EMOCIJE VI Osećanja besa, tuge i radosti

1. EMOCIJE VIOsećanja besa, tuge i radosti

2. Kako se manifestuje emocija besa/ljutnje i koju funkciju ona ima?

3. LJUTNJA/BES Osećanje koje doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava neku našu vrednost. • Ljutnja, na komunikacionom planu, predstavlja zahtev za promenom ponašanja druge osobe. Ponašanje koje proističe iz osećanja ljutnje je agresivnost. • Agresivno ponašanje čine neverbalni i verbalni signali, kao i fizički napad.

4. LJUTNJA/BES • Neverbalni signali: mrštenje, krivljenje usta, stezanje vilice, odmahivanje, glavom, ispravljanje leđa, stezanje pesnica, ukrućivanje tela, stezanje pesnica... • Postoje i neverbalni signali koji odražavaju pokušaj da se suzbije intenzitet ljutnje ili zaustavi napad: stiskanje usta, izbegavanje gledanja objekta, prestanak govora, povećanje telesne distane prema objektu, itd.

5. LJUTNJA/BES • U ljutnjijačinaglasavarira u odnosuna normalanintenzitet, bilo da se pojačava, bilo da se smanjuje, ali u obaslučajadrugomeprenosiporuku o opasnosti. • Fizičkinapadkojiproizlaziizljutnje, trebarazlikovati od nasiljakojeproizlaziizmržnje. • Napadljutiteilibesneosobe je usmerennapromenuponašanjadrugeosobe, a ne nanjenobiće. Kada se postignepromena u ponašanju, ljutnjaslabi, a agresivnoponašanje se gasi. • Mržnja, s drugestrane, imazacilj da drugaosobapati, da budeuništena, tako da fizičkadestruktivnost ne prestajekaddrugipromenisvojeponašanje.

6. LJUTNJA/BES • Kada osoba proceni da bi direktno izražavanje ljutnje i agresivnosti bilo neprihvatljivo, svoje osećanje ona može da izrazi na pasivan način, indirektno – ćutanjem, izbegavanjem, sabotažom zajedničkih aktivnosti, zaboravljanjem, odlaganjem... • Osoba može da usmeri svoju ljutnju na druge ljude, ali i na sebe samu, kada proceni da je svojim ponašanjem sebi ili drugim dragim osobama nanela štetu.

7. EFIKASNO I NEEFIKASNO IZRAŽAVANJE LJUTNJE • Neefikasno izražavanje ne vodi promeni ponašanja druge osobe, već naprotiv, često pogoršava konflikt. • Principi efikasnog verbalnog izražavanja ljutnje:- verbalna poruka uvek mora biti upućena na ponašanje druge osobe, a ne na njeno biće (»smeta mi kada razbacaš stvari po celom stanu« umesto »neuredan si, aljkav i nemaran«); • - poruka mora biti jasno određena i razumljiva osobi kojoj je upućena (»Razbesnim se kada dođem umorna s posla i zateknem nered u kući« umesto »Na šta to liči, dokle ćete me tretirati kao magarca u ovoj kući«)

8. EFIKASNO I NEEFIKASNO IZRAŽAVANJE LJUTNJE - pored ponašanjakojeizazivaljutnju, potrebno je označitionoponašanje u kojemdrugitreba da se angažuje (»Kadaodlučiš da se vratiškućiujutru, obavesti me telefonom, da se ne brinem« umesto »Izludeću od brige«) • - svojeutiske i pretpostaketrebaprikazatikaotakve, a ne kaočinjenice o ponašanjudrugeosobe (»Čini mi se da tebinijestalo da se angažuješnaovomprojektu« umesto »Tebebašboliuvozanašprojekat«) • - Porukatreba da je dovoljnosnažna da koddrugogizazoveminimalnuneprijatnostpotrebnuzapromenuponašanja. Ipak, ako je porukapreteranosnažna, drugiće se naljutitizbognepravednosnažneporuke i malo je verovatno da ćepromenitiponašanje.

9. 1.Setite se neke situacije u kojoj ste imali osećanje besa/ljutnje2. izrazite svoj bes/ljutnju na efikasan način upotrebom principa efikasnog izražavanja ljutnje/besa

10. Miša Miša ima 3 godine i ljut je... veoma ljut. Crven u licu od plača, on je besan jer mu je drug polomio igračku. Šta ćete Vi učiniti?

11. Odgovori na dečiji problem

12. Ohrabrujem dete da to zaboravi – nije velika stvar... Kupićemo novu igračku Odbijanje emocija, njihovo minimiziranje i skretanje pažnje na nešto drugo Posledice: Deca počinju da zanemaruju ili da se plaše svojih emocija Deca počinju da zanemaruju ili da se plaše tuđih emocija

13. Pretvaram se da se ništa nije desilo i nadam se da će proći “Neka ide kako ide” ili “Laissez faire”: dopuštenje detetu da ispolji osećanja, ali se dete ne uči da reguliše svoje emocije Posledice: Dete proživljava emocije, ali ih ne razume i ne ume da ih reguliše

14. Govorim mu da nije u redu da se ljuti – ne treba da bude ljut na svog druga Osuđivanje emocija: “Ne treba da se osećaš na taj način”, roditelji misle da su negativne emocije način da se postigne cilj,da treba kontrolisati emocije Posledice: U detetu raste uverenje da nešto nije uredu sa njim, oseća se usamljeno,gubi samopoštovanje, Ima teškoće da reguliše emocije i rešava probleme

15. Pokazujem detetu da saosećam sa njim i razgovaram sa njim • Emocionalno podučavanje: Saosećati i voditi • Pet koraka: • Biti svestan dečjih emocija • Shvatati emocionalne trenutke kao “magične” i kao priliku za intimnost i podučavanje • Slušati sa saosećanjem i odobriti osećanja deteta • Pomoći detetu da rečima označi emocije • Pomoći detetu da reši problem uz postavljanje granica Posledice: deca bolje regulišu svoje negativne emocije, imaju bolje odnose sa vršnjacima, uspešnija su u školi, manje oboljevaju od infektivnih bolesti

16. Budite strpljivi Budite iskreni Izbegavajte preterani kriticizam, ponižavajuće komentare ili ismevanje Izbegavajte da detetu dajete imena koja ga etiketiraju: lenj, sebičan, nerazuman... Pohvalite male uspehe deteta da biste mu podsticali samopouzdanje Budite svesni fizičkih i emocionalnih potreba svog deteta Izbegavajte da se udružite sa “neprijateljem” kada se dete oseća povređenim Osnažite dete dajući mu izbore i poštujući njegove želje

17. RADOST • Radost se oseća kada procenjujemo da smo zadovoljili neku od svojih najvažnijih želja, odnosno da je snažno afirmisana neka od naših najviših vrednosti. • Osećanje radosti stabilizuje i utvrđuje ono ponašanje koje je dovelo do ostvarenja želje. Radost se može izražavati ritualizovano i pretvoriti u veselje i slavlje, kada se radost deli sa bliskim ljudima. • Osećanje radosti i sreće ljudi pokušavaju da ostvare ne samo ostvarivanjem postavljenih ciljeva i želja, nego ponekad i na načine koji nemaju uporište u realnom životu. • Npr. korištenjem sredstava koja direktno stimulišu mozak i stvaraju osećanje snažnog zadovoljstva ili razvijajući autonomni doživljaj zadovoljstva i sreće potpuno odvojen od dešavanja u stvarnom svetu – oslobađanjem od želja i potreba.

18. TUGA • Tuga ili žalost se oseća u situacijama u kojima procenjujemo da nepovratno gubimo nešto što nam je vredno – dragu osobu, bilo da ona umre ili nas napusti na neki drugi način, neki predmet ili materijalno dobro, deo tela ili neku svoju telesnu funkciju, socijalni status ili životnu priliku. • Objekat koji se gubi uvek ima pozitivno značenje i važnost. Tuga je po svojoj prirodi hronično osećanje jer ga subjekt održava specifičnim mislima i predstavama o izgubljenom objektu, ili drugim rečima, usled preokupiranosti predstavama o izgubljenom objektu.

19. TUGA • Tuga ima tri funkcije: • 1) omogućava proradu i razjašnjavanje vrednosnog sistema; • 2) omogućava restrukturaciju vrednosnog sistema i adaptaciju na nove uslove življenja i • 3) služi afirmisanju postojećih socijalnih veza pojedinca. • Osećanje tuge pokreće proeispitivanje našeg vrednosnog sistema kako bismo shvatili šta nam je zaista važno i kako bismo pokušali da to, ako je moguće, povratimo ili u nekoj sličnoj budućoj situaciji tražimo i zadržimo. • Društveni rituali koji prate žalovanje nakon smrti voljene osobe su primer treće funkcije – solidarnost rođaka i prijatelja ima funkciju podrške, utehe, nuđenja ljubavi zajednice i ukazivanja na preostale životne vrednosti.

20. TUGA • Neadekvatnoreagovanjenagubitaksusreće se kodosobazakoje je izražavanjetugedokazslabosti i niževrednostiilikoje se plaše da bi ihtugapreplavila i pretvorila se u hroničnudepresijuiliihdovela do samoubistva. • Takveosobeprigušujutuguili, što je štetnije, tugunegiraju i time blokirajuprocesžalovanja i odvajanjaisprečavajurazrešenjetuge i novuadaptaciju.

21. TUGA • Prigušivanjeilinegiranjetuge se ogledaju u sledećimvidovimakontrole: - osećanjeneprijatnosti se suzbijaprijatnostimakrozunošenjehrane, intenzivnimdruštvenimživotom, intenzivnomseksualnomaktivnošću, itd.; - nastajepreokupiranostnekimdrugimsadržajima u vezi s poslom, decomilinečimtrećim, s ciljem da se izsvestiistisnusadržajipovezani s tugom- anestezira se osećanjetugekrozalkohol, drogeilisedativnelekove.

22. PITANJA KOJA PRATE TEMU Kada nastaje osećanje besa/gneva? U čemu je razlika između besa i mržnje? Nabrojte postulate efikasnog izražavanja besa Kada nastaje osećanje besa kod dece? Regulisanje dečijeg besa Šta označava temper tantrum i kakav je njegov razvojni put Koje su dobiti od postavljanja granica u ponašanju kod deteta? Kada nastaje osećanje radosti? Kada nastaje osećanje tuge? Koje su funkcije tuge?

23. Navedite stadijume normalnog tugovanja • Ispoljavanje osećanja tuge kod dece • Nabrojte detetove potrebe u procesu tugovanja