1 / 39

GENETIKA 1

GENETIKA 1. GENETIKA 1. 1. Genetika je nauka koja proučava nasleđivanje i promenljivost osobina kod živih organizama.

robyn
Télécharger la présentation

GENETIKA 1

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. GENETIKA 1 GENETIKA 1

  2. 1 Genetika je nauka koja proučava nasleđivanje i promenljivost osobina kod živih organizama. Pod pojmom osobina (svojstvo, karakteristika), podrazumeva se bilo koja odlika jednog organizma ili grupe jedinki kao što su oblik dela tela,boja cveta, boja očiju, sposobnost da se ostvari neki fiziološki proces, prisustvo ili odsustvo nekog enzima, brzina trčanja... Genetika proučava mehanizme prenošenja naslednih faktora sa roditelja na potomke.

  3. 2 19-ti vek, Mendelov eksperiment sa graškom. 1909, danski naučnik Wilhelm Johannsen je nasledne faktore nazvao genima. 1911, geni su linearno raspoređeni u hromozomima Sve do početka četrdesetih godina 20-og veka, smatralo se da su proteini nasledni materijal živih bića. 1944, utvrđeno je da je DNK nasledni materijal i da se preko nje osobine prenose sa roditelja na potomke. 1953, naučnici James Watson i Francis Crick su konstruisali model građe molekula DNK. Prema ovom modelu molekul DNK se sastoji od 2 polinukleotidna lanca koji se uvijaju jedan oko drugog. Delovi molekula DNK su geni.

  4. 3 Gregor Johann Mendel Rođen kao Johann Mendel, 22 jula 1822 u mestu Heinzendorf u tadašnjem Austrijskom carstvu.Sada je to deo Češke republike. Po nacionalnosti je bio Nemac. 1843 dolazi u manastir u gradu Brno gde uzima ime Gregor. Mendel je prvi koristio genetički eksperiment. Od 1856 -1863 proučavao je nasleđivanje raznih osobina kod graška (Pisum sativum) koji je zasadio u manastirskoj bašti. Uradio je eksperimente sa oko 28 000 biljaka. Uveo je termine: nasledni faktori, dominantna osobina, recesivna osobina. Pre Mendela se smatralo da je nasleđivanje osobina kontrolisano svakom kapljicom telesne tečnosti organizma i da se usled ”mešanja” telesnih tečnosti roditelja ne može predvideti kakve će se osobine pojaviti kod potomaka. Mendel je dokazao da se razviće svake osobine nalazi pod kontrolom naslednih faktora koji ne gube svoj integritet (ne stapaju se) već se neizmenjeni prenose sa roditelja na potomke. Svoj rad o nasleđivanju je objavio 1866 ali, značaj ovog rada nije shvaćen i priznat za vreme njegovog života već tek 1900-te godine kada su neki drugi naučnici radeći eksperimente sa biljkama došli do sličnih zaključaka (npr. danski botaničar Hugo DeVries ). Gregor Mendel je umro u Brnu 6 januara 1884. Austrian Empire (1804-1867) Austro-Hungarian Empire (1867-1918)

  5. 4 Mendelov eksperiment sa graškom Da bi eksperiment bio uspešan Mendel je prvo morao da odgaji čiste linije. Čista linija podrazumeva da se kod jedinki određene osobine ispoljavaju na isti način kroz generacije. Genetički eksperimentiomogućavaju utvđivanje nasledne prirode i poreklo promenljivosti određenih osobina kod organizama. Obično se u genetičkom eksperimentu vrši ukrštanje jedinki kod kojih se određena osobina ispoljava na različit način pa se onda prati pojava razlika kod potomaka u toku nekoliko generacija. Generacijaje period od nastanka organizma (od začeća) do dostizanja polne zrelosti kada je taj organizam sposoban da stvara svoje potomke. One of the reasons that Mendel carried out his breeding experiments with pea plants was that he could observe inheritance patterns in up to two generations a year. Geneticists today usually carry out their breeding experiments with species that reproduce much more rapidly so that the amount of time and money required is significantly reduced. Fruit flies and bacteria are commonly used for this purpose now. Fruit flies reproduce in about 2 weeks from birth, while bacteria, such as E. coli found in our digestive systems, reproduce in only 3-5 hours. Grašak -Pisum sativum

  6. 5 Osobine graška koje je Mendel pratio Mendel je pratio sedam osobina graška. Odabrao je osobine koje se mogu ispoljiti na dva načina. 1 2 3 4 5 6 7

  7. 6 Monohibridno nasleđivanje Prati se jedna osobina. 1. Oblik semena Kod graška seme može biti okruglo ili naborano. Mendel je odgajio liniju biljaka koje su u svakoj generaciji davale okruglo seme i liniju biljaka koje su uvek davale naborano seme. Biljke koje su uvek davale okruglo i biljke koje su uvek davale naborano seme su roditeljska generacija (parentalna generacija), obeležava se slovom P. Grašak je samooplodna biljka, cvetovi graška imaju i prašnike i tučak. Jedinke roditeljske generacije Mendel je ukrštao tako što bi uklonio prašnike sa cvetova biljaka koje su davale naborano seme a potom bi na tučkove tih cvetova stavljao polenov prah biljaka koje su davale okruglo seme. Na ovaj način je sprečavao samooplođenje i bio je siguran da će dobijeno seme nastati kombinovanjem naslednih faktora dve različite linije. unakrsno oprašivanje Kao rezultat ovog ukrštanja dobio je semena koja predstavljaju prvu generaciju potomaka. Prva filijalna generacija, obeležava se sa F1. Sva semena dobijena ovim ukrštanjem bila su okrugla. P: x F1: 100% okruglo seme filius, filia = sin,ćerka

  8. 7 Posejao je ova semena i iz njih su izrasle biljke (F1). Kada su se pojavili cvetovi dozvolio je samooplođenje. Iz ovako oplođenih cvetova razvilo se seme, to je F2 generacija. Ova semena su bila okrugla i naborana, broj okruglih je bio znatno veći. Mendel je skupio sva ta semena, razdvojio ih po obliku i prebrojao. Brojna zastupljenost je bila: 5474 okruglih i 1850 naboranih. Odnos je bio 3 : 1 samooprašivanje F1: x F1=P2 sada su jedinke F1 generacijeroditeljska generacija F2: 75% okruglo 25% naborano Prateći i druge osobine Mendel je utvrdio da se u F1 generaciji uvek ispoljava samo jedna osobina. U F2 generaciji su bile zastupljene obe osobine ali je jedna od njih za oko tri puta bila češća od druge. Zaključio je da tu postoji određeno pravilo i pokušao je da ga objasni. U to vreme se još nije znalo za gene pa je Mendel koristio izraz- nasledni faktor.

  9. 8 Razviće svake osobine kontroliše određeni nasledni faktor. U svakoj biljci F1 generacije se nalaze oba faktora ali se samo jedan ispoljava pa ga je zato Mendel nazvao dominantnim i obeležio ga je velikim slovom A. Drugi nasledni faktor koji se nije ispoljio u F1 generaciji Mendel je nazvao recesivnim faktorom i obeležio ga je malim slovom a. Recesivan faktor je ”sakriven” u F1 generaciji, nije nestao ali ga je dominantan faktor ”pokrio”. P: AA x aa g: A A a a F1: Aa Aa Aa Aa F1: Aa x Aa g: A a A a F2: AA Aa Aa aa ¾okruglo ¼ naborano 75% 25% AA = okruglo seme Aa = okruglo seme aa = naborano seme

  10. 9 Nasledni faktori se razdvajaju prilikom formiranja gameta. Polovina gameta će imati faktor A a druga polovina gameta će imati faktor a. Nasledni faktori se slobodno kombinuju (nezavisno jedan od drugoga) i nastaje F2 generacija. U F2 generaciji se ispoljava i recesivan nasledni faktor (a), pojavljuje se osobina koju ovaj faktor određuje ali u manjoj zastupljenosti u odnosu na osobinu koju određuje dominantan nasledni faktor (A). Mendelova pravila nasleđivanja: 1. Pravilo rastavljanja 2. Pravilo slobodnog kombinovanja A - dominantan nasledni faktor, dovodi do razvića okruglog semena Okruglo seme je dominantna osobina a - recesivan nasledni faktor, dovodi do razvića naboranog semena. Naborano seme je recesivna osobina. Recesivan nasledni faktor ne može da se ispolji ako je u paru sa dominantnim faktorom (Aa) Recesivna osobina se ispoljava ako su oba faktora recesivna (aa).

  11. n 2 = broj fenotipova 3 = broj genotipova n=broj osobina koje se prate n 1 2 = 2 fenotipa 3 = 3 genotipa 1 10 GENOTIP – FENOTIP Pod fenotipom se podrazumeva određena osobina npr. boja cveta, boja očiju... Genotip,predstavlja kombinaciju naslednih faktora koji dovode do razvića određene osobine. (u širem smislu genotip predstavlja skup svih gena) Fenotip je stvarni izgled organizma nastao delovanjem naslednih faktora u određenim uslovima sredine. okruglo seme, naborano seme = fenotipovi Aa Aa aa = genotipovi Genotipovi AA i Aa dovode do razvića okruglog semena. Genotip aa dovodi do razvića naboranog semena. Okruglo seme je dominantan fenotip. Naborano seme je recesivan fenotip. monohibridno nasleđivanje n=1 An organism’s phenotype is its physical appearance. An organism’s genotype is its genetic makeup.

  12. 11 2. Boja semena BB bb Bb 100% žuto BB Bb Bb bb 75% žuto 25% zeleno FENOTIP GENOTIP Žuto seme je dominantan fenotip. Određuju ga dva genotipa: BB Bb Zeleno seme je recesivan fenotip. Određuje ga jedan genotip: bb B - dominantan alel b - recesivan alel

  13. 12 Dominantni i recesivni geni (aleli) Šta su aleli ? Genski aleli su različiti oblici jednog istog gena. Primer: Gen koji određuje boju cveta kod graška ima dva alela, jedan alel dovodi do razvića ljubičastog cveta a drugi do razvićabelog. Aleli se nalaze na homologim hromozomima. Homologi hromozomi su hromozomi istog oblika i veličine, jedan je iz jajne ćelije a drugi iz polenovog zrna. (spermatozoida) alel za ljubičast cvet alel za beo cvet Par homologih hromozoma Dominant alleles overpower recessive alleles. Dominant traits overpower recessive traits.

  14. 13 Homozigot, heterozigot? C C C c c c Dominantan homozigot oba homologa hromozoma imaju dominantan alel Recesivan homozigot oba homologa hromozoma imaju recesivan alel Heterozigot jedan hromozom ima dominantan a drugi ima recesivan alel Ukrštanjem čistih linija (dominantan homozigot x recesivan homozigot) dobija se potomstvo koje je heterozigotno i kod kojeg se ispoljava dominantno svojstvo.

  15. 14 3. Boja cveta Kada polen biljaka koje imaju beo cvet oplodi jajne ćelije cvetova ljubičaste boje nastaće prva generacija hibrida koji će svi imati ljubičast cvet. Rezultat je isti i kada se polen ljubičastog cveta prebaci na tučak belog cveta. Gen koji određuje boju cveta ima dva alela: C alel koji određuje ljubičastu boju c alel koji određuje belu boju P: CC x cc F1:CcCcCcCc U F1 generaciji sve biljke će imati ljubičast cvet.

  16. 15 Flower color alleles C dominant allele crecessive allele F1: Cc x Cc F2:CCCcCccc Postoje tri genotipa: CC Cc cc CC i Cc dovode do razvića ljubičastog cveta cc dovodi do razvića belog cveta Ukrštanjem F1 x F1 (samooplođenje) dobiće se F2 generacija u kojoj će 75% cvetova bili ljubičaste boje a 25% cvetova bele boje. (25% dominantnih homozigota, 50% heterozigota i 25% recesivnih homozigota) Fenotip ljubičasta boja ljubičasta boja ljubičasta boja bela boja 3:1 cc recesivan homozigot Genotip CC dominantan homozigot Cc heterozigot Cc heterozigot 1:2:1

  17. 16 Samooprašivanje

  18. 17 Each true-breeding plant of the parental generation has identical alleles, CCor cc. Gametes (circles) each contain only one allele for the flower-color gene. In this case, every gamete produced by one parent has the same allele. P Generation  Phenotype:Genotype: Purple flowersCC White flowerscc Gametes: c C Union of the parental gametes produces F1 hybrids having a Cc combination. Because the purple-flower allele is dominant, all these hybrids have purple flowers. When the hybrid plants produce gametes, the two alleles segregate,half the gametes receiving the C allele and the other half the c allele. F1 Generation Phenotype:Genotype: Purple flowersCc Gametes: c C This box, a Punnett square, shows all possible combinations of alleles in offspring that result from an F1 F1 (CcCc) cross. Each square represents an equally probable product of fertilization. For example, the bottom left box shows the genetic combination resulting from a c egg fertilized by a Csperm. Random combination of the gametes results in the 3:1 ratio that Mendel observed in the F2 generation. c C F1 sperm F2 Generation C Cc CC F1 eggs c cc Cc Phenotype: 3 : 1

  19. 18 4. Položaj cveta 5. Oblik mahune 6. Boja mahune 7. Visina stabljike TT x tt Tt x Tt TT TtTt tt

  20. 19 Dihibridno nasleđivanje Prate se dve osobine (ukrštaju se biljke koje se razlikuju u dve osobine). Mendel je pratio nasleđivanje oblika i boje semena, visinu biljke i boju cveta itd. U roditeljskoj generaciji je ukrstio biljke koje su uvek davale okruglo seme žute boje sa biljkama koje su davale naborano seme zelene boje. Iz oplođenih cvetova su se razvila semena (F1 generacija) koja su sva bila okrugla i žuta. To znači da su obe ove osobine dominantne. Kada je posejao ova semena nikle su biljke (F1 gen) kod kojih je dozvolio samooplođenje. Dobijena su semena (F2 generacija) kod kojih su se pojavile i varijante koje nisu postojale u roditeljskoj generaciji. primer za dihib.nasleđ. udžbenik, str 45. Ako oblik semena označimo slovom A a boju semena slovom B, onda će biljke roditeljske generacije biti: AABB i aabb. A = okruglo B = žuto a = naborano b = zeleno AABB = okruglo žuto seme aabb = naborano zeleno seme P: x F1: x F1: F2: zelena i žuta naborana semena

  21. 20 P: AABB x aabb g: AB ab F1: AaBb F1: AaBb x AaBb g: AB, Ab, aB, ab F2: AABB AAbb aaBB aabb AABb Aabb aaBb AaBB AaBb Biljka sa genotipom AABB će stvarati gamete koji će sadržati oba dominantna alela (AB), a biljka koja ima genotip aabb stvaraće gamete koji će imati recesivne alele za obe osobine (ab). Spajanjem gameta nastaju hibridi, F1 generacija= AaBb. Kombinacijom 4 tipa gameta nastaje F2 generacija. polenova zrna jajne ćelije 9⁄16 3⁄16 3⁄16 1⁄16 okr/žuto nab/zel okr/zel nab/žuto 4 fenotipa, odnos 9:3:3:1 9 genotipova 16 kombinacija, neke se ponavljaju

  22. bf gam. bf 21 Zadatak Koji gen određuje oblik a koji boju? Koje osobine su dominantne? četvrtast oblik - okrugao oblik zelena boja - žuta boja Koliko tipova gameta ima majka a koliko otac ? Napiši koje kombinacije alela postoje u gametima. Phenotype: Genotype: Bbff BbFf Ukrštanjem različitih gameta kod dece se mogu ispoljiti ove osobine u različitim kombinacijama. Za odgovarajuće fenotipove napiši genotipove koji postoje kod dece: četvrtast – zelen okrugao - zelen četvrstast – žut okrugao - žut

  23. 22 Tipovi nasleđivanja kod biljaka, životinja, ljudi Od interakcija alela određenog gena zavisi kako će se ispoljiti osobina koju taj gen determiniše. Interakcija genskih alela može biti: dominantno-recesivna, intermedijarna, kodominantna. 1. Dominantno-recesivno nasleđivanje(do sada navedeni primeri) 2. Intermedijarno nasleđivanje (nepotpuna dominansa) 3. Kodominantno nasleđivanje osobina

  24. 23 Intermedijarno nasleđivanje (nepotpuna dominansa) P generacija crven A1A1 beo A2A2  A1 A2 gameti P: A1A1 x A2A2 F1: A1A2 A1A2 A1A2 A1A2 100% roze F1: A1A2 x A1A2 F2: A1A1 A1A2 A1A2 A2A2 25% crven 50% roze 25% beo F1generacija roze A1A2 gameti A1 A2 A1 A2 gameti polenova zrna F2generacija A1 A1A2 A1A1 jajne ćelije A2 A2A2 A1A2 udžbenik, strana 46

  25. 24 Zevalica - Antirrhinum sp. Incomplete dominance When a dominant allele does not mask completely the phenotypic expression of the recessive allele in a heterozygote. F1 hybridshave an appearance somewhat inbetween the phenotypes of the two parental varieties. Example: flower snapdragon

  26. 25 Kodominantno nasleđivanje Do sada smo radili osobine koje su bile određene jednim genom koji je imao dva alela. Postoje geni koji mogu imati više alela -multipni aleli. Gen od kojeg zavisi tip krvne grupe ima 3 alela. Aleli: A, B, O Od kombinacije ovih alela zavisi koju ćemo krvnu grupu imati. Ako se na oba homologa hromozoma nalazi alel A osoba će imati A krvnu grupu. Ako se na oba homologa hromozoma nalazi alel B osoba će imati B krvnu grupu. Ako se na oba homologa hromozoma nalazi alel O osoba će imati O krvnu grupu. Ako se na jednom homologom hromozomu nalazi alel A a na drugom alel O, osoba će imati A krvnu grupu. Ako se na jednom homologom hromozomu nalazi alel B a na drugom alel O, osoba će imati B krvnu grupu. Ako se na jednom homologom hromozomu nalazi alel A a na drugom alel B, osoba će imati AB krvnu grupu Aleli A i B su dominantni u odnosu na alel O. Aleli A i B su međusobno kodominantni - oba alela dolaze do izražaja. Gen određuje stvaranje određenog proteina, taj protein ulazi u građu antigena, od antigena zavisi koja će biti krvna grupa. Osobe sa AB krvnom grupom stvaraju dve vrste antigena. Multiple Alleles Some genes may have more than two alternative alleles Classic example: Blood types

  27. 26 Determination of ABO blood group by multiple alleles Genotipovi su napisani na slici desno (isti prikaz je i u udžbeniku) ali jednostavnije je ovako: A krvna grupa ima dva genotipa: AA AO B krvna grupa ima dva genotipa: BB BO AB krvna grupa ima jedan genotip: AB O krvna grupa ima jedan genotip: OO Codominance

  28. 27 Majka ima A krvnu grupu (heterozigot). Otac ima B krvnu grupu (homozigot). Koje krvne grupe se mogu očekivati kod njihove dece? spermatozoidi P: AO x BB F1: AB AB BO BO jajne ćelije 50% 50% AB krvna grupa B krvna grupa Roditelji imaju A krvnu grupu. Da li njihovo dete može imati O krvnu grupu ? Primer za kodominantno nasleđivanje je i tzv. MN sistem krvnih grupa kod ljudi. Postoji jedan gen sa dva alela, alel M i alel N. Njihovom kombinovanjem moguća su tri genotipa: MM NN MN Osobe sa genotipom MM imaju M krvnu grupu Osobe sa genotipom NN imaju N krvnu grupu Osobe sa genotipom MN (heterozigoti) imaju MN krvnu grupu. Aleli M i N su kodominantni.

  29. 28 Kvantitativne osobine - Poligene osobine Osobine koje smo do sada razmatrali bile su određene jednim genom sa dva alela, ili su bile određene jednim genom koji ima 3 ili više alela (multipni aleli). Poligene osobine su određene sa više gena koji mogu imati 2 ili više alela pa je zato je praćenje ovakvih osobina složenije. Ti geni se ponašaju po Mendelovim pravilima ali broj mogućih kombinacija različitih alela različitih gena dovodi do širokog spektra ispoljavanja te osobine. Faktori spoljašnje sredine mogu u manjoj ili većoj meri uticati na ispoljavanje ovih osobina. Quantitative Traits (Polygenic Inheritance) Height, weight, human skin color, foot size...

  30. 29 Jedan od prvih dokaza za postajanje poligenih osobina bilo je praćenje boje zrna pšenice. Ukrštanjem pšenice sa belim i pšenice sa tamno crvenim zrnom dobilo se potomstvo ”srednje” boje (F1). Ukrštanjem jedinki ”srednje” boje u F2 generaciji pojavilo se 7 različitih fenotipova ! Istraživanje je pokazalo da boju zrna pšenice određuju tri gena sa po dva alela.

  31. 30 Primeri nasleđivanja nekih osobina kod ljudi Ušna resica Jedan gen sa dva alela Odvojena resica – dominantna osobina Spojena - recesivna osobina Rupica na obrazima je dominantna osobina Pegavost Određuje jedan gen sa dva alela Postojanje pega – dominantna osobina Odsustvo pega – recesivna osobina Rast kose na čelu Postojanje useka na sredini čela – dominantna osobina Ravna ivica kose na čelu – recesivna (Widow’s peak) Mogućnost uzdužnog savijanja jezika dominantna osobina Problem: istraživanja su pokazala da se kod 30% ispitanih identičnih (jednojajnih) blizanaca ova osobinarazličito ispoljila! Jednojajni blizanci imaju isti genotip, pa ipak, jedan blizanac može a drugine može da savije jezik?!

  32. 31 Boja očiju Smatralo se da je za boju očiju odgovoran jedan gen sa dva alela i da za tu osobinu važe Mendelova pravila, tamne oči su određene dominantnim alelom, a plave oči recesivnim. Šta je sa zelenim očima? Po dominantnosti zelene oči bi bile između tamnih i plavih. Dešava se da roditelji koji imaju zelene oči imaju decu sa zelenim i plavim očima. Postoje različiti stavovi kada je boja očiju u pitanju. Jedni naučnici kažu jedno, drugo drugo.... Može se pročitati da su za boju očiju odgovorna dva gena sa po dva alela, tri gena....a postoje i stavovi da uopšte ne postoji gen za boju očiju te da je usled mutacija i rekombinacija naslednog materijala teško predvideti boju očiju potomaka. Ako boju očiju određuju dva gena sa dva alela, možemo predvideti nasleđivanje za tamne,zelene i plave oči. Naravno, postoje mnogobrojna odstupanja za koja nije tačno utvrđen mehanizam nasleđivanja (zeleno žućkaste oči, sivkaste, šućmuraste-reče jedna učenica  ) Ima mnogo objašnjenja ali to prevazilazi nivo gimnazije, koga interesuje može da pročita na postavljenim linkovima na sledećim slajdovima. Ovde će biti izložen i školski, po svemu sudeći, netačan prikaz, i popularan prikaz (2 gena,4 alela). Popularan u smislu što postoje sajtovi gde se na osnovu tog modela može ”izračunati” boja očiju dece tzv. Eye calculator. What Color Eyes Will Your Children Have? http://museum.thetech.org/ugenetics/eyeCalc/eyecalculator.html

  33. majka otac otac majka P: Aa x Aa P: aa x aa g: a a a ra g: a A a A F1: AAAaAaaa F1: aaaaaaaa 75% tamne 25% plave 100% plave 32 Primeri nasleđivanja boje očiju - boju određuje jedan gen sa dva alela: Ovo je prevaziđeno tumačenje jer je više nego očigledan nedostatak objašnjenja nasleđivanja zelene boje očiju. A -dominantan alel, određuje tamnu boju a - recesivan alel, određuju plavu boju P = parentalna, roditeljska generacija g = gameti (polne ćelije: jajne ćelije i spermatozoidi) F = filijalna generacija (deca)

  34. BB ZZ braon BB Zp braon Bp ZZ braon Bp Zp braon BB pp braon Bp pp braon pp ZZ zelene pp Zp zelene pp pp plave 33 Primeri nasleđivanja boje očiju - boju određuju dva gena sa po dva alela: GENOTIP FENOTIP bey2 gey Prvi gen je na hromozomu 15. To je EYCL3 (bey2 gen) Ovaj gen ima dva alela: alel za tamne oči B alel za plave oči p Drugi gen je na hromozomu 19. To je EYCL1 (gey gen) Ima dva alela: alel za zelene oči Z alel za plave oči p Dominantnost : 1. alel za tamne oči B 2. alel za zelene oči Z (recesivan u odnosu na B, dominantan u odnosu na p) 3. alel za plave oči p I ovo je pojednostavljeno objašnjenje nasleđivanja boje očiju ali svakako je bliže realnosti od primera na prethodnom slajdu. Preuzeto sa:http://www.athro.com/evo/gen/geframe.html

  35. gameti BZ Bp pZ pp BZ BB ZZ BB Zp Bp ZZ Bp Zp Bp BB Zp BB pp Bp Zp Bp pp pZ Bp ZZ Bp Zp pp ZZ pp Zp pp Bp Zp Bp pp pp Zp pp pp 34 otac majka P: Bp Zp Bp Zp BpZp Ova žena je od jednog roditelja nasledila hromozom 15 koji ima alel za braon oči a od drugog roditelja je nasledila hromozom 15 koji ima alel za plave oči. Hromozom 19, od jednog roditelja je nasledila hromozom koji ima alel za zelene oči a od drugog roditelja hromozom koji ima alel za plave oči. Isto važi i za ovog muškarca. gamet BZ jajna ćelija/spermatozoid koji na hromozomu 15 ima alel za braon oči a na hromozomu 19 alel za zelene oči. F1: 12⁄16 3⁄16 1⁄16 75% braon 18,75% zelene 6,25% plave

  36. spermatozoidi gameti Bp Bp pp pp gameti BZ Bp pZ pp pZ Bp Zp Bp Zp pp Zp pp Zp pZ Bp ZZ Bp Zp pp ZZ pp Zp pp Bp pp Bp pp pp pp pp pp pp Bp Zp Bp pp pp Zp pp pp jajne ćelije pZ Bp Zp Bp Zp pp Zp pp Zp pZ Bp ZZ Bp Zp pp ZZ pp Zp pp Bp pp Bp pp pp pp pp pp pp Bp Zp Bp pp pp Zp pp pp 35 Kako je moguće da imam plave oči kada moj otac ima braon a moja majka zelene ? otac majka pp Zp BpZp P: Ako je otacBp pp Preuzeto sa:http://www.thetech.org/genetics/ask.php?id=203

  37. St Thomas's Abbey in Brno is an Augustinian monastery located in the Czech Republic

  38. The garden in which Gregor Mendel carried out his famous experiments

  39. The Augustinian Abbey now hosts the Mendel Museum dedicated to the founder of genetics prof.Sonja Kovačević

More Related