AKTIVNI I PASIVNI IMUNITET

1. AKTIVNI I PASIVNI IMUNITET Prof. dr Ivana Hrnjaković Cvjetković Institut za javno zdravlje Vojvodine

2. IMUNITET U UŽEM SMISLU

3. AKTIVNI IMUNITET • 1.AKTIVNI PRIRODNI IMUNITET • 2.AKTIVNI VEŠTAČKI IMUNITET • Prirodni aktivni imunitet : • Posle manifestne bolesti • Abortivne infekcije • Subkliničke infekcije

4. AKTIVNI IMUNITET

5. HUMORALNI MEHANIZMI B limfociti ,plazma ćelije, antitela CD4 T limfociti memorijske ćelije Uloga antitela Neutralizacija i eliminacija mikr. i toksina Opsonizacija i fagocitoza mikr. Ćelijska citotoksičnost zavisna od at. Aktivacija C (liza,opsonizacija i zapaljenje) U nastanku aktivnog imuniteta

6. CELULARNI MEHANIZMI APĆ CD4 T limfociti (TH1 i TH2) CD8 T limfociti memorijske ćelije Uloga efektorskih CD4 T limfocita aktivacija makrofaga, B limfocita Uloga efektorskih CD8 T limfocita ubijanje inficiranih ciljnih ćelija U nastanku aktivnog imuniteta

7. PRIRODNI AKTIVNI IMUNITET • KLASIČAN dugotrajan i solidan (rubeola,morbili,difterija,mumpsa,velikog kašlja) • TIPSKI SPECIFIČAN • Solidan (poliomielitis) • Nesolidan i kratkotrajan (influenca, adenovirus, salmoneloze,streptokokne infekcije)

8. PRIRODNI AKTIVNI IMUNITET • IMUNITET INFEKCIJE imunitet nije dovoljan da se uzročnik eliminiše latentna infekcija se održava uprkos postojanju antitela (herpes virusna infekcija)

9. VEŠTAČKI AKTIVNI IMUNITET • VAKCINISANJEM • ŽIVIM ATENUISANIM UZROČNICIMA • MRTVIM UZROČNICIMA • PRODUKTIMA ILI DELOVIMA PROTEINA MIKROORGANIZAMA • ANATOKSINIMA (TOKSOIDIMA)

10. VAKCINACIJA • Stvaranje imunološke memorije U PRIMARNOJ IMUNOLOŠKOJ REAKCIJI pri vakcinisanju • Kontakt sa virulentnim uzročnikom (protiv koga je izvršena vakcinacija) SEKUNDARNA IMUNOLOŠKA REAKCIJA

11. ŽIVE VAKCINE • UNOSI SE ŽIVI NEVIRULENTNI (ATENUSANI) UZROČNIK • Zadržao imunogenost • Izgubio virulenciju i sposobnost da izazove bolest • Ž. Vakcine:Sabinova (dečja paraliza), protiv morbila, mumpsa, BCG vakcina

12. ŽIVE VAKCINE • Atenuacija • Gajenjem na nepodesnim podlogama • Pasažiranjem kroz veoma otporne domaćine • Genetskom rekombinacijom

13. Atenuisana vakcina dobijena genetskim inženjeringom • Levo: atenuisani soj koji vakcinalnom virusu daje PB2,PB1,PA,NP,M,NS gene • Desno: nova virulentna varijanta koja vakcinalnom virusu daje H i N gene (na H I N antigene stvaraju se zastitna antitela)

14. Prednosti živih vakcina • IMITIRAJU PRIRODNU INFEKCIJU • Količina antigena se umnožavanjem virusa povećava Stvara se veća količina antitela DUGOTRAJNIJI IMUNITET

15. Atenuisane ili žive vakcine • Dobar lokalni imunitet na ulaznim mestima infekcije • Daju se tako da imitiraju prirodan put infekcije

16. PRI PRIPREMI ŽIVIH VAKCINA VODITI RAČUNA O: • Vakcinalni soj treba da bude genetski postojan, da nema onkogena ili teratogena svojstva • Nije poželjno da vakcinisane osobe izlučuju vakcinalni virus • Da ne dođe do reverzije vakcinalnog virusa u virulentni virus • O riziku kontaminacije vakcine neotkrivenim infektivnim agensima koji u latentnom stanju inficiraju kulture ćelija.

17. NEDOSTACI ŽIVIH VAKCINA • Manja stabilnost i kraći rok upotrebe • INTERFERENCIJA nastala zbog konurentne infekcije drugim virusom može značajno da umanji efikasnost vakcine. Zato se izbegava davanje polio vakcine u letnjem periodu kada česte infekcije drugim enterovirusima mogu da smanje postvakcinalni imunitet zbog interferencije

18. Mrtve vakcine • Ubijanje: • Toplotom • Formalinom,fenolom,alkoholom, • Zračenjem • Imunitet slabiji nego kod živih • M. vakcine:Salkova, i v. protiv influence

19. PREDNOSTI MRTVIH VAKCINA • NEŠKODLJIVE, ne izazivaju bolest niti oštećuju plod te se MOGU DATI i TRUDNICAMA

20. NEDOSTACI MRTVIH VAKCINA • Titar zaštitnih antitela je niži nego kod živih vakcina gde se vakcinalni virus razmnožava posle davanja i duže stimuliše imuni odgovor na produkciju At i specifičnih limfocita. Dodavanjem ADJUVANSA može se povećati titar antitela

21. ADJUVANS • NIJE ANTIGEN • POJAČAVA AKTIVACIJU T ĆELIJA tako što stimuliše nakupljanje antigen prezentujućih ćelija na mestu gde je antigen i dovodi do povećane ekspresije kostimulatora i citokina u APĆ

22. NEDOSTACI MRTVIH VAKCINA • Imunitet posle mrtvih vakcina je SLABIJI I KRATKOTRAJNIJI. Stvaraju se manje količine antitela pa titar At može lakše da se spusti ispod zaštitnog nivoa. ZATO JE POTREBNO PONOVLJENO DAVANJE • Ne indukuju u dovoljnoj meri imunitet na sluzokožama tj. Daju loš lokalni imunitet

23. NEDOSTACI MRTVIH VAKCINA • Ćelijski imunitet posle davanja mrtvih vakcina je relativno slab • Primećena je i hiperosetljivost vakcinisanih osoba na kasnije nastalu prirodnu infekciju tkz. divljim virusom. Mrtva vakcina protiv morbila može da bude uzrok teške atipične bolesti posle kontakta osobe vakcinisane protiv morbila sa divljim virusom morbila.

24. Vakcinacija anatoksinima (toksoidima) • Egzotoksini (difterija,tetanus,klostridije,streptokoki, šigela dizenterije tip 1) • Egzotoksin se obrađuje: • Toplotom • Formaldehidom • Vezuju se za nosače (aluminijum hidroksid, aluminijum fosfat)

25. VAKCINE OD DELOVA VIRIONA • Zasnivaju se na činjenici da su proteini virusnog kapsida i glikoproteini omotača glavni nosioci antigenskih svojstava virusa i odgovorni za pojavu postvakcinalnog imuniteta. Pri tome je virusni genom nepoželjan u vakcini • Ne sadrže infektivni virusni genom • Imunogenost im je dobra • Dovode do kasnije pojave antitela • Primer vakcina protiv HBV koja sadrži HBsAg virusa

26. Vakcinacija • Polivalentne vakcine • Monovalentne • Daju se: • Odmah po rođenju • Posle trećeg meseca • REVAKCINACIJA (razmak između dve doze 6 nedelja)

27. Lokalne: BOL OTOK UVEĆANJE LOKALNIH LIMFNIH ŽLEZDA OPŠTE PORAST TELESNE TEMPERATURE Nuspojave pri vakcinaciji

28. PROBLEMI PRI DAVANJU VIRUSNIH VAKCINA • 1.VARIJABILNOST VIRUSA • 2.RIZIK OD INFEKCIJE LATENTNIM VIRUSOM • 3.U imunodeficitarnih lokalno gangrena i nekroza u slučaju generalizacije smrt (NE BCG) • 4.TRUDNICAMA I IMUNODEFICITARNIM NE ŽIVE VAKCINE • 5.Imunološka preosetljivost: encefalitis, urtikarija ili Arthusov fenomen)

29. PASIVNI IMUNITET • PRIRODNI (IgG i IgA) • VEŠTAČKI PASIVNI • Postiže se davanjem već gotovih antitela nastalih u drugom organizmu • Deluju odmah ili posle 24 časa • Značajna u hitnim stanjima

30. Veštački pasivni • Daje se osobama koje će biti izložene određenim mikroorganizmima • Daje se protiv bolesti za koje ne postoji vakcinacija

31. Poreklo gotovih antitela • Životinjsko –HETEROLOGNI ILI KSENOGENIČNI SERUMI • HUMANOG – HOMOLOGNI ILI ALOGENIČNI SERUMI

32. PASIVNA IMUNIZACIJA • Postiže se: • 1.ANTITOKSINA (ANTISERUMA) • 2.GAMA GLOBULINSKIH PREPARATA • 3.HIPERIMUNIH GAMA GLOBULINSKIH PREPARATA

33. ANTITOKSINI ( ANTISERUMI) • Sastoji se iz toksin neutrališućih antitela specifičnih za dati toksin • Nemaju efekta na mikroorganizme koji produkuju egzotoksin • Mogu biti humani ili heterologni

34. Heterologni ANTITOKSINI ( ANTISERUMI) • Dobijaju se imunizacijom konja ili goveda • Primena nosi opasnost od nastanka serumske bolesti • Ponovno davanje nosi rizik od anafilaktičkog šoka • Serum jedne vrste ne sme se davati više puta

35. ANTITOKSINI ( ANTISERUMI) • U upotrebi su : • 1.Botulizam antitoksin (konjski) • 2.Difterija antitoksin (konjski) • 3.Tetanus (humani)

36. GAMA GLOBULINSKI PREPARATI • Dobijanje:iz seruma ili plazme velikog broja davalaca krvi • Daju se za HEPATITIS A i MORBILE

37. HIPERIMUNI GAMA GLOBULINSKI PREPARATI • Dobijaju se iz krvi vakcinisanih protiv neke određene bolesti. Dve do tri nedelje od vakcinacije uzima se krv ; u njoj se nalaze antitela protiv bolesti protiv kojih je izvršena vakcinacija

38. HIPERIMUNI GAMA GLOBULINSKI PREPARATI • U upotrebi su: • 1.Hepatitis B imuni globulin (humani) sa visokim titrom antitela na HBsAg • 2.Rabies imuni globulin za profilaksu besnila (uz vakcinu) • 3.Tetanus imunoglobulin • 4.Varicela zoster imunoglobulin (u imunodeficitarne dece) • 5.Rogam daje se Rh- ženama dase spreči senzibilizacija Rh+ eritrocitima ploda