Monetarna teorija devi z n og kurs a

1. Monetarna teorija deviznog kursa Određivanje dugoročnog deviznog kursa pomoću PPP

2. Prema relaciji (4.1) videli smo da se pomoću deviznog kursa izje-dnačavaju cene šešira u SAD i Velikoj Britaniji. • Uz pretpostavku da je cena jednog šešira u SAD 20 dolara, i promptni devizni kurs dolara u odnosu na britansku funtu 2$ = 1£, cena identičnog šešira u Velikoj Britaniji, prema zakonu jedne cene, je 10 funti. • Isto važi za bilo koje međunarodno dobro, kao i za sve proizvode zajedno, kada se koristi indeks cena. • Takođe smo videli (prema jednačini 4.3) da se devizni kurs, pri važnosti pariteta kupovnih snaga, može prikazati kao E$/£= PSAD/PVB, • pri čemu E$/£predstavlja devizni kurs dolara u odnosu na britansku funtu, • PSAD je indeks cena u SAD, a • PVB je indeks cena u Velikoj Britaniji.

3. Sada možemo da prikažemo kako se određuje devizni kurs između dolara i britanske funte u monetarnom pristupu. • Polazno stanovište monetarnog pristupa je da se cene mogu trenutno menjati, kako bi se prilagodile stanju pune zaposlenosti u privredi i saglasno održanju PPP. • Zbog toga monetarni pristup više naginje dugoročnoj teoriji deviznog kursa.

4. Da bismo pokazali logiku monetarnog pristupa na primeru deviznog kursa dolar/britanska funta, poći ćemo od pretpostavke da devizno tržište određuje devizni kurs na dugi rok, tako da bude ispunjen zahtev PPP (videti jednačinu 4.3) E$/£= PSAD/PVB. • U osnovi, ova pretpostavka znači da se devizni kurs i ostale cene odmah prilagođavaju promenama, sa ciljem da se održi potpuna zaposlenost u privredi.

5. Ranije smo videli da se ravnoteža na tržištu novca može označiti kao Md = M (jednačina 4.12), pri čemu Md predstavlja tražnju novca, a M novčanu masu ili ponudu novca. • Pošto u razvijanje ovog identiteta ranije nije bila uključena uloga kamatne stope, sada ćemo je uzeti u obzir, da bismo postavili jednačinu pomoću koje ćemo nivo cena u zemlji objasniti preko odnosa domaće tražnje i ponude novca.

6. Agregatna tražnja za novcem je pod uticajem tri grupe faktora: • (1) Kamatna stopa (rast kamatne stope prouzrokuje smanje tražnje pojedinaca za novcem, tako da, ceteris paribus, rast kamatne stope dovodi do smanjivanja agregatne tražnje novca); • (2) Nivo cena (ako poraste novo cena, domaćinstva će za istu korpu proizvoda morati da plate veći iznos, a za to će im biti potrebno više novca. Dakle, da bi održala isti nivo likvidnosti, domaćinstva će morati da drže više novca ako cene rastu); • (3) Realni nacionalni dohodak, odnosno realni BDP (kada realni BDP raste, povećava se realna vrednost transakcija u privredi, što, pri nepromenjenim cenama, izaziva porast tražnje za novcem).

7. Ako sa P označimo nivo cena u privredi, • sa R kamatnu stopu, a sa Y realni BDP, • agregatnu tražnju za novcem možemo prikazati kao: • Md = P x L(R,Y), (4.25) • Na osnovu prethodne jednačine može se zaključiti da vrednost realne tražnje za novcem L(R,Y) opada kada raste kamatna stopa i raste kada dolazi do porasta realnog BDP.

8. Ako obe strane relacije (4.25) podelimo sa nivoom cena P, dobijamo jednačinu: • Md/P = L(R,Y), (4.26) • odakle zaključujemo da realna tražnja za novcem (leva strana identiteta (4.26) u suštini predstavlja realnu kupovnu moć (mogućnost da se kupi određena korpa proizvoda), tako da tražnju za likvidnošću treba posmatrati kao količinu novčane tražnje koja je potrebna da se održi realna kupovna moć.

9. Već smo videli da je tržište novca u ravnoteži kad je Md = M (jednačina 4.12). • Ako obe stane prethodne jednačine podelimo sa opštim nivoom cena, P, realnu agregatnu tražnju za novcem možemo prikazati kao: • M/P = L(R,Y). (4.27) • Iz jednačine (4.27) proističe zaključak da je, pri nepromenjenom nivou cena, P, i realnog BDP-a, Y, agregatna realna tražnja novaca jednaka agregatnoj realnoj ponudi novca, pri ravnotežnoj kamatnoj stopi.

10. Ako jednačinu (4.27) preuredimo po P, dobijamo sledeći identitet: • P = M/L(R,Y) (4.28) • Jednačina (4.28) prikazuje da nivo cena u privredi zavisi od domaće ponude novca (novčana masa), kamatne stope i realnog BDP-a. • Kada je tržište novca u ravnoteži, i kada privreda funkcioniše na nivou potpune iskorišćenosti faktora proizvodnje, nivo cena u privredi će biti stabilan, ako ponuda novca, odnosno novčana masa, ostane stabilna. • Time se nameće zaključak o postojanju direktne veze između ponude novca i nivoa cena u zemlji (porast ponude novca u jednoj zemlji, ceteris paribus, dovodi do proporcionalnog porasta cena u toj zemlji).

11. Na osnovu jednačine (4.28) možemo objasniti nivoe cena u SAD i Velikoj Britaniji. Za SAD, cene se mogu prikazati kao: • PSAD = MSAD/L(R$, YSAD), 4.29) • a za Veliku Britaniju: • PVB = MVB/L(R£, Y£). (4.30) • Kao i u prethodnim jednačinama, M označava ponudu novca jedne zemlje, dok L(R,Y) prikazuje agregatnu realnu tražnju novca te zemlje. • Već smo videli da se agregatna tražnja smanjuje kada se kamatna stopa povećava, i raste kada raste realni BDP date zemlje.

12. Na osnovu relacije (4.3) videli smo da je devizni kurs dolara prema britanskoj funti (cena funte iskazana u dolarima), prema teoriji PPP, iskazan kao odnos cena u SAD i Velikoj Britaniji. • Na drugoj strani, nivoi cena u ove dve zemlje, prema jednačinama (4.29) i (4.30), su određeni odnosima ponude i tražnje novca u svakoj zemlji. • Spomenute jednačine pokazuju da je, prema monetarnom pristupu, devizni kurs između američkog dolara i britanske funte, na dugi rok, određen relativnim odnosima monetarne ponude (novčane mase) i realne tražnje za novcem u obe zemlje.

13. Monetarni pristup daje mogućnost da se sagledaju posledice promene ponude novca, kamatnih stopa i realnog BDP-a na kretanje deviznog kursa između dve posmatrane valute. • Uzimajući u obzir dinamiki ponude novca i kretanje ostalih makroekonomskih agregata, moguće je doći do saznanja u kojoj meri i u kom pravcu deluje povećana ponuda novca. Takođe se ovim putem može doći do saznanja o uticaju ovih promena na devizni kurs.