Kontrastna mamografija

1. KBC “Dr Dragiša Mišović” Beograd Kontrastna mamografija Mirjana Radovanović

2. Uvod • Kontrastna mamografija je nova dijagnostička metoda koja je u svetu apsolutni hit u mamo-dijagnostici. • Još uvek je u ekspanziji i vrlo mali broj medicinskih centara (oko 18) primenjuje ovu dijagnostičku metodu.

3. Cilj • Standardna, konvencionalna mamografija prikazuje samo strukturu tkiva dojke, dok se kontrastnom metodom lociraju širenja malih krvnih sudova koji su potencijalno povezani sa kancerogenim rastom tumora. • Svrha kontrastne mamografije je da isprati mogućnost korišćenja digitalne mamografije uz pomoć jodnog kontarstnog sredstva da bi se olakšalo otkrivanje TU lezija.

4. Ekspanzivni tumori imaju povećanu angiogenezu, te se kontrastno sredstvo nakuplja u takvom tkivu i na osnovu referentnih parametara se prati koncentracija detektovanog kontrastnog sredstva u tumorskom tkivu.

5. Način izvođenja • Kontrastna mamografija je indikovana kod pacijenata kod kojih su otkrivene lezije za koje se sumnja da su maligne, a dokazane su standardnom mamografijom ili ultrasonografijom. • Zbog aplikacije kontrastnog sredstva potrebno je uzeti anamnestičke podatke u smislu ranijih alergijskih reakcija i objasniti čitav tok pregleda.

6. Ako su anamnestički podaci pozitivni, obavezna je trodnevna medikamentozna priprema, osim kod alergija na jodna kontrastna sredstva gde je ovaj pregled kontraindikovan. • Prvo se radi nativna mamografija i početna referenca je 26 do 32 kv, a svrha dobijanja ove slike je da obezbedi informacije u vezi sa anatomijom mekog tkiva i referentne tačke za sledeće tj. postkontrastne slike kojeće biti dobijene pod identičnim uslovima pozicioniranja i kompresije.

7. Potom se plasira braunila i aplikuje se kontrastno sredstvo automatskom brizgalicom tj. injektorom i to 1,5ml kontrastnog sredstva na kilogram telesne težine. • Brzina davanja kontrastnog sredstva je 3 ml/s. • U vremenskom periodu od drugog do petog minuta prave se postkontrastne mamografije po referentnim vrednostima od 45 do 49 kv.

8. Kompresija u CC i MLO poziciji je dovoljno jaka da ograniči anatomsko kretanje dojke i dovoljno blaga da ne smanji protok krvi. • Simultana akvizicija (prikupljanje i dobijanje) slika dobijenih visokom i niskom energijom(jednom ekspozicijom se dobijaju 2 slike, jedna visoke energije, upravo iznad ivice K ljuske joda, a druga niske energije, odmah ispod ivice K ljuske joda 33,2keV)

9. Dve sekunde je delay između slike dobijene niskom energijom i slike dobijene visokom energijom. • Aparat automatski kombinuje te dve dobijene slike i na taj način dobija se rekombinovana slika (subtrakcija). • Ukupno vreme snimanja je 5 minuta.

10. Slike dobijene niskom energijom slične su snimcima kao kod nativne mamografije i daju morfološke podatke. Kombinovane slike niske i visoke energije nastaju korišćenjem specifičnih algoritama i daju funkcionalne informacije.

11. Prilikom analize slika dobijenih subtrakcijom kao kriterijumi za očitavanje su: • intenzitet kontrasta • morfologija promene (nepravilne ivice, nepravilan oblik promene ukazuju na malignitet)

12. Prednosti kontrastne mamografije • Jeftinija metoda od MR. • Izuzetno se dobro pokazala u dijagnostici “gustih”, žlezdanih dojki (žena do 40 godina), jer žlezdano tkivo ometa detekciju malignih lezija. • Veliki značaj ima u otkrivanju multifokalnih tumorskih lezija, koje se ne prikazuju na snimku nativne mamografije. • Omogućava merenje proširenja lezije da bi se planirao operativni tok i lečenje.

13. Prikaz slučaja Pacijentkinji je indikovana kontrastna mamografija nakon načinjene nativne mamografije i ultrasonografije.

14. Prikaz slučaja • U desnoj dojci na spoju spoljnih kvadranata vidi se neoštro ograničena senka, denziteta sličnog okolnom tkivu. • Nakon aplikacije kontrastnog sredstva suspektna senka se jasnije demarkira od okolnog parenhima u obe projekcije, jer se zbog prisutneneovaskularizacije jače kontrastno opacifikuje.

15. Prikaz slučaja Okolno tkivo se i dalje vidi jer naš mamograf nema mogućnost digitalne subtrakcije. Pacijentkinja je upućena onkohirurgu. Nakon uradjene mastektomije, PH nalaz je odgovarao invazivnom duktalnom karcinomu.

16. Prikaz slučaja U desnoj dojci u gornjem unutrašnjem kvadrantu vidi se veći broj nepravilnih, grupisanih mikrokalcifikacija različitih veličina i oblika. Pacijentkinji je indikovana kontrastna mamografija.

17. Prikaz slučaja • Nakon aplikacije kontrastnog sredstva ne vide se promene u ovoj zoni, tj. nema kontrastne opacifikacije. • Ovakav negativan nalaz tumači se nepostojanjem neovaskularizacije jer se radi o duktalnom karcinomu in situ, koji nije probio bazalnu membranu i nema tumorske mase.

18. Zaključak • Kontrastna mamografija kao nova dijagnostička metoda svakako je jeftinija od magnetne rezonance, ne spada u invazivne metode i dobro se pokazala u otkrivanju multifokalnih lezija. • Očekuje se da će u budućnosti ova metoda biti alternativa za snimanje MR dojke.

19. Hvala na pažnji