Трговина људима није мит !!!

1. Трговина људима није мит !!!

2. Појам трговине људима Трговина људима је криминална делатност трговине људским бићима ради стицања економске користи. Трговина људима је друштвени феномен који има утицај на готово читаву планету. Тај проблем не прави разлику између развијених земаља и земаља у транзицији. Са друге стране доноси милијарде долара профита криминалцима широм планете.

3. Утврђивање обима и карактеристика трговине људима је отежано из разлога што, веома мали број жртава сеобраћа за помоћ полицији или некој од организација за пружање помоћи жртвама.

4. Националнидокументи: 1.Устав Републике Србије 2.Кривични законик 3.Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица 4.Закон о социјалној заштити 5.Закон о здравственој заштити 6.Закон о странцима 7.Закон о азилу

5. У кривичномзаконодавствуРепубликеСрбијеовапојавајеинкрининисанакривичнимделомТрговинељудима. Члан 388. Трговина људима (1) Ко силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди, злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависности, тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи, врбује, превози, пребацује, предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакрива или држи друго лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршења кривичних дела, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања органа или дела тела или ради коришћења у оружаним сукобим казниће се затвором од три до дванаест. (10) Пристанак лица на експлоатацију или на успостављање ропског или њему сличног односа из става 1. овог члана не утиче на постојање кривичног дела из ст. 1, 2. и 6. овог члана.

6. У Кривичном законику Републике Србије је предвиђено посебно дело Трговина малолетним лицима ради усвојења. Члан 389. (1) Ко одузме лице које није навршило шеснаест година ради његовог усвојења противно важећим прописима или ко усвоји такво лице или посредује у таквом усвојењу или ко у том циљу купи, прода или преда друго лице које није навршило четрнаест година или га превози, обезбеђује му смештај или га прикрива,казниће се затвором од једне до пет година.

7. У ЧЕМУ ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА И КРИЈУМЧАРЕЊА МИГРАНАТА? Кријумчарење миграната је илегални превоз људипрекогранице једне земље за одређену новчану накнаду. Разлика је у : • циљу • заради • пристанку лица • слободи кретања

8. Ко? - врбује- превози- пребацује- продаје- купује- посредује- скрива идржи лица

9. Како? -силом -претњом-заблудом-злоупотребом овлашћења-злоупотребом поверења-злоупотребом односа зависности-злоупотребом тешких прилика другог-злоупотребом личних исправа-давањем или примањем новца или друге користи

10. Зашто? -експлоатације рада -принудног рада-вршења кривичних дела-проституције- просјачења-употребе у порнографске сврхе-успостављања ропског или њему сличног односа-продаја органа или дела тела -коришћења у оружаним сукобима

11. Фазе трговине људима: 1.Врбовање у овој фази жртва се увлачи у ланац трговине људима. 2.Транзит превоз до места експлоатације, било унутар земље или ван граница земље порекла жртве. 3.Експлоатација подразумева искоришћавање жртава.

12. Подела трговине људима према роду : 1.Трговина мушкарцима 2.Трговина женама 3.Трговина деце

13. Трговина мушкарцима • Тојеоблик о којемсенајмањеговори и пише. • Жртве трговине по правилу су млади, радно способни мушкарци у двадесетими тридесетим годинама живота. • Битначињеницаједасетрговинамушкарциматешкоможеразликоватиодкријумчарењаљудипренегоштодођу у земљудестинације. • Србијапредстављадоминантноземљутрансферамигранатаизафроазијскогкомплекса (Блиског, Средњег и ДалекогИстока и СевернеАфрике) радиодласка у западноевропскеземљаме. • Србијапредставља и земљупореклаилегалнихмиграната.

14. Трговина женама • Трговина женама појава је о којој се све више зна и, нарочито у последње време, много говори и пише, како у свету тако и код нас. Трговина женама у Србији је појава која је и даље у великој мери неоткривена. • Обично су то врло младе односно млађе женске особе које спадају у старосну групу од 18 до 30 година, у највећем броју случајева то су жене са завршеном средњом школом, фризерке, кројачице и слично, али нису ни ретке појаве случајева жртава које су биле изузетно образоване-дипломиране правнице, педагози, професорке музике…

15. Трговина децом • Реч је о тешком облику криминалитета чије су жртве деца, као најосетљивији део популације, али истовремено и најнаивније жртве. Трговина децом је још прикривенија него што је то случај са осталим облицима трговине људима. Тамна бројка у овој области је још већа него код других облика трговине. • Издваја се низом специфичности у односу на остале облике.

16. Врбовање: • понуда послова (чување деце, конобарице, козметичарке, фризерке, забављачице…) • емотивни однос (продаја од стране младића, састанци) • отмице и киднаповање • лажни аранжмани путовања у иностранство, курсеви, манекенство… • склапање брака • такмичења за мис, избор за мис • агенције за манекен, фотомоделе

17. Транзит: • илегалним путем(као слепи путници,сакривање ) • одлазак са родитељем или сродником • Битно обележје је да се транзит врши добро утврђеним и обезбеђеним каналима

18. Експлоатација: • сексуална експлоатација, порнографија, педофилија • рад на црно, присилан рад • вршење кривичних дела • заснивање брака • усвојења • учествовање у ратним сукобима • просјачење

19. Случај…

20. Представник једне организације тврди: „Роми се највише продају у Италији. Продају се и дечаци и девојчице. Деца се транспортују у картонским кутијама. У Италији је на највећој цени дете од пет година, јер може да ради још десет година.“

21. У некимромскимзаједницамапостојеорганизованегрупекојеконтролишусвештоседешаваунутарзаједнице, измеђуосталог и шверцробом.Аконекохоћебилоштадаради у тојзаједници,морапрвосањимадаседоговори, чаксуонитикојиузимајудео (проценат)одхуманитарнепомоћикојаседајеРомима у томнасељу и слично.Унутартегрупепостојиподелапосла: некодржитрговинуфармеркамаизНовогПазара, другијезадужензадистрибуцијукраденеробе и сл. Таистагрупаконтролише и одлажењедеце у иностранство. Наиме, онисекрећупограду, локалима, кафанама и срећусадругимРомимакојидолазеизИталије, сакојимаступају у контакт и такосазнајудајенекиодљудиизИталијеостао “бездеце”. Ондаовајпредставникромскогнасељакажедаможедавидидалиимадецетогузрастакодњега. Затимодлази у породицегдеиматакведеце, нудипомоћдадетеоде у иностранство, гдећемубитибоље и обичносетомприликомпородицидајенекановчанапомоћ ,мадајепитањеколиконовца, одоногштојечовеккојиједошаоизИталијеподецудао, одепородицитогдетета, а коликоонкаодеоорганизованеекипеузмезасебе. Каснијеседешавадатадецашаљупородициновацизиностранства.”

22. СлучајШколе за негу лепоте у Београду,који на срећу није завршио трагично: „Случај је из 1999. године. Једном од запослених, координатору наставе,који стално нешто тргује и прави договоре у вези са набавком козметикеи средстава потребних за наставу у школи, обратио се човек који се представиокао дизајнер из Грчке, који отвара модну продавницу у Кнез Михајловојулици. Пошто је чуо да наша школа има атрактивне девојке које умејуи да сређују фризуре, он би их ангажовао за модне ревије. Требало му једесетак девојака. Колега је, не слутећи превару, узео на себе одговорностда одабере девојке. Међутим, сасвим случајно се открило шта се крије изаове понуде. Наиме, наведени колега је у то хтео да убаци и своју кћерку,која је завршила дизајн. Међутим, када се девојка вратила са разговора, билојој је сумњиво што је човек инсистирао да све буде у чипки, као да је хтеода отвори јавну кућу. Координатор наставе је позвао полицију, која је требалода дође у време следеће уговорене посете. Полиција је ухапсила човеказа кога се испоставило да није Грк него наш човек, који врбује малолетнедевојке за проституцију. Радило се о веома опасној ситуацији, с обзиромда је све ишло преко школе, па родитељи, имајући поверења у професоре, нисупосумњали да се ради о могућој превари.“

23. „У Новом Пазару постоји група криминалаца који раде по принципукласичне уцене. Ту групу чине девојке и младићи. Девојке из групе, које суза то плаћене, имају задатке да примаме жртву (обично су то ученицеосновних и средњих школа, најчешће од 14 до 16 година) тако што прилазедевојчици, почињу разговор са њом, говоре јој о момку коме сесвиђа,акоји има могућности да им пружи лагодан живот."

24. „У кући је држао још неколико старијих проститутки које су девојку малтретиралеизузетно брутално, стављајући јој смрдљиву кофу на главу. Макроју је подводио на најбруталнији начин, тако што су је клијенти силовали. Девојчицаје, на срећу, успела да побегне из те куће, после чега ју је полиција довелау Дом.“

25. „Из Специјалне основне школе “Душан Дугалић” је у Центар стигла информацијада су 16-годишњу лако ментално ретардирану девојчицу родитељихтели да испишу из школе у намери да је продају ради склапања брака. Изшколе је стигла информација да девојчица није желела да се уда, али је Центарза тај случај сазнао тек када је већ било касно. Центар за социјални рад јепозвао родитеље девојчице, који наравно ништа нису признавали. Обавестилису и СУП, чак су се повезали и са СУП-ом да сазнају одакле јемладожења. Све је, нажалост, добило виддобровољности. За ову продајудевојчице са посебним потребама нико није одговарао јер је све подведено под културолошке обичаје ромског народа, а девојчица се наводно добровољноудала.“

26. „Девојчица која је имала лаку менталну ретардацију, смештена у Прихватилиштепошто је нађена на улици, две године је била сексуално експлоатисананајпре од стране сопственог оца, а касније ју је „уступио" човеку којију је присиљавао на проституцију. После смештаја у Прихватилиште „макро" једолазио представљајући се као стриц и покушавао да је изведе. Пошто у томеније успео, почео је да се креће око установе и да врбује девојке за проституцију.Уз помоћ једне штићенице, која је имала његов број телефона, иполиције он је ухваћен и сада му се суди за присиљавање напроституцију, а иоцу за саучесништво, али и за сексуално злостављање жене и кћерке."

27. „Скоро је у просторије СОС-а улетела мајка једне средњошколке. Билојој је чудно како је кћерка почела лепо да се облачи. На питање одакле јојтаква гардероба, кћерка је прво одговорила да је позајмила од другарице,а после да су јој поклониле жене које раде на СОС телефону. Мајка је, дакле,у просторије ове невладине организације дошла са питањем да ли су јојоне дале гардеробу. Иако њихова организација повремено угроженим женамадаје гардеробу, али углавном половну, било им је јасно да се девојкабави неким нелегалним послом. Убрзо је девојчица признала о чему јереч и тако се ланац покренуо.“

28. „То су деца од десетак година, па навише. Сваки криминалац има своје”војнике” који за њега врше кривична дела. То су криминалне групе из насељаБраће Јерковић и Медаковић. Унутар сваког криминалног клана постојемалолетни “војници”. Такође, домови за малолетнике су прави “расадник “криминалаца.Деца тамо билдују и припремају се за криминалну каријеру.“

29. Када су у питању деца смештена у домове, једна испитаница истиче:„Понекад се дешава да старија деца злостављају млађе штићенике, присиљавајућиих на давање новца. Због тога стручњаци у домовима иду кахомогенизацији деце без родитељског старања. Посебно се води рачуна дадилери дроге не “навуку” неко дете из дома давањем дроге “гратис” у почетку.Било је додуше спорадичних случајева када је неко дете из дома билоу ризику од овакве ситуације, али се у тим ситуацијама одмах реаговало.Конкретно, радило се о два случаја где су наркодилери, сконцентрисани упростору између две школе, понудили деци из дома да унесу дрогу у доми да дају својим другарима. То је, на срећу, одмах откривено и спречено.Приликом сваке сумњиве ситуације радници дома позивају СУП-ово одељењеза малолетнике, са којим иначе имају веомадобру сарадњу. Зову их иради провере деце са којима ступају у контакт штићеници дома.“

30. „Малолетник (11) из Зубиног Потока је више пута проваљивао у магацинтехничке робе, пролазећи кроз вентилациони прозор димензија 25 x 50 цм.Иначе, дечак је био сићушан и мршав, тако да је несметано могао проћи икроз мањи отвор. Претпоставља се да то није могао сам да уради и да јеса њим било још неко лице. Нешто од украдене робе је пронађено код старијегчовека који је покушао да наведену робу прода на пијаци, приликом чега је ухапшен, али је порицао било какву везу са дечаком. Испитивањем јеутврђено да је он дечака присиљавао на крађу. Иначе, дечак је повременоборавио у Новом Пазару, сам и непријављен. Оштећени из чијег магацина једечак крао наведену робу одустао је од кривичног гоњења."

31. „Девојчица из Молдавије, жртва трговине од своје 14. године, ранијесмештена у Дом за децу без родитељског старања, одакле су је намамилипре свега зато што је невина, а познато је да се за невине девојчице вишеплаћа. Девојчица је нађена у једном ноћном бару близу Сомбора, али јепре тога продавана на Косову, у Црној Гори, Босни, Републици Српској, даби је на крају довели у Србију. Насвим местима је била експлоатисана попар месеци. Када је отишла у Молдавију, имала је већ 18 година, што значида су њене патње трајале четири године."

32. Случај из праксе Окружног јавног тужилаштва у Шапцу:„Две пунолетне жене, домаће држављанке (од којих је једна стара 45 година и мајка петоро деце, а друга око 25 година), продате су од стране неког човека из Ниша власнику локала у Шапцу. Обе жене су из села из околине Ниша и, по њиховој причи, тај човек из Ниша им је сипао “нешто у пиће”, након чега су оне заспале и пробудиле се у Пожаревцу. Тада су уследила силовања, а затим су дошли људи из Шабца (један човек - газда локала и једна жена) и одвели их у Шабац, где су почеле да раде у локалу као конобарице. Према њиховом исказу, газда локала их је држао затворене, силовао их и принуђивао на вршење проституције, све док једна од њих није успела да побегне и пријави случај полицији."

33. „Жене из Румуније је радила на Косову - бавила се проституцијом и била у ропском односу код газде кафане у Косову Пољу. Из њене приче сазнали смо да је преко своје комшинице дошла до адресе човека који јој је обећао добар посао у Италији и визу. Није се бојала јер је имала поверење у комшиницу. Било их је пет у групи до Мађарске, где су им се придружиле две Бугарке. Из Будимпеште су дошле у Београд, где их је преузео човек из Панчева. Њу и једну девојку из Молдавије сместио је у кућу на Звездари, где су остале 15 дана а после је, по ономе што је чула, та девојка продата неком лицу у Београду. Ову девојку више није видела. Газда кафане код кога је почела да ради као конобарица убрзо је почео да је присиљава на проституцију - када је одбила добила је батине. Месец дана касније пребачена је на Косово…"

34. „Румунска држављанка (1971) срела је своју школску другарицу која јој је понудила да ради као конобарица у истој кафани где она ради дуже време. Понудила јој је да станују заједно и деле станарину, и она је то прихватила. У стану је упознала три Румунке и једну Молдавку и сазнала даће оне за два-три сата бити пребачене за Југославију. После два дана по њу је дошао један Румун, а касније су им се придружила још двојица, који су је илегално пребацили преко границе. Са ове стране границе сачекала су је два наша држављанина, који су је џипом довели до Београда и сместилије у један стан. У стану у Београду је затекла три Молдавке и Румунку која је продата у Грчкој, а три Молдавке у Италији. Њу је продао једном лицу из Београда. У Београду је била продата седам пута. Претпоследњи купац ју је злостављао и претио бомбом коју је стално носио са собом. Дању је спавала у неком стану у Рашкој, а ноћу ју је водио у Звечан (Косово) и продавао је војницима КФОР-а.“

35. „ДевојкаизВојводинеје и самабиладомскодете. Успелаједазавршисредњушколу и курсзафризере и узпомоћЦентразасоцијалнираддасезапосли, и чакдаостане у дому и наконстицањапунолетства. Поштонијебилазадовољнаплатом, напустилајепосао, отишлајекоддругакодкогаједошаоњеговпознаник, којијојјепонудиодаоде у другиград и ради у кафићу. Отишлајетамо, алијерадилакаопроститутка. У међувременујеостала у другомстању, токомтрудноћејојјегаздалокала у којемјерадила (којијенаводно и отацдетета) слаоновац. Кадасепородила, смештенаје у Материнскидом у Звечанској, гдејеоставиладете и побегла. Преконекедругарице (којајујеодвелаилипрепоручила) отишлаје у Витез у Боснидабисезапослила, одатлејебилапродатазаХрватску, дабијетамошњаполицијаухватилабездокумената и вратила у Београд."

36. „ПознатмијеслучајдевојкеизВојводинекојајерадила у кафићу у Подгорици. Дошаојегаздинпријатељкојијојјепонудиопосао у Будви. Одмахјујепрвевечерисиловао и покушаодајеколимапрекоБарапребаци у АлбанијуилинаКосово. Насрећу, девојкајеуспеладапобегне, алијепослесиловањаостала у другомстању.“ „Реченојојједаћерадитикаофризерка, јерјетоњенаструка. Купилаје (тојетраженоодње) цеокомплетприборазафризерскеуслуге (професионалнечеткекојесукошталеправомалобогатство, закојејепозајмилановац),дабисеиспоставилодајетосамобилапразнапричапунаобећања.“

37. „ЖенаМолдавка, иначемедицинскасестра, желиданалегаланначин, сасвојимзнањем, каомедицинскасестра у иностранствузарадиновацрадииздржавањадвоједеце… Онасеобраћаагенцијикојаорганизујеналажењепосла у иностранству, сагаранцијом… Агенцијасеналази у Кишињеву, уњојрадиженасредњихгодина, респектабилна, одповерења. Женисенудидарадикаомедицинскасестра у Италији, алиморадасакупинеколикостотинадоларарадипокрића, јеронинисуагенцијакојасебавипроституцијом. Новацјојјепотребандасеснађе у почетку и даплатисебипут. Доносисвоједокументенаувид и тадајојсеобјашњавадатребадаиде у Будимпешту, да у италијанскојамбасадиподнесезахтевзавизу. Сведелујеврлолегално, никонеидеилегалнимканалима, никојенепрати. Онасасвимрегуларнодолазинааеродром у Будимпешти, идедотаксија, прилазијој “чичица” сааеродромскомкапом, сарегистрованимтаксијем. Оникрећу у правцуамбасаде, алипослеизвесногвременатаксиуспорава и наобазадњавратаулећудвојицатиповакојијојсиломотимајуташнусадокументима и новцем.Одтогтренуткаонапостајенико и ништа, особабезидентитета…"

38. „Тамо је била у правом ропском односу. Добила је собу испред које су била два чувара. Није имала слободу кретања. Ту је добијала храну. Увече би је изводили у бар. У почетку је радила само као стриптизета, а онда је “уводе” у проституцију. Жене жртве трговине, готово свакодневно, бивају изложене различитим облицима физичког, психичког и сексуалног насиља.” • „Често су силоване од газда који их купе и њихових сарадника.Врло често их физички злостављају, пребијају, принуђене су на секс без заштите, абортусе раде код неких “месара”, физички су злостављане и то на разне начине…"

39. „СлучајженеизРумунијекојајерадиланаКосову - бавиласепроституцијом и била у ропскомодносукодгаздекафане у КосовуПољу. Газдајујезлостављао, тукао, примораваодапије и даимадневно и подвадесетклијената. Кадајебиланепослушна, мориојујеглађу…“ • „Кадасудошли, затворилисује у подрум, туклије, силовали (газда и другимушкарцикојесуон и његоваженадоводили), гасилисупикавцепоњој, моралаједатрчидасмрша. Наконтога, одвелисуједоБубањпотока,гдедолазиједанНовосађанин и одводије у НовиСад, смештаје у својстан, а после у једнувикендицукодНовогСада, гдејевећбилаједнаУкрајинка. Тусуобебилезакључане, силоване, тучене. Одатлесуобебилепребачене у Витез у БиХ, у ноћнибар у којемсурадиле…“

40. Литература: http://www.mup.gov.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/trgovina-ljudima.h http://www.osce.org/sr/serbia/34951 http://www.centarzztlj.rs/ http://www.astra.org.rs/ http://www.atina.org.rs/ Кривични законик РС Зоран Стојановић, Обрад Перић,- Кривично право, Мило Бошковић - Криминологија, Љубомир Стајић – Основи система безбедности Мило Бошковић – Социјална патологија