1 / 25

METODE ČITANJA I TUMAČENJA PODATAKA

METODE ČITANJA I TUMAČENJA PODATAKA. Gordana Miloradović Ljiljana Glodjović-Pantić. METODE ČITANJA, KLJUČNI POJMOVI. Koje ćete. Čitanje je samo jedna od faza učenja!. Koju ćete vrstu čitanju koristiti pri učenju?. Detaljno čitanje. A pri obnavljanju?.

winka
Télécharger la présentation

METODE ČITANJA I TUMAČENJA PODATAKA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. METODE ČITANJA I TUMAČENJA PODATAKA Gordana Miloradović Ljiljana Glodjović-Pantić

  2. METODE ČITANJA, KLJUČNI POJMOVI Koje ćete

  3. Čitanje je samo jedna od faza učenja! Koju ćete vrstu čitanju koristiti pri učenju? Detaljno čitanje A pri obnavljanju? Letimično ili orijentativno čitanje Kako efikasnije učiti (ili faze učenja)?1. čitanje – letimice, da bi se dobio uvid u ono što je potrebno usvojiti. 2. postavljanje pitanja –Ko? Šta? Gde? Kada? 3. detaljno čitanje – čitanje uz podvlačenje ključnih pojmova ( NE podvlačiti redove!)4. pamćenje – prepričavanje (prvi put uz tekst, drugi put bez teksta, na glas, trći put pred drugima 5. ponavljanje – naučeno treba ponavljati više puta u kratkim, razumnim vremenskim razmacima Kada i kako podvlačiš ključne reči ili pojmove? Krenešsapodvlačenjemtekkadasishvatiosmisaocelelekcijeivažnihdelova. Podvlačišsamonajvažnijeideje u tekstu. Podvlačišsamoključnerečiilideloverečenica. Nijekorisnopodvlačitivišeod 10-15% teksta.

  4. Neki organizmi građeni su samo od jedne ćelije – jednoćelijski, a neki od mnogo ćelija – višećelijski. Kod višećelijskih organizama, ćelije istog porekla, sličnog oblika i veličine i iste građe i funkcije udružuju se u tkiva, tkiva u organe, a organi u sisteme organa. Sistemi organa su funkcionalno povezani i čine organizam. I RADIONICA ZADATAK: Na dobijenom tekstu podvuci ključne reči.

  5. I GRUPA Svakućelijuobavijatankaopnakojunazivamoćelijskamembrana. Krozćelijskumembranu se vrširazmenasupstanciizmeđućelijeinjeneokoline. Unutrašnjostćelije je ispunjenagustomtečnošćukoja se nazivacitoplazma. U citoplazmi se odvijajuživotniprocesi. Ona se sastojiodvode, mineralnihmaterija, šećera, mastiibelančevina. U citoplazmisuuronjenatelašcakojaimajuodređenoblik, građuiulogu u ćeliji. To sućelijskeorganele. Jednaodnajvažnijihćelijskihorganela je mitohondrija. One su “motori” našihćelijajer se u njimaoslobađaenergijatokomćelijskogdisanja. Kodvećinećelija u citoplazmi se nalaziorganelakoja se nazivajedro. U jedru je smeštennaslednimaterijal – zapis o našimosobinama. Nasledni material se prenosisaroditeljanapotomstvo.

  6. II GRUPA Svakazgrada se sastojiizsledećihelemenata: temelja, zidovaimeđuspratnekonstrukcije, krova, stepeništaihodnika. Zgrada je svojimdonjimdelomukopana u zemlju. Tajdeo se zovetemelj. To je stopalokuće. Odveličineioblikatemeljazavisikolikoćezgradabitistabilna. Temelji se postavljajutakošto se u prethodnoiskopanerovoveulivapripremljenabetonskamasa. Ona se sedamdanapoizlivanjustvrdnjava, a posle 28 danapostaječvrstaKadasutemeljiočvrslimogu se zidatizidovi. Oni se moguizrađivatiodrazličitihmatrijala. Najčešćesukorišćeneopekeikamen. Postojeidrugiproizvodizazidanje. To suraznevrsteblokovakoji se moguproizvoditiodrazličitogmaterijalairaznihoblikaiveličine.

  7. III GRUPA Kretanjatla u prirodilakozapažamo. Dovoljno je dauočimoda se telopomerilo u odnosunanas, pa dakažemoda se kreće. Akovezanihočijusedimu u čamcunareci, ne možemodaodredimodali se krećemoilimirujemo. Pošto ne vidimoobalu, ne vidimopromenupoložaja u odnosunadrugatela. Kadagovorimo o kretanjumoramodaizaberemotelo u odnosunakojeposmatramokretanje. To telonazivamoreferentnotelo. Kretanjemožemodaposmatramo u odnosunavišereferentnihtela. Najjednostavnijioblikkretanja u prirodi je mehaničkokretanje. Mehaničkokretanje je promenapoložajatela u odnosunanekodrugotelo. Kreću se isitnečestice – atomikoje ne vidimo, a koječinesvetokonas. Kreću se i SMS poruke u vazduhu. Kadaproučavamomehaničkokretanje, telopredstavljamosamojednomtačkom – materijalnomtačkom.

  8. IV GRUPA Srednjevekovnodruštvo se nazivalofeudalnodruštvo. Nazivfeudalnopotičeodreči feud, štoznačizemljišni posed. U srednjemveku, u period postojanjafeudalnogdruštva, zemlja je najvrednijiimetak, a njenvlasnik se nazivaofeudalacilivlastelin. Na feudu je živeofeudalacsaporodicomikmetovima. Feud sučiniladvadela. Na jednom je živeofeudalac. Drugi, većideo, bio je podeljennaparcelekoje je feudalacdavaonaupotrebukmetovima. Na timparcelamakmet je živeosaporodicom, ne kaovlasnik, većkaokorisnik. Zauzvrat, bio je dužandaobrađujezemljunadelufeudanakome je živeofeudalacida mu dajeplodovesasvojeparcele.

  9. V GRUPA Paralele ili uporednici su zamišljene linije koje obavijaju Zemlju pravcem zapad-istok. Među sobom su paralelne, a razlikuju se po dužini. Samo jedna paralela ima dužinu obima Zemlje. To je Ekvator, najduža i početna paralela. Od ekvatora prema severu i jugu paralele su sve kraće. Ekvator je jednako udaljen od polova i deli Zemlju na severnu i južnu poluloptu. Meridijani ili podnevci su zamišljene polukružne linije koje spajaju Severni i Južni geografski pol. Pružaju se pravcem sever-jug i svi su iste dužine. S obzirom da su svi meridijani jednake dužine, dogovorom je utvrđeno da početni meridijan bude Grinički meridijan koji prolazi kroz opservatoriju Grinič u predgrađu Londona i deli Zemlju na istočnu i zapadnu poluloptu.

  10. TUMAČENJE PODATAKA TABELE

  11. KRUŽNI DIJAGRAM

  12. STUBIČNI TIJAGRAM

  13. LINEARNI DIJAGRAM

  14. II RADIONICA I GRUPA Koristećitabeluizračunajkolikokalorijasiuneo/la u organizamakosipojeo/la zavečeru200gr crnoghleba, konzervutunjevine(180gr) i 300gr salateodkrastavca, a da se zasladišpojeo/la 150gr keksasačokoladnimprelivom( data tabelasahranljivimvrednostimanamernica ). Kolikosiproteinauneo/la u ovomobroku. II GRUPA Ako je dijagramomprikazanarazličitauzrasnastrukturastanovnika ( u procentima) mesta u kome je ukupno 50 000 stanovnikaizračunaj: 1.Kolikoimamladih u tom mestu, a kolikostarijihod 65 godina. 2.Odredizakoliko je brojčanovišemladjih u odnosunastarije. III GRUPA Ako je dijagramomprikazanabrojživorođenedece u Srbiji u perioduod 1985 -2010 odredi: 1. Kojegodine je bio najmanjibrojživorodjenedece? 2. Koja je razlika u brojurođenedece u period od 1995-2000 i 2005-2010. godine? IV GRUPA Rezultatiučenikašestograzredanašeškolenaprobnomtestuprikazanisugrafikom. Akoznašda u šestomrazreduima 120 učenika, odredi: 1. Koji je zadatakučenicima bio najlakšiikolikoprocenatađakaga je uradilo. 2. Koji je zadatakučenicima bio najtežiikolikoprocenatađakaga je uradilo. Napomena: nastubićima je upisanbrojučenikakoji je tačnouradiozadatak. V GRUPA Na grafikonu je prikazanastarosnapiramidastanovništvaBeogradaza 2002. Godinu. Odredi: 1. Koja je razlika u brojnostiosobamuškogiženskogpolastarostiizmeđu 15 – 19 godina. 2. Koliko je razlika izmeđuosobaženskogpolai muškog pola starosti 50-54 godine.

  15. I GRUPA Koristećitabeluizračunajkolikokalorijasiuneo/la u organizamakosipojeo/la zavečeru200gr crnoghleba, konzervutunjevine(180gr) i 300gr salateodkrastavca, a da se zasladišpojeo/la 150gr keksasačokoladnimprelivom( data tabelasahranljivimvrednostimanamernica ). Kolikosiproteinauneo/la u ovomobroku. Koristeći tabelu u kojoj su hranljive vrednosti date za 100gr namirnice preračunavaš: 200gr crnog hleba ima 2 *250 =500 kcal konzerva tunjevine ima 1.8 * 303 = 545.4kcal 300gr salate od krastavca 3 * 10 = 30 kcal 150gr keksasačokoladnimprelivom 1.5 *530 = 795 kcal UKUPNO: 1870.4 kcal Proteina: 200gr crnog hleba ima 2 *6 = 12 gr konzerva tunjevine ima 1.8 * 24 = 43.2 gr 300gr salate od krastavca 3 * 1 =3 gr 150gr keksasačokoladnimprelivom 1.5 *6 =9 gr UKUPNO: 67.2 gr

  16. II GRUPA Ako je dijagramomprikazanarazličitauzrasnastrukturastanovnika (u procentima) mesta u kome je ukupno 50 000 stanovnikaizračunaj: 1.Kolikoimamladih u tom mestu, a kolikostarijihod 65 godina. 2.Odredizakoliko je brojčanovišemladjih u odnosunastarije. Ako znaš da u mestu ima 50000 stanovnika, a iz dijagrama vidiš koliko su procentualno zastupljeni onda preračunavaš: 1. Mladi: 50000 * 27.5% = 13 750 Stari: 50000 * 6.5% = 3 250 2. 13750 – 3 250 = 10 500

  17. III GRUPA Ako je dijagramomprikazanabrojživorođenedece u Srbiji u perioduod 1985 -2010 odredi: 1. Kojegodine je bio najmanjibrojživorodjenedece? 2. Koja je razlika u brojurođenedece u period od 1995-2000 i 2005-2010. godine? Iz dijagrama se vidi da se najmanji broj dece rodio 2007 godine, manje od 70000. 2. U periodu od 1995-2000 rodjeno je: 1995 – oko 85000 1996 – oko 82000 1997 – oko 80000 1998 – oko 75000 1999 – oko 72000 2000 – oko 74000 UKUPNO u ovom periodu oko 468000 dece U periodu od 2005 - 2010 rodjeno je: 2005 – oko 72000 2006 – oko 70000 2007 – oko 67500 2008 – oko 69000 2009 – oko 70000 2010– oko 69000 UKUPNO u ovom periodu oko 417500 dece U periodu od 2005-2010 rodjeno je za 468000 – 417500=50500 dece nego u periodu od 1995-2000.

  18. IV GRUPA Rezultatiučenikašestograzredanašeškolenaprobnomtestuprikazanisugrafikom. Akoznašda u šestomrazreduima 120 učenika, odredi: 1. Koji je zadatakučenicima bio najlakšiikolikoprocenatađakaga je uradilo. 2. Koji je zadatakučenicima bio najtežiikolikoprocenatađakaga je uradilo. Napomena: nastubićima je upisanbrojučenikakoji je tačnouradiozadatak. Učenicima je bio najlakši prvi zadatak (vidi se iz grafikona) i uradilo ga je 87 učenika, a to je u % (87/120)*100=0.725*100=72.5% učenika 2. Najteži je učenicima bio peti zadatak ( vidi se iz grafikona) i uradilo ga je 20 učenika, a to je u % (20/120)*100=0.1667*100=16.67% učenika

  19. V GRUPA Na grafikonu je prikazanastarosnapiramidastanovništvaBeogradaza 2002. Godinu. Odredi: 1. Koja je razlika u brojnostiosobamuškogiženskogpolastarostiizmeđu 15 – 19 godina. 2. Koliko je razlika izmeđuosobaženskogpola i muškog pola starosti 50-54 godine. Osoba ženskog pola starosti 15-19 godina je oko 52500, a osoba muškog pola iste starosti oko 50000, pa zaključujemo da je više osoba ženskog pola za oko 2500. Osoba ženskog pola starosti 50-54 godine je oko 60000, a osoba muškog pola iste starosti oko 70000, pa zaključujemo da je više osoba muškog pola za oko 10000.

  20. III RADIONICA • Primer 1: • Udeo stanovništva kontinenata je sledeći: • Evropa 11,5% , Azija 60,7% , Afrika 14,2% , S. Amerika 7,1% , J. Amerika 6,0%, Australija 0,5% • a) Napraviti tabelu raspodele • b) Kreirati kružni dijagram • v) Napraviti stubični dijagram. • Primer 2: • Uspeh učenika na testu iz istorije je sledeći: odličnih 12, vrlodobrih 8, dobrih 3 i dovoljnih 1. • a) Napraviti tabelu raspodele • b) Kreirati kružni dijagram • v) Napraviti stubični dijagram. • Primer 3: • Učenici jednog odeljenja su anketirani koje ime je omiljeno voće. Rezultati su bili sledeći: banane 8, pomorandže 6, jabuke 4, kruške 4 i jagode 2. • a) Napraviti tabelu raspodele • b) Kreirati kružni dijagram • v) Napraviti stubični dijagram. • Primer 4: • Od 1000 anketiranih građana o tome gde provode odmor, prikupljeni su sledeći podaci: kod kuće 400, ma moru 350, na planinama 200 i u banjama 50. • a) Napraviti tabelu raspodele • b) Kreirati kružni dijagram • v) Napraviti stubični dijagram. • Primer 5: • Od 880 učenika jedne škole, na pitanje koliko imaju rođene braće ili sestrara, dobijeni su sledeći odgovori:152 učenika su jedinci, 705 imaju jednog rođenog, 14 imaju još dvoje, a 9 imaju još troje i više. • a) Napraviti tabelu raspodele • b) Kreirati kružni dijagram • v) Napraviti stubični dijagram.

  21. Primer 1: • Udeo stanovništva kontinenata je sledeći: • Evropa 11,5% , Azija 60,7% , Afrika 14,2% , S. Amerika 7,1% , J. Amerika 6,0%, Australija 0,5% • a) Napraviti tabelu raspodele • b) Kreirati kružni dijagram • v) Napraviti stubični dijagram.

  22. Primer 2: • Uspeh učenika na testu iz istorije je sledeći: odličnih 12, vrlodobrih 8, dobrih 3 i dovoljnih 1. • a) Napraviti tabelu raspodele • b) Kreirati kružni dijagram • v) Napraviti stubični dijagram.

  23. Primer 3: • Učenici jednog odeljenja su anketirani koje ime je omiljeno voće. Rezultati su bili sledeći: banane 8, pomorandže 6, jabuke 4, kruške 4 i jagode 2. • a) Napraviti tabelu raspodele • b) Kreirati kružni dijagram • v) Napraviti stubični dijagram.

  24. Primer 4: • Od 1000 anketiranih građana o tome gde provode odmor, prikupljeni su sledeći podaci: kod kuće 400, ma moru 350, na planinama 200 i u banjama 50. • a) Napraviti tabelu raspodele • b) Kreirati kružni dijagram • v) Napraviti stubični dijagram.

  25. Primer 5: • Od 880 učenika jedne škole, na pitanje koliko imaju rođene braće ili sestrara, dobijeni su sledeći odgovori:152 učenika su jedinci, 705 imaju jednog rođenog, 14 imaju još dvoje, a 9 imaju još troje i više. • a) Napraviti tabelu raspodele • b) Kreirati kružni dijagram • v) Napraviti stubični dijagram.

More Related