Položaj enklitike u pisanom tekstu u bosansko m /bošnjačkom, hrvatskom i srpskom jeziku - šta o tome piše u gramatika

1. Položaj enklitike u pisanom tekstu ubosanskom/bošnjačkom, hrvatskom i srpskom jeziku - šta o tome piše u gramatikama Ljiljana Subotić, Univerzitet u Novom Sadu

2. Izvori (1) Hasić, Dževad, Senahid Halilović i Ismail Palić (2000). Gramatika bosanskoga jezika. Zenica: Dom štampe: GBJ. (2) Silić, Josip i Ivo Pranjković (2005). Gramatika hrvatskoga jezika za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska knjiga: GHJ. (3) Barić, Eugenija i dr. (1995). Hrvatska gramatika. Zagreb: Školska knjiga: HG. (4) Stanojčić, Živojin i Ljubomir Popović (1999). Gramatika srpskoga jezika. Udžbenik za I, II, III i IV razred srednje škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: GSJ-S/P. (5) Klajn, Ivan (2005). Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: GSJ-K.

3. Cilj istraživanja: • Utvrđivanje (proklamovanih) načela u navedenim gramatikama u vezi sa distribucijom enklitika; • međusobno poređenje ekspliciranih načela i • stanja u jezičkoj praksi odnosno u prosedeima tih gramatika.

4. Gde enklitike ne mogu stajati? • GBJ: (a) “Enklitike ne mogu doći na početku rečenice. • Tako u bosanskom jeziku nisu prihvatljive rečenice: *Im dosađujem. – *Je ne volim, nego samo Dosađujem im,- Ne volim je.

5. (b) Osim toga, enklitike ne mogu doći neposredno iza u rečenicu umetnutih dijelova (koji se najčešće odvajaju zarezima), npr: *Oni, bez obzira šta su činili, će sigurno odgovarati (mora biti: Oni, bez obzira šta su činili, sigurno ćeodgovarati ili Oni će, bez obzira šta su činili, sigurno odgovarati).”

6. UGHJ nema posebne eksplikacije o tome gde se enklitike ne mogu naći u pisanom tekstu mada je implicitno, odnosno iz daljeg teksta, to jasno.

7. U HG međutim, nalazimo sledeća eksplicirana ograničenja u vezi sa pojavljivanjem enklitika: • “Zanaglasnice ne mogu stajati • (a) na početku rečenice, • (b) iza niječne čestice • (c) i veznika i, a.“

8. U GSJ-S/P ističe se da postoji nekoliko ograničenja za raspoređivanje enklitika. • Enklitike se ne mogu rasporediti: (a) na početku rečenice (*Se u nedelju Ivanov brat vraća kući iz vojske), (b) iza predloga (*U se nedelju Ivanov brat vraća kući iz vojske.), (c) iza izrazite pauze, odnosno znaka interpunkcije (*U nedelju, se Ivanov brat vraća kući iz vojske.), (d) niti mogu biti odvojene od glagola ako su raspoređene iza njega (*U nedelje Ivanov brat vraća kući seiz vojske.).

9. U GSJ-K stoji: “Pored toga što po samoj definiciji (a) ne može doći na prvo mesto u rečenici (*Sam došao), za enklitiku postoji još nekoliko ograničenja. (b) Ona može doći najkasnije posle glagola, ali ne dalje prema kraju rečenice (Ova neostvarena čežnja pruža muinspiraciju... ali ne *Ova neostvarena čežnja pruža inspiraciju mu...)

10. (c) Ne može doći posle pauze (naročito one koja je u pisanju označena zapetom ili crtom) (d) niti posle umetnute rečenice: • *Ova vlada, dragi moj, je svakome omogućila pristojan život (treba: ...svakome je omogućila pristojan život). • *Uvoz luksuzne robe – ali i nekih sirovina – se svodi na minimum (treba: ...svodi se na minimum). • *Vaš direktor, dozvolite da kažem, je pravi primer rasejanog profesora (treba: ...pravi je primer...).”

11. Koje je mesto enklitike u rečenici? • Sve navedene gramatike ističu “pravilo drugog mesta” u distribuciji enklitika: GBJ: “Enklitike u načelu stoje iza prve naglašene riječi u rečenici (Odakle mu ta tvrda vjera, koju odbija svaka vjerovatnost, Zatjera ga kao psa...).”

12. U GHJ detaljnije se elaborira: “u pisanome jeziku dolaziti iza prve naglašene riječi u sintagmi [...] U skladu će s time naslonjenica je u pisanome jeziku dolaziti ili • iza naš (u sintagmi naš Ivan): Naš jeIvan čitao knjigu u čitaonici; • ili iza čitao (u sintagmi čitao knjigu): Naš Ivan čitao je knjigu u čitaonici.”

13. Napomena: • U GHJ pravi se razlika između rasporeda enklitike u pisanom i govorenom tekstu: “a u govorenome jeziku [enklitika dolazi] ondje gdje to logički slijed misli nalaže. • Tako u navedenoj rečenici u govorenome jeziku enklitika dolazi iza sintagme naš Ivan: • Naš Ivan je čitao knjigu u čitaonici”.

14. I nastavljaju dalje: “Naslonjenica je naslonjenica ako se naslanja. Iza naš Ivan je gubi takav karakter jer je iza stanke. Naime, u rečenici Naš Ivan je čitao knjigu u čitaonici stanke dolaze posle naš Ivan i iza čitao knjigu: Naš Ivan // je čitao knjigu // u čitaonici. Ritmomelodijskim zakonitostima, koje su zakonitosti pisanoga teksta, ne odgovara da je bude iza stanke”.

15. U HG ovo se još detaljnije razrađuje : “Za zanaglasnice (enklitike) karakteristično je da stoje iza prve naglašene riječi, da teže • a) početku rečenice (Mi te ništa ne pitamo, Prekinuo jetaj njegov primjer iz života) i • b) grupiranju (Vratio sam se u sobu, Ta ga ječinjenica zaprepastila, Samo im jevapno još jače pocrnjelo.).”

16. I GSJ-S/P detaljno o tome raspravlja: “Enklitika se najčešće raspoređuje odmah iza • početka predikatske rečenice (U nedelju se Ivanov brat vraća kući iz vojske.), ali ako se početni konstituent rečenice oseća kao izdvojen (a pogotovu ako je odvojen zarezom), • enklitika se raspoređuje bliže glagolu (U nedelju(,) Ivanov se brat vraća kući iz vojske; U nedelju(,) Ivanov brat se vraća kući iz vojske.). • Nije, međutim, uobičajeno suviše veliko udaljavanje od početka rečenice (U nedelju(,) Ivanov brat vraća se kući iz vojske.)

17. “Ova pravila se mogu dopuniti pravilima koja ilustruju sledeće rečenice: (1) Kada se Ivanov brat vraća kući? (2) Ivanov brat, koji seu nedelju vraća kući iz vojske... (3) Ivan je rekao da se njegov brat u nedelju vraća iz vojske. (4) Markov brat je još u vojsci, ali se Ivanov brat u nedelju vraća iz vojske.

18. Naime, kada u predikatskoj reči postoje (a) upitne (Kadase Ivanov brat vraća kući?) ili (b) odnosne reči (Ivanov brat, kojiseu nedelju vraća kući iz vojske...), i (c) zavisni veznici (Ivan je rekao da se njegov brat u nedelju vraća iz vojske.) i (d) naporedni vezinici (Markov brat je još u vojsci, ali se Ivanov brat u nedelju vraća iz vojske.), enklitike se raspoređuju odmah iza njih.

19. Izuzetak su naporedni veznici i i a, iza kojih se enklitika nikad ne raspoređuje (a i naporedni veznik no sinoniman sa ali, ali ne i onaj koji je sinoniman sa nego i već).”

20. GSJ-K: “Budući da se enklitika vezuje za prethodnu naglašenu reč, ona treba da dođe na drugo mesto u rečenici. • Otuda, ako rečenici Došao samdodamo ličnu zamenicu u subjektu, ona će glasiti Ja sam došao; nije moguće *Ja došao sam niti *Sam došao.“

21. Klajn, međutim, ovde ima nešto tolerantniji stav i smatra da “Odredbu o drugom mestu ne treba shvatiti bukvalno: enklitika može doći i • posle sintagme od više međusobno povezanih reči, npr. Moj prijatelj s trećeg sprata je došao), • enklitika u načelu dolazi na drugo mesto u rečenici, posle • (a) prve naglašene reči: Predsednik je razuman čovek, odnosno • (b) prve naglašene sintagme: Predsednik Privredne komore Beograda je razuman čovek.”

22. Ako u rečenici postoji odnosna zamenica, upitna zamenica ili druga upitna reč, enklitika uvek dolazi neposredno posle nje: • Srušili su spomenik koji jepuna dva veka bio simbol ovog grada. • Ko će pod ovim uslovima želeti da putuje? • Hoću da znam zašto me niko nije obavestio šta se događa.

23. Enklitika dolazi posle veznika, zavisnih i naporednih, npr.: • Čuo sa, da te u Beogradu mnogo hvale. • Stan vam ustupam, jer ću cele iduće godine biti u inostranstvu. • Raspisali smo konkurs, alise niko nije javio. • Igrao je slabo, pa ga više neće ni pozivati u reprezentaciju.

24. Od ovoga su izuzetak veznici i, a i ni, posle kojih ne može doći enklitika (umesto poslednjeg upotrebljava se niti): • Drugovi su čuli da si ti i raduju se (nemoguće je: *i se raduju). • Nataša nema mobilni telefon, a treba joj (nemoguće: *a joj treba). • Natašina baka nema mobilni telefon niti joj treba (nemoguće:*ni joj treba, *ni treba joj).

25. Enklitike se pomeraju prema početku rečenice Za razliku od Klajnovog tolerantnog stava u pogledu distanciranosti enklitike od prve ortotonične reči, ostale gramatike zastupaju stanovište

26. (GBJ) da se enklitike “pomjeraju koliko god je to moguće prema početku rečenice” što “često dovodi do njihova umetanja među dijelove • kongruentnih i nekongruentnih imeničkih sintagmi (Naša će ljubav biti tiha, Na mojim si rukama, starče, snivao, Te su muriječi treperile u ušima, Brat ga je Hasan doveo), • pa čak i tako čvrstih spojeva riječi kakvi su osobna imena i prezimena, različiti nazivi i sl. (Stjepan jeTomašević posljednji bosanski kralj, Brzi će voz uskoro stići na stanicu.).”

27. U GHJ nalazimo manje opsežna pravila s tim u vezi: “Pravilu će ritmomelodijskih zakonitosti odgovarati i položaj naslonjenice u sintagmi koju čine ime i prezime ili prezime i ime (Ivan je Ivanović čitao knjigu u čitaonioci, ili Ivanović je Ivan čitao knjigu u čitaonici). (U govorenome će jeziku ta rečenica glasiti: Ivan Ivanović je čitao knjigu u čitaonici.)”

28. U HG detaljno se razrađuje takav položaj enklitike: “Zanaglasnice mogu biti između (a) pridjevskog atributa i imenice (Mali se konventualac opet sav uskomešao; Taj ga jeposao bio sasvim zaokupio); ili (b) između dvaju pridjevskih atributa (Psunj, Papuk i Krndija tvrdo su eruptivno gorje).

29. (c) Zanaglasnica može biti između imenice ili imeničke zamjenice i prijedložnog ili padežnog izraza uvrštenog kao atribut uz tu imenicu (Kontrast je ovih fakata očigledan, Neki su od njih sada čučali na pragu, drugi se razvalili u hladovini.).

30. (d) Zanaglasnice mogu biti između apozicije ili atributa i imenice koja im je otvorila mjesto (Gospoja ih se Oliva naprosto plašila, Taj će serežim prije ili kasnije naći pod ruševinama svoje nasilne politike.).

31. (e) Zanaglasnice se mogu umetnuti i između sastavnih dijelova neodređenih zamjenica i neodređenih priloga (Pokazivao mu sve što je god bilo u vezi s doživljajima i udesom nesretnoga pjesnika, Kad mi god mati o smrti toj pripovjeda/ Mene trese groznica dan i noć.).”

32. Za razliku od [GHJ gde se ne daje informacija o stilskoj obeleženosti pozicioniranja enklitike između imena i prezimena], HG smatra da “s obzirom na mjesto zanaglasnica izrazito su stilski obilježene one rečenice u kojima je zanaglasnica • između imena i prezimena (Luka bi Šušmek polazio u šetnju da namigne kojoj curi, Prema rasporedu, Goran bi Ivanišević trebao igrati sutra.”

33. I GSJ-S/P predviđa da se enklitike“mogu umetati između konstituenata sintagmi (U nedelju(,) Ivanov se brat vraća kući iz vojske.), što nije slučaj sa raspoređivanjem drugih sintaksičkih jedinica”.

34. Mada Klajn (GSJ-K) smatra da “Odredbu o drugom mestu ne treba shvatiti bukvalno”, dozvoljava da se enklitika “može i umetnuti u pojedine sintagme tako da dođe posle prve reči. To biva uglavnom posle • pridevskih zamenica (Taj miraspored ne odgovara (= Taj raspored mi ne odgovara; Svaki ćekandidat morati da položi test (= Svaki kandidat će morati...); ili • posle priloga (Samo se iz Niša niko nije prijavio.)”.

35. Klajn dalje razrađuje moguće pozicije enklitika: • “Bilo da je pomoćni glagol ili nenaglašena zamenica, enklitika teži da ne ostane predaleko od predikata. Zbog toga su katkad u istoj rečenici moguća dva, tri ili više položaja enklitika:

36. (1) Ova mu neostvarena čežnja pruža inspiraciju za nove pokušaje. (2) Ova neostarena čežnja mu pruža inspiraciju za nove pokušaje. (3) Ova neostarena čežnja pruža mu inspiraciju za nove pokušaje.” • Ili:

37. “(1) Zbog nepažnje je u vašim vozilima često dolazilo do požara. (2) Zbog nepažnje, u vašim je vozilima često dolazilo do požara. (3) Zbog nepažnje, u vašim vozilima je često dolazilo do požara. (4) Zbog nepažnje, u vašim vozilima često je dolazilo do požara.

38. Ona može doći najkasnije posle glagola, ali ne dalje prema kraju rečenice, npr. Ova neostvarena čežnja pruža mu inspiraciju... ali ne *Ova neostvarena čežnja pruža inspiraciju mu...

39. Kontinuirani niz enklitika • U prostoj rečenici ili klauzi enklitike moraju biti u odgovarajućem kontinuiranom nizu u kojem formiraju takozvanu enklitičku grupu. • Sve navedene gramatike navode takve slučajeve:

40. GBJ: “U bosanskom je jeziku istaknuta težnja enklitika da se grupiraju. • Kad više enklitika dolazi zajedno, njihov je redoslijed strogo utvrđen. Više se enklitika, kad stoje jedna za drugom, razmješta tako da na prvom mjestu dođe • (a) enklitika li (Bi li mi ti donio? Da li smo sami ovdje).

41. (b) Kad glagolske i zamjeničke enklitike dolaze zajedno, razmještaju se tako da prvo dođu glagolske pa onda zamjeničke (Ustvari, ja sam ga tako nazvao više za sebe. Čekali su ga kao čovjeka kojeg poznaju. Bili bismo vam zahvalni, doktore.).

42. (c) Kad više zamjeničkih enklitika stoje jedna za drugom, enklitika u dativu stoji ispred enklitike u genitivu i akuzativu (Nije miganestalo. Mogao sam i ja drukčije, ali tražio si istinu, i ja sam ti jerekao.) (d) Glagolska enklitika je dolazi iza zamjeničkih enklitika (Tačnije rečeno, jezik im jebio iščupan, On mu ga je oteo.).

43. GHJ: “Redoslijed je nenaglašenih oblika ličnih zamjenica strogo određen: dativ dolazi ispred genitiva i akuzativa (Nema mi ga već nekoliko dana, Daje nam ih kad god treba.). Takav im je redoslijed i kad se s njima nalaze nenaglašeni oblici pomoćnih glagola biti i htjeti, samo što onda dolaze iza njih (Poslao sam im ihpoštom, Donijet ću im gakad ga budem kupio.). Jedino dolaze ispred nenaglašenog oblika pomoćnoga glagola biti je (Dao mi ga je prije dva dana.).”

44. U HG: “O vrsti zanaglasnica ovisi i njihovo mjesto u rečenici. (a) Iza naglašene riječi prva je vezničko-upitna zanaglasnica li. Do nje su glagolske zanaglasnice, a iza glagolskih zamjeničke (Pitam se da li ćete mu vi pomoći.). (b) Glagolska zanaglasnica je stoji iza zamjeničkih zanaglasnica (Bolesnik gubi smisao za okolinu, a svijest mu je pomračena, Vidio ga je samo jednom, onako u prolazu.).

45. (c) Ostale glagolske zanaglasnice dolaze ispred zamjeničkih (Seljaci su ihslali u Beč na vagone, Još će mu i odražati ovaj mirni kunić, Netko će nasdočekati, Znao sam da ćete jepotražiti.). • Iza zanaglasnice uz povratne glagole izostavlja se glagolska zanaglasnica je: Smilio im segladan čovek (ne: *Smilio im se je gladan čovjek); Od tih prokletih misli meni se, sestro, smučilo (ne: *...meni se je ... smučilo), Dogodilo se sve kao što ste predviđali (ne:*Dogodilo se je sve...).

46. U rečenici može stajati i više zamjeničkih zanaglasnica jedna do druge. Tada je njihov poredak ovakav: dativ, genitiv, akuzativ: E, pa dajte mi ga!, Rekle su: dat će ti ih majka, Žao mi gaje. To pravilo vrijedi i za zanaglasnički oblik zamjenice se uz povratne glagole: On joj senasmješio. Djeca su ga se nagledala.”

47. GSJ-S/P ne daje redosled zameničkih enklitika već to ovako definiše: “Kad u rečenici ima više enklitika, one se raspoređuju zajedno, tj. čine neprekinut niz. A redosled enklitika u tom nizu regulisan je sintaksičkim sistemom. Na primer, u rečenicima: • (1) Da li si pokazao Marku ovu knjihu? – Da, pokazao sam mu je. • (2) Da li me jeneko tražio? • (3) Sutra ćemo im se vratiti. • enklitike se ne mogu odvajati jedne od druge niti menjati mesto.”

48. GSJ-K: “Ako se u okviru iste proste rečenice jave dve, tri ili četiri enklitike, one se grupišu, tj. dolaze uvek jedna za drugom. Pri tom je raspored sledeći: (a) Enklitika li dolazi ispred ostalih (Na grani je gavran, vidiš li ga? Gde li su moje naočare?).

49. (b) Glagolske enklitike, osim glagolskog je, dolaze ispred zameničkih (Da je tu, video bih ga. Da li sam ih ja upoznao? Maločas smo se vratili.). (c) Glagolsko je dolazi posle zamenica; to važi i za se koje je nastalo sažimanjem od se + je (Videla me je. Ko li nam je pisao? Predstava im se dopala.).

50. (d) Među zameničkim enklitikama, dativ dolazi pre genitiva i pre akuzativa (u akuzativ spada i povratna zamenica se): • Ima kolača, daću ti ih malo (D + G). • Mnogo nam ga je žao (D + G). • To su Markove knjige, on ti ih poklanja (D + A). • Otkud njemu pismo, ko mu ga je doneo (D + A).