html5-img
1 / 21

Маъруза 5 Амалий погона протоколлари

Маъруза 5 Амалий погона протоколлари. Режа. Амалий погона протоколлари Тармок погона протоколлари Физик погона протоколлари. Амалий погона протоколлари. Погона протоколлари. OSI поғоналари. TCP/IP стек поғоналари. Домен тушунчаси

nevan
Télécharger la présentation

Маъруза 5 Амалий погона протоколлари

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Маъруза 5 Амалий погона протоколлари

  2. Режа • Амалий погона протоколлари • Тармок погона протоколлари • Физик погона протоколлари

  3. Амалий погона протоколлари

  4. Погона протоколлари OSI поғоналари TCP/IP стек поғоналари

  5. Доментушунчаси Домен номлар тизимига (DNS – Domain Name Systems)биноан компютер тармоғи боғламасига берилган ноёб белгили ном. Internet тармоғида бу доимий IP-манзилга эгa бўлган қурилма номидир. Одатда у боғламанинг умумий жойлашишини белгилайди. Ҳар бир домен номи тармоқда рўйхатдан ўтказилиб, алоҳида компьютер ёки функционал гуруҳ (домен)гa бирлаштирилган идентификатор бўлиб хизмат қилади.

  6. Масалан, www.mvs.gov.uz 3-поғона домени; mvs.gov.uz 2- поғона домени; gov.uz 1- поғона домени; uz 0- поғона домени. Шундай қилиб, юқори поғона доменлари шажараси ташкил бўлади: юқори поғона uz (Ўзбекистон) домени, ўз ичига олган gov (ҳукумат) домени, уни ўз ичига олган mvs (Ташқи иқтисодий алоқалар вазирлиги) ва уни ўз ичига олган www (www сервери). Нолинчи поғона доменлари ҳар доим тармоқ номларини билдиради. Нол поғона доменлари – ICANN томонидан. 1чи ва ундан юқори поғона доменларини тақсимлаш ваколатли ташкилотлар ва провайдерлар томонидан амалга оширилади.

  7. DNS протоколи

  8. ICANN– (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) домен номларини бошқарувчи ҳалқаро марказ (www.icann.org)

  9. Доменларни шакллаштириш 1 – сатҳ домени 2 – сатҳ домени uz com znanie tuit firma  ibm         it       Хост    3 – сатҳ домени it.tuit.uz (ИТ, ТУИТ, Ўзбекистон) домени admin.it.tuit.uz (ИТ доменидаги администратор хости )

  10. Эътибор берган бўлсангиз доменлар номи кўпинча .cоm, .edu ёки .оrg билан тугайди. *.соmТижорат ташкилотлари учун ишлатилади, масалан: micrоsоft.cоm, ibm.cоm. *.edu Ўқув муассасалари учун ишлатилади, масалан: vcu.edu (Virginia Cоmmоwealth University), cmu.edu (Корнеги Меллон Университети), wsu.edu (Washingtоn State University) *.gоv Давлат муассасалари учун ишлатилади, масалан: gov.uz Ўзбекистон хукумати; whitehоuse.gоv (АҚШ ОҚ уй), *.оrg Нотижорат ташкилотлар учун ишлатилади, масалан: irex.оrg (Айрекс ташкилоти), redcrоss.оrg (Америка қизил крести). *.net Internet нинг хизмат провайдерлари учун ишлатилади, масалан: internic.net (InterNIC), si.net (Sрrint Internatiоnal).

  11. Бундан ташқари Давлатларни ифодаловчи кодлар хам мавжуд: *.uz – Ўзбекистон *.ru – Россия *.us – АҚШ *.kr – Корея *.kz – Қозоғистон *.tr – Туркия *.uk – Буюк Британия *.jp – Япония ва бошқалар

  12. Амалий погона – Ишлатувчи ва Компьютер тармоги орасидаги интерфейс

  13. Почта протоколлари SMTP, POP, MTA, MUA ларнинг ишлаш жараёни

  14. Telnet протоколи ёрдамида уланиш

  15. HTTP протоколи

  16. Амалий погонага тегишли Иктисодий муммолар • DNS тизими - кайсидавлат ва ташкилотдан домен олинса ва жойлаштирилса купрок фойда келтиради. • Кайси амалий погона дастури ва протоколи ишлатилса юкори, харажат кам самарадорлиги ва хавфсизлиги юкори. • U = U(t,b, n) (utility, полезность, фойдалилиги), t – time, b- bandwith, n – number of users

  17. Интернат тармоғига уланган хар бир компьютер ўзининг ноёб IP адресига эга бўлади. IP-адрес- Нуқталар билан ажратилган тўртта сондан (октет )иборат ноёб сон. Ҳар бир сон 0-255 оралиғида бўлиши лозим. Масалан, 212.134.145.156. Компютердан осонроқ эркин фойдаланиш учун одатда унинг домен номидан фойдаланилади. Интернетга уланган тармоқларни қуришда IP манзиллар провайдер томонидан тақдим этилган оралиқдан танлаб олинади.

  18. Провайдер томонидан берилган IP манзилга эгa бўлмаган компютерлар (йўналтириш тўғри созланганда) маҳаллий тармоқлар учун заҳираланган оралиқдаги IP манзилларга эгa бўлиб, бошқа маҳаллий компютерлар билан ишлаши мумкин: 192.168.0.1 - 192.168.255.255172.16.0.1 - 172.16.255.25510.0.0.1 - 10.255.255.255 Ушбу компютерлар Интернетга прокси серверлар ёрдамида уланиши мумкин.

  19. IP – адрес N=232=4 294 967 296 та адреслар Интернет технологиялари • А синф адреси – 0 дан 127 гача • В синф адреси – 128 дан191 гача • С синф адреси – 192 дан223 гача

  20. Тармоқ протоколлари Хозирги вақтда 25 йил олдин АҚШнинг МВ буюртмаси билан ишлаб чиқарилган TCP/IP протоколлари стеки энг оммабоп ҳисобланади. TCP/IP стеки3та асосий протоколни ўз ичига олади: TCP (Transmission Control Protocol) – кетма-кет фрагментларга бўлинган маълумотларни кафолатли етказишга жавоб беради. Транспорт поғонаси протоколи ҳисобланади. UDP (User Datagram Protocol) – Фойдаланувчининг датаграм протоколи. Пакетларни кафолатсиз етказиш. IP (Internet Protocol) – пакетларни узатувчи протокол, тармоқ протоколлари жумласига киради.

More Related