1 / 30

2. Култура, политика, културна политика

2. Култура, политика, културна политика. ПОЈАМ КУЛТУРЕ. Етимолошки: лат. глагол colere (гајити,неговати) > придев cultus (обрађен, засађен) > именица cultura (обрађивање, израда), али и – оплемењивање .

yank
Télécharger la présentation

2. Култура, политика, културна политика

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. 2.Култура, политика, културна политика

  2. ПОЈАМ КУЛТУРЕ • Етимолошки: лат. глагол colere (гајити,неговати) > придев cultus (обрађен, засађен) > именицаcultura(обрађивање, израда), али и – оплемењивање. • Најпре употребљавана у области пољопривреде: cultus agri (обрађена земља), данас – агрикултура. • Са развојем хришћанства: cultus mentis – обрађени дух, религиозна усавршеност (Аурелије Августин, IV/V век – доктрина о четири смисла у тумачењу “Библије”)

  3. ПОЈАМ КУЛТУРЕ • Потенцијално прва дефиниција: “Cultura… animi philosophia est”/“Култура… је филозофија душе” (Цицерон, I век п.н.е.) • Појам се у филозофији и науци усталио од краја XVIII века, након што је немачко-руски историчар Фридрих фон Аделунг објавио прву књигу која га је садржала у наслову – “Историја културе”

  4. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • Мноштво дефиниција културе – скоро колико и теоретичара који су се озбиљно бавили њоме (1952. антрополози Крeбер и Клакхон – издвојили 164 дефиниције). • Најуoпштенија дефиниција − мађарски психоаналитичар и антрополог Геза Рохајм: “Са становишта антрополога, култура је – човечанство”.

  5. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • МЕТАФИЗИЧКИ ПРИСТУП: култура (и то првенствено духовна култура> cultura mentis) као последица природне или религиозне предиспонираности човека/људи.У овом приступу строго се раздваја духовна од материјалне културе.

  6. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • ПОЗИТИВИСТИЧКО-ДЕСКРИПТИВНИ ПРИСТУП: описивање појавних облика културе, обухватање свих културних чињеница, грађе и праксе. Дефинисање културе као интегралне културе.

  7. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • ИСТОРИЈСКИ ПРИСТУП: социјално-историјска условљеност културе (очување, преношење и стварање културних вредности).Традиција као најважнији конститутивни елемент културе.

  8. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • НОРМАТИВИСТИЧКИ ПРИСТУП: сврха и циљеви културе, норме које треба испунити да би се ти циљеви оправдали (културна политика као практична активност је у великој мери израз нормативистичког приступа култури). У култури је најважније оно чему се тежи и помоћу чега се то остварује.

  9. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • ПСИХОЛШКИ ПРИСТУП: култура као облик репресије и отуђења ‘природног’ човека. Процеси учења, стварања навика и механизми прилагођавања. Утицај психоанализе.

  10. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • СТРУКТУРАЛИСТИЧКИ ПРИСТУП: препознавање неизбежних формативних елемената културе, независно од социјално-иторијског контекста. Унутрашња повезаност појединих култура. Говор о различитим културама а не о култури уопште.

  11. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • МОРФОГЕНЕТИЧКИ ПРИСТУП: шта је култура, како је настала и настаје, како се артикулише и развија, каква је релација човек – људи – друштво – култура. Порекло културе. Култура као супротност природи.

  12. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • КУЛТУРАЛИСТИЧКИ ПРИСТУП: култура као шира категорија и од самог друштва. Идеална апстракција која поседује свој сопствени онтолошки ентитет и која се у гносеолошком (сазнајном) смислу може објаснити сама собом. Култура је сама себи узрок и разлог постојања. Надкатегорија.

  13. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • Култура је објективност изван и изнад човековог осећајног живота (Лесли Вајт) • Култура је секундарна средина коју је човек створио насупрот природне као примарне средине и која се мора стално одржавати и усмеравати (Бронислав Малиновски) • Култура је пресудни фактор који аутоматски делује на укупан друштвени развој (Франц Боас) • Култура је сложена целина која укључује знања, веровања, уметност, морал, право, обичаје и сваку другу способност коју човек стиче као члан друштвене заједнице (Едвард Тајлор) • Култура је скуп научених начина понашања, преузетих позиција, система вредности и знања које међу собом деле чланови неког оисебног друштва. (Ралф Линтон) • Култура је резултат сусрета човека, природе и друштва (Антонио Пероти)

  14. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ КУЛТУРА ---- ПРИРОДА • Под појмом ПРИРОДА треба разумети све што је постојало пре настака homo sapiens-a и што данас постоји, а да није у делатном досегу човека/људи. • Култура је ПРЕРАЂИВАЊЕ ПРИРОДЕ, друштвени оквир и садржај СВЕТА ЧОВЕКА, све оно што није настало самоникло, независно од човекове воље.

  15. НИВОИ МОГУЋЕГ ДЕФИНИСАЊА КУЛТУРЕ • ОПШТИ НИВО: култура људске врсте • НИВО ПОСЕБНОСТИ: култура једног социјетета/друштва/заједнице • НИВО ПОЈЕДИНАЧНОСТИ: • култура одређене друштвене групе • култура човека појединца

  16. ДЕФИНИСАЊЕ КУЛТУРЕ • На општем нивоу и у најширем смислу: КУЛТУРА ЈЕ ДИНАМИЧКА ЦЕЛИНА СВИХ ВРЕДНОСТИ, које настају МАТЕРИЈАЛНИМ и ДУХОВНИМ СТВАРАЛАШТВОМ ЧОВЕКА, у свим временима и на свим просторима, СВЕСНИМ ОДРАЂИВАЊЕМ ОД ПРИРОДЕ, у циљу ОДРЖАЊА, ПРОДУЖЕЊА И НАПРЕТКА појединаца и друштвених група, људског друштва и људских друштава, човечанства и људске врсте. • Најједноставније: КУЛТУРА = МАТЕРИЈАЛНЕ ВРЕДНОСТИ + ДУХОВНЕ ВРЕДНОСТИ (увек дате у симболичкој форми и испољене у свакодневним животним праксама).

  17. Две основне компоненте културе • Одржање и преношење постојећих, створених културних вредности (традиција) • Произвођење нових вредности на темељу позитивне традиције (прогрес)

  18. КУЛТУРА И ЦИВИЛИЗАЦИЈА • У пољу МАТЕРИЈАЛНИХ ВРЕДНОСТИ значењски је утемељен појам ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, који се супротставља појму КУЛТУРЕ У УЖЕМ СМИСЛУ. • КУЛТУРА У УЖЕМ СМИСЛУ: само cultura mentis, духовно стваралаштво човека које се изражава кроз различите облике друштвене свести – митологију, религију, обичаје, морал, традицију, идеологију, политику, филозофију, науку и уметност. • Елементи цивилизације: производне снаге и производни односи, друштвена подела рада, материјални објекти, политичка организација друштва, саобраћај… • Дивљаштво − варварство − цивилизација

  19. ПОЈАМ ПОЛИТИКЕ • Грч. рolitikos: јавни послови • Из ње изведена реч ‘политика’ (пολιτικά/politika), којом је Аристотел (384 – 322 п.н.е.) назвао својукњигу у којој је расправљао о облицима управљања и владама у грчким државицама/градовима – полисима (Наслов ‘Политика’ дословно значи "ствари у вези са полисом").

  20. НАСТАНАК ПОЛИТИКЕ • Стара Грчка: политика је учешће свих пуноправних грађана као појединаца (idia), у јавном животу (bios politikos), који се дешавао на тргу (agora), кроз разговор (lexis) o општим пословима (praxis), у интересу државе (polis).

  21. ДЕФИНИЦИЈА ПОЛИТИКЕ • Харолд Ласвел (1902-1978): “Политика је КО добија , ШТА добија, КАДА добија и КАКО добија”

  22. ДЕФИНИЦИЈА ПОЛИТИКЕ • У ширем идеалном смислу: ПОЛИТИКА СЕ ИЗРАЖАВА КАО УКУПНОСТ СВЕСНИХ АКТИВНОСТИ РАЗЛИЧИТИХ ДРУШТВЕНИХ СУБЈЕКАТА КОЈИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ РАЗРЕШАВАЊЕ ДРУШТВЕНИХ ПРОТИВРЕЧНОСТИ.

  23. ДЕФИНИЦИЈА ПОЛИТИКЕ • У ужем прагматичном смислу: ПОЛИТИКА ЈЕ ИНТЕРЕСНО МОТИВИСАНА АКТИВНОСТ РАЗЛИЧИТИХ ДРУШТВЕНИХ СУБЈЕКАТА КОЈИМ СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ЊИХОВА ДРУШТВЕНА ПОЗИЦИОНИРАНОСТ, ГЕНЕРИСАЊЕ МОЋИ И УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ОДРЕЂЕНИХ ИНТЕРЕСА.

  24. ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ • ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ ЈЕ ОРГАНИЗОВАНА, ПРАВНО И КУЛТУРНО РЕГУЛИСАНА ЦЕЛИНА ОДНОСА И АКТИВНОСТИ ПОЛИТИЧКИХ СУБЈЕКАТА (ПОЛИТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА, ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, ДРУШТВЕНИХ ГРУПА И ПОЈЕДИНАЦА) КРОЗ ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕС, КАО ДИНАМИЧКИ АСПЕКТ ЊЕГОВОГ ФУНКЦИОНИСАЊА.

  25. ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕС • ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕС ЈЕ ДИНАМИЧКИ АСПЕКТ ФУНКЦИОНИСАЊА ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА КОЈИ СЕ ОСТВАРУЈЕ НА РЕЛАЦИЈИ ЈАВНА ВЛАСТ – ГРАЂАНИ, У ЦИЉУ ГЕНЕРИСАЊА И ДИСТРИБУЦИЈЕ ПОЛИТИЧКЕ МОЋИ, РАДИ ОСТВАРИВАЊА ИНТЕРЕСА РАЗЛИЧИТИХ ПОЛИТИЧКИХ СУБЈЕКАТА.

  26. ПОЛИТИЧКИ СУБЈЕКТИ • ГРАЂАНИ (појединци и друштвене групе) • ДРЖАВА(два приступа – ‘друштвени уговор’/Русо и/или ‘класна институција’/Маркс): • јавна власт (органи законодавне, извршне и судске власти), • арканска власт (тајне државне организације). • ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (странке/партије, коалиције, покрети…) • ‘НЕПОЛИТИЧКЕ’ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (конфесионалне, медијске, синдикалне, образовне, спортске…)

  27. ПОЈАМ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ • НЕДОВОЉНО ОДРЕЂЕН, ФЛУИДАН, АЛИ ПРИСУТАН У МНОГИМ ЈЕЗИЦИМА • (енг. cultural politics, фр. politique culturelle, нем. kulturpolitik…) • Политика према култури • Политика у култури

  28. Претпоставке постојања културне политике Човек, људи, друштво, култура: • Zoon politikon (Aristotel) • Animal symbolicum (Kasirer) • Јавна политика • Управљање / вођење / планирање • Обезбеђивање жељене и пројектоване културе.

  29. ДЕФИНИЦИЈА КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕ УКУПНОСТ СВЕСНИХ АКТИВНОСТИ РАЗЛИЧИТИХ ДРУШТВЕНИХ СУБЈЕКАТА КОЈИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ОПТИМАЛНО ЗАДОВОЉАВАЊЕ КУЛТУРНИХ ПОТРЕБА ПОЈЕДИНАЦА И ГРУПА И УСПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА КУЛТУРНИХ ВРЕДНОСТИ (МАТЕРИЈАЛНИХ И ДУХОВНИХ) КАО ЈЕДНОГ УСЛОВА УСПЕШНОГ ОРГАНИЗОВАЊА И ФУНКЦИОНИСАЊА ОДРЕЂЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ.

  30. КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СЕ РЕАЛИЗУЈЕ СИСТЕМСКИ У ОДРЕЂЕНОМ НОРМАТИВНОМ ОКВИРУ КРОЗ КУЛТУРНУ АКЦИЈУ СУБЈЕКАТА КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ. • Структуру сваког модела културне политике одређују: • ДРУШТВЕНИ СИСТЕМ(ЕКОНОМСКИ И ПОЛИТИЧКИ), • НОРМАТИВНИ ОКВИРКУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ, • КЉУЧНИ СУБЈЕКТИ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ и • КУЛТУРНА АКЦИЈА(СКУП КОНКРЕТНИХ АКТИВНОСТИ)

More Related