1 / 16

Istorija CERN-a

Istorija CERN-a. Istorija CERN-a. Dimitrije Maleti ć INN “Vin ča ”. FENOMEN CERN-a. CERN je jedan od Evropskih simbola! Misije CERN-a: Istraživanje: Traganje i pronalaženje odgovora na pitanja o univerzumu Tehnologija: Pomeranje granica tehnologije

abram
Télécharger la présentation

Istorija CERN-a

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Istorija CERN-a Istorija CERN-a Dimitrije Maletić INN “Vinča”

  2. FENOMEN CERN-a • CERN je jedan od Evropskih simbola! • Misije CERN-a: • Istraživanje:Traganje i pronalaženje odgovora na pitanja o univerzumu • Tehnologija:Pomeranje granica tehnologije • Kolaboracija:Približavanje naroda kroz naučnu saradnju • Obrazovanje:Obuka naučnika sutrašnjice • Sadašnje zemlje članice CERN-a su: Austria, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Španija, Švedska, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo. • Naučnici iz oko 580 instituta i univerziteta iz 85 zemalja širom sveta koriste CERN-ovu infrastrukturu. • Srbija je priključena CERN-u ali nije zemlja članica. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  3. 1952: Osnivanje Evropske nauke • Krajem Drugog svetskog rata Evropa nije bila centar naučnog istraživanja. • U Evropi, nekolicina naučnika – vizionara počelo je da razmišlja kako da Evropsku nauku ponovo postavi na noge. • Sa druge strane Atlantika, Američke laboratorije gradile su akceleratore moćnije kao nikada do tada. • Mnogi vodeći naučnici Amerike su bili evropljani. • Isidor Rabi, na petoj generalnoj skupštini UNESCO-a preložio da UNESCO «pomogne i podstakne formiranje regionalnih istraživačkih centara i laboratorija u cilju unapređenja internacionalne kolaboracije naučnika...» • Evropski Savet za Nuklearna Istraživanja (CERN) • Pismo Isidoru Rabiju - potpisnik i Pavle Savić. • 12 zemalja osnivača medju njima i ondašnja Jugoslavija. • 29 Septembar 1954, ratifikacija Francuske i Nemačke Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  4. 1957: Prvi akcelerator počinje sa radom 1. Avgusta 1957, mala grupa fizičara i inžinjera posmatrali su znake života prve mašine u CERN-u, kada je prvi snop protona cirkulisao u (600 megaelektronvolti - MeV) Sinhrociklotronu (SC), tako počevši prvu eksperimentalnu aktivnost u CERNu. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  5. 1958: Prvi kompjuter • Prvi kompjuter u CERN-u instaliran je 1958. godine. • Bio je baziran na vakuumskim lampama a nazivao se Ferranti Mercury. • Bio je 300 000 puta sporiji od današnjih komjutera. • Predstavljao je prvi stepen u digitalnog računarstva u CERN-u. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  6. 1959: Početak rada PS-a • 24. Novembra 1959. sledi i izgradnja Proton sinhrotrona (PS) sa dizajniranom energijom od 28 gigaelektronvolti (GeV) do tada u Svetu nedostignutom energijom. • Ova mašina već prvih godina postojanja probija CERN u prvi plan. • On i danas predstavlja osnovni deo eksperimentalnog programa fizike elementarnih čestica u CERN. • Kada su se kasnije u CERN-u izgradili veći akceleratori, osnovni zadatak PS-a je postao da daje snopove čestica • novim mašinama. Od početka rada intenzitet snopa protona povećao se 1000 puta. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  7. 1968: Georges Charpak • 1960, detektovanje četica je uključivalo detaljan • pregled miliona fotografija. • Revolucija izumom tranzistorskih pojačavača • donela je nove ideje. • Georg Charpak je razvijo • “višežičanu proporcionalnu komoru” • Povezivanjem na kompjuter, ova komora je • mogla da ima brzinu odbroja 1000 puta • veću od dotadašnjih detektora. • Ovaj izum je napravio revoluciju u • detekciji četica koja je iz manualnog prešla • u elektronsko doba. • Charpaku, koji je u CERN došao 1959, • dodeljena je 1992 Nobelova nagrada iz Fizike • za rad na detektorima čestica • a posebno na izumu višežičane • proporcionalne komore. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  8. 1971: Proton-Proton kolajder • Prvi sudarač protona na Svetu, Intersecting Storage Rings (ISR) počeo je sa radom Januara 1971. godine. • Dok su se druge laboratorije koncentrisale na izgradnju mašina koje sudaraju snopove elektrona, CERN je radio na snopovima protona. • Ideja je bila da se koristi proton sinhrotron (PS) kako bi se povećavao broj protona u dva odvojena prstena. • Intersecting Storage Rings (ISR) je mašina dijametra 300m. Prvi sudari protona desili su se 27 januara 1971. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  9. 1973: Neutralna struja • Otkriće neutralnih struja pomoću mehuraste komore - Gargamel. • Teorija Sheldon Glashowa, Abdus Salama and Steven Weinberga predvidja prenosioce slabih interakcija. • 1972, eksperiment je pokazao da neutrino udara u elektron? • Da li je ovo dogadjaj koji ukazuje na postojanje neutralne struje? • Posle prikupljanja još ovakvih dogadjaja otkriće neutralnih struja je objavljeno 1973. • Direktno opažanje dve naelektrisane čestice W i neutralnog Z moralo je još da sačeka. • Glashow, Salam and Weinberg dobili su Nobelovu nagradu iz fizike1979, a takodje i Carlo Rubbia i Simon van der Meer koji su ju dobili 1984 za odlučujući doprinos otkriću W i Z čestica. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  10. 1976: Izgradnja SPS-a • Sa obimom od 7 km, Super Proton Sinhrotron (SPS) bio je prvi gigantski akceleratorski prsten. • Izgradjen je u tunelu koji se prelazi Francusko-Švajcarsku granicu. • Inicijalno je dizajniran kao akcelerator energija 300GeV, danas ubrzava razne vrste čestica do energija od 450 GeV. • SPS je i danas deo eksperimentalnog programa CERN-a dajući snopove protona Velikom Hadronskom Kolajderu. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  11. 1983: W i Z • 1979, CERN je odlučio da pretvori Super Proton Synchrotron (SPS) u proton-antiptroton kolajder. • Prvi proton-antiproton sudari pojavili su se dve godine kasnije a dva eksperimenta UA1 i UA2, počeli su sa izučavanjem indikacija postojanja W i Z čestica, prenosioca slabih interakcija medju česticama. • 1983, CERN je objavio otkriće W i Z čestica. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  12. 1989: LEP • Sa obimom od 27 km, Veliki Elektron-Pozitron kolajder je bio – i još uvek jeste najveći elektron-pozitron kolajder ikada napravljen. • Kopanje tunela LEPa bio je najveći Evropski gradjevinski poduhvat pre izgradje tunela ispod La Manša. • Kopanje je početo sa tri mašine Februara 1985, a prsten je prokopan tri godine kasnije. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  13. 1989: LEP LEP se sastojao od 5176 magneta i 128 ubrzavajućih radiofrekventnih komora. CERN-ov akceleratorski kompleks obezbedjivao je čestice za četiri ogromna detektora ALEPH, DELPHI, L3 i OPAL, koji su izučavali sudare. Lep je počeo da radi 1989, a za sedam godina radio je na energiji od 100GeV i proizveo je 17 miliona Z čestica, nenaelektrisanih prenosioca slabe sile. Tada je usavršen, i u drugoj fazi je imao 288 superprovodnih ubrzavajućih komora više kako bi se dobila duplo veća energija i proizvele WW parovi čestica, takodje prenosilaca slabe sile. Tokom 11 godina rada, Lep eksperiment je doprineo detaljnom izučavanju elektroslabih interakcija. Merenja na LEP-u su dokazala postojanje 3 i samo tri generacije četica materije. LEP je prestao sa radom 2 Novembra 2000 da bi oslobodio prostor za izgradnju Velikog Hadronskog Kolajdera u tom istom tunelu. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  14. 1990: WEB • 1989, CERN-ov naučnik Tim Berners-Lee napisao je predlog za razvoj distributivnog informacionog sistema za Laboratoriju. “Nejasno, ali uzbudljivo” bio je komentar njegovog šefa na koricama predloga, i tim rečima dao je zeleno svetlo informacionoj revoluciji. • Smišljen i razvijen iz potrebe za razmenom informacija medju naučnicima širom Sveta, Web je izmenio naše živote. • Do kraja Decembra 1990, Berners-Lee je definisao osnovne koncepte Weba: URL, http i html i napisao je prvi browser i serverski softver. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  15. 2004: CERN proslavlja 50 godina postojanja CERN poslavlja 50-u godišnjicu postojanja 2004. godine, postavljanjem poklona Švajcarske konfederacije “Globe of Science and Innovation” 19. Oktobra u krugu Instituta. Ovo će biti novi centar za posetioce i internet mrežu – tj. nova fokusna tačka CERN-ove interakcije sa Svetom. 2008: Početak rada LHC-a AVANTURA POČINJE!!! 2009, Veliki Hadronski kolajder će otvoriti novu eru otkrića na do sada nedostignutim energijama.LHC će se baviti pitanjima kao što je pitanje šta materiji daje masu, od čega je sastoji 96% nevidljivog Univerzuma, zašto priroda preferira materiju nad antimaterijom i kako je materija evoluirala u prvim trenucima postojanja Univerzuma. Dimitrije Maletić 27. Mart 2009. Beograd, MasterClasses

  16. THE END

More Related