Download
1 / 31
310 likes | 468 Vues
EU – transformacija ili raspad. Kejnz Ekonomske posledice mira 1919.
E N D
EU – transformacija ili raspad • Kejnz Ekonomske posledice mira1919. • Nastanak “ hladnog rata”, gotovo apsolutna premoć SAD i želja da se izbegnu posledice kakve su proizašle iz Versajskog ugovora, dovele su do postepenih integracija evropskih privreda koje su kroz razne forme dovele do sve većih integracija i stvaranja Evropske unije. • Maršalov plan • Klasni konflikti iz 1930-tih • Barry Eichengreen - posleratni evropski ekonomski sistem koordinsana ekonomija
EU – transformacija ili raspad • Ugovorom iz Mastrihta (1992) predviđeni kriterijumi: • 1) da inflacija ne prelazi prosek tri zemlje koje imaju najnižu inflaciju za više od 1.5% • 2) da tekući budžetski deficit ne prevazilazi 3% društvenog proizvoda ili ukoliko se u izuzetnim situacijama to dogodi, da se vidi jasna perspektiva vraćanja deficita na ovaj nivo • 3) da ukupni državni dug ne prevazilazi 60% društvenog proizvoda i • 4) da dugoročne kamatne stope ne prelaze za više od 2% stope koje su na snazi u zemljama sa najnižom inflacijom.
EU – transformacija ili raspad • Međutim, već 2003 i 2004. Francuska i Nemačka su bile prve koje su prešle granicu zaduživanja. • Štaviše, veliki broj zemalja je imao dvostruki deficit- budžeta i bilansa plaćanja 2007., pre izbijanja krize. • Povod za izbijanje krize je priznanje nove vlade Grčke o stvarnom stanju duga što je prvi put uznemirilo finansijska tržište u vezi suverenog duga jedne zemlje Evrozone. • Kao problematične, pre svega, identifikovane su Portugal, Irska, Italija i Španija.(PIGS).
Razlika u ceni državnih obveznica od formiranja Evrozone (u odnosu na Nemačke)
I. Two years of Greek & Euro Area crisis Spread nad Nemačkimobveznicama Juli 2011 • Zabrinutost za Italiju • 2 Grčki bailout?€109bn • EFSF jačanje Novembar 2010 • 2nd Revizija Grčkog deficitazaduženosti • Irski bailout, €85bn Maj 2011 Portugalski bailout, €78bn Maj 2010 1stGrčki Bailout, €110bn Source: Bloomberg
EU – transformacija ili raspad • Svaka monetarna unija bi trebalo da poseduje kao institucije : • a) zajmodavca u krajnjoj instanci za ugrožene države– centralnu banku u pravom smislu reči ( lender of last resort), • b) mogućnost fleksibilnosti u reakciji na šokove • c) fiskalne transfere i • d) mogućnost zajedničkog garantovanja dugova. • Evrozona, ne samo da ne poseduje sve ove mehanizme, već ne poseduje ni jedan od njih. • Došlo je do pokušaja da se donesu kratkoročna rešenja kako bi se stvorio prostor za trajna rešenja. Ovo je često rađeno kasno i unekoliko kontraproduktivno. (slučaj Grčke).
EU – transformacija ili raspad • Od početka krize mere koje su preduzimane su išle u pravcu transformacije ka izvesnom stepenu pojačane solidarnosti i federalizacije. • EFSF (European Financial Stability Facility) od strane svih 27 zemalja EU (formiran u maju 2010.) • Ova institucija emituje obveznice putem kojih skuplja sredstva sa kojim može da otkupljuje državne obveznice zemalja članica, rekapitalizuje banke ili pruži pozajmice zemljama koje se osećaju ugroženim. Obveznice garantuju sve države EU proporcionalno njihovom učešću u Evropskoj centralnoj banci (ECB).
EU – transformacija ili raspad • Ukupna sredstva odobrena EFSF u su 440 milijardi evra uz moguće kombinovanje svojih pozajmica sa 250 milijardi evra MMF-a i 60 milijardi od ESFM (European Financial Stabilization Mechanism) što ukupno čini 750 milijardi evra. • ESFM je formiran u januaru 2011 i nalazi se pod upravom Evropske komisije i koji takođe ima za cilj da pomogne zemljama u finansijiskim teškoćama sa ukupnim fondom od 60 milijardi evra na osnovu obveznica čije pokriće je budžet EU.
EU – transformacija ili raspad • Obe ove privremene institucije čije trajanje je ograničeno do 2013 bi trebalo da budu zamenjene ESM (European Stability Mechanism) u julu 2012 godine koji bi bio međuvladino telo i imalo kapacitet od 500 milijardi evra za neophodne intervencije. • Istovremeno, Evropeska centralna banka je preduzimala određene mere za ublažavanje krize.U maju 2010 ECB je počela otkup državnih i privatnih hartija od vrednsti. Do februara 2012 u ove svrhe utrošila je 220 milijardi evra istovremeno absorbujući istu količinu novca kako bi sprečila inflaciju.
EU – transformacija ili raspad • Najvažnije je da je u decembru 2011 počela najveću u istoriji evra infuziju likvidnosti u bankarski sistem za potrebe dugoročnih operacija refinansiranja. Izvršena je pozajmica na tri godine po kamati od 1% u iznosu od 490 milijardi evra za 523 banke. Lavovski deo ovih sredstava je otišao bankama u Grčkoj, Italiji, Španiji i Irskoj. Ovo bi trebalo da omogući bankama da refinasiraju dugove i osnaže kreditni potencijal.
EU – transformacija ili raspad • Druga tranša ovog programa je inicirana u februaru 2012 za 800 banaka Evrozone u ukupnom iznosu od 530 milijardi evra – čime se došlo do ukupne sume od 1 biliona evra. Sve ovo je urađeno, jer ECB po članu 123 Lisabonskog ugovora nema prava da direktno odobrava zajmove državama. Po tumačenju Bundesbanke i Ustavnog suda Nemačke ovo pravilo se mora striktno primenjivati.
EU – transformacija ili raspad • Nema sumnje da je ovaj potez trebalo da olakša pritisak na kamate na državne obveznice. Neograničena likvidnost banaka bez garancija državnih obveznica od strane zemalja evrozone će u suštini prebaciti držanje državnih obveznica na banke. • Za banke je ovo isplativo, jer mogu da se bavi tzv. carry trade-om gde zarađuju na razlici u kamatama. Sa njihovog aspekta rizik gotovo da ne postoji jer bi bankrotstvo država ionako značilo i njihov kraj.Ovo je loša strana ove mere.
EU – transformacija ili raspad • Još gore je to što se time ne vrši momentalno obaranje kamatnih stopa na državne obveznice što bi značajno poboljšalo solventnost država. Alternativa je korišćenje fondova ESFS i njegovog naslednika ESM-a kao garancije ECB-u od nesolventnosti prilikom kupovine novo izdatih trezorskih zapisa Italije i Španije od komercijanih banaka. • Bilo kako bilo, ova infuzija bi trebalo da omogući likvidnost banaka imajući u vidu da primena Bazel-a II zahteva dokapitalizaciju banaka što bi se moglo postići i restrikcijom kredita kroz takozvani deleveraging.
EU – transformacija ili raspad • Istovremeno, zemlje EU su u martu 2011. godine pokrenule pitanje fiskalne discipline . U decembru 2011 sve zemlje Evrozone dogovorile su da će se pridružiti ugovoru o fiskalnoj disciplini sa jasnim potezima za dostizanje nivoa zaduženja i deficita iz ugovora u Mastrihtu na dugi rok. (sa automatskim kaznama za prekršioce). • Drugim rečima, države koje čine Evrozonu su se prvo odrekle monetrane politike, a sada uz druge države koje su pristupile fiskalnom ugovoru i u velikoj meri fiskalne poltike.
EU – transformacija ili raspad • Štaviše, mere štednje koje se sada nameću prete da stvore znatan politički otpor u zemljama članicama i da ugroze osnovu evropskog modela koji zasnovan na državi blagostanja i socijalnom sporazumevanju. • Još gore od toga je da EU preti dugotrajna recesija. • Pad potrošnje i GDP-a vodi padu poreskih prihoda, ato sa svoje strane uz rast ugradjenih socijalnih transfera vodi ka sve većem teretu državnih dugova. Sa svoje strane, teret rastućih dugova vodi uvećanoj verovatnoći bankrotstva.
EU – transformacija ili raspad • Tokom ove krize izazvane pitanjem opastanka Grčke u Evrozoni , otvorila su se pitanja različitih aranžmana za ukidanjem Evrozone, odnosno njenog preuređenja. • Po nekim proračunima takozvana “nuklearna opcija” bila bi katastrofalna. Izlazak Nemačke iz EU bi značio pad njenog GDP-a za između 20- 25%, a taj gubitak bi svake naredne godine bio prepolovljen. • U slučaju izlaska Grčke proračuni kažu da bi taj pad iznosio 50% sa prepolovljivanjem u narednim godinama. • To međutim, ne sprečava analize i razrade ideja kako je najbolje sprovoditi organizovan raspad Evrozone.
EU – transformacija ili raspad • Jonathan Tepper u svom radu na ovu temu navodi 69 raspada monetarnih unija u prošlom veku. Po njemu jedan od mogućih scenarija za zemlje kao što je Grčka je da se banke zatvore preko vikenda, objavi izlazak iz Evrozone, depoziti pretvore u drahme, uvedu kontrole kapitalnog računa. Obveznice zasnovane na inostranim zakonima bi se restruktuirale. Sprovela bi se devalvacija i bankrot. • Drugi pristup koji zastupaju Nordvig i Firoozye je da je neophodno otvoreno planirati napuštanje evra jer bi to umanjivalo potencijalnu paniku..
EU – transformacija ili raspad • Po njihovim ocenama finansijska izloženost je tolika da postoji oko 30 biliona evra preko granične izloženosti po međunarodnim zakonima u obliku obveznica, zajmova, derivata i swap- aranžmana. Njihov predlog je da se svi ti ugovori pretvore u ECU prethodnicu evra koji je bio zasnovan na korpi valuta zemalja. • Među predlozima postoji i onaj koji bi išao linijoim podele Evrozone na dva dela , jačih i slabijih privreda,gde bi svi depoziti bili konvertovani u fiksnoj kombinaciji evra I i evra II. Odliv kapitala bi bio sprečen, a depoziti bi bili zaštićeni. Postepeno bi slabiji evro devalvirao u odnosu na jači.
EU – transformacija ili raspad • Alternativa ovim scenarijima je jačanje evra uz veću federalizaciju koja se u ovom momentu ne čini mnogo verovatnom. • Stoga se evroobveznice nameću kao jedno od rešenja o kome se već razmišlja. • Kompletna supstitucija svih državnih dugova zemalja Evrozone bi dostigla vrednost od oko 8 biliona evra, što je blizu iznosa obveznica SAD. • Ukoliko bi se uzeli u obzir svi tekući budžetski deficiti zemalja Evrozone, oni bi iznosili oko 4.6% GDP-a što je gotovo polovina deficita SAD koje su u stanju da po niskim kamatama finasiraju svoj dug.
EU – transformacija ili raspad • Problem je u tome što bi se na taj način opteretile jače privrede sa manjim deficitima i što bi to išlo u prilog onima koji se nisu istakli finansijiskom disciplinom. • Jedna od mogućih varijanti uvođenja euroobveznica je predložen od strane Brojgel instituta koji je pre godinu dana predložio izdavanje uzajamno grantovanih obveznica do 60% državnih dugova, dok bi za iznos iznad toga bio prepušten tržištu. • Drugim rečima, uzajamne garancije bi pokrivale oko 5.5 biliona evra. • Ovaj predlog ispoljava slabosti utoliko što bi rizičniji deo duga prepušten tržištu mogao da izazove rast kamata zbog panike investitora u vezi njihove potencijalne nenaplativosti
EU – transformacija ili raspad • Druga razmišljanja idu u pravcu ograničavanja dospevanja garantovanih obveznica na kraće rokove dospeća. Ovaj predlog bi isključio Grčku, Irsku i Portugaliju i omogućio garantovanje dvogodišnjih obveznica u naredne četiri godine • Ovaj pristup bi trebalo da olakša pritisak na Italiju i Španiju. No, trenutno problem država nisu toliko kratkoročne koliko dugoročnije obveznice. Osim toga, refinansiranje ovih obveznica bi u istom momentu dospelo što bi izazvalo novu potencijalnu krizu.
EU – transformacija ili raspad • Predlog koji se čini najrealnijim dolazi od Nemačkog saveta ekonomskih eksperata ide u pravcu uzajamnog garantovanja obveznica u iznosu koji prelazi limit of 60% GDP-a.. Samim tim za razliku od prethodnog plana ukupna suma garancija bi se smanjila na 2.3 biliona evra. • Osim toga, pošto je u dužem periodu predviđeno da se dug smanji na nivo od ispod 60% GDP-a država članica, ovaj fond bi u dogledno vreme bio ugašen.
EU – transformacija ili raspad • Osnovno pitanje je da li se može očekivati da se dođe do dugoročnih institucionalnih rešenja koja će garantovati stabilno funkcionisanje ove jedinstvene političke i ekonomske zajednice? • Pre svega već je formirano novo telo kao međuvladino telo Evrozone koje broji 17 članova. • Drugo, Ugovor o stabilnosti i rastu koji su još 1999 potpisale sve članice EU, ali koji se nije primenjivao je reformisan. Usled toga došlo je do Euro plus ugovora. • Treće, formiran je ugovor o fiskalnoj disiplini na koji su se obavezale sve članice EU sem velike Britanije i Češke.
EU – transformacija ili raspad • Evrozona je u suštini bila bazirana na jednostavnim načelima. • 1) da je se jedinstveno tržište i predavanje monetrane vlasti ECB-u dovoljno za uspeh zone. • 2) da su pravila koja ograničavaju državne deficite i zaduženost dovoljna da garantuju stabilnost i da stoga nema potrebe za kriznim upravljanjem i • 3) da će sve novoprimljene zemlje postepeno ući u Evrozonu. • Sa krizom postalo je očigledno da je ovo nedovoljno.
EU – transformacija ili raspad • Sve što je do sada preduzeto uz jačanje međuvladinih tela dovelo je do s jedne strane podele na zemlje Evrozone i one van nje. Štaviše, niti u okviru jedne grupe zemalja ne postoji homogenost. • U okviru Evrozone očigledna je podela na one u dužničkoj krizi i one od kojih se očekuje podrška. • U drugoj grupi su one zemlje sa aspiracijam da uđu u Evrozonu i one koje to ne žele ili postaju skeptične. • Zemlje van Evrozone strahuju kakav uticaj odluke zemalja Evrozone može imati na njih i da li će biti ugrožen osnovni princip jedinstavenog tržišta.
EU – transformacija ili raspad • Bilo kako bilo, neophodni su novi institucionalni aranžmani ili veća jasnoća u funkcionisanju starih. • Ovi napori očigledno moraju ići u pravcu veće integracije zemalja Evrozone preko onih propisanih Lisabonskim sporazumom. • Istovremeno, mora se sačuvati jedinstvo EU od 27 zemalja i osigurati jednak tretman u primeni zajedničkih pravila. • Za budućnost Evrozone bitno je da politika njenog proširenja omogući zemljama kandidatima da utiču na formiranje njenih pravila. • Na kraju, mora se jasno definisati podela odgovornosti i obezbediti veća efikasnost u donošenju i primeni odluka.
