1 / 39

Локалне кампање за подршку спровођењу организованих програма скрининга рака у Србији

Локалне кампање за подршку спровођењу организованих програма скрининга рака у Србији. Ивана Лукић , координатор за односе с јавношћу Пројекат „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу-ДИЛС“ Министарство здравља Републике Србије. Садржај

Télécharger la présentation

Локалне кампање за подршку спровођењу организованих програма скрининга рака у Србији

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Локалне кампање за подршку спровођењу организованих програма скринингарака у Србији Ивана Лукић, координатор за односе с јавношћу Пројекат „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу-ДИЛС“ Министарство здравља Републике Србије

  2. Садржај • Кампања за подршку организованих програма скринига рака у Србији - Комуникациона стратегија и визуелни идентитет • Локалне кампање (24.јуни -31.август) – препорука • Праћење и процена

  3. Кампања за подршку организованих програма скринига рака у Србији • Комуникациона стратегија и визуелни идентитет 1ПРОГРАМ И СИТУАЦИЈА

  4. Национални програми скрининга ракау Републици Србији Као један од приоритета у 2013. години, дефинисано је покретање Националних програма организованих скрининга рака дојке, грлића материце и дебелог црева и ректума у Србији. • Реализација циљева и задатака Националних програма обезбеђује се кроз институције система: Министарство здравља Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мрежу института и завода за јавно здравље у Србији, здравствених установа (домови здравља, болнице), као и кроз подршку партнера. • Пројекат подршке увођењу Националног програма за рано откривање рака у Србији (подршка ЕУ), • Пројекат „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – ДИЛС“(подршка СБ)

  5. Кампања за подршку организованих програма скринига рака у Србији Главни циљ Информисање шире јавности о организованим програмимаскрининга и мотивисање становништва да учествује у њему Специфични циљеви Информисати општу јавност о значају скрининга, раном откривању рака за његово излечење и о Националним програмима скрининга у Србији Мотивисати грађане да се одазову, укључе у програм и дођу на скрининг грлића материце, дојке, дебелог црева и ректума Информисати стручну јавност о плану спровођења Националних програма скрининга у Србији

  6. Кампања за подршку организованих програма скринига рака у Србији Циљне групе • Стручна јавност, здравствени радници, посебно они који непосредно учествују у извођењу скрининга • Општа јавност, коју чине сви грађани • Локална јавност (спровођење скрининг програма почиње на различите начине у различитим регионима) • Циљна популација за скрининг:жене од 25 до 69 година и мушкарци преко 50 година

  7. Кампања за подршку организованих програма скринига рака у Србији Ситуациона aнализа Изазови – мотивација • Ограничено искуство у спровођењу организованог програма скрининга • Низак ниво поверења у државне институције и здравствени систем • Могући отпори међу здравственим радницима, који скрининг могу доживети не као редовну него као додатну обавезу

  8. Кампања за подршку организованих програма скринига рака у Србији Ситуациона aнализа Временски изазови Европска пракса показује да је за имплементацију програма скрининга потребно од 4 до 6 година, а да се пуни ефекти могу мерити тек касније (до 20 година) Изазови - квалитет • Скрининг је тражење игле у пласту сена, зато је висок квалитет услуга неопходан • За успешно спроведен скрининг програм битан је и висок ниво одзива становништва • Имајући у виду да је реч о активностима које укључују стотине хиљада људи, лоша кампања би могла да има веома негативан ефекат

  9. 2Комуникациона стратегија

  10. Скрининг као промена • Контраиндикације • Питање поверења грађана у искреност намера државе • Питање интринсичке (унутрашње) мотивације - да ли људи уопште желе да нешто открију у себи • Проблем стереотипа - или уверења да се код доктора одлази само онда када си болестан • Проблем социјалних подстицаја - колико је распрострањено понашање типа: "Треба да одеш код доктора..." насупрот досетки: "Никад није касно за доктора"

  11. Тип кампање Кампања има сложену структуру • Национални и локални ниво • Са становишта ефеката она је кумулативна - полазимо од стручне јавности да би се релативно брзо усмерили на комуникацију са појединцем • Када је реч о пројектном укључивању циљних група имамо сужавање - као у левку (од опште јавности ка могућем пацијенту). • Када је реч о садржајима имамо проширивање - као у обрнутом левку (од самог појма скрининга, који постаје појам-кишобран, до сви појмова у пројекту).

  12. Општи и појединачни бенефит • Потенцијални добитници позива за скрининг • Сви могу да помогну да се створи атмосфера разумевања и подршке, јер бенефит је општи колико и појединачни

  13. Национални и локални захват • План кампање не предвиђа фронтални, истовремени него сукцесивни захват појединих локалитета, јер се разликују два плана кампање - Национални и Локални. • Националниполази од Министарства здравља, Народне скупштине и Владе • Локалнисе развија касније и то парцијално - кроз избор Домова здравља (до 50) из различитих крајева Србије. • Локални партнери су битни у овом пројекту, очекује се да се активно укључе локалне самоуправе и други.

  14. Канали комуникације • Кампања се начелно ослања на све доступне медије • Републички, тзв. национални медији користе се за информисање и покретање опште јавности, а локални медији за позивање на скрининг (“позив за одзив”) • Поред класичних медија (средстава информисања) – штампе, радија и телевизије, наглашено ће се користити и нови, електронски и интерактивни медији (од интернет портала и сајтова до друштвених мрежа), као и стручна гласила. • Штампани промотивни материјал и њихова дистрибуција су веома важни

  15. ИНТЕГРИСАНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ Радио и ТВ Остали промотивни материјал Штампани огласи Плакати,билборди “screening” ПР активности догађаја Стручнискупови Зидни панои, улични банери Лични контакти и посете Интернет и социјалне мреже Брошуре,лифлети,мапе,водичи

  16. Више комплементарних средстава Штампани и промотивни материјал (због предности: велики тиражи, стална доступност, могућност поновног коришћења и враћања на објашњења, индивидуализација по групама, шеме и експликације, лака дистрибуција...) • Лифлети, упутства, 3 врсте постера , беџеви, рол апови, фасцикле, свеске Спољно оглашавање • Билборди • ТВ спотови Интернет • Сајт Министарства здравља • Сајт Канцеларије за скрининг

  17. Терминологија и Појмовник • Потребно је пописати, а затим и укратко описатисве кључне термине (појмове) који ће се користити у кампањи. • Њихово стручно значење није спорно, него примена у пракси општења са различитим јавностима, односно циљним групама • Критичан је сам назив програма и његове промотивне кампање –”SCREENING”, који није “преглед” али јесте неки “тест”. Није дијагноза као поступак, али јесте и то по налазима. Могуће замене за овај термин су неадекватне, па се предлаже фонетска употреба стране речи СКРИНИНГ, која ће се током кампање објашњавати и добијати на прецизности.Са становишта стратегије комуникације, њена необичност и тврдоћа звука изазиваће пажњу, па и одбојност, али ће то помоћи да се она запази и диференцира

  18. Примери стручних израза Зато предлажемо да “СКРИНИНГ БУДЕ БАШ СКРИНИНГ” • Карцином • Инциденца • Колоноскопија • Ректум • Мамографија • Цитолошка дијагностика, цитопатолог • Цитоскрининг • Ризичне групе • Позитиван и негативан налаз, итд.

  19. 3Оперативни план активности

  20. Комуникација по фазама • Кампања је у основи целовита али се ради лакшег усмеравања и организовања дели у фазе. • Одвијање фаза није строго одвојено, него се из једне прелази у другу уз персеверацију претходних и каснијих активности и ефеката (као у штафети). У том смислу одлука о почетку следеће фазе не значи истовремени прекид раније, да би се тиме постигли кумулативни ефекти.

  21. Уводна фаза • Фаза 1. УВОДНА • Трајање: Месец дана

  22. Припремна фаза • Фаза 0. Припремна фаза • Трајање: више месеци

  23. Фаза 2. РАЗВОЈНА (Проширујућа) • Трајање: Три месеца Развојна фаза

  24. Позивна фаза • Фаза 3. ПОЗИВНА (Перманентна) • Трајање: Више месеци • Одвијање кампање условљено је успесима претходних фаза, резултатима анализа тока и евентуалних проблема и застоја у кампањи, односно одзиву појединих циљних група за скрининг, што значи да она може да потраје и три године - уз могуће комуникационе интервенције елементима из претходне две фазе.

  25. 4МЕДИЈСКА КАМПАЊА

  26. Двојака позиција медија Медији се у овој кампањи јављају у двојаком својству. • Прво, на њих се усмеравају комуникације да би они разумели и подржали кампању скрининга, и • Друго, они су преносиоци порука ка појединим сегментима јавности, било да сами припремају прилоге о скринингу, било да преузимају одређена саопштења, текстове, огласе, ставове читалаца, слушалаца и гледалаца

  27. Сукцесивне улоге медија Улоге медија се мењају у различитим фазама промоције скрининга и односа са јавношћу на следећи начин: • У почетку - Припрема за скрининг, која обухвата рад и едукацију стручне јавности и медија. У овој фази циљна група је стручна јавност, локална заједница и самоуправа и медији • Следи - Медијска кампања у циљу подизања видљивости проблема скрининга и његове неопходности код широке циљне групе • Најзад - Додатна мотивација за позване грађане на скрининг

  28. 5.КРЕАТИВНа РЕШЕЊА

  29. Креативна платформа • Друштво се не може одрећи одговорности за здравље својих грађана, али без добровољног и активног учешћа појединца није могуће успешно спровести здравствену заштиту у било којој области, а у области ‘’skrininga’’посебно. • Поруке на масовним медијима служе првенствено за скретање опште пажње на нашу акцију и покретање појединца на активно учешће у њој. • Зато се обраћамо нашим циљним групама разумљивим језиком и њима блиским ликовима, једноставном, оптимистичном арт дирекцијом, која у први план поставља личну одговорност за наше здравље.

  30. 7 ЕВАЛУАЦИЈА

  31. Оглашавање

  32. Штампани и промотивни материјал 29.јуни

  33. Локалне кампање (24.јуни -31. август) препорука за сваки институт /завод • Медијски наступи • 1 Уопштено о скринингу (ТВ, радио, локална штампа) • По 1 Специфично о сваком скринингу који се спроводи (ТВ, радио, локална штампа) • 1 Акција у заједници, у сарадњи са локалном самоуправом • 1 Саопштењеза јавност – резултати досадашњих активности на спровођењу скрининга у дому здравља • Извор информација : Национални програми, Водичи добре клиничке праксе

  34. Извештавање о локалним кампањама

  35. Извештавање о локалним кампањама 2

  36. Праћење и процена • Извештај о реализацији локалних кампања • Извештаји о мониторингу медија • Извештаји о билборд кампањи и емитовању ТВ спота • Истраживање јавног мњења планирано за септембар ( ДИЛС) • Кратак извештај о процени, (Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“)

  37. Могућности за сарадњу • Учешће у акцијама у заједници • Предавања за грађане • Директна комуникација, подела штампаног материјала • Припрема писаног материјала • Текстови за веб сајт дома здравља • Материјали за новинаре

  38. Контакт Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ Канцеларија за скрининг skrining@batut.org.rs ПРслужба ana_marija@batut.org.rs Министарство здравља Републике Србије ПР служба vesti @zdravlje.gov.rs ПР ДИЛС пројеката ivana.lukic@zdravlje.gov.rs ХВАЛА!

More Related