Revizija Prof.dr Ljubiša Stanojević

1. RevizijaProf.dr Ljubiša Stanojević

2. IX Izveštaji revizije U teoriji i praksi revizije postoje sledeći tipovi revizijskih izveštaja ili mišljenja: Standardni nekvalifikovani izveštaj revizije (Pozitivno ili potvrdo mišljenje), Misljenje sa rezervom Kvalifikovan izveštaj sa negativnim mišljenjem, i Kvalifikovan izveštaj sa uzdržavanjem od mišljenja.

3. Standardni nekvalifikovani izveštaj revizijestr.2 Najveći broj izdatih revizorskih izveštaja predstavljaju Standardni nekvalifikovani izveštaj revizije (pozitivno mišljenje ) i mišljenje sa rezervom. Ova dva tipa ili vrste revizijskih izveštaja predstavljaju preko 90% svih izveštaja revizije.

4. Standardni nekvalifikovani izveštaj revizijestr.3 Standardni nekvalifikovani izveštaj revizije (pozitivno mišljenje ) koristi se kada se ispune sledeći uslovi: Svi izveštaji – bilans stanja, bilans uspeha, bilans promena na kapitalu i bilans novčanih tokova – uključeni su u finansijske izveštaje. Tri opšteprihvaćena standarda zadovoljena su u svakom pogledu u toku angažovanja: Reviziju treba obaviti lice ili lica koje poseduje tehničku obučenost i imaju stručnost revizora, U svim pitanjima vezanim za angažman revizor ili revizori, u intelektualnom smislu , trebaju ostati nezavisni. Prilikom obavljanja revizije i pripremanja revizorskog izveštaja potrebno je udovoljiti zahtevu da se radi i postupa sa dužnom profesionalnom pažnjom.

5. Standardni nekvalifikovani izveštaj revizijestr.4 3. Sakupljeno je dovoljno dokaza i revizor je obavio posao na način koji mu omogućava da zaključi da su sva tri standarda rada na terenu zadovoljena: Posao treba adekvatno planirati, a rad saradnika, ako ih ima, treba nadzirati. Odgovarajuće poznavanje interne kontrole bitno je kao osnova za planiranje revizije posebno u delu vrste, obima i vremena testova koje treba obaviti. Detaljnim ispitivanjem, posmatranjem, upitom i konfirmacijom potrebno je pribaviti dovoljno kompetentnih dokaza kako bi se na taj način obezbedila razumna osnova za formiranje mišljenja o finansijskim izveštajima.

6. Standardni nekvalifikovani izveštaj revizijestr.5 4. Finansijski izveštaji obelodanjeni su i predstavljeni u skladu sa opšte prihvaćenim računovodstvenim principima. U izveštaju se navodi jesu li finansijski izveštaji objavljeni u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima. Izveštaj navodi na okolnosti u kojima se takva načela nisu dosledno primenjivala u tekućem razdoblju u odnosu na prethodno razdoblje. Objavljivanje informacija u finansijskim izvestajima smatra se razumno ispravnim, osim ako drugačije nije navedeno u izveštaju. Izveštaj sadrži ili izraženo mišljenje o finansijskim izveštajima u celini, ili izjavu da mišljenje nije moguće dati. Kad nije moguće izraziti opšte mišljenje, treba navesti razloge nemogućnosti. U svim slučajevima u kojima se ime revizora povezuje sa finansijskim izveštajima revizorov izveštaj treba jasno da upućuje na karakter ispitivanja, ako ono postoji, kao i na stepen preuzete odgovornosti. 5. Ne postoje okolnosti koje zahtevaju objašnjenje ili izmenu teksta izveštaja.

7. Delovi izveštajarevizijestr.1 Bez obzira na revizora, sledećih sedam delova izveštaja revizije uvek ostaju isti. To su sledeći delovi: Naslov izveštaja, Adresa izveštaja revizije, Uvodni paragraf, Paragraf o delokrugu rada, Mišljenje, Naziv računovodstvenog preduzeća, i Datum u izveštaju revizije.

8. Delovi izveštaja revizijestr.2 Naslov izveštaja Standardi revizije zahtevaju da izveštaj ima naslov i da u njemu stoji reč nezavisan. Na primer, odgovarajući naslovi bili bi «nezavisan izveštaj revizije», «izveštaj nezavisnog revizora», ili «nezavisno mišljenje revizora». Zahtev da naslov sadrži reč nezavisan ima za cilj da korisnicima prenese da je revizija bila nepristrasna u svim aspektima angažovanja.

9. Delovi izveštaja revizijestr.3 Adresa u izveštaju revizije Izveštaj se obično adresira na preduzeće, njegove akcionare, ili upravni odbor. Proteklih godina, ustalio se običaj da se izveštaj upućuje akcionarima, da bi se pokazalo da je revizor nezavisan u odnosu na preduzeće i upravni odbor.

10. Delovi izveštaja revizijestr.4 Uvodni paragraf Prvi paragraf izveštaja ima tri zadatka. Prvo, u njemu se jednostavno navodi da je računovodstveno preduzeće sprovelo reviziju. Drugo, navode se finansijski izveštaji nad kojima je izvršena revizija, uključujući datume bilansa stanja i računovodstvene periode za bilans uspeha i bilans novčanih tokova. Treće, u uvodnom paragrafu navodi se je za finansijske izveštaje odgovorno rukovodstvo a da je odgovornost revizora da izrazi mišljenje o finansijskim izveštajima na bazi revizije.

11. Delovi izveštaja revizijestr.5 Paragraf o delokrugu rada Paragraf o delokrugu rada predstavlja činjenični iskaz o tome šta je revizor uradio u reviziji. U ovom paragrafu prvo se navodi da je revizor sledio opšte prihvaćene standarde revizije. U ostalom delu daje se kratak opis važnih aspekata revizije.

12. Delovi izveštaja revizijestr.6 Mišljenje U poslednjem paragrafu u standardnom izveštaju navode se zaključci revizora dobijeni na osnovu rezultata testiranja u toku revizije. Ovaj deo izveštaja je toliko važan da se često ceo izveštaj revizije jednostavno naziva mišljenje revizora. U ovom paragrafu navodi se mišljenje a ne apsolutan činjenični iskaz ili garancija.

13. Delovi izveštaja revizijestr.7 Datum u izveštaju revizije Odgovarajući datum za izveštaj jeste datum kada je revizor završio najvažnije procedure revizije na terenu. Ovaj datum je važan za korisnike zbog toga što ukazuje na poslednji dan odgovornosti revizora za pregled značajnih događaja koji su se odigrali posle datuma finansijskih izveštaja.

14. Nekvalifikovani izveštaj revizije sa objašnjenjem ili izmenjenim tekstom Nekvalifikovani izveštaj sa objašnjenjem ili izmenjenim tekstom zadovoljava kriterijume potpune revizije sa zadovoljavajućim rezultatima i finansijskim izveštajima koji su tačno prikazani, ali revizor oseća da je važno, ili potrebno, da obezbedi dodatne informacije. Sledeće stavke predstavljaju najvažnije razloge za dodatno objašnjenje ili izmenu teksta nekvalifikovanog kratkog izveštaja: materijalne neizvesnosti; nedoslednosti; revizor se slaže sa odstupanjem od objavljenih računovodstvenih principa; naglasak na predmetu; izveštaji koji obuhvataju druge revizore.

15. Materijalne neizvesnosti Rukovodstvo obično pravi određene proračune kod pripreme finansijskih izveštaja, uključujući koristan životni vek aktive kojoj pada vrednost, naplativost potraživanja, i ostvarivost zaliha i ostale aktive. Obično postoji dovoljno dokaza koji omogućavaju realnu procenu ovih stavki. Ponekad, međutim, revizor naiđe na situaciju u kojoj se ne može realno proceniti rezultat u trenutku kada se izveštaji izdaju. Ove stvari definišu se kao neizvesnosti. Kada postoji materijalna neizvesnost, revizor prvo mora da proceni da li je dovoljno relevantnih činjenica prikazano u finansijskim izveštajima, uključujući i fusnote.

16. Nedoslednostistr.1 Drugi standard izveštavanja zahteva od revizora da obrati pažnju na okolnosti u kojima se računovodstveni principi ne poštuju dosledno u tekućem periodu u vezi sa prethodnim periodom. Opšteprihvaćeni računovodstveni principi zahtevaju da se promene u računovodstvenim principima, ili njihova metoda primene, vrše prema preferencijalnom principu i da se priroda i uticaj date promene prikažu na odgovarajući način. Kada dođe do takvih promena, revizor bi trebalo da izmeni izveštaj dodavanjem objašnjenja posle paragrafa koje sadrži mišljenje i u kome se navodi priroda promene i čitaocu ukazuje na fusnotu u kojoj se promena objašnjava.

17. Sledeće stavke predstavljaju promene koje utiču na doslednost i, prema tome, zahtevaju dodatno objašnjenje ukoliko su materijalne: promene računovodstvenih principa, kao što je promena sa FIFO na LIFO procenu zaliha; promene u preduzećima koje izdaju izveštaje, kao što je uključenje dodatnog preduzeća u kombinovane finansijske izveštaje; ispravke grešaka koje obuhvataju principe, prelaženjem sa računovodstvenog principa koji nije opšte prihvaćen na onaj koji jeste, uključujući i ispravku konačnih grešaka. Nedoslednostistr.2

18. Promene koje utiču na uporedivost ali ne i doslednost, i prema tome, ne moraju biti uključene u izveštaj revizije, obuhvataju sledeće: promene u proračunu, kao što je smanjenje životnog veka neke stavke aktive zbog depresijacije; ispravke grešaka koje ne obuhvataju principe, kao što je prošlogodišnja matematička greška; varijacije u formatu i prikazu finansijskih informacija; promene zbog značajno različitih transakcija ili događaja, kao što su novi pokušaji razvoja i istraživanja ili prodaje udruženog preduzeća.

19. Revizor se slaže sa odstupanjem od objavljenih računovodstvenih principastr.4 U nekim specifičnim i neuobičajenim situacijama odstupanje od nekog računovodstvenog principa koji je objavilo neko regulatorno telo ne mora zahtevati kvalifikovano ili negativno mišljenje. Međutim, da bi opravdao nekvalifikovano mišljenje, revizor mora biti zadovoljan i mora navesti i objasniti, u posebnom paragrafu ili paragrafima u izveštaju revizije, da bi poštovanje tog principa dovelo do pogrešnog rezultata u toj situaciji.

20. Naglasak na predmetustr.5 Pod određenim okolnostima, ovlašćeni javni revizor možda želi da naglasi određene stvari koje se tiču finansijskih izveštaja iako namerava da izrazi nekvalifikovano mišljenje. Takve informacije trebalo bi staviti u poseban paragraf u izveštaju. Sledeće stavke predstavljaju informacije koje revizor možda želi da izrazi: postojanje značajnih transakcija povezanih lica, važni događaji nakon datuma bilansa stanja, i opis računovodstvenih stvari koje utiču na uporedivost finansijskih izveštaja sa onima iz prethodne godine.

21. Izvestaji koji obuhvataju druge revizorestr.6 Nepozivanje na drugog revizora u izveštaju revizije Kada se drugi revizor ne pominje, daje se standardno nekvalifikovano mišljenje ukoliko druge okolnosti ne zahtevaju odstupanje. 2. Pozivanje na drugog revizora u izveštaju (izveštaj sa izmenjenim tekstom) Ova vrsta izveštaja naziva se i izveštaj sa zajedničkim mišljenjem. Zajednički nekvalifikovani izveštaj koristi se kada nije praktično pregledati rad drugog revizora ili kada je deo finansijskih izveštaja čiju reviziju je izvršio drugi ovlašćeni javni računovođa značajan u odnosu na celinu.

22. Izveštaji koji obuhvataju druge revizore Glavni revizor može zaključiti da je potrebno izraziti kvalifikovano mišljenje. Kvalifikovano mišljenje ili uzdržavanje od mišljenja, zavisi od materijalnosti, potrebno je ako glavni revizor nije voljan da preuzme odgovornost za rad drugog revizora.

23. Izveštaji revizije koji se razlikuju od nekvalifikovanog izveštaja Kad god postoji neki od ova tri uslova koji zahtevaju odstupanje od nekvalifikovanog standardnog mišljenja i kada je on materijalan: Delokrug rada u reviziji je ograničen Finansijski izveštaji nisu pripremljeni u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim principima Revizor nije nezavisan potrebno je izdati izveštaj drugačiji od nekvalifikovanog. Pod ovim uslovima izdaju se tri osnovne vrste izveštaja: negativno mišljenje, uzdržavanje od mišljenja i kvalifikovano mišljenje.

24. Materijalnost str.1 Uobičajena definicija materijalnosti u računovodstvu pa, prema tome, i u izveštajima revizije, jeste: Greška u finansijskim izveštajima može se smatrati materijalnom ukoliko bi saznanje o toj greški uticalo na odluku razumnog korisnika izveštaja.

25. Materijalnost str.2 Kod primene ove definicije, koriste se tri stepena materijalnosti za određivanje vrste mišljenja koje bi trebalo izdati.

26. Materijalnost str.3