SRBIJA –ZEMLJA, LJUDI, OBI ČAJI

1. SRBIJA –ZEMLJA, LJUDI, OBIČAJI Običaji su, od najranijih vremena, ispunjavali jednu od svojih važnih uloga, a to je čuvanje identiteta naroda. Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji se, zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima njenog očuvanja Najzastupljeniji i najpoznatiji običaji kod Srba su običaji životnog ciklusa, koji su u vezi sa  rođenjem, krštenjem, svadbom, odlazakom u vojsku, smrću itd.

2. TRADICIONALNA SRPSKA SVADBA U prošlosti je svadba bila uslovljena čitavim nizom letnjih i jesenjih poljoprivrednih radova, koji su se morali završiti pre pripreme svatovskog veselja. Kada se podigne letina i skloni na sigurno, zatim kada prođe senokos i oberu se vinogradi, nastaje vreme za svatovska veselja. U narodu se sklapanje braka smatra za kolektivan čin uspostavljanja veze između dve porodične zajednice. Pozivanje svatova obično se vrši nekoliko dana pred svadbu. Tada buklijaš, mladić iz mladoženjine kuće sa buklijom odnosno čuturom napunjenom vinom ili rakijom i okićenom peškirom i cvećem, poziva goste, odlazeći u njihove domove. U nekim delovima Srbije, mladoženja uz prijatelje i omladinu iz rodbine, dan uoči svadbe poziva goste noseći okićenu flašu u ruci. Gosti kite bukliju novcem.

3. BUKLIJA

4. Pre svega, na svadbu je važno doći u naznačeno vreme. Pred kućom ili zgradom goste dočekuje neko od mlađih, najčešće su to devojčice, koje ih kite ruzmarinom. Običaj je da zvanice ostave malo novca deci za kićenje.   Srpski svatovi su najčešće okićeni peškirima, zatim cvećem i ruzmarinom. Okićeni su i automobili, nekada fijakeri ili čeze. Svatovsku kolonu predvodi barjaktar sa trobojkom na čijem se koplju nalazi jabuka. Svadba kao i drugi veliki događaji u životu svakog pojedinca, jeste period kada dolazi do pojačanih delovanja nečastivih sila. Smatralo se da pre svega mladu, ali i sve prisutne vrebaju demoni ili urokljivci. Iz tog razloga u odevanju mlade dominirao je veo, ogrtač, pojas i trake crvene boje koje su imale ulogu da je brane od zlih duhova. Mlade su se ponekad kitile i ogledalcem kako bi se, po verovanju, demoni uplašili od svoje ružnoće.

5. MLADA U NARODNOJ NOŠNJI

6. FORMIRANJE SVADBENE KOLONE Pre dolaska po mladu, domaćin očita Oče naš i pre polaska svi se zajedno pomole Bogu. Na čelu kolone nalazi se stari svat sa barjakom. Stari svat ranije je bio mladoženjin ujak, a danas je to najčešće drugi svedok na venčanju Iz tog razloga, uloga starog svata veoma je značajna. Stari svat bio je složen i specifičan lik, koji u sebi objedinjuje protivurečne osobine - on je sa jedne strane bio autoritet, rukovodio je i organizovao svadbu, a sa druge održavao veselu atmosferu. Tako je on istovremeno pravio i red i nered. Što se tiče svatovske povorke, ostatke ovog elementa možemo naći u davnoj otmici mlade, kada su se mlade bukvalno krale i otimale iz svojih domova. Trag te otmice ustvari predstavlja današnja svatovska povorka, što potvrđuju i imena svatova- starojko, vojvoda, barjaktar.

7. OBLAČENJE MLADE  Mladoj prilikom oblačenja pomažu sestre i najbolje drugarice. Mlada je odevena u belo, sa belim velom na glavi. Značajan element u mladinoj nošnji bilo je pokrivanje glave. Nevestinjski venac bio je ključni atribut koji svojom simbolikom boja, cvetova i upotrebom raznovrsnih materijala, bilo biljnog, životinjskog ili mineralnog porekla, ima višestruki zadatak. Na vizuelnom planu, on je nevestu izdvajao od ostalih svatova, a sa druge strane njegova obredna funkcija bila je zaštita od nečistih sila i demona.Venac je na njenoj glavi izražavao želju za plodnošću, a veo koji ga je prekrivao ima dvostruko značenje: već pomenutu zaštitu od uticaja zlih sila, ali isto tako i prikrivanje lepote od pogleda drugih muškaraca jer je žena namenjena  isključivo budućem supružniku. Zato ga je i mogao skinuti jedino muž.

8. DOLAZAK U MLADINU KUĆU Dolazak u mladinu kuću i odvođenje mlade propraćeno je mnogim lokalnim običajima. Pre svega gađanje jabuke ili tikve do otkupa mlade. Gađanje jabuke je jedan od najzastupljenijih običaja u našim krajevima. Kada mladoženja dođe po mladu, tast postavlja jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu. Mlada ostaje u kući sve dok mladoženja puškom ne pogodi jabuku. Takođe, mlada pre venčanja u svojoj kući pripremi jabuku u koju su zabodeni novčići i tu istu jabuku nakon venčanja u crkvi baca preko glave. Muškarac koji je uhvati sledeći će se oženiti. Mladu otkupljuje stari svat ili mladoženja, a prodaje njen rođeni brat. Kada mladu izvedu, ona u pratnji brata seda u kola sa kumom. Pre odlaska na venčanje, mlada prima blagoslov od svojih roditelja. Ona pije piće iz staklene čaše, zatim nazdravlja svima i baca čašu. Ako se čaša razbije kaže se da će se roditi muško, a ako ne rodiće žensko dete.Nevesta igra snašino kolo pri izlasku iz roditeljske kuće.

10. VENČANJE U CRKVI Kada mladenci dođu pred crkvu, oni praćeni kumom idu pravo pred oltarske dveri. Tada se vrši obručenije, kum daje mladencima burme, a oni ih jedno drugom stavljaju na četvrti prst desne ruke. Burme predstavljaju simbol zajedničkog života i zakletvu na vernost. U toku obručenja i mladenci i kumovi drže sveće, koje se ostavljaju u crkvi da izgore za srećan bračni život. Posle obručenja, u crkvi se obavlja venčanje, koje izvodi sveštenik. Prilikom venčanja mladencima se vezuju ruke, a ponegde se samo prebaci peškir.Sastavljanje ruku može značiti znak vere koju dve osobe daju jedna drugoj. Nakon venčanja, mladencima prvo čestita sveštenik, potom kumovi, a zatim svi svatovi. Na izlasku iz crkve, kum baca oko sebe sitan metalni novac za berićet supružnika. Bidermajer baca mlada po izlasku iz crkve i veruje se da će se devojka koja ga uhvati sledeća udati.

12. DOLAZAK MLADE U NOVI DOM Posle obreda venčanja, svi svatovi odlaze u mladoženjinu kuću, ali ne istim putem zbog bojazni od zlih duhova. Ovde ima i najviše običaja u cilju pokornosti neveste u novom domu: -preskakanje praga vezano je za to da su nekada pokojnike sahranjivali ispod ognjišta ili praga i otuda nevesta gleda da prilikom ulaska ne nagazi na prag i time ga ne oskrnavi. -bacanje sita sa raznim plodovima na krov. Mlada uzima od svekrve sito u kom se nalazi jabuka, koju baca sebi iza leđa, a sito na krov kuće. Veruje se da će se, ukoliko se sito zadrži na krovu i mlada zadržati u kući. Običaj koji se u nekim krajevima sačuvao do danas jeste posipanje svatova pšenicom, žitom, pirinčem, ječmom, bademima... To razbacivanje plodova trebalo je da simboliše plodnost, brojno potomstvo i izobilje u budućem bračnom životu. Pri ulasku u kuću, nevesta tri puta podiže muško dete u ulozi „nakončeta“ i to u cilju da bi rađala mušku decu. U nekim krajevima, svekrva nevesti daje med, da bi joj brak bio sladak, a negde je udara prutom I na taj način joj daje do znanja da treba da bude poslušna. Svadba se naravno nastavlja uz muziku, jelo i piće, svirku, kola. Svadbe po tradiciji traju tri dana. Momačke i devojačke večeri mogu se održavati i nedelju dana pre svadbe. To je jedan od običaja u kom se „pokopava momački život’’ dok devojka svoje drugarice poziva na kolače u popodnevnu posetu. Drugog dana svadbe odvija se ceremonija venčanja, civilna i crkvena, i proslavlja se u mladoženjinoj kući, dok se trećeg dana igra svatovsko kolo na seoskom trgu. Zajednička nit koja povezuje sve prethodno opisane običaje, bilo da su se oni nekad upražnjavali ili se javljaju i danas, jeste, pre svega, na simbolički način obezbeđivanje sreće i potomstva mladencima. Srž većine njih jeste teranje zlih sila.