220 likes | 661 Vues
Kraljevina Jugoslavija 1929-1941. Atentat u skupštini. Sukob centralističke i federalističke koncepcije državnog uredjenja bio je osnovni uzrok nestabilnosti Kraljevine Stalna kriza u skupštini je državu sredinom 1928.god. dovela na ivicu raspada
E N D
Atentat u skupštini • Sukob centralističke i federalističke koncepcije državnog uredjenja bio je osnovni uzrok nestabilnosti Kraljevine • Stalna kriza u skupštini je državu sredinom 1928.god. dovela na ivicu raspada • Tada je narodni poslanik radikala Puniša Račić pucao na narodne poslanike HSS; ubio je dvojicu poslanika (Pavle Radić i Djura Basariček) a ranio trojicu (Stjepan Radić je ubrzo umro od posledica ranjavanja)
Diktatura • Hrvatski poslanici su tada bojkotovali rad skupštine, a kralj je čak razmišljao i o raspadu države • Umesto toga on je odlučio da zavede ličnu diktaturu • 6.januara 1929.god. on je objavio “Proklamaciju narodu”, kojom je ukinuo Vidovdanski ustav, raspustio skupštinu i zabranio rad svih političkih stranaka • Donošenje proklamacije, on je obrazložio težnjom “da izmedju kralja i naroda više ne bude posrednika”
Za predsednika vlade on je postavio generala Petra Živkovića • Kralj je nastupio sa pozicije jugoslovenskog nacionalizma, zabranivši dotadašnje nacionalne i plemenske simbole • Oktobra 1929.god. država je promenila ime u Kraljevina Jugoslavija • Država je bila podeljena na 9 banovina i Upravu grada Beograda (obuhvatala je i Zemun i Pančevo); banovine su uglavnom dobile imena po velikim rekama, sve velike istorijske celine (Srbija, Hrvatska) bile su razbijene i podeljene u više banovina
Kralja su podržavale: vojska, žandarmerija, državni činovnici, političari bliski dvoru; podršku iz inostranstva pružile su Francuska i Čehoslovačka (zemlje koje su bile zainteresovane za očuvanje kraljevine) • Protivnici diktature bili su komunisti, liberalne demokrate, nacionalisti • Vodja Hrvatske stranke prava Ante Pavelić pobegao je u inostranstvo, gde je stvorio ustaški pokret • Diktatura kralja Aleksandra je bila samo jedna u nizu sličnih na Balkanu
Septembarski(oktroisani) ustav • Uprkos podršci, kralj Aleksandar bio je izložen pritisku da ukine diktaturu i obnovi parlamentarni sistem • Septembra 1931.god. kralj Aleksandar doneo je Oktroisani (septembarski) ustav, kojim je kralj postao nosiocem sve vlasti u zemlji • Krajem 1931.god. održani su izbori, na kojima je praktično sva vlast pripala režimskoj Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci
Atentat u Marseju • Faktori koji su bili zainteresovani za slabljenje Jugoslavije bili su: • Spoljni: Italija, Madjarska, Bugarska • Unutrašnji: separatistički pokreti: ustaše i probugarski makedonski nacionalisti (VMRO) • 9.oktobra 1934.god. izvršen je atentat na kralja Aleksandra u Marseju, tom prilikom smrtno je stradao i Luj Bartu, ministar spoljnih poslova Francuske • Neposredni organizatori i izvršioci atentata su bile ustaše i VMRO, uz pomoć Italije i Madjarske
Namesništvo • Naslednik prestola bio je maloletni Petar II Karadjordjević. • Njemu je odredjeno namesništvo, koje su činili knez Pavle Karadjordjević, Radenko Stanković i Ivo Perović, glavnu reč u namesništvu imao je knez Pavle Karadjordjević, kraljev brat od strica
Kralj Petar II Karadjordjević (1923-1970) Kum na krštenju bio mu je engleski kralj Džordž VI
Kraj diktature • Definitivan kraj diktature označili su izbori 1935.god., na kojima je pobedu odnela Jugoslovenska nacionalna stranka, Bogoljuba Jeftića, protiv Udružene opozicije, na čelu sa Vlatkom Mačekom, vodjom HSS • Jeftićeva vlada nastavila je politiku kralja Aleksandra, očuvanja državnog i nacionalnog jedinstva i integralnog jugoslovenstva • Medjutim, ta vlada nije dugo opstala, nasledila ju je nova vlada na čelu sa Milanom Stojadinovićem • Stojadinović je bio na čelu Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ), koja je činila koaliciju Narodne radikalne stranke, Slovenske ljudske stranke i Jugoslovenske muslimanske organizacije
Milan Stojadinović (1888-1961) • Bio je veoma sposoban finansijski stručnjak
Stojadinović je odbacio Jeftićevu politiku “nadnacionalnog jugoslovenstva” • On je smatrao da unutrašnju situaciju u državi treba umiriti i zato je u vladu doveo predstavnike Slovenaca i Muslimana, ali nije uspeo da privuče predstavnike Hrvata, koji su zahtevali promenu Ustava • On je promenio spoljnu politiku Jugoslavije, postavio je model neutralnosti i ostajanja van sukoba velikih sila • Potpisao je niz sporazuma sa susedima, smanjujući pritisak i opasnost od Italije i Bugarske, a posebno je radio na odnosima sa Nemačkom, koja je bila najveći trgovinski partner, ali i potencijalna opasnost
Verski sukobi • 1935.god. Stojadinović je potpisao konkordat sa Vatikanom, što je naišlo na veliko protivljenje Srpske pravoslavne crkve, a oko crkve su se okupili i protivnici vlasti • Konkordat je bio deo nove politike prema Italiji • Skupština je oklevala da ratifikuje konkordat • 1937.god. došlo je do velikog protesta i sukoba sa policijom u Beogradu, poznatog kao “krvava litija”; konkordat nikada nije ratifikovan u skupštini
Pad Stojadinovića • Od 1938.god. Britanija vodi politiku odvajanja Balkana od Nemačke, knez Pavle je bio pristalica britanske politike • Britanci su vršili pritisak da se reši “hrvatsko pitanje”, sa idejom da Jugoslaviju održe u svojoj sferi uticaja • Dobrim odnosima sa Musolinijem i Hitlerom, Stojadinović je izolovao Vlatka Mačeka, vodju HSS i smatrao je da Hrvatima ne treba praviti ustupke
Na izborima krajem 1938.god. Stojadinović je odneo minimalnu pobedu nad Udruženom opozicijom, na čelu sa Mačekom • Medjutim, početkom 1939.god. knez Pavle je smenio Stojadinovića i na čelo vlade postavio je Dragišu Cvetkovića, sa zadatkom da reši “hrvatsko pitanje”
Sporazum Cvetković-Maček • Avgusta 1939.god. potpisan je sporazum Cvetković-Maček, kojim je stvorena Banovina Hrvatska, na čelu sa banom Ivanom Šubašićem • Vlatko Maček postao je potpredsednik vlade, na čelu sa Dragišom Cvetkovićem