Ch 15-17

1. Ch 15-17 EF Podgorica Decembar 08

2. Zašto bi država uopšte i trebalo da ima neku ulogu u privrednom životu? • dve uloge • u mikroekonomiji (pruža javna dobra i usluge, vrši preraspodelu dohotka) i • u makroekonomiji (stabilizacija ukupne privredneaktivnosti).

3. Javna dobra • Dve karakteristike • Nema rivaliteta • Nema ekskluziviteta

4. Kako vlada finansira proizvodnju javnih dobara • Da bi se ostalo u okviru intertemporalnog budžetskog ograničenja, država mora ili da pokrije deficit ili se novac mora pozajmiti na drugoj strani, što vodi rastu javnog duga. • Ovaj proces inherentno je eksplozivan, jer se javni dug mora servisirati, što znači da će u najmanju ruku morati da se plati kamata na pozajmljena sredstva. • Drugi način da vlada izmiri svoje dugove je da se jednostavno zaduži kod centralne banke.

5. Javni dug bez rasta i bez inflacije slučaj gde je emisiona dobit jednaka nuli Izraz (15.1) pokazuje da dugovi imaju eksplozivna svojstva Čak i u slučaju da je primarni budžet uravnoteži, (G − T = 0), dug nastavlja da raste, ΔB = rB odnosno ΔB/B = r.

6. Da bi se akumulacija duga zadržala na nekom datom • nivou, vlada mora neprestano da ostvaruje budžetski • višak, iz koga će moći da se finansira otplata • dospelog zaduženja.

7. trade-off (izbor) izmeđujednakosti i efikasnosti. • Porezi u Norveškoj? • Socijalizam? • Vaš izbor

15. B/Y=0 kada je (T-G)/Y=(r-g)B/Y-(M0/P)/Y

16. Koje sve opcije stoje pred vladom koja želi da najpre stabilizuje, a zatim i smanji visoku i eksplozivnu stopu zaduženosti (tj. udeo duga u BDP)? Postoje tri, i samo tri, poznata načina da se to uradi: (1) Kresanjedeficita, uz eventualno stvaranje primarnog viška,bilo putem rasta poreza, bilo putem kresanja javne potrošnje; (2) finansiranje kroz emisiju novca (monetizacija); (3) objava moratorijuma na deo ili na čitav iznos duga. Sva tri načina svojevrsni su metodi oporezivanja: u prvom slučaju radi se o standardnom modelu oporezivanja, u drugom slučaju oporezuju se vlasnici nominalne aktive (novca, hartija od vrednosti), a u trećem slučaju oporezuju se krajnji poverioci javnog duga.

17. Javni dug sa rastom i sa inflacijom kao rezultat rastuće upotrebe emisione dobiti dolazi do još bržeg rasta ponude novca posredstvom monetarnog multiplikatora) i konačno, do veće stope inflacije.

18. Tri načina stabilizovanja javnog duga (1) kresanje deficita, uz eventualno stvaranje primarnog viška, bilo putem rasta poreza, bilo putem kresanja javne potrošnje; (2) finansiranje kroz emisiju novca (monetizacija); (3) objava moratorijuma na deo ili na čitav iznos duga. Sva tri načina svojevrsni su metodi oporezivanja: u prvom slučaju radi se o standardnom modelu oporezivanja, u drugom slučaju oporezuju se vlasnici nominalne aktive (novca, hartija od vrednosti), a u trećem slučaju oporezuju se krajnji poverioci javnog duga.

21. trade-off, između pravila i diskrecionog ponašanja, čija se prednost sastoji u tome što se može reagovati i na nepredviđene događaje, ali to, samo po sebi, kreira neizvesnost Time consistency – Aleksandar Hamilton – Džordž Vašington, 1789 Dok je bio rat za nezavisnost od Britanije, vojska se finansirala iz zaduženja. Nakon proglašenja nezavisnosti, utvrđeno je da bi otplata nastalog duga zahtevala da porastu porezi, što je nepopularno i teško pada stanovnštvu tek izašlom iz rata Danas sve zemlje prihvataju da u domenu duga postoji fiksno pravilo – da se dugovi moraju vratiti

22. trade-off, između pravila i diskrecionog ponašanja, čija se prednost sastoji u tome što se može reagovati i na nepredviđene događaje, ali to, samo po sebi, kreira neizvesnost Time consistency – Aleksandar Hamilton – Džordž Vašington, 1789 Dok je bio rat za nezavisnost od Britanije, vojska se finansirala iz zaduženja. Nakon proglašenja nezavisnosti, utvrđeno je da bi otplata nastalog duga zahtevala da porastu porezi, što je nepopularno i teško pada stanovnštvu tek izašlom iz rata Danas sve zemlje prihvataju da u domenu duga postoji fiksno pravilo – da se dugovi moraju vratiti

23. neophodno je stvoriti dovoljan višak na primarnom tekućem računu da bi se stabilizovalo učešće duga u BDP, tj. višak od (2 − 3,5) ×0,40 = −0,6% BDP (deficit). Nasuprot tome, za kamatu stopu od 6% imaćemo (6 − 3,5) × 0,40 = 1,0% BDP.

25. (a) Primarni budžetski višak (PBV) = (r − g) B/Y = 2% • (b) Uz r = 2%svaki primarni budžetski višak biće održiv. • Uz g = 1%,PBV = 4%.

26. POGLAVLJE 16

29. JAZOVI - LAGGS • spoznajni jaz(jaz u otkrivanju potrebe za akcijom), vladama trebavremena da formulišu mere, • što stvara jaz u odlučivanju. • implementacioni jaz, pošto ministarstvamoraju da pripreme, a parlamenti da usvoje odgovarajućeakone. Čak i kada bi se brzo primenile, ekonomskepolitike neće odmah dati rezultate. To seposebno odnosi na monetarnu politiku. Potrebno jenajmanje nekoliko meseci da bi se osetilo dejstvomonetarne relaksaciIe i depresijacije kursa na realnuprivrednu aktivnost. • Što je još gore, ovaj jaz u realizacijisadrži visok stepen neizvesnosti; ekonomistiga ne mogu uvek sasvim tačno utvrditi.

30. LUKASOVA KRITIKA • Jedna od implikacija Lukasove kritike na ekonomsku • politiku je da je za vladu sigurnije da ide manjim koracima. • Verodostojne promene režima mogu izazvati raznorodne • reakcije u privatnom sektoru. Ovo može biti • još jedan argument protiv aktivizma, a u svakom slučaju, • predstavlja valjan razlog za oprez. Naredna implikacija • je da mere ekonomske politike moraju predstavljati • kombinaciju tekućih akcija i akcija na učvršćivanju • opredeljenja vlade za buduće akcije.

31. Lukasove kritike, kojom se tvrdi da ponašanje privrednih • subjekata u prošlosti može biti loš putokaz • za procenu efekata ekonomske politike. • Privrednisubjekti se ne rukovode tekućim ponašanjem vlade, • već svojom percepcijom njihovog načina vladanja, • odnosno njihovog režima ekonomske politike. • Iztog razloga, predviđanje reakcija privrednih subjekata • i finansijskih tržišta na promene ekonomske politike • ne može se vršiti isključivo na osnovu njihovog • ponašanja u prošlosti.

34. ZAŠTO JE DOBRO JEDNO, A ZAŠTO DRUGO?

35. mogu da onemoguće vladuda preduzme željene korake. Na primer, često se čujeda vladama treba zabraniti da prave deficit, čime seizbegava eksplozivni proces zaduživanja. Međutim,jedan takav zakon o zabrani deficita bi blokirao dejstvoautomatskih stabilizatora.

36. U SAD, budžetskizakoni važe u četrdeset devet od pedeset država (izuzetakčini država Vermont). (Slično tome, federativnerepublike Nemačke takođe imaju budžetskezakone). Zabrana deficita na snazi je u 36 država. U devet država očuvan je automatski stabilizator, u smislu da se zahteva da se budžetska ravnoteža ostvaruje samo u proseku, dozvoljavajući da se deficiti iz loših godina otplate kada dođu bolja vremena. Konačno, u preostalih dvadeset država sloboda je veća, jer budžet mora biti uravnotežen samo ex ante, ali ex post ne mora. SAD nemaju federalni budžetski zakon, niti je bilo koja suverena država do sada imala neki takav zakon. Diskreciona fiskalna rešenja smatraju se suviše značajnim da bi se od njih odustalo,

38. PLATE U JAVNOM SEKTORU • ZA • PROTIV

40. Teoremaglasača na medijani tvrdi da je glasač sa medijane— od koga je polovina birača rangirana ulevo, a polovinaudesno — upravo onaj odlučujući. Političkestranke će maksimizirati svoje izborne šanse ako sačinetakvu kombinaciju ekonomskih politika koja jemaksimalno prilagođena glasaču sa medijane. Mogućesu dve strategije. • Prva strategija je da sve političke stranke ciljaju naovog srećnika, ali u tom slučaju same partije gube prepoznatljivost.I mada ovakav opis baš i ne odgovarastvarnosti, njime se mogu objasniti dve važne činjenice.Prvo, u mnogim zemljama političku arenu karakterišedvopartijski sistem u kome partije nude vrloslične stvari. Drugo, izbori se često dobijaju sa malomnumeričkom prevagom. U tom slučaju izbori ne generišuprivredni ciklus jer se pobednik veoma malorazlikuje od poraženog, a javnost čak ex ante zna daobe strane imaju po 50% šanse da formiraju vladu. • Druga strategija je da politička stranka cilja na glasačesa krajnje granice političkog spektra, ali da pokušada svoj program učini privlačnim svimglasačima sve do medijane, obuhvatajući tako samo • 50% biračkog tela, plus još jednog glasača. Ovo bibio opis prilično polarizovanih političkih sistema,kojim se može objasniti uska margina izbornih rezultata.U ovom slučaju izbori generišu stranačke • privredne cikluse, jer sa dolaskom na vlast dolazido prilično radikalne izmene ekonomske politike.