijapokazujekoji se deosredstavazainvesticijetrošizagrađevinskeobjekte, a kojizaopremu (njenunabavkuimontažu).

41. Osvrnućemo se, nakraju, inareproduktivnustrukturuinvesticija, koja se možerazmatratisadvaaspekta. U prvomslučaju u centrupažnje je strukturaizvoraizkojih se finansirajuinvesticije u osnovnefondove, odnosnovršinjihovoreprodukovanje, a u drugomvrstareprodukovanjaosnovnihsredstava, tačnijesrazmeraizmeđuinvesticijakojeslužezazamenuionihkojesunamenjeneproširenjuobimaproizvodnje.

42. FINANSIRANJE PRIVREDNOG RAZVOJA STRANOM ŠTEDNJOM • Zemlje u razvoju, zbogniskognivoabrutodomaćegproizvodainiskestopeštednje, nisu u mogućnostidaobezbedeneophodnasredstvazafinansiranjeinvesticijaizdomaćeštednje. Zbog toga su one prinuđenedadeosredstavaneophodnihzafinansiranjeprivrednograzvojapribavljaju u inostranstvu.

43. Angažovanjestraneštednjezafinansiranjerazvojamoguće je podelitipremarazličitimkriterijumima. U zavisnostiodekonomskefunkcijetrebarazlikovatikompenzatornoinekompenzatorno (autonomno) kretanjestranogkapitala.

44. Premavlasničkomkriterijumustranaulaganjamogubiti: • javnai • privatna. • Privatniizvorištednjemogubiti u obliku: • stranihdirektnihinvesticija (SDI), • portfolio investicijai • bankarskihzajmovaikomercijalnihkredita.

45. Stranedirektneinvesticije • Stranedirektneinvesticijepredstavljajunajpovoljnijioblikangažovanjastranogkapitala u procesufinansiranjaprivrednograzvoja. Po pravilu, značeda je straniinvestitorsvojimulogomstekaopravovlasništvanaddelomilicelimpreduzećem u zemljidomaćina. One, drugimrečima, predstavljajusvojevrsnispojkapitalsvojineikapitalfunkcije.

46. Premazemljiinvestitoraizemljidestinacije,stranedirektneinvesticijese dele na: a) „unutrašnje” stranedirektneinvesticije, ilistranedirektneinvesticije u posmatranojnacionalnojekonomiji, odnosnoinvesticijestranaca u firmerezidente u posmatranojnacionalnojekonomijii b) spoljnestranedirektneinvesticije, ilistranedirektneinvesticijeu inostranstvu, odnosnoinvesticijerezidenata u firmamafilijalama u inostranstvu. Bilansno, „unutrašnje” stranedirektneinvesticijepredstavljajupriliv, a spoljnestranedirektneinvesticijeodlivkapitalaizjednezemlje.

47. Stranedirektneinvesticijedefinišu sekaovrstameđunarodnihinvesticijakojepreduzimarezidentizjedneprivrede/zemlje (direktniinvestitor) u ciljupreuzimanjatrajnogudela u firmikojaposluje u drugojprivredi/zemlji (preduzećedirektneinvesticije). • Stokovistranihdirektnihinvesticijasuvrednostpostojećihinvesticijanakrajuperioda (godine). • Dohodakstranihdirektnihinvesticijapredstavljadohodakpripisandirektniminvestitorimatokomperioda, tj. prirastdohotka.

48. U ekonomskojliteraturi se razlikujuviševrstaitipovastranihdirektnihinvesticija, koje se mogudelitipremavišekriterijuma: • Premapravnomsedištuinvestitorainjihovojdestinaciji, stranedirektneinvesticijese dele naunutrašnjeispoljašnje.

49. Premanameniinvesticijaitipuvezakoje se uspostavljajuizmeđumatičnefirmeinjenihfilijala u inostranstvu, stranedirektneinvesticije se dele na tri grupe: prvo, horizontalne, ilitržišnoorijentisane; drugo, vertikalne, iliresursnoorijentisaneitreće, konglomeratskeiliizvozneplatformestranihdirektnihinvesticijakoje mogu imati elemente i horizontalnih i vertikalnih. • Stranedirektneinvesticije se mogudelitiina: brownfield, kojeznačepreuzimanjevećpostojećihfirmiilinjihovihdelova, igreenfield, kojepredstavljajupotpunonovuinvesticiju.

50. Posebnim oblicima stranihdirektnihinvesticijasmatraju se:a) koncesija (kupovina na određeni vremenski rok prava na korišćenje prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa); b)B.O.T. (Build-Operate-Transfer) poslovi koji podrazumevaju odobrenje stranom ulagaču da izgradi i koristi određeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija, uz obavezu prenošenja vlasništva na državu po isteku ugovoraic) zajedničkaulaganja.