1 / 37

Ceklic Tamara

Ceklic Tamara. Konkurencija na slobodnom trzistu pruza najsire poslovne mogucnosti za sve ucesnike I obezbedjuje najbolju alokaciju resursa,time poboljsava efikasnost upotrebe faktora proizvodnje. Znacaj – istaknut Programom jedinstvenog trzista 1992.godine .

nasim-farley
Télécharger la présentation

Ceklic Tamara

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Ceklic Tamara

  2. Konkurencija na slobodnom trzistu pruza najsire poslovne mogucnosti za sve ucesnike I obezbedjuje najbolju alokaciju resursa,time poboljsava efikasnost upotrebe faktora proizvodnje. • Znacaj – istaknut Programom jedinstvenog trzista 1992.godine. • Politika konkurencije - spoj dva suprotna podsticaja (koncentracija poslovanja I borba protiv trustova) Vlada-ravnotezu

  3. 1) Konkurentnost troskova 2) Cenovna konkurentnost 3) Relativna rentabilnost(diskriminacija cena) Merenje konkurentnosti: a) Indeks specijalizacije trgovine (IST) b) Indeks specijalizacije proizvodnje (ISP) Konkurencija u robi – globalnog karaktera-cenovna komponenta Konkurencija u uslugama – lokalnog karaktera- necenovna dimenzija(reputacija)

  4. Primer: u situaciji kada ne postoji razmena, monopol u zemlji A proizvodi dobro X zemlja B - postoji slobodna konkurencija za to isto dobro => cene za dobro X nize u zemlji B => Ako je dozvoljena slobodna trgovina ,zemlja B ce izvoziti dobro X u zemlju A. Ovaj primer je pokazao da razlike u strukturi trzista mogu da opravdaju razmenu cak I kada zemlje imaju edenticne tehnologije proizvodnje I raspodelu faktora

  5. Politike konkurencije mogu se klasifikovati prema: paradigmi struktura-ponasanje-ucinak Uticaj ove paradigme je takav da ucinak na odredjenom trzistu zavisi od interakcije izmedju strukture trzista I ponasanja kupaca i prodavaca na njemu. • Struktura - se odnosi na organizaciju proizvodnje I distribucije • Ponasanje -utvrdjuje kako se preduzece ponasa u svom poslovanju • Ucinak - se odnosi na ciljeve ekonomske organizacije

  6. Pokazatelji strukture trzista: Racio koncentracije- za odredjen br.preduzeca pokazuje intenzitet pritiska konkurencije na privredne ucesnike.Ako je ovaj odnos relativno visok onda on pokazuje da je trzisna moc koncentrisana u prilicno malom broju preduzeca Hirsman-herfindalov indeks(HHI)-za sva preduzeca na trz. alternativno I potpunije merilo, sve se vise koristi u borbi protiv oligopola. Njegov iznos je negde izmedju 0 I 100 (100-monopol)

  7. donosi smanjenje neophodne kollicine faktora za proizvodnju robe ili usluge => kao sto na grafikonu pokazuje srelica. To autput cini jeftinijim I konkurentnijim. Konkurencija=> pozitivan uticaj na inovaciju dugorocni efekti? Ako inovacijadecentralizaciju I ako povecava konkurenciju onda Konkurencija >Inovacija Ako konkurencija centralizaciju –sirenje trz imapozitivan efekat na inovaciju samo na kratak rok

  8. Uticaj konkurencije: • osim uticaja na cene I troskove • Potstice tehnicki napredak • prosiruje potrosacev izbor • poboljsava kvalitet robe I usluga I • racionalizuje organizaciju preduzeca. Konkurentnost robe I usluga jedne zemlje moze se povecati: obezvredjivanjem domace valute I/ili smanjenjem zarada. Ipak najzdraviji nacin - povecanje produktivnosti.

  9. Grupa zemalja koja generise najveci deo inovacija relativno je mala I stabilna tokom vremena: Britanija,Nemacka,SAD,Francuska,Svajcarska, Svedska,Japan. • Zasto neke zemlje inoviraju a neke ne? razlike u obimu lokalnog trzista ,konkurencija I ponuda vestina,istrazivanje I razvoj

  10. Patenti  zamena za inovacije SAD je privreda sa najvecim br.inovacija na svetu.Preostali broj patenata koncentrisan je u Japanu,Nemackoj,Francuskoj,Britaniji,Kanadi,Tajvanu,Svajcarskoj, Italiji, Svedskoj, Holandiji I Junoj Koreji. • Nemackaproizvodnji hemikalija I u oblasti visoko kvalitetne tehnike • Britanija pop muzika i izdavastvo • Ialija moda I dizajn • SAD proizvodnja racunara I softvera I filmska industrija

  11. Intraindustrijska trgovina =trgovina diferenciranim proizvodima • nastaje kada jedna zemlja istovremeno izvozi I uvozi proizvode koji za potrosace predstavljaju bliske supstitute. • diferencijacija nastaje kada se dodaju razlicite karakteristike osnovnom dobru ili komponenti • koristi od trgovine diferenciranom robom ostvaruju kroz potrosacev izbor. • Mogucnosti za intraindustrijsku trgovinu povecavaju se sa stepenom ekonomskog razvoja,slicnostima u ukusima,otvorenosti za trgovinu I geografskoj blizini,sto smanjuje troskove transportai servisiranja posle prodaje. • Znacaja deo trgovine medju razvijenim zemljama

  12. Odgovornost komisija Evropske unije • Osnovna pravila EU o politici konkurencijeUgovoru iz Rima I odlukama Evropskog suda pravde • Najveci rezultat Programa iz 1992 uklanjanje necarinskih barijera na unutrasnju trgovinu u EU • Glavne koristi od Programa dugorocne dinamicke dobiti(a nesamo smanjenje troskova unutrasnje trgovine u EU,koja je nastala kao rezultat ukljanjanja necarinskih barijera

  13. Prednosti I pretnje za nove drzave clanice: • PREDNOSTI: • pristup novom trzistu • porast potraznje • stabilnije poslovno okruzenje • efikasnije donosenje zakona • laksi izvoz I uvoz • bolji pristup kapitalu • bolje finansijske usluge • novi kupci I dobavljaci • pristup fondovima EU

  14. NEDOSTACI: • Iskusna I kapitalom opremljena konkurencija • Rast troskova proizvodnje • Novi zakoni • Strategijki uslovi(lokacija,distribucija) • Jezicki uslovi • Odliv intelektualaca

  15. dvarazlogazaspoljasnjeotvaranje EU u ciljujacanjakonkurencije : • unutrasnjatrgovina EU uglavnomintraindustrijska • potreban je konkurentskipritisakizvan EU daublazioligopolistickustrukturu I povecakonkurentnost. EU imasopstvenapravilazaponasanjenatrzistu.Ona se odnosena : • ogranicenjekonkurencije • zloupotrebudominantnogpolozajai • drzavnupomoc

  16. Ugovor iz Rima zabranjuje sve tajne dogovore izmedju preduzeca koji mogu imati negativan uticaj na unutrasnju trgovinu EU Privatne prakse koje ogranicavaju konkurenciju ukljucuju: • direktno ili indirektno odredjivanje cena I ostalih uslova razmene • ogranicenje ili kontrolu proizvodnje,trzista,tehnickog razvoja • deljenje trzista • primenu nejednakih uslova u jednakim transakcijama sa razlicitim klijentima

  17. Ipakpostojeizuzeci. Dogovorilipraksamogubitiproglasenisaglasnimsazajednickimtrzistemakopreduzecedokazedasu : • prednostikojeproizilazeIzdogovoraveceodefekatakojisustetnipokonkurenciju, • akodoprinosepoboljsanjuproizvodnjeilidistribucije robe, • promovisanjuekonomskog I tehnickognapretka • omogucavajucipotrosacimaferudeo u dobitikojasledi Komisijatakodjemozeodobritigrupnoizuzimanjeopasnostnedostataktransparentnosti.

  18. Sve industrije u EU koristile su merdzere I akvizicije. • Pre konacne primene Programa 1992. preduzeca su prilagodila svoju poslovnu strukturu I poslovanje-aktivnosti vezane za koncentraciju beleze stalno usporavanje • McKinsey • nisu svi merdzeri I akvizicije preduzeca bili poslovni promasaji ali se tvrdnje o uspesnosti fuzionisanog preduzeca moraju uzeti sa oprezom. • EU 1990. uvela pravni instrument za ex ante kontrolu merdzera

  19. dominantan polozaj uticaj na konkurenciju. • Dominantna pozicija moze se obezbediti na sledeci nacin: • Preduzeca mogu posedovati vestine inoviranja ne samo za proizvode vec I za oblast rukovodjenja I planiranja • Putem merdzera I akvizicija preduzeca • Kroz prakse anti-konkurentnog poslovanja • Kroz konkurentu I riskantnu politiku utvdjivanja cena(na osnovu niskih ocekivanih troskova proizvodnje u buducnosi) • Ukoliko im drzava dodeli takvu licencu(komunalne usluge-snabdevanje vodom,gasom..)

  20. Ugovor iz Rima ne zabranjuje dominantan polozaj ex ante vec njegovu zloupotrebu expost efekat • Komisija proverava 3 faktora: • postojanje dominantnog polozaja • njegovu zloupotrebu • negativan uticaj na razmenu izmedju zemalja clanica Potreba za izvesnim stepenom koncentracije u nekom industrijama je neophodna

  21. sistemi trgovinske zastite I subvencije • carinska I necarinska zastita obezbedjuje subvencijju koja se isplacuje direktno na relaciji potrosaci – proizvodjaci. • subvencije idu domacim proizvodjacima ali ne direktno od potrosaca vec od poreskih obveznikaka vladi aonda proizvodjacima. • isti cilj ali se razlikuju u transparentnosti I nacinu dostavljanja sredstava. • Pomoc koja se moze smatrati saglasnom sa Ugovorom

  22. SpoljnotrgovinskibilansSrbije • spoljnotrgovinskim deficit  u 2005. godinidostigaočetvrtinuvrednostibrutodomaćegproizvoda. • On predstavljaglavničinilacivisokognivoadeficitatekućihtransakcija, što je jedanodglavnihproblemasrpskeprivrede, ičijavrednost je poraslasanivoaod 3,3%. • dvapokazateljakreću u istomsmeru.deficittekućihtransakcija je znatnonižiodspoljnotrgovinskogdeficita, zahvaljujući tome što se konstantnoostvarujesuficitbilansanerobnihtekućihtransakcija.

  23. nerobne tekuće transakcije najvažniji su tekući transferi.Prihod po osnovu tekućih transfera u najvećoj meri čine doznake radnika zaposlenih u inostranstvu i otkup deviza. • Među nerobnim transakcijama značajni su i suficit na strani usluga i priliv donacija iz inostranstva. • Suficit usluga je velikim delom rezultat priliva po osnovu tradicionalnih usluga kao što su saobraćaj i građevinarstvo,a poslednjih godina u njemu sve veći značajima i turizam • Na strani kapitalnih transakcija najvažnije stavke koje omogućavaju finansiranje deficita tekućih transakcija su strane direktne investicije i zaduživanje uinostranstvu

  24. srpska privreda zavisi od uvoza sirovina i energenata nije realno očekivati smanjenje robnog uvoza Srbije. • može očekivati je smanjenje, možda čak i eliminisanje deficitatekućih transakcija  kroz brži rast izvoza robe, suficit na strani usluga i porast priliva izvozno orijentisanih stranih direktnih investicija.

  25. koje grupe proizvoda ostvaruju suficit u razmeni ? • postoji samo jedna grupa proizvoda iz trocifrene SMTK kod koje je učešće suficita u vrednosti BDP veće od 1%, a to su neplatirani valjani čelični proizvodi. • dve grupe imaju učešće spoljnotrgovinskogsuficita u BDP -u veće od 5‰ (šećer, i voće i voćni proizvodi bez sokova) • i jedna sa učešćem od 4‰ (automobilske gume).

  26. U strukturi robnog izvoza Srbije dominiraju proizvodi prerađivačke industrije, sa učešćem od 94% u 2005. godini. • zahvaljujući trima oblastima – metalskoj, prehrambenoj i hemijskoj industriji iz kojih je u 2005.godini potekla polovina srpskog izvoza robe. • grinfild ulaganjašto bi trebalo da u mnogo većoj meri utiče na rast robnog izvoza

  27. iznad prosečnu stopu rasta izvoza imali su sektori koje karakteriše primarna proizvodnja ili niži stepen finalizacije proizvoda • izvoz energenata, proizvodnja opreme i proizvoda široke potrošnje rasli po stopi nižojodproseka. • Sa ovakvim trendovima korespondira i kretanje nivoa pokrivenosti uvoza izvozom. • Navedena kretanja se pretežno mogu oceniti kao nepovoljna.

  28. Sektori koji su najviše doprineli rastu izvoza, a beleže i bolju pokrivenost uvoza izvozom su resursno intenzivni i radno intenzivnisektori u kojima se po pravilu nalaze proizvod niže dodate vrednosti i koje pretežno karakteriše cenovni vid konkurencije na svetskom tržištu. • smanjuje se učešćeupravo onih grupa proizvoda na kojima bi bilo poželjno da se u budućnosti zasniva konkurentnost naše zemlje, a to su tehnološko-intenzivni proizvodi, kao i proizvodi za široku potrošnju koji se prodaju na tržištima na kojima vlada konkurencija kvalitetom.

  29. Dinamika i struktura spoljnotrgovinske razmene po oblastima • strukturaizvozapooblastima SMTK tokomposmatranogperiodanijesuštinskipromenila,budućidaidaljedominiraju : poljoprivredniproizvodi,odeća, metaliinekolicinaintermedijarnihgrupaproizvoda • desetoblasti,ostvarujusuficit u razmenipokrivenostiuvozaizvozomimaiznadprosečnuvrednost. • Međutim,postojičakšestkojebeležepogoršanjeizvoz, u apsolutnomiznosu, rastaosporijenegouvoz. • četirioblastikojesu u 2005.godini imaleboljupokrivenostuvozaizvozomnego u 2001. sužitarice,šećer, gvožđeičelikiplastičnematerijale

  30. Tabela 10 – oblasti sa najvecim ucescem u izvozu

  31. nabazisegmentacijegrupaproizvodaprematrocifrenoj SMTK , u zavisnostiod toga dali se proizvodirazmenjujunatržištimanakojimadominirajucenovniilinecenovnifaktorikonkurentnosti. • jediničnevrednostiuvozaiizvozamogudaukazujunakvalitativnudimenzijukonkurentnosti. • ukolikonekazemljaimavišejediničnevrednostiizvoza, to značidaonauspevadaisteproizvodeprodapovišimcenama u odnosunakonkurente, štoupućujenapostojanjeodređenihnecenovnihdimenzijakonkurentnostikoje je tazemljarazvilaikojesuvažnijeodcene.

  32. četiri grupe proizvoda prema tome da li su konkurentni svojim cenama ili kvalitetom ili ne : • Prvi segment : Px>Pm i Qx>Qm,konkurišu kvalitetom. • Drugi segment : karakteriše cenovna konkurentnost, Px<Pm i Qx>Qm • Treći i četvrti segment odlikuje nekonkurentnost. Za proizvodeiz trećeg segmenta važi da je Px>Pm i Qx<Qm Kod proizvoda iz četvrte grupe . Px<Pm i Qx<Qm

  33. Najveći deo robne razmene sa inostranstvom Srbija obavlja sa Evropskom unijom. • tokom2005. godine EU ima učešće od 54% u robnom izvozui 50% u robnom uvozu Srbije. • Zemlje iz okruženja njihovo zbirno učešće u izvozu iznosi nešto preko trećine,a u uvozu oko 10% • SEFTA • Rusije, Kine, SAD i Ukrajine, njihov značaj je uglavnom vezan za učešće u srpskom uvozu, dok je vrednost izvoza u ove zemlje, iakoima rastući trend, uglavnom nevelika.

  34. I nakon demokratskih promena 2000priliv stranih direktnih investicija (SDI ) u 2001. godini je bio relativno skroman.(165 miliona USD) investiciona klima u tom trenutku još uvek se smatrala nepovoljnom • od ukupnog iznosa stranih investicijakoje su ušle u našu zemlju dominantan deo došao putem privatizacije, mada je u poslednje vreme sve učestalija pojava grinfild investicija i akvizicija.

More Related