Download
strate ki menad ment tehnologija i inovacija n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Strateški menadžment tehnologija i inovacija PowerPoint Presentation
Download Presentation
Strateški menadžment tehnologija i inovacija

Strateški menadžment tehnologija i inovacija

202 Vues Download Presentation
Télécharger la présentation

Strateški menadžment tehnologija i inovacija

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. Strateški menadžment tehnologija i inovacija Vežbe 19.10.2010.

  2. Pitanja: • Generiče strategije ? • Uloga znanja u održavanju konkurentske prednosti? • Definija inovacija? • Klasifikacija inovacija? • Izvori inovativnosti? • prepreke inovativnosti? • Paradigme inovacionih pristupa? • Odnos tehnika- tehnologija? • Definisanje tehnologije? • TEP- tehnološko ekonomska paradigma?

  3. Nastavak.... 11. Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker ? 12. Inovativna organizaciona kultura ? 13. Linearni proces inovacija ? 14. Ključni činioci uspeha tehnoloških inovacija? 15. Najčešći faktori neuspeha tehnoloških inovacija ? 16. Intelektualna svojina ? 17. Oblici zaštite industrijske svojine ?

  4. Generičke strategije - Ciljevi- željena buduća stanja - Strategija – način da se dođe do cilja Generičke strategije stvaranja konkurentske prednosti: 1. Strategija diferencijacije 2. Strategija vođstva u troškovima 3. Strategija fokusiranja (na 1 ili 2)

  5. Konkurencija- svako želi i mora da bude bolji od ostalih konurenata, jer i oni žele da budu bolji od nas. To je beskonačan sistem direktnih i indirektnih veza između nebrojeno mnogo aktera na tržištu- konkurenata. • Konkurentska prednost- kada preduzeće ima profitabilnost veću od prosečne profitabilnosti preduzeća u toj industriji u toku određenog vremenskog perioda, kaže se da ima konkurentsku prednost.

  6. ODRŽIVA KONKURENTSKA PREDNOST • “Teži koliko i san leptira”, a jedina donosi profit • Skraćeno je vreme: inovacija- imitacija- unifikacija • Znanje i brzina postaju ključni faktori za stvaranje konkurentske prednosti

  7. Nematerijalna privreda • Jedna od najvažnijih neopipljivih komponenti poslovanja je ZNANJE. DOKAZI: • Atomi bivaju zamenjeni bajtovima, • Fizičke komponente proizvoda pojevtinjuju- gvožđe, čelik,... • 16% vrednosti automobila odlazi na fizičke delove, ostalo na softver, brend,…

  8. Kreativnost ljudi kao uzrok promena • KREATIVNOST- stvaranje novih ideja, bez obzira koliko su one primenjive, ostvarive i tržišno prihvatljive. Predstavlja “mentalnu bazu” inovativnosti. • INOVATIVNOST- praktična nadgradnja kreativnosti( tržišna realizacija kreativnosti) • Teže je biti inovator nego inventor(pronalazač).

  9. INOVACIJE KAO NAROČITA VRSTA PROMENA • Inovacija predstavlja primenu nečeg sasvim novog i time kreira promenu • Nisu sve promene inovativne prirode(npr promena klime, promena godišnjih doba,..). • Postoje tri ugla posmatranja promene: • Subjekt- za koga je nešto novo • Intenzitet- koliko je to zaista novo • Vremenski rok- koliko dugo je to novo

  10. DEFINICIJA INOVACIJE Inovacija je zbir invencije i njene implementacije(komercijalizacije) • Inovacija je kreativan proces u kojem se dve ili više postojećih činjenica kombinuju na novi način, sa ciljem da se proizvedu nove vrednosti. • Savremeno shvatanje inovacije ne odnosi se samo na proizvodnju, već i na nova rešenja koja podižu kvalitet rada kvalitet života

  11. KLASIFIKACIJA INOVACIJA • Inovacije se mogu podeliti na: administrativne, organizacione, finansijske, tehnološke, marketing, društvene inovacije,... • Na osnovu kriterijuma tehnoloških promena, inovacije možemo podeliti na: uvođenje novih proizvoda ili novih kvaliteta starih proizvoda, uvođenje novih proizvodnih procesa, osvajanje i širenje novih tržišta, razvoj novih izvora ponude inputa, promene u industrijskoj organizaciji

  12. Na osnovu načina na koji nastaju inovacije mogu biti: • POTREBAMA GENERISANE- trž. potreba- marketing- R&D- proizvodnja • TRŽIŠNO VUČENE R&D- proizvodnja- marketing- trž. potreba • Prema intenzitetu inovacije mogu bitI: • RADIKALNE- struja, internet • INKREMENTALNE- tqm pristup • Prema uticaju na produktivnost, inovacije mogu biti: • RADNO INTENZIVNE • KAPITALNO INTENZIVNE

  13. Osnovni izvori ideja za razvoj novih proizvoda/ procesa • Kupci- kreatori potreba koje budući proizvod teži da zadovolji • Zaposleni u preduzeću- ohrabriti i nagraditi radnike da iznose ideje u okviru svog radnog mesta • Sopstvena R&D funkcija- sistemski izvor, najelitniji mozgovi, za njih se odvaja i do trećine prihoda • Spoljašnji eksperti • Konkurencija- kao inspiracija, često na žalost kao imitacija i otvorena intelektualni krađa. • Distributeri- generisanje značajnih inovativnih ideja unutar distributivnih tokova • Ostali izvori: slučajni susreti, zapažanja na sajmovima, posete novim sredinama,...

  14. PREPREKE INOVATIVNOSTI • Lična nespremnost za inovacije (strah, konformizam) • Neinovativna društvena klima i nerazvijena svest o značaju inovacija • Nepostojanje državne podrške za inovacije • Ekonomske prepreke (malo zatvoreno tržište, manjak kapitala, visoka ref. k.s.) • Poslovne prepreke (neinovativna org. kultura, manjak stimulacija,...)

  15. Tehnološke inovacije

  16. PARADIGME INOVACIONIH PRISTUPA • Preduzetnička paradigma(KRAJ IXI, POČETAK XX VEKA)- posmatranje promena u društvu kao posledica individualnih pronalazaka (Tarde, Šumpeter) • Tehnološko ekonomska paradigma(30-40-50 GODINE XX VEKA)- tehnološki razvoj postaje ključ rasta i razvoja ekonomije. Glavni zadatak ekonomske teorije i menadžera je da razviju što efikasnije tehnološke modele. Preduzetnički model je potpuno potisnut. • Strateška inovaciona paradigma(OD 60. GODINA XX VEKA)- odbacuje prvu i drugu paradigmu i inovacije shvata kao centralno pitanje strateških menadžrskih teorija. TOP management je najodgovorniji za vođenje inovativnih procesa kao pokretača svih promena u preduzeću. INOVATIVNOST POSTAJE ESENCIJA EGZISTENCIJE

  17. Tehnika-tehnologija • Skup postupaka i procesa u raznim oblastima ljudske delatnosti predstavlja tehnologiju u užem smislu, a zajedno sa tehnološkim znanjima tehnologiju u širem smislu. • Tehnika je opredmećena tehnologija, odnosno materijalno utelotvorenje akumulisanog znanja i umeća koje čovek koristi prvenstveno u proizvodnji

  18. Definicije tehnologije • Tehnologija je proces, tehnika ili metodologija koja je opredmećena u dizajnu proizvoda ili u industrijskim ili uslužnim procesima- transformiše inpute u outpute veće vrednosti. • Tehnologija je proces pomoću kog organizacija transformiše rad, kapital i informacije u proizvode ili usluge • Tehnologija se odnosi na teorijska i praktična znanja i veštine koji se mogu koristiti za razvoj proizvoda ili usluga, kao i sistema proizvodnje i distribucije.

  19. Ključni elementi tehnologije su implicitnog karaktera- teško ih je imitirati. Transformacija tehnologije u tehniku zahteva znanje • TEP- označava skup tehničkih i ekonomskih karakteristika nekog tehnološkog rešenja ili inovacije, koji vrši sveobuhvatan uticaj na sve delove ekonomskog i društvenog sistema.

  20. Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker • Neočekivano- neočekivani neuspeh, neočekivani promašaj, neočekivani spoljni događaj • Nepodudarnost- između uočenih i stvarnih vrednosti, između realnosti i predpostavke o njoj • Potreba procesa- kada procesu kao celini nešto nedostaje • Promene u strukturi privrede ili tržišta • Ovi izvori tehnoloških inovacija su u samom preduzeću • Demografska kretanja • Promene u opažanju- istu stvar različiti ljudi vide na različite načine • Nova znanja- neophodnost velikih ulaganja u nova znanja • Ovi izvori su izvan preduzeća

  21. Inovativna organizaciona kultura Organizaciona kultura predstavlja skup vrednosti, verovanja i normi koje dele članovi jedne organizacije, a koji je izgrađen na bazi višegodišnjeg zajedničkog rada i iskustva. • Oranizaciona klima u smislu inovacija može biti: • Promotivna(pokretačka) • Restriktivna(ograničavajuća) • Karakteristike promotivne organizacione klime: • Rast i inovativnost su superorni ciljevi • Visok stepen saglasnosti po pitanju organizacionih ciljeva • Menadžeri nižih nivoa imaju veća ovlašćenja • Odlučivanje je decentralizovano • Postoji menadžer inovacija, koji kreira inovativnu klimu i koordinira inovativnim aktivnostima

  22. Linearni proces inovacija Generisanje ideja Testiranje koncepta Procena tehničke izvodljivosti Testiranje proizvoda Finansijska evaluacija Marketing evaluacija Lansiranje na tržište Upravljanje “životnim ciklusom”

  23. Ključni činioci uspeha tehnoloških inovacija • Razumevanje potreba korisnika • Dobar marketing • Efikasnost razvojnog rada • Dobra komunikacija • Viši rang rukovodilaca inovacija

  24. Najčešći faktori neuspeha tehnoloških inovacija • Velike organizacije imaju veliki otpor na promenu- nefleksibile su • Inovaciju mogu zaustaviti neki tekući uspesi • Korporacijska hijerarhija je konzervativna • Šeme o granicama proizvod/tržište mogu kočiti inovacije • Podvojenost moći koči inovacije • Velike kompanije naglašavaju potrebu za efikasnošću u kratkom roku • Sistem rotacije direktora velikih kompanija razvija za njih kratkoročne perspektive, što koči inovacije • Velike kompanije se često uzbuđuju samo oko nečega što je veliko • Marketing odeljenja su često sledbenici a ne vođe • Velika preduzeća imaju mogućnost rasta putem akvizicije, što baca važnost inovacija u drugi plan

  25. Intelektualna svojina • Kreativna realizacija ideje koja je plod ljudskog intelekta i koja pripada njenom stvaraocu. • Neopipljivog je karaktera, ali se ipak može kupiti, prodati, pokloniti,... • Intelektualna svojina predstavlja nematerijalnu imovinu čija uspešna ekploatacija može biti važan temelj poslovanja. • Intelektualna svojina se deli na dve velike grupe: • Industrijsko vlasništvo • Autorska prava

  26. Oblici zaštite industrijske svojine • PATENT- registrovanje izuma u nacionalom patentnom državnom organu. Ovo registrovanje daje izumitelju pravo na monopol nad izumom u vremenu trajanja patentne zaštite(10-20 godina). • Da bi se ‚neki izum mogao patentirati, mora posedovati sledeća svojstva: • Da rešava neki tehnički problem • Mora biti nov • Mora imati određeni nivo inventivnosti • Mora biti industrijski primenljiv

  27. LICENCA- pored principa funkcionisanja, po pravilu uključuje konstruktivnu, radioničku i prateću dokumentaciju (kao što je uputsvo za montiranje,...) koja omogućuje uključivanje patenta u proces proizvodnje. • ŽIG- je pravno zaštićen znak koji služi za razlikovanje prizvoda jednog preduzeća od proizvoda drugih preduzeća. • Da bi znak postao žig mora se registrovati u Zavodu za intelektualnu svojinu. • Najvažnija funkcija žiga je individualizovanje robe, koja omogućava laku prepoznatljivost kupcima.