NOVAC I BANKARSTVO

1. NOVAC I BANKARSTVO PREDAVANJE 3 Prof. dr Jovo Jednak

2. NOVAC • U prošlosti je novac bio raznih oblika i od različitih materijala. • Trampa. • Danas novac je jedino zakonsko sredstvo razmene roba i usluga. EKONOMIJA

3. Novac kao opšte sredstvo razmene i istorijska geneza • Geneza nastanka novca se vezuje za grčke gradove Male Azije i Egejsko područje u 7. veku pre Hrista. • U prednovčanoj trgovini prodavci su vrednost svojih roba saopštavali u krupnoj stoci, volovima, ovcama i sl. • Novac iskovan od plemenitog metala zove se moneta. • Od druge polovine 20. veka u opticaju isključivo novac od papira i legura. EKONOMIJA

4. Novac kao opšte sredstvo razmene i istorijska geneza • Vreme tzv. "zlatni standard", novčanice su se slobodno zamenjivale za zlato u centralnoj banci. • Bretenvudske institucije: MMF i Svetska banka, koje su uticale na odluku da samo dolarstekne odmah status konvertibilne valute • Koncept MMF podrazumeva samo mogućnost zamene domaćeg za strani novac, ali ne i za zlato. • U 2003. godini dinarje dobio po prvi put posle Prvog svetskog rata "eksternu konvertibilnost". EKONOMIJA

5. Funkcije novca • Novac kao • Sredstvo razmene • Sredstvo očuvanja vrednosti i • Obračunska jedinica EKONOMIJA

6. Funkcije novca • Da nema novca, kako biste mogli da kupite doručak? • Na primer, želite jaja za doručak, morali bi ste uzgajati svoje kokoške ili otići do farmera na selo. Farmeru bi morali ponuditi neku robu koja bi bila njemu od koristi. Morala bi se izvršiti trampa. • Novac kao sredstvo razmene. • Tržišna ekonomija. • Novac mora biti fizički prisutan. • Novac u funkciji čuvanja vrednosti • Mehanizam pretvaranja tekućih prihoda u buduće nabavke. • Novac najčešće služi kao standard • mera za vrednost radi poređenja tržišne vrednosti različitih roba. EKONOMIJA

7. Novac kao sredstvo razmene • Predmetna vrednost koju kupci daju prodavcima kada kupuju robe i usluge. • Novac mora da bude fizički prisutan. • Robni proizvođač može, kraće ili duže vreme, zadržati kod sebe novac koji je dobio prodajom vlastitih proizvoda. • Čim jedan vlasnik novca ne izađe sa ovim na tržište i ne kupi robu, to znači da neki drugi vlasnik robe neće moći da proda svoju robu, a onda ni da se pojavi kao kupac roba drugih proizvođača, što prouzrokuje robno-novčane poremećaje. EKONOMIJA

8. Novac kao sredstvo razmene • Lakoću sa kojom se neka imovina može pretvoriti u sredstvo razmene, ekonomisti nazivaju LIKVIDNOST. • U tom smislu novac je najlikvidnija raspoloživa imovina, u odnosu na sve ostale vrste imovine. EKONOMIJA

9. Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti – svetski novac • ...predmetna vrednost koju ljudi mogu da upotrebe za prenos kupovne moći iz sadašnjeg u budući vremenski period. • U razvijenim zemljama, sa stopama inflacije od nekoliko procenata, stanovništvo i privreda tezaurišu svoj novac bez bojazni da će on izgubiti vrednost. • S druge strane, u nekim zemljama u razvoju, sa izraženim stopama inflacije, valuta gubi na vrednosti, te je bolje rešenje utrošiti novac na kupovinu roba i usluga ili investirati u privredu, ili zameniti domicilnu valutu za evro, pa tek onda tezaurisati, odnosno štedeti za buduća vremena. EKONOMIJA

10. Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti – svetski novac • Danas se papirni novac sve više tezauriše kao blago, i to najčešće zbog različitih oblika tzv. odložene potrošnje, odnosno kako bi se prikupila sredstva za sezonske kupovine ili kupovinu predmeta veće vrednosti. • Novac nije isključen iz opticaja, jer se nalazi u vidu depozita na računima građana kod banaka. EKONOMIJA

11. Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti – svetski novac • Funkciju svetskog novca može vršiti samo novac pune vrednosti, bez ikakvih obeležja bilo koje pojedinačne države. • Tako bi funkciju svetskog novca moglo da vrši zlato (ili srebro), kao i devize koje su opšte priznate kao sredstvo plaćanja, pri čemu se najčešće uzimaju u obzir dolarske devize. • Konvertibilnostpodrazumeva sposobnost zamene novca za zlato ili za novac druge zemlje. EKONOMIJA

12. Novac kao obračunsko sredstvo (sredstvo plaćanja) i kreditni novac • Obračunskajedinica predstavlja merilo na osnovu kojeg ljudi određuju cene i registruju svoje dugove. • Novac kao obračunska jedinica podrazumeva da se sve prodaje i kupuje za novčane jedinice. (mineralnu vodu za 0,5 € ili 42,5 din., kafu za 5 € ili 400 din ) • Tako je kod nas standardno sredstvo plaćanja dinar, a u EU evro. EKONOMIJA

13. Novac kao obračunsko sredstvo (sredstvo plaćanja) i kreditni novac • Sama priroda procesa proizvodnje dovodi i do pojave kredita,odnosno do pojavekreditnog novcau koji spada: banknota, menica i ček. • Banknota je jedna vrsta bančine pismene obaveze kojom se ona obavezuje da njenom donosiocu isplati u zlatu onu sumu novca koja je na banknoti označena. • Banknote predstavljaju prvi oblik papirnog novca, tj. novca koji zamenjuje zlato u opticaju. EKONOMIJA

14. Novac kao sredstvo plaćanja i kreditni novac • Menicapredstavlja takvu vrstu pismeno date obaveze po kojoj se kupac obavezuje da će u ugovorenom roku isplatiti odgovarajuću sumu novca. • Vlastita ili solo menicai • Trasirana ili vučena menica. • Menica poprima svojstvo kreditnog novca. EKONOMIJA

15. Novac kao sredstvo plaćanja i kreditni novac • Čekje pismena isprava koja je izdata u propisanoj formi i kojom njen izdavalac daje nalog banci, kod koje poseduje uloženu određenu svotu novca, da naznačenoj osobi ili donosiocu isplati određenu sumu novca. EKONOMIJA

16. Oblici novca u opticaju • Robni • Metalni • Papirni i • Transakcijski novac EKONOMIJA

17. Oblici novca u opticaju Robni novac • Zlato i srebro • Stoka, duvan, pirinač, šećer itd. • Svaki konvertibilni novac je robni novac EKONOMIJA

18. Oblici novca u opticaju Metalni novac • Država vremenom počinje da stavlja znakove na komade zlata kojima garantuje da ti komadi predstavljaju određenu količinu i kvalitet zlata. • Moneta predstavlja oznaku za određenu vrstu kovanog novca čiji oblik, kvalitet, težinu i naziv određuje država. EKONOMIJA

19. Oblici novca u opticaju Papirni novac • Danas je u opticaju čisti papirni novac koji nije zamenljiv za zlato. • Remedijum- država je dopuštala određena odstupanja od propisane količine metala. • Za nastanak papirnog novca bila je neophodna pojava države koja će snagom prinude garantovati papirni novac kao posrednika u razmeni robe. EKONOMIJA

20. Oblici novca u opticaju Transakcijski novac • Novac koji se koristi za transakcije. • Kovani novac • Papirne novčanice • Čekovni računi (to su: depoziti i bankovni novac) EKONOMIJA

21. Novčani agregati – alternativne mere novca: • M1 • M2 • M3 i • NDA – neto domaće aktiva. EKONOMIJA

22. Novčani agregat – M1 • (gotov novac + depozitni novac) • Novčanu masu M1 - potpuno likvidna potraživanja nebankarskih subjekata prema bankarskom sistemu. • Nebankarski subjekti su: preduzeća u oblasti privrede, ustanove iz vanprivrede, država, stanovništvo, ostale finansijske institucije koje nisu u bankarskom sistemu i inostranstvo. EKONOMIJA

23. Novčani agregat – M1 • (a) Gotov novac u opticaju • sastoji iz novčanica i kovanog novca van poseda bankarskog sistema • (b) Depozitni novac, • sastoji od: tekućih i žiro-računa građana i drugih nebankarskih subjekata kod banaka; • novčanih sredstava na zbirnim računima budžeta; • sredstava izdvojenih na posebnim računima za investicije, finansiranje zajedničke potrošnje, stambenu izgradnju itd. EKONOMIJA

24. Novčani agregat – M1 • Kreditne kartice su popularno sredstvo plaćanja. • Ljudi koriste kreditne kartice za oko jednu trećinu svih kupovina. • Stanja na kreditnim karticama se moraju refundirati gotovinski ili čekom. • Stoga su kreditne kartice samo usluga plaćanja, a ne krajnji oblik plaćanja (firme za kreditne kartice zaračunavaju proviziju i kamatu za ovu uslu­gu). • Kartice same po sebi nisu lager vrednosti, za razliku od gotovine ili bankovnih računa. EKONOMIJA

25. Novčani agregat – M1 • Još jedna komponenta osnovnih zaliha novca su putnički čekovi koji se izdaju firmama koje nisu banke (na primer, American Express). • Takvi čekovi se mogu upotrebiti direktno u tržišnim transakcijama, kao i stari dobri "keš". • Zbog toga što se ovakvi računi mogu upotrebiti direktno u transakcijama na tržištu (bez putovanja u banku), oni se zajedno mogu nazvati prolazni računi • to je bankovni račun koji omogućava direktno plaćanje trećim licima, na primer, korišćenjem čeka. EKONOMIJA

26. Novčani agregat – M1 • S obzirom na to, da se sa prolaznih računa može trošiti kao i gotovina, oni se računaju kao deo zaliha novca. • Dodavanjem stanja na prolaznim računima količini novčića i novčanica dobija se ukupna količina raspoloživog novca – tj. osnovne zalihe novca • (novac u upotrebi + stanja na prolaznim računima, depoziti kod banaka i depozitnih institucija i putnički čekovi). • Osnovne zalihe novca se skraćeno zovu M1. EKONOMIJA

27. Novčani agregat – M1 Slika br. 3-1. Sastav novčane mase u Srbiji, agregat – M1Novčani agregat – M1 sastoji se od 30% gotovine i 70% depozitnog novca. EKONOMIJA

28. Novčani agregat – M1 Slika br. 3-2. Vlasnička struktura novčane mase u SrbijiNajveći deo novčane mase u opticaju nalazi se u posedu stanovništva: 46% (uključujući celokupnu gotovinu). Kod privrede se nalazi 28%, a kod vanprivrede 14%. U posedu države je 11% novčane mase. EKONOMIJA

29. Novčani agregat – M2 • (novčana masa M1 + novac na dohvat ruke) • Ranije povlačenje novca rezultira gubitkom kamate. • Kupovina iz uzajamnih fondova tržišta novca. • M2 pored agregata M1 sadrži: • ostale depozite po viđenju u domaćoj valuti(ulozi na štednim računima, državni depoziti po viđenju i drugi depoziti po viđenju); • kratko oročeni depoziti(depoziti u novčanicama); • kratkoročne hartije od vrednosti, što obično nazivamo kratkoročni transakcioni depozit. EKONOMIJA

30. Novčani agregat – M3 • (M2 + devizne obaveze prema privrednim subjektima) • Obuhvata: • likvidna sredstvaM1i • novčana sredstva na dohvat rukeM2i • dugoročne dinarske obaveze bankarskog sistema prema nebankarskim subjektima, kao i • kratkoročne i dugoročne devizne obaveze prema domaćim privrednim subjektima. EKONOMIJA

31. Neto-domaća aktiva – M4 • (novčana sredstva M3 + neto-devizna pasiva). • Obuhvata: • novčani agregat M3 neto-devizne obaveze bankarskog sistema prema inostranstvu. • Tu spadaju kratkoročne i dugoročne obaveze u devizama prema inostranstvu • (redovni klirinški računi, obaveze po kreditima, oročeni depoziti stranih lica i druge obaveze prema inostranstvu). EKONOMIJA

32. NOVČANI AGREGATI EKONOMIJA

33. Bankarstvo i razvoj bankarskih poslova Razvoj bankarskih poslova • U Engleskoj sa pojavom zlatara koje su predstavljale skladište zlata i drugih vrednosti u svrhu čuvanja. • Deponenti – Depozitar (zlatar) EKONOMIJA

34. Razvoj bankarskih poslova Bilans stanja jedne tipične zlatare prikazuje tabela 3-1. Pretpostavka je da zlatara isključivo čuva zlato svojih komitenata. Na primer, vrednost od 1.000.000 € zlata je u trezorima banke. To predstavlja novčanu imovinu (stavka novčane rezerve) u bilansu stanja. Radi uravnoteženja ove stavke aktive, knjiži se depozit po viđenju u jednakom iznosu od 1.000.000 € na strani pasive. Bilans stanja zlatare Tabela br. 3-1. Prva banka – zlatara je držala stopostotne rezerve na depozitima po viđenju U samom začetku bankarstva, banke su držale stopostotno pokriće depozita po viđenju, te nije bilo moguće kreiranje novca iz rezervi. EKONOMIJA

35. Razvoj bankarskih poslova • Zlatari-bankari su vremenom primetili da njihovi komitenti nikad ne povlače svoje depozite istovremeno • Rezerve jednake ukupnim depozitima su potrebne samo onda kad je potrebnoisplatiti svedepozite istovremeno. Ali ovo se gotovo nikad ne događa. • Na određeni dan, jedni povlače svoje depozite, a drugi polažu svoj novac. Ove dve vrste transakcija su obično u ravnoteži. EKONOMIJA

36. Poslovi banaka • Finansijski posrednici su institucije kao što su banke, osiguravajuća društva, štedne i kreditne zadruge. • koje primaju depozite ili novac od jedne grupe svojih komitenata (građana i preduzeća) i pozajmljuje ih drugoj grupi (građanima i preduzećima) ili kupuju obveznice i akcije. EKONOMIJA

37. Poslovi banaka Banke su glavni izvor bankovnog novca, koji je sastavni deo M1, ili deo likvidnih sredstava iz M2. Ovo najbolje ilustruje bilans stanja banaka u obliku tabele br. 3-2. Bilans stanja poslovnih banaka u toku godine dana (milioni €) Tabela br. 3-2. Rezerve i depoziti po viđenju su najvažnije stavke bilansa stanja poslovnih banaka Rezerve i depoziti po viđenju su ključni za bankovnu kreaciju novca. Depoziti po viđenju su plativi na prvi zahtev i stoga mogu biti brzo povučeni kada komitent napiše ček. Rezerve su propisane prema zakonskoj obavezi držanja od strane centralne monetarne vlasti. EKONOMIJA

38. Poslovi banaka • Bankeprimaju sredstva depozitara. • Deo tih sredstava drže kao rezerve, • deo za davanje zajmova i • deozakupovinu HOV. • Njihove se obaveze sastoje od depozita po viđenju i sredstava koje su položili građani i preduzeća. EKONOMIJA

39. Proces višestrukog kreiranja - umnožavanja novca Banke pretvaraju “rezerve” u bankovni novac. Dve su mogućnosti: 1. Centralna banka određuje količinu rezervi celokupnog sistema poslovnih banaka. 2. Koristeći novčane rezerve kao input, bankovni sistem ih transformiše u mnogo veću količinu bankovnog novca. Gotovina + rezerve (primarni novac) čine ponudu novca pod nazivom višestruka ekspanzija bankovnih depozita. EKONOMIJA

40. Kreiranje depozita – novca • Novac stvara novac. • Banke same kreiraju novac. • Dva osnovna principa: • bilansi na prolaznim računima su najveći deo zaliha novca; i • banke kreiraju bilanse prolaznih računa davanjem kredita. EKONOMIJA

41. Monopol banke • Deponujete 1000 Evra u Privrednu banku. • Kada deponujete gotovinu ili novčiće u banku, vi menjate sastav zaliha novca, a ne njegovu veličinu. • Šta će Privredna banka uraditi sa vašim depozitom? • Banke su tu da bi ostvarile profit, a profit se neće ostvariti samo čuvanjem novca. • One mogu zaračunati proviziju na čuvanje, ali ako je ona veoma visoka, vi jednostavno možete povući svoj depozit. • Da bi ostvarila dobit od vašeg depozita, Privredna banka će morati da ubaci vaš novac u opticaj. • Ovo znači upotrebu vašeg depozita kao osnove za davanje zajma nekom ko je spreman da plati bankovnu kamatu za upotrebu novca u biznisu ili kupovinu trajnih dobara i sl. EKONOMIJA

42. Monopol banke • Inicijalni zajam. • Pretpostavimo da je Privredna banka odlučila da dâ na zajam svih 1.000 € Radiju B-92, koji želi da kupi novu antenu ali nema dovoljno novca na svom čekovnom računu. • Da bi ipak kupili antenu, Radio B-92 mora dobiti pozajmicu od Privredne banke. • Kada Privredna banka odluči da dâ pozajmicu od 1.000 € Radiju, to čini kreditiranjem Radija. • Umesto da Radiju dâ1.000 €, Privredna banka jednostavno doda 1.000 € na čekovni račun Radija. • Dakle, pozajmica se daje prostim knjigovodstvenim ulazom • Ovaj prost knjigovodstveni ulaz je ključ za kreiranje novca. • Onog momenta kada se izvrši knjigovodstveni ulaz od 1.000€ - kreira se novac. • Treba imati u vidu da su prolazni depoziti deo zaliha novca. Jednom kad se na račun Radija ubaci novac, ova firma isti novac može upotrebiti za kupovinu željene antene, bez brige da će otići u minus. EKONOMIJA

43. Korišćenje zajma • Delimične rezerve. • Bankovne rezerve predstavljaju samo deo ukupnog depozita EKONOMIJA

44. Korišćenje zajma • Delimične rezerve. • Sposobnost Privredne banke da zadržava rezerve koje predstavljaju samo deo ukupnog depozita rezultira iz dve činjenice: 1) ljudi koriste čekove za većinu transakcija i 2) nema druge banke • Moć kreiranja novca leži u bankovnom sistemu, a ne u jednoj jedinoj banci. EKONOMIJA

45. Korišćenje zajma • Potrebne rezerve(minimum rezervi koje banka mora imati u skladu sa zakonskim regulativama) koje su na primer jednake 10% od ukupnog depozita, uključujući i onaj deo kreiran kroz pozajmice. potrebne rezerve = minimalne rezerve x ukupan depozit Da bi imala podršku za 2.000 € depozita, Privredna banka bi morala da zadovolji ovu jednačinu: potrebne rezerve = 0,10 x 2.000 € = 200 €. EKONOMIJA

46. Korišćenje zajma • Višak rezervi. višak rezervi = ukupne rezerve – potrebne rezerve Primer: depozit Privredne banke od samo 1.000 € u novčićima koje ste vi deponovali. Pretpostavite i regulativu CB za 10% rezervi EKONOMIJA

47. Višestruko kreiranje – umnožavanje novca • Kada ovih 900 € kreiranih u banci 1, napusti banku naći će se u drugoj banci i započinje lanac ekspanzija kojim se kreira još više novca. Evre uložene u banke druge generacije prikazuje tabela 3-4. EKONOMIJA

48. Višestruko kreiranje – umnožavanje novca • U obavezne rezerve treba izdvojiti 10% od 900 €, odnosno 90 €. Ostalih 810 € će se koristiti za kredite i investicije. Ovo ilustruje tabela 3-5. EKONOMIJA

49. Višestruko kreiranje – umnožavanje novca Slika br. 3-4. Proces višestrukog kreiranja – umnožavanja novca Svaka banka može da upotrebi višak svojih rezervi da dâ novi zajam. Zajam će završiti kao depozit u drugoj banci. Ove banke će potom imati nešto viška rezervi i kapaciteta za pozajmicu. Banka broj 2 može da pozajmi 90% od 900 €, odnosno 810 € za zajmove i investicije i 90 € za rezerve itd. EKONOMIJA

50. Primarni novac • Centralna banka emituje gotov novac (novčanice i kovani novac). • Početna masa novca koju emituje Centralna banka predstavljaponudu primarnog novca Hs. • Ukoliko sa Hd obeležimo tražnju za primarnim novcem, EKONOMIJA