Download
g r u p n a d i n a m i k a i n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
G R U P N A D I N A M I K A I PowerPoint Presentation
Download Presentation
G R U P N A D I N A M I K A I

G R U P N A D I N A M I K A I

282 Vues Download Presentation
Télécharger la présentation

G R U P N A D I N A M I K A I

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. G R U P N A D I N A M I K A I Petar Nastasic

  2. GRUPNA DINAMIKA GRUPA,GRUPNI PROCES KOHEZIVNOST GRUPA SOCIJALNA KOHEZIJA STRUKTURA GRUPA VODJSTVO KAO DEO STRUKTURE STRUKTURA RADNIH GRUPA GRUPNE EMOCIJE

  3. …….. Grupu čine dve ili vise osoba koje su povezane jedna sa drugom kroz socijalne relacije Način na koji ove osobe uspostavljaju interakcije i nacin na koji utiču jedni na druge, dovodi do toga da se u grupi razvijaju mnogobrojni dinamički procesi, zbog toga se grupa i razlikuje od slučajne skupine pojedinaca.

  4. Šta to podrazumeva………? Prihvatajuci ocekivanja i obaveze povezane sa clanstvom u grupi oni dele i neki zajednicki identitet.. time teže da postignu izvestan stepen socijalne kohezije, i postaju mnogo vise nego skupinaili mnostvo

  5. Grupnadinamika je studijagrupeiopstitermin …..za= grupniproces Održanje/opstajanje i funkcionisanje grupe ostvaruje se kroz dve vrste aktivnosti 1. Aktivnosti usmerene na ostvarenje zadataka grupe (ostvarenje delatnosti radi koje je grupa formirana ;kognitivno,racionalno, intelektualno) 2. Aktivnosti usmerene na odrzanje i trajanje grupe(solidarnost, kohezivnost, konflikti pod kontrolom;emocionalno)

  6. Kohezivnostje slozengrupnifenomen prviiosnovniuslovimerapostojanjaitrajanjagrupe To je snagakojadrzigrupunaokupui u bliskomzajednistvu meraprivlačnostikojugrupaimazasvoječlanove (iliobrnuto)meraotporakojičlanoviosećajuododalska u grupu)

  7. Visoko kohezivna grupa članoviželedaprisustvujusastancima, • zadovoljnisugrupom. • Koriste “mi” umesto “ja”udiskusijama, • pokazujusaradnjuiprijateljskeodnosejednipremadrugimai • efikasnijisu u postizanjuciljevakojesupostavilisebi • Niskokohezivnagrupaje • obeleženaodsustvovanjem sa sastanaka, • pojavomklikaifrakcijai • osećajemfrustracijezbogizostajanjapostignuća

  8. Pitanja koja treba postaviti u proceni kohezivnosti grupe • Koliko su članovi zadovoljni grupom i svojom ulogom u njoj ? • Da li članovi izgledaju da im je drago da ponovo vide jedni druge • Da li izgleda da postoji osećaj zajedničke svrhe/cilja ili svi rade na “svoju ruku”? • Da li ima podgrupa i da li se razvijaju privatni razgovori? • Da li je kvalitet i kvantitet komunikacija visok ili nizak? • Da li se članovi pojavljuju na vreme i ostaju do kraja bez rastrojenog gledanja u prazno, “odsutnost”? • Da li je očigledno da postoj interesovanje ili suprotno nedostatak interesovanja kod čalnova šta se dešava i grupi i kuda grupa ide? • Da li članovi grupe razopvaraju u terminima “naša grupa”, “mi” “svako od nas” ili “grupa”, “ja” “vi” ?

  9. Kohezivnost se odredjuje kroz... • privlacnu snagu grupe za njene clanove • jedinstvo clanova u raznim temama • stepen koordinacije clanova pri izvrsenju zadataka • stepen motivacije da izvrse zadatak • lojalnost prema drugim clanovima grupe Identifikacija clanova sa grupom iskazuje se zamenicom “mi”, a ne “ja”-

  10. Učešće/participacija u grupi • Stepen učešća pojedinca u grupi zavisi u velikoj meri od veličine grupe i od fizičkog okruženja/setingau kojem se grupa odvija • Obrazci interakcija pri učešću mogu varirati Na pr.: kao jednosmerni u vidu mini predavanje, Dvosmerno u vidu pitanja i odgovora u režiji vodje • Komnetari mogu biti kanalisani kroz aktivnost člana koji nije zvanično vodja zbog njegove dominantne uloge van grupe • Može se aktivirati podgrupa u cilju isključivanja nepovoljnih aspekata u grupi

  11. ******** • Komunikacija treba da bude usmerena “prema gore”, prema vodji, jer ima tendenciju da bude pozitivnija od komunikacije usmerene “prema dole” • Vodja može da primi više informacija da ih zapamti i evaluira i prosledi grupi i da strukturise diskusiju i uvede korisna pravila za učešće u diskusiji • Više razgranata diskusija povećava učešće

  12. Pitanja koja treba postaviti u vezi sa učešćem • Da li su svi članovi grupe uključeni i verbalno i neverbalno • Da li su tiši učesnici ohrabreni da se uključe?Kako? • Kome se pitanja obično upućuju? Celoj grupi, vodji, odredjenim pojedincima? • U kojoj srazmeri vremena vodja ne učestvuje u razgovoru?

  13. Kohezivnost je odredjenamedjudejstvomizvoraiefekata “rezultanta svih snaga koje deluje na clanove da ostanu u grupi” (Festinger) - Vodja kao izvor kohezivnosti - Lose strane kohezivnosti u grupi

  14. **Socijalna kohezija označava veze ili “lepak” koji ljude povezuju, drze zajedno u jednom drustvu, pogotovo u kontekstu postojanja kulturalnih razlika članovi žele da prisustvuju sastancima, zadovoljni su grupom. Koriste “mi” umesto “ja”u diskusijama, pokazuju saradnju i prijateljske odnose jedni prema drugima i efikasniji su u postizanju ciljeva koje su postavili se Mdjt. to je pojam koji treba sagledavati sa puno strana, jer pokriva razne socijalne fenomene -

  15. State of the English Cities,pet dimenzijasocijalnekohezije u jednom društvu Materijalni uslovi Pasivne relacije Aktivne relacije Inkluzija Jednakost

  16. 1. Materijalni uslovi Osnovne potrebe za zivot su snazan i znacajan indikator socijlanog progresa i uslov stabilne socijalne kohezije Zaposlenost, zarada, zdravstvena zastita, obrazovanje i stanovanje Losiji materijal uslovirelacije medju zajednicama i unutar zajednice sve vise propadaju

  17. Kada ljudi izgube posao - trpe lišavanje, - zapadaju u dugovanje, - trpe pad samopoštovanja, - sve vise se razboljevaju, - sve manje znanja i veština - zive u sve lošijim uslovima Relacije medju zajednicama i unutar zajednice sve vise zamiru,propadaju, kohezija se gubi

  18. 2. Drugi bazicni princip socijalne kohezije – socijalni poredak Tzv.- “pasivne socijalne relacije” (poredak,sigurnost, oslobodjenost od straha) tolerancija i postovanje drugih ljudi mir i sigurnost su oznaka stabilnog I harmonicnog drustva

  19. 3.Treci principsocijalne kohezije, Tzv. - “aktivne socijalne relacije” (Pozitivne interakcije, razmena i postojanje mreze komunikacija izmedju pojedinaca I drustva) kontakti i veze koje su potencijalni izvor za stvaranje i koje nude ljudima i organizacijama uzajamnu podrsku, informaciju, poverenje predstavljaju potvrdu za mnoge stvari.

  20. 4. Cetvrtadimenzijesocijalnekohezijesocijalnainkluzija…. …ukljucenost ili integracija ljudi u maticu/glavni tok institucija civilnog drustva time se dobija osecanje ljudi o pripadanju drustvu i osecanje jačine zajedničkog dozivljaja, identiteta ili zajedničkih vrednosti onih koji dolaze iz razlicitih okruzenja

  21. 5. Na kraju,- socijalnajednakost Podrazumeva nivo poštenja:pravičnosti i različitosti u pristupu mogućnostima ili materijalnim prilikama kao sto su zarada, zdravstvena zastita, kvalitet zivota i šansa za zivot u buducnosti

  22. *********** Struktura grupe

  23. Grupni odnosi/dinamika ispoljavaju se kroz strukturu grupe. Struktura je relativnostalanrasporeddelovagrupe, koji se uzajamnopovezuju u nekurelativnostabilnucelinu

  24. Grupna struktura ukazuje na to kako je grupa organizovana Ima li lidera ? Postoji li hijerarhijska organizacija? Da li su jasno definisana grupna pravila? Da li postoji rigorozno observiranje i praćenje rada grupe? Frekvenca sastajanja ? Mesto i duzina sastanka?

  25. SOCIOLOSKI PRISTUP STRUKTURI SocijalnePozicije u grupi ..sumesta u grupikojazauzimajuclanovida bi mogli daobavljajuodredjeneaktivnosti , da bi se grupaodrzala/funkcionisala da bi grupamogladaostvariodredjenizajednički cilj

  26. SOCIJALNA PSIHOLOGIJA Struktura je sistemuloga uloga je vezanazaodredjeno očekivanoponasanjekoje se ZAHTEVAzaodredjenupoziciju/mesto u grupi Izvrsavanjeulogezavisi-odkarakteristikalicnostii …. -odpozicijekojutaulogazauzima u grupi

  27. ******** Dakle,usuštini ,-struktura ne mozebitikrutaistablina , Struktura je SISTEM RELATIVNO STABILNIH POZICIJA I ULOGAUNUTAR PROMENLJIVIH GRUPNIH INTERAKCIJA

  28. osnovne kategorije struktura I. Propisani sistem pozicija i uloga II. Stvarni sistem pozicija i uloga One nisu medjusobno nezavisnie Stvarna struktura uvek zavisi od propisanih i zahtevanih pozicija i uloga Suvise velika razlika izmedju propisanih i stvarnih pozicija i uloga ugrozava grupu

  29. Stvarna i propisana struktura se ne podudaraju ostvarenailistvarnastruktura formira se krozraznovrsnesadrzajeostvarenih/odigranih/doživljenih grupnihinterakcija. Sa aspektaostvarene moći, ulogaipozicijaclanovaformiraju se : Komunikacijskastrukturagrupe Afektivnastrukturagrupe Statusnastrukturagrupe

  30. ******* Vodjstvo u grupama

  31. Vodjstvo u grupi kao deo strukture …predstavlja postojanje izraženijeg uticaja pojedinih clanova grupe na ostale članove …kad takav polozaj vodjstva nije unapred odredjen on se u procesu strukturacije grupe formira medju prvima …vodje postoje u svim strukturisanim I nestrukturisanim grupama …stil vodjstva V.BaP

  32. Vodja Zauzima poseban polozaj I Ima posebnu ulogu u grupi Omogucuje mu/joj veci uticaj na ostale clanove grupe

  33. Rukovodjenje oznacava osnovne aktivnosti vodje i drugih vodecih clanova tj. vrsenje funkcija vaznih -za odrzavanje pozicija i uloga u grupi, -opstanak i trajanje grupe i -ostvarernje ciljeva grupe

  34. facilitacija ....facilitator…… ..stručnjak za odredjeni tip grupnog procesa,- …pomaze grupi da postigne odredjeni cilj kroz dijagnostikovanje koliko grupa dobro radi na resavanju problema ili donosenju odluke, koja treba da dovede do cilja i kroz intervencije/usmeravanja da se promeni grupno operativno ponasanje

  35. Facilitator - grupe licnog razvoja - grupe susretanja - studijske grupe - diskusione grupe,

  36. Vodja grupe, profesionalni grupni terapeut ..snazan uticaj na grupu; njegova/njena uloga je da oblikuje konacni ishod grupe Taj uticaj zavisi od Vestine i znanja Personaliteta Ali i od Pola Izgleda Starosti Organizacione strukture grupe

  37. Struktura vodjstva radnih grupa komiteti, timovi , prolaze kroz odredjene predvidljive faze, koje su nastaju kao rezultanta odredjneog broja procesa i varijabli: 1.- odredjivanje ili preuzimaje uloge koju svaki clan tezi da odigra 2.- pojava prirodnih lidera 3.- pojava pojedinaca koji ce posluziti kao izvor informacija

  38. ……. Svaki vodja grupe ima odgovor nost da grupu odrzi u zajednickom radu,- - dobro poznaje faze grupnog procesa - poseduje vestinu koriscenja tih faza da bi formirao produktivnu, kohezivnu grupu ili tim

  39. FAZAZADATAK STRUKT.RELAC. 1. orijentacija testiranje/zavisnost II. Organiz.zaj.rada intragrup.konflikt III. Protok informac. Grupna kohezija IV. Resavanje probl. Medjuzavisnost

  40. ******** Grupne emocije

  41. GRUPNE EMOCIJE I.grupa kao celina a.Grupne emocije kao snazna sila koja uoblicuje pojedince b.Grupne emocije kao norme nametnutih osecanja i ekspresije c.Grupne emocije kao vezujuca snaga grupe/tima d.Grupne emocije kao indikator razvojne faze grupe II.Grupa kao zbir njenih delova

  42. ***** Svaka grupa ljudi poseduje sirok opseg kvaliteta i karakteristika koje je diferenciraju od drugih grupa Jedan od kvaliteta grupe su emocionalne karakteristike raspolozenje, emocije, afektivna predispozicija (narav)

  43. Emocionalne karakteristike.. ..odredjene su i uobličuju se kroz: - Osobine clanova grupe Kohezivnost grupe Sam čin izvodjenja grupnih aktivnosti GRUPNA EMOCIONALNOST se sagledava kroz nekoliko pristupa

  44. I. Pristup – “grupa kao celina”, To je perspektiva po kojoj, - grupa ima svoju emocionalnu egzistenciju kao entitet izvan opsega emocionalnih karakteristika pojedinacnih clanova od kojih je sastavljena Grupa nije prost zbir…..

  45. a.Grupne emocije kao snazna sila koja uobličuje pojedince Le Bon&Frojd radi se o opstem uticaju gomile(mase) kao grupe koja deluje tako da clanovi grupe “osecaju, misle i cine” d r u g a c i j e nego da su bili izolovani pojedinci. Utvrdjeno je da pripadanje gomili doprinosi da ljudi postupaju e k s t r e m n o. intenzivno jednoobrazno osecanje stvara nezaustavljiv tok i prouzrokuje da ljudi budu emocionalno zbrisani kao pojedinci pri pridruzivanju grupnoj atmosferi. EFEKT GRUPE CESTO PROUZROKUJE JEDNU PRETERANU EMOCIJU

  46. b.Grupne emocije kao norme nametnutih osecanja i ekspresije normativne snage grupe uticu na clanove i na njihovo emocionalno ponsanje, odredjujuci *normativ o kolicini emocionalne ekspresije, **koje je emocije primereno osecati. Grupne norme kontrolisu koje emocije ce se (ili bar koje bi trebalo) da se ispoljavaju u specificnoj situaciji u skladu sa najboljim interesima i ciljevima grupe.

  47. Norme pomazu u diferencijaciji ispoljavanja emocija, - sta pojedinac aktuelno oseca sta ispoljiti u aktuelnoj situaciji. GRUPA UZROKUJE DA EMOCIJE BUDU - UMERENE - DIFERENCIRANE - KONTROLISANE

  48. c.Grupne emocije kao vezujuca snaga grupe/tima naglasava se vaznost emocionalne sile privlacenja u grupnom procesu grupne emocije se definisu “kao zelja clanova da budu zajedno i pronadju emocionalne veze kao neku vrstu lepka koji drzi grupu zajedno i utice na grupnu kohezivnost, kao i privrzenost i angazovanje na zadatku. “

  49. ………. Fokus je na pozitivnim emocijama, - na naklonosti prema drugim clanovima grupe i - prema zadatku koji je “na stolu”, pred grupom.

  50. d.Grupne emocije kao indikator razvojne faze grupe “grupa kao celina” dinamicki razvoj grupe od njenog uspostavljanja do razlaza. - grupa tokom razvoja menja medjuodnose i medjuzavisnosti svojih clanova. - te promena udruzene su sa emocionalnim ekspresijama i procesima koji uoblicavaju ishod grupnih aktivnosti.