PERIOD ODOJČETA

1. PERIOD ODOJČETA OD ROĐENJA DO 2.5 MESECA- RAZVOJ ČULA, MOTORIKE I PSIHIČKIH FUNKCIJA “tabula rasa?” ČETIRI TEORIJSKE RAZVOJNE PERSPEKTIVE “ Bebe kontrolišu i vaspitavaju svoje porodice isto koliko i one njih; zapravo možemo reći da porodica odgaja bebu, tako što beba odgaja nju. Svi obrasci ponašanja biološki dati i svi redosledi razvojno determinisani moraju se shvatiti kao niz potencijala za menjanje obrazaca uzajamne regulacije.” Erik Erikson, Childhood and Society

2. Period odojčeta 0-2.5 meseca • Beba je najnesposobnija i potencijalnonajsposobnija • Potpunazavisnostineophodnost učenja ogromnog repertoara znanja i veština za budući opstanak • Odojče se rađa sa značajnim čulnim i bihejvioralnim sposobnostima kojima doživljava i reaguje na svoje postnatalne uslove sredine. • Nezrelost i bespomoćnost bebe- ogroman uticaj na okolinu • Uzajamna regulacija u interakciji sa socijalnom sredinom • Bio-socio-bihejvioralni preokret- kvalitativna reorganizacija sposobnosti, ponašanja, socijalnih interakcija • Metode istraživanja- uvođenje promena i posmatranje efekata

3. Čulne sposobnosti • Nediferencirani haos (zujeća šarena zbrka- Džejms) • Svi čulni sistemi su funkcionalni- heterohronija • Habituacija i dehabituacija- diferenciranje stimulusa • Sluh- čuje isti raspon frekvencija kao i starije dete; orijentacija ka izvoru zvuka, “bebi govor” kao način obraćanja, posebna osetljivost ka osnovnim zvučnim kategorijama ljudskog glasa, čak i maternjeg jezika- foneme (exp. sisanja); osetljivost na razlike fonema svih jezika se gubi do 6-8 meseca- početak artikulacije • Vid- kratkovidost, dobro vide na “značajnoj” razdaljini od ½ metra; 6-8 mes. puzi i bolje vidi; kontakt očima i socijalni odnos; sistematsko skeniranje okruženja- endogeno i egzogeno; osetljivost na kontrast- opažanje oblika; prate kretanje objekata nalik licu – preferencija složenog (9 min.)-urođeno; preferencija ljudskog lica (2.5 meseca)- iskustvo; prepoznavanje lica majke (2 dana) na osnovu kontrasta svetlo- tamno

4. Čulne sposobnosti • Ukus i miris- razlikovanje i sklonost ka slatkim ukusima, preferencija mirisa majčinog mleka, prateća facijalna ekspresija ista kao kod odraslih. • Osećaj za dodir, temperaturu i položaj tela – aktivnost na dodir, lokalizacija dodira (?), pojačana aktivnost na smanjenje temperature, refleksna aktivnost na naglu promenu položaja; relativna zrelost od samog rođenja

5. Ponašanje i refleksne reakcije • Od rođenja beba raspolaže raznovrsnim refleksima, • Refleksi- specifične automatske reakcije na specifične stimulacije • gradivni element razvoja kasnijih složenih voljnih oblika ponašanja; • Trajni refleksi -treptanja, disanja, gutanja, sisanja- funkcija preživljavanja • Privremeni refleksi: • Refleksi hvatanja (3-4m.); • Moroov refleks (6-7m.), • Refleks hodanja (2m.) • Refleks traženja usnama (3-6m), • Babinski refleks (8-12m.) Evolutivni značaj ili razvoj odnosa sa majkom

6. Emocionalne reakcije i temperament Osnovne emocije • adaptivna funkcija- motivaciona i komunikaciona • zadovoljstvo, bes, gađenje, iznenađenje, i možda strah i tugu-Kampos, Katarina Bridžis • Stanje CNS-a povezano sa emocionalnim tonom i specifičnom emocionalnom ekspresijom. Reakcija na odnos “ciljeva” i događaja. • Prepoznavanje emocionalnih reakcija- ekspresija; kroskulturalne studije i intersubjektivna saglasnost posmatrača. Da li ove emocije imaju isti kvalitet kao kod dece i odraslih? Odgovor na fizička stanja, bez kognitivne obrade- interpretacije, anticipacije

7. Emocionalne reakcije i temperament Temperamnt • Individualne razlike u stilu reagovanja (nivo aktivnosti, intenzitet reakcija, pojava novog, uznemirenost, socijabilnost) i dominantnom raspoloženju postoje od rođenja • Stabilno slični sebi i različiti od drugih • Studije Tomasa i Česa- laka, teška i sporo zagrevajuća deca • Studije Basa i Plomina- nasednost crta temperamenta- emocionalnost, aktivnost, socijabilnost-blizanačke studije • Važan aspekt razvojnog kontinuiteta- stabilnost tokom dužeg perioda • Prognostička i kriterijumska validnost, interakcija sa sredinom

8. Koordinacija aktivnosti beba-roditelji • Osnovne bihejvioralne sposobnosti s kojima se odojče rađa dovoljne su za njegov opstanak samo ako su koordinisane sa aktivnostima odraslih staratelja. • Koordinacijom dnevnih rasporeda, beba i njeni roditelji stvaraju sistem uzajamnih očekivanja koji podržava dalji razvoj- „uvođenje bebe u red“- nije lako i automatsko- preko plakanja Spavanje • Novorođenče spava oko 2/3 vremena, ali su perioda spavanja relativno kratki i raspoređeni tokom svih 24 sata. • Sve bebe pokazuju sklonost da spavaju duže tokom noći nego tokom dana od početka; REM i NREM faze - obrnut raspored • Vreme koje je potrebno da prođe pre nego što počnu da spavaju celu noć, zavisi od obrazaca spavanja odraslih; obrasci variraju od jedne kulture do druge, ali i zrelosti CNS-a.

9. Koordinacija aktivnosti beba-roditelji Hranjenje • Novorođenčad imaju sklonost da jedu svaka 3 sata ako im se omogući stalni pristup hrani. • Kulturološki oblikovani obrasci • Praćenje potreba ili fiksiranih rasporeda- bebe koje se hrane na svaka 4 sata, mogu imati teškoće u prilagođavanju na takav raspored, iako većina odojčadi spontano usvaja ritam hranjenja na 4 sata nakon uzrasta od 2 ½ meseca. • Sisanje - u početku se zasniva na primitivnim refleksnim mehanizmima (sisanje, disanje, gutanje i traženje usnama-rooting) koji nisu dobro koordinisani. • Dojenje- nije refleks, u toku nekoliko nedelja, ovaj oblik ponašanja se reorganizuje i posatje voljan; Uslovljavanje na podizanje; Različiti refleksi od kojih se sastoji bivaju međusobno integrisani i beba postaje dobro koordinisana sa majkom.

10. Koordinacija aktivnosti beba-roditelji Plakanje • primitivan vid komunikacije koji izaziva jake emocionalne reakcije kod odraslih i obaveštava ih da nešto nije u redu. • Problem tumačenja- različiti zvučni obrasci ranog plača pomažu roditeljima da naslute šta može biti uzrok uznemirenosti. Mogu ukazivati na ozbiljnu bolest. • Stres za roditelje- neizvesnost i negativne emocije, zlostavljanje i zanemarivanje • Tešenje bebe- uobičajeni razlozi uznemirenosti • Načini reagovanja- nošenje, ljuljanje, maženje, tepanje, pevušenje; • Stimulacija dodirom i pažnja- konstantna ritmična stimulacija • Povijanje– ograničavanje pokreta, smanjenje sopstvene stimulacije • Cucla Ishod 2,5 meseca- osmeh, podizanje glave, tresenje zvečke

11. Osnovne perspektive o razvoju Načini na koji biološki i sredinski faktori doprinose ranim razvojnim promenama. Biološko-maturacionistički pristup- Gezel • postnatalni razvoj prati iste principe kao i prenatalni razvoj. Nove strukture izrastaju iz endogeneih (nasleđenih) sposobnosti koje se odvijaju kako beba sazreva. • Povećana mijelinizacija i broj neurona korteksa i rast mišića. • Sazrevanje moždanih struktura-primarna motorna zona frontalnog korteksa- podizanje glave (1 mes.), voljni pokreti ruku (3 mes.); kasnije nogu- cefalokaudalni pravac razvoja;-primarna senzorna zona (3 mes.)- dodir-vid-sluh; urođeni poremećaji • Reorganizacija ranih refleksa- u potpunosti se gube u toku prvih nekoliko meseci života (Moroov refleks) - nestaju i kasnije se javljaju kao elementi novih oblika aktivnosti (hodanje)- ostaju i transformišu se u voljna ponašanja pod kontrolom korteksa, hvatanje i vizuelno inicirano dosezanje postaje koordinisano vizuelno vođeno dosezanje

12. Osnovne perspektive o razvoju Teorije socijalnog učenja- Pavlov, Votson • pripisuju sredini vodeću ulogu stvaranju novih oblika ponašanja putem mehanizma učenja. Sposobnost da uči se povećava od tokom prvih meseci života. Uticaj senzorne deprivacije na razvoj mozga (percepcija oblika-šimpanze u mraku, horizontalne linije kod mačića, 3 grupe pacova) • Habituacija- učenje razlikovanja novih stimulusa • Klasično uslovljavanje omogućava odojčetu da stvori očekivanja o vezama između događaja u njegovoj sredini (sisanje). • Instrumentalno uslovljavanjeobezbeđuje mehanizme za javljanje novih oblika ponašanja kao posledica pozitivnih ili negativnih događaja koje izazivaju (koordinacija, okretanje glave). • Imitacija- neke studije pokazuju da odojče može da uči i putem imitacije, ali je ova tvrdnja još uvek dosta osporavana. Problem adekvatnog ponašanja- izrazi lica (sparivanje fotografija izraza lica bebe i odraslog uzora) • Kumulacija naučenih promena- kvalitativne i individualne razlike?

13. Osnovne perspektive o razvoju Univerzalno-konstruktivističke teorije -Pijaže • pridaju značaj i biološkim i sredinskim faktorima razvoja • Shema- mentalna struktura koja organizmu daje model akcije za slične ili analogne uslove • Refleksi- primitivne sheme- koordinisani obrasci akcija koje se procesom adaptacije transformišu kroz iskustvo • Razvojna promena se konstruiše kroz zajedničko dejstvo -asimilacije -prilagođavanje novih informacija da bi se uklopile u postojeće sheme (sisanje palca) -akomodacije-menjanje postojećih šema da bi se nove informacije mogle uklopiti (sisanje tkanine) • Iskustva koja se ne mogu uklopiti u šemu ne utiču na promenu • Reciprocitet S-R veze- uzajamno dejstvo asimilacije i akomodacije • Uravnotežavanje- sukob asimilacije i akomodacije dok se ne usklade shema i sredina- dok se ne dostigne novi oblik ravnoteže – kvalitativna transformacija

14. Osnovne perspektive o razvoju • Stadijumi razvoja- novi oblici ravnoteže čine kvalitativno nove oblike ponašanja; 4 stadijuma načina saznanja • Senzomotorni stadijum- koordinacija percepcije i motorike. Šest faza, od kojih se prve dve javljaju tokom prvih 10 do 12 nedelja postnatalnog života: • Faza 1 -uvežbavanje refleksnih shema -feedback (0-1.5 m.) • Faza 2 – primarne cirkularne sheme- (1.5- 4 mes.) početak akomodacije i ponavljanje akcija- produžavanje prijatnih doživljaja koji proističu iz refleksnih aktivnosti; usmerene na sopstveno telo • Diferencijacija i integracija kružnih reakcija- aktivnost organizma • Socijalna sredina-interakcijeizmeđu majke i odojčeta – promena kod beba izaziva promenu ponašanja majki (njihanje bebe tokom pauza u dojenju); • Opis razvoja univerzalnih oblika ponašanja- bez kulturno specifičnih interakcija

15. Osnovne perspektive o razvoju Socio-kulturni pristup (Vigotski) • proces razvojne promene- aktivna uloga interakcije deteta i ljudi u sklopu kulture- istorijski akumulirana „organizacija života” • Univerzalni faktori i kulturološki specifične interakcije- dojenje: odlaganje ishrane; stimulacija bebe; stimulacija majke • Značajne i prožimajuće kulturne varijacije u interakciji roditelja sa novorođenom decom imaju kratkoročan i dugoročan uticaj na razvoj • Kulturna verovanja- obrazac za ponašanje ali i tumačenje sopstvenog iskustva; odnos prema kapacitetima bebe (imitativna interakcija); • Nega i vaspitanje- šta mogu i šta treba da rade modelira način doživljaja bebe i bebin doživljaj sredine- različiti efekti na kasniji razvoj

16. Integrativni pristup • Različita ponašanja nisu izolovana, već su deo integrisanog sistema, (dojenje + spavanje + .....). • Aktivna adaptacija + socijalna interakcija • Prvi postnatalni bio-socio-bihejvioralni preokret u organizaciji ponašanja odojčeta -međuodnosi bioloških, socijalnih i bihejvioralnih razvojnih nivoa • Socijalni osmeh- na uzrastu od oko 2 ½ meseca, dolazi do promene u funkcionisanju mozga usled sazrevanja, povećana vizuelna aktivnost i sposobnost opažanja oblika objekata i ljudi, povećana budnost. Roditelji reaguju novim osećanima vezanosti prema detetu. • Endogeni osmeh- REM faza • Egzogeni osmeh na spoljnu stimulaciju (1-1.5 mes.),; • Socijalni osmeh povezan sa osmehom ljudi (2.5 mes.), Rene Špic • Socijalni fidbek- kod slepe dece izostaje vizuelni fidbek, ali se javlja kroz druge oblike stimulacije – neophodna interakcija pored sazrevanja