1 / 50

ŽIVOTINJSKA TKIVA

ŽIVOTINJSKA TKIVA. ŽIVOTINJSKA TKIVA. Tkivo je skup ćelija iste građe, funkcije i embrionalnog porekla Nauka koja proučava tkiva: HISTOLOGIJA U telu životinja postoje 4 vrste tkiva: epitelno vezivno mišićno nervno. žlezdani. cilindričan. čulni. masno. kockast. tr e pljasti.

parmida-bahram
Télécharger la présentation

ŽIVOTINJSKA TKIVA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. ŽIVOTINJSKA TKIVA

  2. ŽIVOTINJSKA TKIVA • Tkivo je skup ćelija iste građe, funkcije i embrionalnog porekla • Nauka koja proučava tkiva: HISTOLOGIJA • U telu životinja postoje 4 vrste tkiva: • epitelno • vezivno • mišićno • nervno

  3. žlezdani cilindričan čulni masno kockast trepljasti hrskavičavo rastresito pločast specijalni koštano gusto jednoslojni višeslojni vlaknasto krv i limfa EPITELNO VEZIVNO TKIVA MIŠIĆNO NERVNO neuroni neuroglije glatko senzitivni poprečnoprugasto motorni srčano interneuroni

  4. EPITELNO TKIVO • Izgrađeno od gusto zbijenih ćelijakoje formirajuslojeve • Osnovna uloga: zaštitna • Nalazi se na površini tela, oblaže unutrašnje šupljine pojedinih organa i odvodne kanale

  5. EPITELNO TKIVO - podela Jednoslojni epitel Prema broju slojeva Višeslojni epitel Prema obliku ćelija pločast kockast cilindričan

  6. SPECIJALNI EPITELI TREPLJAST ŽLEZDANI Ćelije luče različite materije; u sastavu žlezda Ćelije sa trepljama; u dušniku i bronhijama ČULNI Ćelije specijalizovane za primanje različtih draži; u čulnim organima Gustatorna kvržica na jeziku Mehanoreceptori čula sluha i ravnoteže

  7. VEZIVNO TKIVO • Izgrađeno od vezivnih ćelija, međućelijske supstance (matriksa) koju luče ćelije i vezivnih vlakana u matriksu • Uloga: potporna; povezivanje drugih tkiva • Vrste: krv i limfa, vlaknasto vezivno tkivo, hrskavičavo tkivo, koštano tkivo

  8. KRV • Tečno vezivno tkivo • Građa: tečni matriks (krvna plazma) i krvne ćelije • Uloge: transport O2 i hranljivih materija do ćelija, odvođenje CO2 i štetnih produkata metabolizma od ćelija; imunitet

  9. ERITROCITI Sadrže hemoglobin koji vezuje O2 LEUKOCITI Imaju ulogu u imunitetu – sposobnosti organizma da se brani od stranih tela TROMBOCITI Imaju ulogu u koagulaciji (zgrušavanju) krvi Trombociti u razmazu krvi

  10. LIMFA • Bezbojna tečnost po sastavu slična krvnoj plazmi • Od ćelija sadrži samo limfocite • Uloga: vraćanje međućelijske tečnosti u krvotok

  11. VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO • U matriksu sadrži vezivna vlakna (kolagena i elastična vlakna) • Kolagena vlakna su debela, čvrsta i savitljiva, ali neelastična • Elastična vlakna su tanka, razgranata i elastična • Podela: • Gusto vezivno tkivo • Rastresito vezivno tkivo • Masno tkivo

  12. RASTRESITO VEZIVNO TKIVO Vezivna vlakna su razbacana u matriksu Nalazi se oko krvnih sudova, nerava i pojedinih organa GUSTO VEZIVNO TKIVO Vezivna vlakna su zbijena u paralelne snopove Gradi tetive i ligamente MASNO TKIVO Izgrađeno od ćelija ispunjenih masnim kapljicama Kod odraslih osoba broj ćelija je konstantan, dok jenjihova veličina promenljiva

  13. HRSKAVIČAVO TKIVO • Građeno od hrskavičavih ćelija (hondrocita) koje se nalaze u malim šupljinama (lakunama) međućelijskog matriksa sa vezivnim vlaknima

  14. HIJALINSKA HRSKAVICA Sadrži kolagena vlakna Nalazi se u zglobovima, nosu i dušniku, rebrima ELASTIČNA HRSKAVICA Sadrži elastična vlakna Nalazi se u ušnoj školjci, grkljanu

  15. KOŠTANO TKIVO Osnovna gradivna i funkcionalna jedinica je osteon građen od: • Ćelija osteocita u lakunama • Matriksa sastavljenog od organskog oseina,kolagenih vlakana i neorganskih soli Ca i Mg • Haverzovog kanala kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi

  16. KOSTNA SRŽ

  17. MIŠIĆNO TKIVO • Građeno od izduženih mišićnih ćelija koje u citoplazmi imaju proteinska vlakna (miofibrile) • Aktivnošču miofibrila ćelija se skraćuje (grči - kontrahuje) i opruža. • Podela: • Poprečnoprugasto mišićno tkivo • Glatko mišićno tkivo • Srčano mišićno tkivo

  18. Poprečnoprugasto mišićno tkivo Gradi skeletne mišiće. Uloga: pokretanje delova tela. Pod voljnom kontrolom Dugačke cilindrične ćelije sa više jedara i velikim brojem mitohondrija Glatko mišićno tkivo Ulazi u sastav zidova unutrašnjih organa: creva, mokraćne bešike, polnih kanala, krvnih sudova. Uloga: unutrašnji transport. Nije pod voljnom kontrolom Vretenste ćelije sa jednim jedrom Srčano mišićno tkivo Gradi srce kičmenjaka. Nije pod voljnom kontrolom. Automatski se kontrahuje Poprečnoprugaste ćelije sa jednim jedrom, i nastavcima kojima se povezuju u mrežu

  19. NERVNO TKIVO • Izgrađeno od nervnih ćelija koje sprovode nervne impulse – neurona i potpornih ćelija – neuroglija

  20. Građa neurona • Telo neurona • Nastavci: dendriti i akson • Mijelinski omotač (oko aksona) Motorni neuron dendriti završni dugmići telo neuriona jedro akson mijelinski omotač

  21. Vrste neurona • Senzitivnineuroni – prenose impuls od receptora do CNS-a • Motornineuroni – sprovode impuls od CNS-a do efektora (mišića ili žlezda) • Interneuroni – povezuju senzitivne i motorne neurone

  22. Refleksni luk • Put nervnog impulsa od receptora preko senzitivnog neurona do centra u CNS-u, pa prekomotornog neurona do efektora receptor senzitivni neuron Kičmena moždina motorni neuron efektor (mišić)

  23. žlezdani cilindričan čulni masno kockast trpljasti hrskavičavo rastresito pločast specijalni koštano gusto jednoslojni višeslojni vlaknasto krv i limfa EPITELNO VEZIVNO TKIVA MIŠIĆNO NERVNO neuroni neuroglije glatko senzitivni poprečnoprugasto motorni srčano interneuroni

  24. SISTEMI ORGANA ŽIVOTINJA

  25. KOŽNI SISTEM • Nalazi se na površini tela • Uloge: • Zaštita od mehaničkih povreda, hemijskih materija, mikroorganizama, zračenja, isparavanja • Čulna – prima draži iz spoljašnje sredine • Izlučivanje, disanje, ishrana • Termoregulacija

  26. Građa kože Jednoslojni epidermis (pokožica) – epitelno tkivo Beskičmenjaci Višeslojni epidermis (pokožica) – epitelno tkivo Kičmenjaci Dermis – vezivno tkivo • Zaštitne tvorevine kože: • Kutikula • Rožne krljušti i ploče gmizavaca • Perje ptica • Dlaka sisara Kožne žlezde: jednoćelijske i višećelijske Koža sisara Čulni organi

  27. SKELETNI SISTEM • Uloge: • Potporna – daje oblik i čvrstinu telu • Zaštitna – štiti unutrašnje organe • Kretanje – zajedno sa mišićima • Tipovi skeleta (prema položaju u telu): • Egzoskelet – ljuštura mekušaca, kutikula zglavkara • Endoskelet – kosti kičmenjaka

  28. SKELETNI SISTEM egzoskelet endoskelet

  29. MIŠIĆNI SISTEM Uloge: • Kretanje tela, pokretanje delova tela • Učestvuje u ishrani, varenju, disanju, izlučivanju, cirkulaciji telesnih tečnosti

  30. Tipovi mišićnog sistema Životinje bez skeleta Životinje sa egzoskeletom Životinje sa endoskeletom Mišići su ispod kože, potpuno obavijaju telo Mišići u snopovima vezani su za unutrašnju stranu egzoskeleta Mišići su vezani za spoljašnju stranu kosti

  31. ČULNI SISTEM • Obaveštava telo o promenama u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini • Receptori u sastavu čula primaju draži i prevode ih u nadražaje koji se nervnim ćelijama sprovode do centralnog nervnog sistema

  32. Vrste receptora Mehanoreceptori Termoreceptori Hemoreceptori Primaju mehaničke draži. Nalaze se u čulu dodira, čulu sluha i ravnoteže Primaju termičke draži, reaguju na promene temperature Primaju hemijske draži. Nalaze se u čulu ukusa i čulu mirisa Fotoreceptori Primaju svetlosne draži. Nalaze se u čulu vida

  33. НЕРВНИ СИСТЕМ • Прима информације о променама у спољашњој и унутрашњој средини од рецептора, обрађује информације и обезбеђује адекватан одговор организма • Контролише све животне функције и понашање организма

  34. Типови нервног система Код дупљара Нервне ћелије равномерно распоређене по телу, повезане наставцима у мрежу Мрежаст нервни систем Код осталих животиња Главене ганглије (код бескичмењака) У предњем делу Нервне ћелије се групишу у одређеним деловима тела Нервне ћелије се групишу у одређеним деловима тела Централни нервни систем Мозак (код кичмењака) Дуж тела Нервно стабло Периферни нервни систем Наставци нервних ћелија ван нервног стабла Код дупљара

  35. Врпчаст Нервне ћелије равномерно распоређене дуж нервног стабла у врпце Код пљоснатих и ваљкастих црва Ганглионаран Нервне ћелије у нервном стаблу образују проширења - ганглије Код мекушаца Лествичаст У сваком телесном сегменту налази се пар ганглија повезаних међусобом и ганглијама суседних сегмената Код чланковитих црва и зглавкара Цеваст У нервном стаблу налази се унутрашња шупљина Код кичмењака Код дупљара

  36. ENDOKRINI SISTEM • Endokrini sistem čine ENDOKRINE ŽLEZDE (žlezde sa unutrašnjim lučenjem) koje svoje produkte – hormone – izlučuju direktno u krv. Krvlju se hormoni prenose do ciljnih tkiva na koja deluju • Uloga: regulatorna – regulišu različite procese u organizmu

  37. hipotalamus hipofiza štitnažlezda nadbubrežne žlezde pankreas jajnici testisi

  38. SISTEM ORGANA ZA VARENJE • Uloga: unošenje hrane, mehanička i hemijska obrada hrane, apsorpcija hranljivih materija, izbacivanje nesvarenih ostataka

  39. Tipovi digestivnog sistema Gastrovaskularna duplja sa usnim otvorom Dupljari Nepotpuno crevo Pljosnati crvi Usni otvor, prednje i srednje crevo Potpuno crevo Ostale životinje Usni otvor, prednje, srednje, zadnje crevo i analni otvor

  40. SISTEM ORGANA ZA DISANJE • Uloga: razmena gasova sa spoljašnjom sredinom • ĆELIJSKO DISANJE C6H12O6 + O2→ CO2 + H2O + E [ATP]

  41. Organi za disanje • Površina tela, koža: sunđeri, dupljari, crvi • Kožne škrge: člankoviti crvi, mekušci, rakovi, bodljokošci • Traheje: insekti, pauci, stonoge • Unutrašnje (prave) škrge: ribe • Pluća: kopneni kičmenjaci

  42. Traheje

  43. TRANSPORTNI (CIRKULATORNI) SISTEM • Transport kiseonika i hranljivih materija do ćelija, odvođenje ugljen-dioksida i štetnih produkata metabolizma od ćelija • Tipovi sistema: otvoren i zatvoren

  44. Otvorenicirkulatorni sistem • Mekušci, zglavkari, plaštaši • Hemolimfa se kreće krvnim sudovima, a zatim izliva u međućelijske prostore

  45. Zatvorenicirkulatorni sistem • Člankoviti crvi, glavonošci, kičmenjaci • Krv se kreće isključivo krvnim sudovima: arterijama, venama i kapilarima

  46. SISTEM ZA IZLUČIVANJE • Uloga: izlučivanje štetnih produkata metabolizma, viška vode i soli Malpigijeve cevčice Protonefridije Bubrezi Metanefridije Različite žlezde

  47. POLNI SISTEM • Uloga: razmnožavanje – ostavljanje potomstva Polno razmnožavanje Bespolno razmnožavanje Gametogeneza: stvaranje polnih ćelija (gameta) u polnim žlezdama Deoba tela Pupljenje Oplođenje: spajanje polnih ćelija Rezultat oplođenja: zigot

  48. Spermatozoid (n) Jajna ćelija (n) oplođenje Zigot (2n) razviće Embrion (2n) Zigot (2n)

More Related