1 / 57

Phylum Plat y helminthes

Phylum Plat y helminthes. Phylum Plat y helminthes Pljosnati (parenhimatični) crvi. B ilateralno simetrični organizmi, dorzoventralno spljošteni, listoliki ili cilindrični. c efalizacija je iz ražena u većoj ili manjoj meri . Triploblastica : ekto, mezo i endoderm.

neka
Télécharger la présentation

Phylum Plat y helminthes

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Phylum Platyhelminthes

  2. Phylum Platyhelminthes Pljosnati (parenhimatični) crvi • Bilateralno simetričniorganizmi, dorzoventralno spljošteni, listoliki ili cilindrični. • cefalizacijaje izraženau većoj ili manjoj meri. • Triploblastica: ekto, mezo i endoderm. • Od mezoderma se formira mišićni sloj ispod epidermisa, kao i parenhim. • Aktivno pokretni – kontrakcijama muskulature ili trepljama. • Sitni od nekoliko milimetara do par centimetara. • Paraziti i slobodnoživeći (akvatični).

  3. Phylum Platyhelminthes • Unutrašnja građa determiniše raznovrsnost formi i staništa • Kod Trepljastih crva izvršena je klasifikacija na osnovu građe crevnog sistema. • Nemaju cirkulatorne sisteme;respiracija celim telom. • Polni sistem: hermafroditi • Jaja metilja pronađena su u crevu egipatskih mumija! • Do sada je opisano oko 20 000 vrsta

  4. Phylum Platyhelminthes • Nemaju telesnu duplju, već je telo ispunjeno parenhimskim ćelijama; često vrlo razgranato crevo. • Ekskretorni sistem (prvi put u evoluciji)! Protonefridijalnog tipa • Nervni sistem - vrpčast ili difuzan. • Parazitske vrste su hermafroditi, slobodnoživeće, odvojenih polova. • Fosili nisu nađeni zbog nedostatka skeletnih elemenata. Prostheceraeussp.

  5. Klasifikacija Platyhelminthes

  6. Classis Turbellaria • Oko 4500 vrsta trepljastih crva • Žive uglavnom u morima u bentosu. • Manji broj vrsta živi u slatkim vodama ili su terestrične forme (u tropima). • Većina je slobodnoživeća, manji broj ektokomensalnih (rakovi) i parazitskih (crevo mekušaca). • Razmnožavanje: hermafroditi. Aquaplana sp. vrlo razgranato crevo

  7. Classis Turbellaria • Većina je karnivorna. Plen pronalaze pomoću hemoreceptora, love obmotavanjem, uz pomoć sluzi ili proboscisa. • Najčešća hrana su im Rotatoria, sitne Nematoda, manji rakovi i drugi beskičmenjaci. • Manji broj vrsta se hrani algama. • Artiopostia triangulataredukuje broj kišnih glista u Britaniji i Irskoj (problem!) • Eurylepta leorardase hraniplaštašima (Tunicata). turbelarija koja se hrani plaštašima

  8. Classis Turbellaria • Parne tentakule (aurikule) na glavi. • Kod nekih postoje nekih proste ocele (red Triclada). • Epidermalne ćelije su multicilijatne, raspoređene uglavnom na ventralnoj strani tela. Triclada • Kreću se pomoću treplji, a krupnije vrstemišićnom peristaltikom.

  9. Poprečni presek Turbellaria

  10. Unutrašnja građa Turbellaria • Dendrocoelum lacteum: • crevni sistem – zatvorenog tipa (aproktan). Crevose slepo završava, dok kod nekih postoje analne pore. • Izgled creva i položaj usta značajni za sistematiku. • ekskretorni sistem - protonefridije

  11. Classis Turbellaria • nervni sistemdifuzan (Acoela) ili vrpčast. • vrpčast: (moždana ganglija od koje polazi nekoliko pari nervnih vrpci) • disanje celim telom. Nema posebnih respiratornih organa Većina slatkovodnih vrsta zahteva do 70% zasićene vode kiseonikom, npr. potok. Pharynx vrlo muskulozan.

  12. Razmnožavanje Turbellaria • Većina vrsta - hermafroditi. • Većina sa direktnim razvićem ili Milerova larva. • Bespolno razmnožavanje pupljenjem, deobom ili fragmentacijom tela. Minimum (totipotentnih) ćelija 4000.

  13. Klasifikacija Turbellaria • Klasifikacija se zasniva na građi crevnog i polnog sistema. • Drugai kriterujzm je: određene grupe ne poseduju trepljasti epitel koji je za većinu vrsta karakterističan. • Dele se na 2 potklase: • Arhoforna grupa - ovarijum ima ulogu i žumančišta, jer nemaju specijalizovane žlezde. Primitivna grupa. • Neoforna grupa - žumančište posebno diferencirano. Evolutivno naprednija grupa.

  14. Classis Turbellaria Subclassis Archoophora Subclassis Neoophora Ordo Acoela Ordo Proseriata Ordo Nemertodermatida Ordo Temnocephalida Ordo Catenulida Ordo Rhabdocoela Ordo Macrostomida Ordo Triclada Ordo Polyclada Klasifikacija Turbellaria

  15. Subclassis Archoophora Ordo Acoela • Predstavlja sitne od 2mm do 2 cm, marinske organizme. • Bentosni, mali broj živi planktonski. • Nemaju ovidukte ni protonefridije, slabo diferenciran polni i crevni sistem. • Nervni sistem difuznog tipa. • Predatori, sekretima iz tela ubijaju žrtvu.

  16. Ordo Acoela • Kodvrstareda Acoela Turbellaria pod mikroskom se u crevu i parenhimu mogu videti fotosintetski simbionti, jednoćelijske mikroskopske alge iz roda Tetraselmis. • Preko 25.000 primeraka algimože se izbrojati po jednoj turbelariji. • Na ovaj način oni postaju endosimbiontski fotoautotrofni organizmi koji se snabdevaju šećerom iz simbiontskih algi. Convoluta roscoffensis

  17. Ordo Polyclada • Marinski organizmi. • Većina ima par tentakula na glavi. • Crevo veoma razgranato sa velikim brojem divertikuluma. • Razviće preko Milerove larve, ređe direktno.

  18. Subclassis NeoophoraOrdoTemnocephalida • Slatkovodne sa adhezivnim diskom na zadnjem kraju tela. • Epitel bez treplji. • Komensali i paraziti rakova, mekušaca, kornjača. • Sistematsko mesto ove grupe je između Turbellaria i Trematodes! adhezivni disk

  19. OrdoRhabdocoela • Marinske i slatkovodne. • Komensali i paraziti. • Crevo nerazgranato, kesasto. • Položaj usta varira. • Bespolna deoba vrlo česta. • Rabdocite – ćelije koje luče sluz (odbrana i napad)

  20. OrdoTriclada trograno crevo • Krupne marinske, slatkovodne i terestrične. • Poznate pod imenom planarije. • Crevo je trograno. • Ocele vrlo razvijene. • Planaria spp. • Dendrocoelum spp. usni otvor Planaria sp.

  21. Classis Trematodes • 12 500 vrsta metilja, sa listolikim i nesegmentisanim telom. • Usni i trbušne pijavke • Ekto i endoparaziti kičmenjaka. • Većina ima prelazne domaćine (larve) - mekušci ili drugi beskičmenjaci. • Ektoparaziti - koža, škrge, usna duplja, kloaka. • Endoparaziti - digestivni trakt (crevo, jetreni i žučni kanali) ili krvna tkiva.

  22. Classis Trematodes • Epidermis je bez cilija, specifične građe: sloj citoplazme sa mitohondrijama i pojedinačnim ćelijama (sincicijum). • Parenhim je ćelijski.

  23. Classis Trematodes • Crevni sistem kao kod Rhabdocoela. • Ekskrecioni sistem – protonefridije. • Nema respiratornog ni krvnog sistema. • Anaerobi. • Nervni sistem vrpčast; bilobalna moždana ganglija, 3 para vrpci. • Čula slabo razvijena. Dicrocoelium lanceatum

  24. Crevni sistemTrematodes Prednja grana creva Pharynx Zadnja strana creva Kaudalni adhezivni disk

  25. Nervni sistemTrematodes Ocele Cerebralne ganglije Ventralna nervna vrpca

  26. Polni sistemTrematodes Žumančana žlezda Ovarijumi Testikule Semevod Gonopora Cirrus Ženski atrium Hermafroditi

  27. Lerve Trematodes • Najveći broj metilja ima smenu generacija, naročito se smenjuju stadijumi larvi koji se morfološki jako razlikuju i zahtevaju: • Miracidija – bilateralno simetrična trepljasta, ne hrani se. • Sporocista – u prelaznom domaćinu. • Redija – iz partenogenetskihlarvi više redija. Može se razviti i druga generacija -redija II. • Cerkarija – repate, plivaju, napuštaju telo prelaznog domaćina. • Metacerkarija – u crevu sekundarnog domaćina. • Kod Monogenea onkomiracidija

  28. Classis Trematodes • Adaptacije na parazitizam: sincicijelni epidermis sa kutikularnim izraštajima, pijavke, • produkcija ogromnog broja jaja – 10 000-100 000 puta više nego slobodnoživeće turbelarije. • Na površini tela nemaju treplje. • Pijavku čine tanjirasta mišićna udubljenja na površini tela. • Prema načinu razvića, broja i rasporeda pijavki klasifikuju se na tri reda.

  29. KlasifikacijaTrematodes

  30. Ordo Monogenea • Oko 1100 vrsta ektoparazita vodenih kičmenjaka: riba (u škrgama) i vodozemaca, (na koži ili mokraćnoj bešici) ređe gmizavaca. • Kompletan životni ciklus se odvija na jednom domaćinu – larva onkomiracidija. • Haptor – na zadnjem delu tela kompleks pijavki (adhezivni disk) i kukica za kačenje. • Usna pijavka slabo izražena u vidu adhezivne žlezde.

  31. Razviće Monogenea • Razviće jednostavno, metamorfozom, bez smene domaćina. • Trepljasta larva miracidijaje slobodnoživeća. Metamorfozira na ili u domaćinu u adulta, metilja. • Larve imaju dve očne mrlje. • Neotenija izražena Dactylogyrus vastator

  32. Ordo Monogenea • Životni ciklus Polystoma integerrimum(mokraćna bešika žaba), visoko sinhronizovan sa životnim ciklusom domaćina. • Dactylogyrus spp. Parazitiraju na škrgama slatkovodnih riba – velika smrtnost riblje mlađi.

  33. Ordo Digenea • Oko 11 000 vrsta endoparazita svih kičmenjačkih grupa i ljudi. • Veličine 0.2 mm-6 cm • Telo spljošteno, ređe cilindrično; usna i trbušna pijavka dobro razvijene. • Složen životni ciklus: jedan (npr. puž) ili više (npr. zglavkar ili riba) prelaznih domaćina. • Jaja se po pravilu izbacuju u spoljšnju sredinu fecesom, ređe pljuvačkom ili mokraćom. • Nekoliko larvenih stadijuma: • Jaje  miracidija  sporocista, redija (puž)  cerkarija  metacerkarija.

  34. Ordo Digenea • Veliki metilj, Fasciola hepatica parazitira u jetri, žučnim kanalima i žučnoj kesi domaćih životinja. • Mogu živeti i do 11 godina u istom domaćinu. • Izazivaju poremećaje u radu jetre (ciroza) i izlivanju žuči, tako što dovode do fibroza jetrenih i žučnih kanala. • Serija larvenih stupnjeva, poliembrionijauobičajena

  35. Fasciola hepatica, životni ciklus

  36. Ordo Digenea • Mali metilj, Dicrocoelium lanceatum u jetri ovaca. • U jetri po klanju ovih životinja, mogu se primetiti sitni paraziti braon boje, nalik na listiće. • Prelazni domaćin je barski puž ili mrav. • Na većim nadmorskim visinama. • Ne pravi velike štete.

  37. Ordo Digenea • Tropski metilj – Schistosoma spp. – šistosomatoza – oko 200 miliona ljudi godišnje se zarazi, a umre oko 800 000. Vakcine? • Areal: tropske i subtropske oblasti Južne i Centralne Amerike, Afrike i Azije (74 zemlje). • Odvojenih polova.

  38. Ordo Digenea • Larva cerkarija prodire u čoveka preko kože – jaja se krvotokom prenose do mnogih unutrašnjih organa (mozak, jetra, pluća, bubrezi...) gde izazivaju infekcije i nekroze.

  39. Ordo Aspidobothrea • Oko 80 vrsta endoparazita hrskavičavih i košljoriba, kornjača, morskih i slatkovodnih mekušaca. • Jedan ili dva prelazna domaćina. • Adhezivni organ sa ventralne strane sa nizovima pijavki. • Mogu preživeti više dana i bez domaćina – verovatni preci ostalih metilja.

  40. Classis Cestodes • Oko 5000 vrsta specijalizovanih endoparazita kičmenjaka. • Homonomno segmentisane životinje. • Crevni sistemje zbog parazitizmaredukovan • hrane se preko sincicijelnog epidermisa (tegument ili neodermis). • Ekskrecija – protonefridije. • Nervni sistem - vrpčast, diferencirane 2 moždane ganglije.

  41. Classis Cestodes • Anaerobi. • Sve pantljičare su endoparaziti, sa malim izuzetkom. • Telo diferencirano na glaveni region ili scolex, vratni region i trupni region ili strobilu sa različitim brojem proglotisa. • Na scolex-u se nalaze pijavke i kukice u različitom broju i rasporedu. Taenia solium

  42. Cestodes- spoljašnja morfologija nezreliproglotisi Scolex proglotisispemni za izbacivanje zreli proglotisi genitale pore

  43. Cestodes-scolex kukica rostellum pijavke

  44. Cestodes-telesni zid mikrotrihe vakuole sincicijelni sloj mitochondrion bazalna lamina kružna muskulatura citoplazmatični mostići nukleus telo episermalne ćelije uzdužna muskulatura

  45. Razmnožavanje Cestodes • Hermafroditi sa kompletnim ženskim i muškim polnim sistemom u svakom proglotisu. • Produkuju i do nekoliko miliona jaja. • Složeni životni ciklusi sa jednim ili više prelaznih domaćina (zglavkari ili kičmenjaci) i larvenih stupnjeva. • Jaja i larve infektivni stadijumi.

  46. Cestodes–proglotis Žumančana žlezda žumančište ovarium receptaculum seminis Ootype vagina ductus seminis atrium genitalis - cloaca uterus vesica cirri vas deferens ducts excretorius vasssa eferentia

  47. Classis Cestodes • Taenia solium - svinjska pantljičara i Taenia saginata - goveđa pantljičara. • T. solium – uterus sa 7-10 bočnih grana. • T. saginata – uterus sa 12-20 bočnih grana. • Velična 3–8m i nekoliko hiljada proglotisa. • Prelazni domaćini svinje, odnosno goveda. • Čovek se zarazi jedući termički nedovoljno obrađeno meso. • Izaziva dijareju i gubitak težine i vrlo retko oštećenja creva. • Produkuju 50000-100000 jaja po proglotisu. • Adulti mogu živeti od 5-20 godina. • Larva onkosfera

  48. Taenia solium – životni ciklus

  49. Cestodes

More Related