SPORT U Š K OLAMA II

1. SPORT U ŠKOLAMA II Predavanje 3 Doc.dr Mara Kerić

2. VASPITNI RAD U SPORTU • Pedagogija, vaspitanje i sport su tri pojma koji se najčešće spominju u Pedagogiji sporta. Zbog toga je na početku potrebno ukazati na njihovo izvorno poreklo i osnovno značenje. • Reč pedagogija nastala je od grčke reči paidagogus(pais, paidos = dečak i ago, agein = voditi). • U početku je ovaj termin imao doslovno značenje — označavala je roba koji je vodio dete od kuće do mesta gde se tadašnja omladina okupljala radi sticanja obrazovanja. • Paedagogus je u Atini bio rob koji je zaista samo vodio sina svoga gospodara kod učitelja.

3. Paedagogus u antičkom Rimu bio je zarobljeni učeni Grk- kućni učitelj dece svoga gospodara. • Pedagogija od osnivača Herbarta do danas u većinizemalja sveta definiše se kao nauka o vaspitanju. • Reč vaspitanje potiče od starih Slovena (vas = sav + pitati = hraniti, negovati, gajiti) mladunče, koja je isprva označavala brigu o mladima, a vremenom poprimila značenje celovite brige o razvoju i osamostaljivanju deteta. • Vuk Stefanović Karadžić u svom Rečniku ne upotrebljava termin vaspitanje nego odgoj (odgajanje) sa sličnim izvornim značenjem. • Čuje se još i termin edukacija, ovamo dospeo iz SAD koji se može odnositi ili na vaspitanje ili na obrazovanje.

4. Reč sport je skraćeni oblik staroengleske reči disport sa značenjem kretati se, razonoditi, uživati. U savremenoj upotrbi termin sport se najčešće odnosi na psihofizičku aktivnost čoveka koju karakteriše takmičenje sa samim sobom ili sa drugima. • Pedagogiju i vaspitanje sport interesuje kao područje u kome se veoma intenzivno ispoljavaju i razvijaju sve čovekove snage i sposobnosti.

5. POJAM VASPITANJA • Vaspitanje je nastalo u praskozorje ljudske civilizacije kao rezultat čovekove nagonske brige da opstane, održi se u životu i omogući razvoj svojih potomaka. • Čovekov razvoj karakteriše dug period detinjstva zbog toga što se on rađa sa nerazvijenim instinktima i nepripremljen za život, pa vaspitanjem nadoknađuje ono to mu je od prirode uskraćeno. • Ta potreba čoveka da svesno utiče i omogućava vlastiti razvoj i razvoj drugih postala je stalna i bitna odredba čoveka i društva.

6. Vremenom se ona konstituiše kao vrlo kompleksna delatnost čije su osnovne karakteristike: • celishodnost (izbor i formulisanje ciljeva vaspitanja), • svesnost (promišljanje o najboljim putevima, metodama i sredstvima vaspitanja), • sistematičnost (sistemi i modeli vaspitanja) i • organizovanost (institucionalna i naučna organizacija rada u vaspitanju).

7. Međutim, čovekov razvoj nije uslovljen samo vaspitnim, to jest svesnim, sistematskim, celishodnim i organizovanim uticajima, nego je često plod nesvesnih, nenamernih pa čak i slučajnih uticaja koji mogu biti snažniji od namernih uticaja. • Za takve uticaje uobičajen je termin funkcionalno vaspitanje koji određuje njegovu izvornu suštinu proisteklu iz svakodnevne životne komunikacije ljudi.

8. Postoje brojne definicije vaspitanja. • U većini od njih, kao najznačajnije i zajedničke stoje sledeće odredbe: • vaspitanje je specifična tekovina čoveka i njegovog istorijskog postojanja; • vaspitanje se ostvaruje u procesu svesnog međuljudskog komuniciranja; • vaspitanje je aktivnost usmerena određenom cilju; • vaspitanje je sistematična i organizovana delatnost; • vaspitanje je proces sticanja poželjnih vrednosti; • vaspitanje je proces razvijanja čovekovih dispozicija kojima se stiču te vrednosti.

9. Vaspitanje u širemznačenjukonstituišu tri bitnaprocesa: • usvajanjeznanja, veštinainavika • razvijanjepsihičkihifizičkihsnagaisposobnosti • izgrađivanjeličnosti (poglednasvet, osećanja, volja I emocije) • Vaspitanjeshvaćeno u užemznačenjupretežno je usmereno na emocionalnu sferu ličnosti: • naizgrađivanjepoželjnihkarakternih, moralnihivoljnihosobina, • shvatanja, uverenja, vrednosnihorijentacija, • teponašanjaidelovanjazbogkojihcenimoipoštujemoodređenuličnost.

10. VASPITNI RAD U SPORTU • Vaspitni rad u sportu predstavlja vrlo kompleksan fenomen još uvek nedovoljno istražen. • Kao i svaki drugi rad njega karakterišu tri međusobno povezane faze: planiranje, realizacija i evaluacija. • Njegova specifičnost u odnosu na druge vrste rada jeuticaj ili delovanje koje obično vrše starije generacije na mlađe. • U određivanju pojmova uticaja i delovanja ne postoji saglasnost među pedagozima i psiholozima. • B. Rakić smatara da većina pedagoških i psiholoških pravaca i škola priznaju da se pod vaspitnim uticajem i delovanjem podrazumeva stimulisanje, motivisanje u različite svrhe, identifikovanje, davanje primera, nadziranje, vođenje, savetovanje i slično.

11. Osnovni pojmovi koji se odnose na vaspitni rad prema Rakiću su: • ciljevi i zadaci vaspitanja • sadržaji vaspitanja • procesi i dinamizmi u vaspitanju • organizacija vaspitnog rada • planiranje, sprovođenje i procena sa vrednovanjem vaspitnog rada • metode, postupci i sredstva vaspitnog rada • naučno-istraživački rad u vaspitanju.

12. U vaspitnom radu ličnost vaspitanika je uvek u centru interesovanja. • Vaspitanjem i samovaspitanjem razvijaju se njene kognitivne , afektivne i psihomotoričke dimenzije, usvajaju određene vrednosti, formiraju ideali, razvija motivacija i sl. • Svaka ličnost ima specifičan kapacitet u pogledu potreba i mogućnosti vaspitanja, to jest "stepen vaspitljivosti" i osetljivost za vaspitne uticaje. • Govori se o potrebi prevaspitanja, o empatičnom stavu vaspitanika, njegovoj sposobnosti da se identifikuje, o njegovoj sugestibilnosti i moći da imitira, da se saopštava, da se pokorava, da sluša i sl.

13. Vaspitni rad je najobuhvatniji pojam koji pokriva ipedagoško vođenje i vaspitni savetodavni rad, ali i sve oblike obrazovnih pregnuća u kojima se mogu prepoznati vaspitni uticaji. • Pedagoškim vođenjem i pedagoškim savetovanjem (savetodavnim vaspitnim radom) bave se specijalizovani stručnjaci (pedagozi, psiholozi, lekari, socijalni radnici), • Njegovu suštinu (principe, metode, sredstva i dr.) moraju poznavati i svi kojise bave, nastavničkim, trenerskim i sličnim zanimanjima,odnosno svi oni koji su na bilo koji način usituaciji da utiču na mlade.

14. PRINCIPI VASPITNOG RADA U SPORTU • U pedagoškoj teoriji razrađen je sistem principa koji predstavljaju zakonitosti i orijentacione smernice za vaspitni rad. • Nastavnici, treneri, vaspitači, pedagoški savetnici i dr,ih moraju dobro poznavati i uvažavati u svojoj praktičnoj vaspitnoj delatnosti. • Mada nastavni principi nemaju takvu moć da uz obavezno pridržavanje bezuslovno donose željeni rezultat, njihovo poznavanje i uvažavanje smanjuje stihijnost i nedoslednost u vaspitanju.

15. Pogrešno je precenjivanje i apsolutiziranje pojedinih principa. • Nema univerzalno važećih principa koji bi imali svevremenu važnost i primenljivost u različitim pedagoškim situacijama i različitim društvenim epohama. • Broj principa vaspitnog rada pedagozi različito određuju. • Ti principi su: • princip svrsishodnosti (celishodnosti) • princip svesne aktivnosti (samoaktivnosti) • princip individualizacije • princip humanosti • princip jedinstvenosti

16. Kod drugih autora moguće je naći i sledeće principe: • princip sistematičnosti i postupnosti, • princip primerenosti sadržaja uzrastu sportista, • princip perspektivnih linija, • princip samovaspitanja, • princip doživljaja, itd.

17. HVALA NA PAŽNJI